V e s t i

 

 

 

Kredit za brojila EPS-a

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju Hildegard Gace, potpisali su ugovor o zajmu vredan 40 miliona evra, za nabavku i instalaciju brojila za daljinsko očitavanje utrošene električne energije. Ukupna vrednost projekta iznosi 80 miliona evra.
Sredstva iz tih zajmova biće upotrebljena za kupovinu, nabavku i ugradnju oko 250 hiljada pametnih brojila, koji će doprineti smanjenju gubitka električne energije u mreži EPS-a, povečati procenat naplate racuna i smanjiti kradu električne energije.

Pensilvanijski regulator u posetiAERS-u


BEOGRAD, 30. avgusta  – Eksperti Komisije za javne komunalne delatnosti američke države Pensilvanija  (Pennsylvania Public Utility Commission – Pensilvanija PUC) i predstavnici srpske Agencije za energiju nastavili su danas u Beogradu program partnerske saradnje u razmeni iskustva u oblastima regulisanja aktivnosti na energetskim tržištima.
To je peti susret predstavnika pensilvanijske Komisije, jednog od najstarijih regulatora na tržištu SAD, i najmlađeg evropskog nacionalnog energetskog regulatora - Agencije za energiju Republike Srbije otkako su krajem 2007. u Beogradu potpisali sporazum o saradnji.
Sporazumom su predviđeni susreti eksperata te dve institucije zbog razmene iskustava o problemima iz oblasti tehničke, pravne i ekonomske regulative s kojima se susreću u svakodnevnoj praksi.
U ovoj nedelji eksperti srpske Agencije i gosti iz Pensilvanije pažnju će posvetiti mogućem usavršavanju regulative i prakse u oblasti regulisanja cena distribucije električne energije u Srbiji.
Osnovana Zakonom o energetici 16. juna 2005. godine, Agencija za energetiku ima ulogu da, kao nezavisno regulatorno telo, unapređuje i usmerava razvoj tržišta energije u Srbiji na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije.

Najveći proizvođač energenata u Evropskoj uniji je Velika Britanija

BRISEL - Najveći proizvođač energenata u Evropskoj uniji je Velika Britanija. Prema podacima Eurostata, Britanija je u 2009. godini proizvela ukupno energenata u ekvivalentu 153,4 miliona tona nafte. Na drugom mestu nalazi se Francuska zahvaljujući nuklearnoj energiji. Francuska je lani proizvela ekvivalent 124,1 miliona tona nafte. Najjača evropska ekonomija, Nemačka, je na trećem  mestu najvećih evropskih proizvođača energenata. Nemačka je proizvela 2009. ekvivalent 120,3 miliona tona nafte.  Slede Luksemburg, Poljska, Holandija, Češka, Švedska, Španija i Rumunija.

Oporezivanje proizvodnje električne energije

BRISEL, BERLIN - Nemačke kompanije trebalo bi da državi prepuste barem polovinu dobiti ostvarene zahvaljujući produžetku životnog veka nuklearnih elektrana, smatra evropski komesar za energiju Guenther Oettinger.  On je na ovaj način odgovorio na pismo objavljeno ove nedelje u nemačkim medijima u kome su tamošnji čelnici energetskih kompanija i drugi vodeći biznismeni oštro napadali vladin predlog oporezivanja proizvodnje električne energije u nuklearnim elektranama. Oni su u pismu objavljenom u obliku oglasa napali najavljeni porez na nuklearke kojim država planira godišnje da prikupi 2,3 milijarde evra dodatnih prihoda u sklopu nastojanja da sredi javne finansije.  Pismo su, između ostalih, potpisali i čelnici vodećih nemačkih energetskih kompanija E.ON-a, RWE i Vattenfalla, BASF-a, Bayera i ThyssenKruppa, zatim maloprodajnog lanca Metroa, medijske grupacije Bertelsmanna i nemačke najveće banke Deutsche Banka. Nemačka kancelarka Angela Merkel od operatera nuklearnih elektrana zahteva plaćanje poreza u zamenu za produžetak životnog veka elektrana do 2020. godine. DPA

BERLIN -  Energetske kompanije su, prema pisanju nemačkih medija, zapretile vladi da će neke atomske elektrane pre vremena zatvoriti i da će struju, u slučaju potrebe, dokupljivati u inostranstvu.  Elektroenergetske kompanije čak nude da vladi Nemaccke plate milijarde evra  kako bi im bilo dopušteno da održe "u životu" svoje nuklearne elektrane duže nego što je predviđeno važećim zakonima, saopštio je energetski gigant RWE. "Predlažemo da vlastima prepustimo polovinu dodatnog profita ostvarenog za vreme produženog rada nuklearnih postrojenja", izjavio je izvršni direktor RWE Jirgen Grosman, u intervjuu dnevnom listu Bild.   Stručnjaci procenjuju da bi dodatni profit svih 17 nuklearnih elektrana u Nemačkoj mogao da iznosi četiri do pet milijardi evra godišnje. Vlada je potvrdila da je u pregovorima sa četiri elektroenergetska preduzeća koja poseduju nuklearke, ali nije iznela detalje.

Produžen radni vek nuklearki

BERLIN - U Nemačkoj se već neko vreme vodi debata u vezi sa odlukom  donesenom pre deset godina, da sve nuklearne elektrane u toj zemlji budu ugašene do 2021. Vlada nemačke kancelarke Angele Merkel je objavila da želi da produži radni vek nuklearki budući da ta vrsta postrojenja gotovo ne proizvodi gasove sa efektom staklene bašte, a Nemačka se obavezala na ambiciozne ciljeve smanjenja emisije tih gasova.  Merkelova, medjutim, još nije odlučila za koliko će biti produžen rad nuklearki. Ona je ove nedelje, povodom pomenutog pisma, upozorila da se "pretnje često mogu okrenuti protiv njenih autora".  "Kada nešto izgleda kao pretnja ili ucena, to me, uobičajeno, vodi ka tome da idem suprotnim smerom", naglasila je nemačka kancelarka.

Kazna za Austrijskog distributera električne energije

SOFIJA – Austrijski distributer električne energije EVN snosi odgovornost i biće kažnjen zbog niza prekida u snabdevanju strujom područja uz crnomorsku obalu Bugarske, najavio je predsednik tamošnje energetske i vodosnabdevačke rebulatorne komisije SEWRC, Angel Semerdžiev. EVN-u preti kazna, iako su prekidi bili na visokonapnskoj mreži čiji je vlasnik bugarska nacionalna prenosna kompanija NEK. Sofijske Novinite, doduše, pišu da kazna sledi i NIK-u, jer je odgovoran što nije sproveo preuzete obaveze modernizacije i proširenja mreže.  Dok su dve kompanije pokazivale prstom jedna na drugu, Semerdžiev je ocenio u izjavi Bugarskom nacionalnom radiju (BNR) da je odgovornosti na EVN-u, “jer je ona preopteretila svoju (distributivnu) mrežu”. Tehnički problemi na visokonaponskoj mreži ostavili su krajem jula velike delove područja severno od Burgasa više od 30 sati bez električne energije.

Punjenje nuklearnim gorivom

TEHERAN - Iranske vlasti počele su 21. avgusta punjenje nuklearnim gorivom  prve iranske nuklearne centrale u Bushehru, na jugu zemlje, saopštili su Iranska organizacija za atomsku energiju i ruski Rosatom. Tom operacijom, prvom etapom punjenja reaktora, centrala u Bushehru i formalno postaje nuklearno postrojenje.
Punjenje bi, pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), trebalo da se završi za dve nedelje. Iza toga trebaće oko dva meseca da reaktor dostigne 50% svoje snage i da se centrala od 1.000 MW pripoji na električnu mrežu krajem oktobra ili početkom novembra. Projekt je počeo nemački Siemens uoči islamske revolucije 1979., a zatim ga je prekinuo zbog iračko-iranskog rata 1980. Gradnju je 1994. nastavila Rusija, a elektrana je dovršena krajem 2009.  AFP, UPI, Reuters

Boj nuklearki udvostručen

TORONTO – Ruski Rosatom saopštio je ove nedelje da će broj nuklearnih elektrana u svetu biti udvostručen do 2030. preko “globalne nuklearne renesanse”.  Čelnik ruskog kolosa Sergej Kirijenko rekao je u razgovoru sa kanadskim investitorima da će se potražnja za uranijumom možda i utrostručiti, s tim što će i cene da rastu “manjim tempom”. Itar-TASS

Francuzi blizu kupovine Poljskog Enei-a

VARŠAVA - Francuske kompanije EDF i GDF Suez ušli su u uži izbor za kupovinu 51% udela u Enei, trećoj po snazi poljskoj energetskoj firmi pod kontrolom države, objavio je poljski poslovni list Parkiet. List je objavio da bi vrednost udela u kompaniji Enea mogla dostići 1,2 milijarde evra. Nemački RWE povukao je 2009. ponudu za većinski udeo u Enei jer je bio jedini kandidat. U junu ove godine, poljske vlasti pozvale su nove kandidate da pošalju ponude. Poljsko ministarstvo finansija kontroliše 60,43% Enee, pošto je u prvoj polovini godine prodalo na Varšavskoj berzi 16,05% udela u toj firmi. Švedski Vattenfall Energy Group vlasnik je 18,7% Enee, jedne od četiri poljske državne energetske kompanije. Drži 16% energetskog tržišta i snabdeva energijom 2,3 miliona domova u severozapadnoj Poljskoj.

George Soros manjio je svoj portfolio u američkim vrednosnim papirima

NJUJORK – Očekujući recesiju sa dvostrukim dnom, legendarni investitor George Soros, koji širom sveta upravlja imovinom vrednom 25 milijardi dolara, smanjio je svoj portfolio u američkim vrednosnim papirima za čak 42 odsto, javlja Bloomberg. Imovina uložena u deonice izlistane u SAD smanjila se sa 8,8 milijardi na kraju prvog kvartala na 5,1 milijardi dolara na kraju drugog. U tom razdoblju indeks S&P izgubio je 12 odsto vrednosti. Soros je prodao 99 posto Wal-Marta, 97 posto JP Morgan Chasea i 95 posto deonica Pfizera, dok je u potpunosti izašao iz brazilskog Petrobrasa izlistanog na NYSE-u.

SEUL - Korporacija Korea National Oil podnela je neprijateljsku ponudu od 1,87 milijardi funti (2,9 mlrd.$) za preuzimanje britanskog naftaša Dana Petroleum, pošto je ova prethodno odbila korejansku državnu firmu. Iz korejanske kompanije je saopšteno da je dobila pismo podrške od akcionara koji kontrolišu oko 49% kapitala Dane. Ovaj četvrti azijski uvoznik nafte nadmeće se sa konkurentima iz Kine i Indije za osvajanje novih izvora. Dana, koja je usmerena na Severno more i Afriku , raspolagala je 2009. sa verovatnim rezervama od 223 miliona barela ekvivalenta nafte. Reuters

PEKING - Kineska elektroenergetska kompanija Huadian je dogovorila gradnju 20 milijardi rubalja (655 miliona dolara) skupe elektrane u ruskom regionu Jaroslav, sa naručiocem ruskim proizvođačem strujem,TGK-2. Elektrana će biti kapaciteta 450 do 490 megavata, s početkom proizvodnje od 2013. Kineska kompanija investiraće 15 milijardi rubalja. Reuters

SOFIJA - Bugarska filijala češkog ČEZ-a planira da obnovi deo niskonaponske elektrodistribucione mreže u Sofiji i okolnim naseljima kako bi se poboljšalo snabdevanje električnom energijom. To će biti deo investicionog paketa od ukupno 35 miliona evra koliko će ČEZ uložiti ove godine u modernizaciju distributivne mreže u Bugarskoj, javlja bugarski dnevnik Novinite.

BUKUREŠT – Rumunija je odobrila 20 dugoročnih licenci za eksploataciju nafte u toj zemlji u julu ove godine, uključujući pet u njenoj zoni Crnog mora, inostranim firmama uključujući ruski Lukoil, mađarski MOL i Chevron Romania, obelodanila je nacionalna agencija za mineralne resurse. Radi se o prvim licencama koje odobrava u pomenutoj zoni Rumunija pošto je Međunarodni sud pravde u februaru 2009. zacrtao novu pomorsku granicu između te zemlje i Ukrajine u Crnom moru i tako rešio ovaj bilateralni spor.   Rompress

AMSTERDAM – Kompanija Royal Datch Shell potpisala je sa brazilskim Cosan-om ugovor o zajedničkom ulaganju vredan 12 milijardi dolara, vezan za proizvodnju i distribuciju etanola dobijenog od šećerne trske. Najveći brazilski proizvođač etanola će u ovaj posao uneti svoje postojeće kapacitete za preradu 60 miliona tona šećerne trske godišnje, u 23 pogona iz kojih se dobijaju dve milijarde litara etanola. Shell u posao unosi 1,6 milijardi dolara u kešu, kao i udeo u dve kompanije za istraživanje biogoriva, kao i svoju aktivnost na proizvodnji avionskog goriva u Brazilu. I jedna i druga firma će svoje prodajne punktove u Brazilu uključiti u zajedničku mrežu od gotovo 4.500 pumpi. Dve firme će, takođe, zajednički istraživati mogućnost ekspanzije proizvodnje i prodaje etanola širom sveta.  Shell je prošle godine najavio da napušta sva istraživanja i investicije na sektoru solarne energije i energije vetra i da će se usredsrediti na biogoriva, koja se najbolje uklapaju u njegovu postojeću poslovnu mrežu.   Reuters

MOSKVA – Gazprom menja prioritete u projektima gasovoda, pa će gasovod Altai biti sagrađen pre Južnog toka, pišu moskovske Vedomosti. List navodi da je projekat Altai iznenada stavljen na listu „suštinskih prioriteta“ Gazproma, sa projekcijom da bude lansiran između 2015. i 2018.godine. Istovremeno za Južni tok je planirano vreme 2015.-2024. navodi pomenuti dnevnik. Gazprom i kineska CNPC su 2006. potpisale protokol o snabdevanju Kine ruskim gasom, pretpostavljajući tada da će se do kraja godine dogovoriti o ceni gasa, a da gasovod Altai bude lansiran kroz pet godina. Pregovori međutim od tada nisu okončani, a Kina je u međuvremenu našla novog snabdevača, Turkmenistan. Ipak, prema poslednjem draftu generalne šeme za gasnu privredu do 2030. datum izgradnje Altaija pojavljuje se pre roka za Južni tok, piše dnevnik.

ANKARA – Do kraja godine biće određeni načini snabdevanja gasovodnog projekta Nabucco prirodnim gasom, rekao je turski ministar energije Taner Jildiz, prenosi agencija Anadolu. On je dodao da Nabucco konzorcijum razmatra kao potencijalne snabdevače Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak i Iran. U Turskoj postoje tri ulaza za gas za Nabucco – preko granice za Gruzijom, sa severa Iraka  i preko granice sa Iranom, rekao je on. Oko prva dva postignut je preliminarni dogovor. Preko Gruzije će ići Azerbejdžanski gas. Irak je najavio da može Nabucco-u davati do 15 milijardi kubika gasa godišnje. Jildiz je još rekao da sankcije UN protiv Irana pogađaju i Tursku, ali se ne odnose na uvoz iranske nafte i gasa za zadovoljenje domaćih potreba zemlje.

MOSKVA/KIJEV - Ukrajinski Naftogaz i ruski Gazprom počeli su novu rundu pregovora o budućem zajedničkom ulaganju, saopšteno je iz ruske kompanije. Pregovori su počeli pred vikend između čelnika Gazproma Alekseja Milera i ukrajinskog ministra energije Jurija Bojka. Saopštenje se za sada ograničava na informaciji da je razgovarano o strateškom partnerstvu. Kijev želi garancije ruske strane da će obezbediti dovoljne količine prirodnog gasa za tranzit preko te zemlje do evropskih kupaca, rekao je iza susreta sa Milerom, Jurij Bojko. Mi želimo da dobijemo garancije ruske strane da nećemo biti skrajnuti u budućim isporukama ruskog gasa (na evropsko tržište), rekao je Bojko. Kommersant

KIJEV – Ukrajina je najavila prioritetnu gradnju terminala za utečnjeni prirodni gas (LNG) na Crnom moru, kapaciteta 10 milijardi kubika godišnje. Ministar energije Jurij Bojko rekao je da će taj terminal omogučiti Ukrajini smanjenje cene gasa na 190 dolara za hiljadu kubika, a sada je uvozna cena uz diskont 250$, prenosi publikacija The View. Studija izvodljivosti terminala planirana je za kraj godine.

KIJEV - Osnovna cena koju Ukrajina plaća za ruski prirodni gas i dalje je nepovoljna za Kijev, uprkos novom sporazumu koji je postignut u aprilu i ukrajinska vlada će praviti pritisak na Moskvu da je snizi, izjavio je u sredu ukrajinski premijer Nikolaj Azarov. Kijev je u aprilskom  sporazumu obezbedio sniženje cene gasa za 100 dolara po 1.000 kubnih metara, u zamenu za odobravanje Rusiji da zadrži svoju crnomorsku ratnu flotu u ukrajinskoj luci Sevastopolj do 2042. Ukrajinska vlada, međutim, sada ukazuje da to nije dovoljno. Ta formula nas i dalje opterećuje  i to je činjenica koja se ne može osporiti. Cena se povećava za 25 dolara svakog kvartala, ukazao je Azarov. On je predočio da bi u četvrtom tromesečju  cena ruskog gasa bez popusta od 100 dolara dostigla 390 dolara za 1.000 kubika. Takva cena bi značila katastrofu za ekonomiju i narod Ukrajine, ukazao je Azarov. Neftegaz.ru

HAMBURG – Gazprom je uveren da će se do 2012.godine cene gasa za Nemačku vratiti na pred-krizne nivoe od 400 dolara za 1.000m3, piše nemački dnevnik Die Welt pozivajući se na reči potpredsednika ruske kompanije Aleksandra Medvedeva. Prosečna cena gasa za Nemačku 2008.godine je iznosila 407$, a prošle godine 296$/1.000m3. Ove godine Nemačka plaća ruski gas 308$.

MOSKVA – Nemački energetski kolos E.On traži od Gazproma još jedno sniženje cena prirodnog gasa, pošto je ranije izborio od ruskog monopoliste posebne letnje tarife za taj energent, objavljuju Vedomosti. Reuters podseća da je velika razlika u Gazpromovim, sa cenama konkurenata, izazvala pad izvoza gasa u Evropu od 11,5% u 2009. Gazprom je ipak ove godine odobrio popuste svojim najvećim evro kupcima nemačkim E.On, Wingas i RWE, turskom Botas, italijanskom Eni, francuskom GDF Suez, austrijskom EconGas, finskom Gasum i još nekim, ne obelodanjujući cifre.  Eksperti procenjuju da će to samo u ovoj godini umanjiti Gazpromu zaradu za dve milijarde dolara. E.On-ov čelnik Johannes Teyssen rekao je ovih dana da će kompanija u oktobru početi da gubi zaradu ako cene gasa ostanu na postojećem  nivou.

MOSKVA/OSLO – Najveći Gazpromov konkurent na evropskom tržištu, norveški Statoil pristao je da 30 odsto gasa koji isporučuje na to tržište obračunava po spot cenama te sirovine, citiraju Vedomosti izjavu jednog neimenovanog Gazpromovog zvaničnika. Statoil ove cife nije objavio. Gazpromovi dugoročni ugovori omogučavaju njegovim klijentima da traže promene u uslovima ako se na tržištu pojave značajnije promene. Prosečna cena gasa na američkom Henry Hub u prvom kvartalu bila je 195 dolara za 1.000m3, a sada je pala na 156$, prenosi Reuters. Statoilove prodaje u Evropi se uvećavaju, u drugom kvartalu za 22 odsto na godišnjem nivou (Vedomosti:: ..ali na račun pada profita…), naspram rasta od 1,7% koji je u međuvremenu ostvario Gazprom.

HAMBURG – Potpredsednik Gazproma Aleksandar Medvedev rekao je da će dugoročna potražnja za ruskim gasom u inostranstvu ponovo početi da raste. “Mi verujemo da će će u 2020.godini ruski gas podmirivati 30 odsto (sada 25%) potreba evropskog tržišta”, rekao je on za list Die Welt. Gazprom je u junu revidirao procene izvoza za ovu godinu na dole, na 145 milijardi kubika, a sa ranije planiranih 160,8 mlrd.m3. Ranije ove godine, ruska kompanija je saopštila da za 2011. planira da isporuči Evropi 163,5 mlrd.m3 gasa a u 2012. 171 mlrd.m3.

MOSKVA - Proizvodnja nafte u Rusiji u prvoj polovini godine dostigla je bezmalo 250 miliona tona, ili 2,8% više nego u istom periodu 2009. Prerada na domaćem tržištu u prvoj polovini 2010. iznosila je bezmalo 121 milion tona, ili 4,6% više nego lane. Izvoz nafte u prvoj polovini godine dostigao je 123,2 miliona tona, što je za 0,2% više nego u prvih šet meseci 2009. U junu 2010. prosečna izvozna cena tone ruske nafte bila je 522,8 dolara. Itar-TASS

LONDON - Anglo-holandska naftna kompanija Royal Dutch Shell prelazi na proizvodnju gasa i najavljuje da u Australiji planira da investira 50 milijardi dolara u sledećih deset godina, više nego u bilo kojoj drugoj regiji. Razlog je povećana potražnja u Aziji za “čistim” gorivima. Shell kao i nekoliko drugih energetskih kompanija, među kojima je i kineska PetroChina, planira projekte s utečnjenim prirodnim gasom u Australiji s ciljem zadovoljavanja sve veće potražnje na azijskom tržištu, piše Bloomberg. Do 2012. godine Shell će više od 50 odsto proizvodnje generirati od gasa, stoji u planovima ove kompanije.

MOSKVA - Ruski naftovodni monopolista Transnjeft upozorio je na kašnjenja i “petparački rad” kompanije Stroitransgaz - graditelja rusko-kineskog naftovoda, kao i naftovoda do Baltičkog mora. Rusija gradi 770 milijardi rubalja (25 mlrd.$) skupu naftnu vezu preko istočnog Sibira do Kine i naftovod kojim zaobliazi Belorusiju do luke blizu St:Petersburga. Transnjeft je podigao tarife da bi mogao finansirati ove projekte. Stroitransgaz, pod kontrolom energetskog trgovca Genadija Timčenka, saopštio je ovih dana da poslove u drugom kvartalu ometa izostanak dogovora sa Transnjeftom oko plaćanja. The Moscow Times

SARAJEVO - Bosna i Hercegovina ne ostvaruje pomake u razvoju energetskog sektora,  zaključak je istraživanja sprovedenih politika iz oblasti energetike,  koji je uradila organizacija Centar za politike i upravljanje (CPU). „Zbog rascepkanosti upravljanja energetskim sektorima domaći političari  nisu uspeli da se dogovore o neophodnim reformama i nisu razvili transparentne planove za reforme, što je negativno uticalo na konkurentnost zemlje i njene ekonomije. Iako su najavljivane velike investicije u energetski sektor, taj proces nije bio transparentan. Naš najveći potencijal je energetika, ali je istovremeno i najveća opasnost, ako se pristupi razvoju sektora na pogrešan način“ - kaže za  Dnevni Avaz Naida Kadribegović, izvršna direktorka CPU.


BANJALUKA – Ministarstvo energetike Republike Srpske u utorak je raspisalo tender za izbor strateškog partnera Elektroprivrede RS (ERS) za projekat izgradnje hidroenergetskog sistema Gornja Drina, koji će biti otvoren do 22. septembra. Procenjena investiciona vrednost projekta, koji podrazumijeva izgradnju četiri hidroelektrane na gornjem slivu Drine, iznosi 435,1 miliona evra, koje će, prema planu, godišnje proizvoditi 797,3 gigavat-časova električne energije, što je 15 odsto ukupne sadašnje proizvodnje struje u RS. Projekat će biti sproveden kroz osnivanje koncesionog preduzeća čiji će većinski vlasnik  biti strateški partner, dok će ERS i njeno zavisno preduzeće Hidroelektrane na Drini i eventualno treće lice imati između 25 i 49 odsto udela. Najveći neformalni interes za izgradnju elektrana na gornjem slivu Drine do sada je iskazao nemački gigant RWE. Nezavisne novine

ZAGREB - Bivši predsednik uprave HEP-a Ivan Mravak proveo je u četvrtak, 19. avgusta tri sata u prostorijama USKOK-a gde je odgovarao na dodatne optužbe da je zloupotrebama oštetio Hrvatsku elektroprivredu, prenosi Poslovni dnevnik. Mravak je od maja u istražnom zatvoru pod sumnjom da je prodajom jeftine struje šibeničkom TLM-u oštetio HEP za 600 miliona kuna. Nakon ispitivanja njegov advokat Branko Šerić kazao je da se Mravak „nije branio ćutanjem nego istinom”. On je rekao i da je postupao po uputstvima koje su mu dolazile s vrha, piše Večernji list. Drugo osumnjičeni direktor HEP-ove distribucije Ivan Mrljak je nakon ispitivanja u USKOK-u pušten da se brani sa slobode.

Gubitak NIS-a u prvoj polovini godine 9,6 milijardi dinara

"Naftna industrija Srbije" (NIS) objavila je danas (27. avgust 2010. godine) da je u prvoj polovini 2010. godine imala gubitrak od 9,6 milijardi dinara, što je za 29% više nego u istom periodu lane.

Zamenik generalnog direktora NIS-a Aleksej Urusov je na predstavljanju kompanije na Beogradskoj berzi kazao da je rast gubitka posledica stanja na tržištu i pada kursa dinara prema dolaru, koji je doveo do negativnih kursnih raslika od 15,8 milijardi dinara.

- Niko ne može da proceni kakvi će biti poslovni rezultati NIS-a do kraja godine, pošto će zavisiti od kretanja kursa dinar i uslova na tržištu- kazao je on.

Urusov je rekao da je kapital NIS-a na kraju juna iznosio 22,6 milijardi dinara, što znači da je knjigovodstvena vrednost jedne akcije te kompanije oko 138 dinara.

Trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi počeće u ponedeljak, 30. avgusta.

Italija, Španija, Irska, V.Britanija i Poljska nisu ispunili cilj ostvarenja 10 odsto

BRISEL – Evropski komesar za energiju prozvao je nekoliko zemalja EU, među kojima i Veliku Britaniju i Španiju da nisu ispunili cilj ostvarenja 10 odsto interkonekcija elektroenergetskih mreža zmalja članica, ugovoren 2002.godine.   Gunter Oettinger je u odgovoru jednom poslaniku Evropskog parlamenta rekao da taj cilj nisu ispunile Italija, Španija, Irska, V.Britanija i Poljska. U martu ove godine Evropska komisija je saopštila da je izdvojila 910 miliona evra za finansiranje devet projekata prekograničnih konekcija unutar EU. WindPower

Dokaz o korišćenju najčistije tehnologije

VAŠINGTON – Američka Agencija za ekološku zaštitu (EPA) saopštila je da će od iduće godine svaki novi industrijski pogon morati da dokaže da koristi najčistije moguće tehnologije kako bi dobio dozvolu za emisije gasova sa efektima staklene bašte.  “Akt o čistom vazduhu” važiće za objekte poput elektrana ili rafinerija nafte koje zahvataju oko 70% emisija štetnih gasova u SAD. Ovaj kontroverzni plan EPA naišao je na otpore sa svih strana, uključujući jedan broj država SAD, privredu, pa čak i organizacije za zaštitu prirode, koje kažu da su pravila nedovoljno oštra.  Business Week

Cene električne energije u Nemačkoj 49,95 evra po MWh

BERLIN -  Baseload cene električne energije u Nemačkoj, za isporuke u 2011., pale su ispod 50 evra po MWh sa sniženjem cena uglja na najniži nivo u poslednja dva i po meseca, javlja Bloomberg. Baseload cena MWh na najvećem evropskom tržištu električne energije od 49,95 evra, registrovana u utorak, 17.avgusta, nije bila niža od 29.jula, što se objašnjava činjenicom da Nemačka iz termoelektrana na ugalj proizvodi više od petine struje.

Poništena kazna Gazpromnjeftu

MOSKVA - Kasacioni sud iz St.Petersburga presudio je da ruska Federalna antimonopolska služba (FAS) nije iznela bitne činjenice na osnovu kojih je kaznila kompaniju Gazprom njeft da je zloupotrebom svoje dominantne pozicije na tržištu podigao cene goriva, pa je kazna poništena. Gazpromnjeft se žalio na kaznu FAS-a od 4,7 milijardi rubalja za precenjene cene benzina u 2009.godini. Itar-TASS

Poljska planira da podigne dve nuklearne elektrane

VARŠAVA - Prva nuklearna elektrana u Poljskoj biće puštena u rad 2022. ili dve godine kasnije nego što je bilo planirano, izjavila je poljska poverenica za nuklearnu energiju Hanna Trojanovska. Kako bi smanjila zavisnost od uglja, iz koga se proizvodi 90% električne energije, Poljska planira da podigne dve nuklearne elektrane pojedinačnog kapaciteta 3.000 MW. Početak izgradnje prvog reaktora planiran je 2016, a puštanje u rad 2020. godine. Međutim, posle ispitivanja najbolje prakse u gradnji, rok je produžen za dve godine, a konačnu odluku treba još da odobri poljska vlada, javlja poljski dnevnik Warsaw Business Journal.

Mađarska vlada će podržati izgradnju gasovoda "Južni tok"

BUDIMPEŠTA - Aktuelna mađarska vlada će podržati izgradnju gasovoda "Južni tok", što predstavlja potpuni zaokret u odnosu na nekadašnje izjave premijera Viktora Orbana i njegovih najbližih saradnika dok su bili u opoziciji.  Podršku alternativnom gasovodu potvrdilo je Ministarstvo za nacionalni razvoj, a takvu mogućnost nešto ranije nagovestio je i šef diplomatije Janoš Martonji. Mađarska je zainteresovana da sadašnji jednostrani sistem snabdevanja gasom zameni novim iz više izvora. Zbog toga Vlada podržava i Nabucco i Južni tok, navodi jedan od nadležnih funkcionera. Južni tok omogućava izgradnju još jednog skladišta gasa (najvjerovatnije na istoku zemlje, u županiji Bekeš, nedaleko od naselja Pustafeldvar) i predstavlja mogući izvor dodatne zarade od tranzita, navodi se dalje. Reuters, MTI

Gazprom gubi na evropskom tržištu

MOSKVA – Gazprom je prošle godine izgubio na evropskom tržištu zaradu od tri milijarde dolara, izračunale su moskovske Vedomosti. Dobitnik je glavni Gazpromov konkurent u Evropi, norveški Statoil. Prema podacima Gazproma, kompanija je u 2009. podmirila 26,3% evropskih potreba za gasom, prema 28,4% u 2008. To iznosi oko 11 milijardi kubika gasa, ili oko tri milijarde dolara, navode novine. Sredinom 2008. prosečna Gazpromova cena gasa bila je bezmalo 11 odsto ispod cene Statoila (390$ za 1.000m3, prema 439$ koliko je naplaćivao Statoil). Međutim, počekom 2009. Gazpromov gas bio je najskuplji na tržištu, piše list.

Pada cena gasa

LONDON - Ako cene nafte ostanu na sadašnjem nivou od blizu 80$ barel, cene gasa za januar 2011. će, prema obračunu koji za svoje kupce radi Gazprom , iznositi oko 360$ za hiljadu kubika. Tada će razlika između cena gasa na spot NBP tržištu i cene gasnih ugovora vezanih za cene nafte pasti sa preko 130 dolara, na 60 dolara po 1.000m3, navode eksperti Troika Dialoga. 

Sudaranje ruskog gasa i LNG ponuda
NJUJORK  - Plan premijera Vladimira Putina da pretvori Rusiju u globalnog snabdevača prirodnim gasom podriven je odlaganjem Gazpromovih LNG projekata, dogovorom Australije o snabdevanju Kine gasom i usponom američkog izvoza te sirovine, kaže za Bloomberg Mihail Korčemkin, istočnoevropskih gasni ekspert. Dok je Gazprom odložio LNG projekat Štokman, Exxon i Chevron zaključuju poslove sa kompanijom PetroChina o snabdevanju utečnjenim gasom iz svojih australijskih projekata. LNG tržište se prebrzo razvija da bi ga Gazprom mogao stiči, navodi Korčemkin i dodaje da bi se ruska kompanija morala koncentrisati da sačuva evropska tržišta. Prošle godine je evropski uvoz gasa iz norveške LNG-a iz Katara porastao 22 odsto, dok je Gazpromova prodaja na tom tržištu ove godine umanjena za 9%. Rusija cilja na osvajanje 25% svetskog LNG tržišta, prvenstveno na proizvodnji iz projekata Sahalin 2 i Sahalin. Stručnjak londonske RS Platou LLP Keith Bainbridge navodi da „nema šanse“ da se to dogodi, jer je LNG već postao globalni biznis.

Rastu isporuke LNG
NJUJORK – Globalne isporuke LNG-a porasle su prošle godine 6 odsto, na 182 miliona tona, pokazuju podaci International Group of Liquefied Natural Gas Importers.  Japan je zahvatio 35 odsto tog tržišta, Južna Koreja je uvezla 14%, a Kina 3% totala. Globalni proizvodni LNG kapaciteti treba da se uvećaju za više od 50% do 2013., navodi Međunarodna agencija za energiju. Australija je prošle godine izvezla 18 miliona tona LNG-a, Katar 37 miliona tona, Malezija 23, a Indonezija 19 miliona tona. Rusija je ušla na ovo tržište sa kapacitetima Sahalina 2 od 9,6 miliona tona godišnje, ali je 2009. izvezla samo pet miliona tona. Čelnik gazproma Aleksej Miler rekao je svojevremeno da ta kompanija planira investicije od 45 milijardi dolara kako bi do 2030l. Podigla svoje LNG kapacitete na 90 miliona tona godišnje. Reuters

Gasprom kasni u LNG projektima
NJUJORK – Gazprom na tržištu LNG-a mora da se takmiči sa ponudom 37 milijardi dolara skupog projekta Gorgon LNG, koji u Australiji razvija Chevron u partnerstvu sa Exxon-om i Shell-om. Petrochina je u avgustu potpisala ugovor težak 50 milijardi A$ (44 mlrd.US$) o godišnjem uvozu odatle 2,25 miliona tona LNG-a počev od 2014. U Papui Novoj Gvineiji Exxon realizuje 15 milijardi dolara skup LNG projekat, jedan od tuceta u tom regionu koji takođe ciljaju na azijske klijente. Kašnjenja u LNG poslovima mogla bi koštati Gazprom godišnje 12 milijardi dolara ispuštenih prodaja ili oko 40 miliona tona LNG-a, ocenjuje analitičar Troika Dialoga iz Moskve Valerij Nesterov. Bloomberg

Nabuko počinje iduće godine

SOFIJA – Ministar energije Bugarske Trajčo Trajkov rekao je da će naredne godine početi gradnja bugarske sekcije gasovoda Nabucco, veze između te zemlje i Turske, prenosi Sofijska novinska agencija. Trajkov je rekao da će posao finansirati EU sa 200 miliona evra. Biće to ujedno prva sagrađena deonica evropskog gasovoda, rivala ruskom Južnom toku.

Opala proizvodnja gasa

MOSKVA – Ruska proizvodnja prirodnog gasa nastavila da opada usled manje potrošnje leti u Evropi i kod kuće. Dnevna proizvodnja gasa pala je na 1,42 milijarde kubika u julu, sa junskih 1,49 mlrd.m3. Istovremeno je proizvdonja nafte u julu dostigla rekordnu visinu i već jedanaest uzastopnih meseci ostaje iznad 10 miliona barela na dan, saopštilo je danas ministarstvo energije u Moskvi, a prenosi Reuters. U julu je dnevno vađeno 10,14 miliona barela, naspram junskih 10,13 mb/d. Istovremeno je proizvodnja

Tužbe zbog računa za struju

LJUBLJANA – Evropska komisija prati slučaj najavljene tužbe slovenačkih potrošača protiv elektrodistributera zbog preplaćenih računa za struju, tvrde zastupnici potrošača. Brisel je počeo da se zanima za ovaj slučaj jer je reč o presedanu u Evropi, rekao je ekonomista Rado Pezdir, koji zajedno s advokatom Francijem Matozom zastupa potrošače u javnosti, ali i u verovatnoj tužbi pred sudom, prenosi STA. Svi lokalni distributeri u Sloveniji su pre dve godine zajedno  povećali cene struje, što je državni regulator proglasio monopolskim ponašanjem, a time je dao i pravni temelj da potrošači dobiju odštetu odnosno vraćene iznose za preplaćenu struju. Elektrodistributeri nude vansudsku nagodbu u kojoj bi u proseku vratili 15 evra po domaćinstvu, što Matoz i Pezdir smatraju nedovoljnim i najavljuju da će protiv prvih distributera za manje od nedelju dana podneti sudske tužbe.

  

RWE i antimonopolski spor

AMSTERDAM/DIZELDORF – Nemački RWE, peta po veličini evropska kompanija, saopštila je da je otvorila aukcioni proces za prodaju njene gasovodne mreže Thyssengas. RWE mora da proda taj posao do marta 2011. kako bi se oslobodio antimonopolskog spora koju je protiv njega u međuvremenu zamrzla Evropska unija. Kompanija očekuje da prikupi ponude do 25.avgusta i završi prodaju do kraja godine. Procenjuje se da bi Thyssengas, koji osim distributivne mreže poseduje i skladišta gasa, mogao biti prodat za oko milijardu evra, javlja DPA.
Kompanija RWE saopštila je da je njen neto profit u prvoj polovini ove godine umanjen za osam odsto, odnosno sa lanjskih 2,22 milijarde evra, na 2,04 mlrd.€, koliko je iznosila čista zarada ovog kolosa u prvih šest meseci 2010. Ukupni prihodi su uvećani 12%, na 27,35 mlrd.€, iznad očekivanja eksperata. RWE je potvrdio ranije projekcije zarade za 2010.godinu u celini, ali je upozorio da se uvećavaju politički rizici poslovanja za energetske firme. (MarketWatch)

Odlaže se bušenje nafte

VAŠINGTON – Meksičke regulatorne naftne vlasti naložile su državnoj kompaniji Pemex da odloži bušenje svog do sada najdubljeg podmorskog izvora, zbog neizvesnosti koju je unela katastrofa kompanije BP u Meksičkom zalivu. Pemex se pripremao da buši u izvoru Maximino, na dubini od 2.900 metara i na 30-ak kilometara od pomorske granice te zemlje i SAD u vodama Meksičkog zaliva, rekao je čelnik nedavno formirane Nacionalne komisije za ugljovodonike Juan Carlos Zepeda na jednom energetskom skupu u Vašingtonu.  On je dodao da će Pemex početi bušenje iduće godine, ali nije precizirao datum. Notimex

 

Zakonom protiv “naftnih katastrofa”

MOSKVA – Ministarstvo za prirodne izvore Rusije pripremilo je set predloga zakonskih amandmana čiji je cilj da se u Rusiji izbegne ponavljanje katastrofe kakvu je kompanija BP izazvala u vodama Meksičkog zaliva, javlja Energy Intelligence.

 

E.ON i RWE smanjuju dividende

DIZELDORF – Nemački energetski kolosi E.ON i RWE  prisiljeni su da smanje dividende i investicije jer će im uvođenje predloženog poreza na nuklearne reaktore erodirati zarade. Nemačka vlada želi da od nuklearne privrede godišnje ubere 2,3 milijarde evra od 2011, kako bi skresala budžetski deficit. Pomenuta dva najveća proizvođača električne energije u Nemačkoj investiraće oko 17 milijardi evra u elektrane i gasovode, kao i druge energetske projekte ove godine, radi okretanja tzv. čistijim gorivima. Kompanije su, međutim, najavile da bi ta ulaganja, zbog uvođenja pomenutog nameta, mogle opasti, jer RWE projektuje manju zaradu 2011. godine za milijardu, a E.On za 1,5 mlrd.evra, kaže analitičar Kepler Capital Markets-a, Ingo Becker. Vlada odgovara da te dve kompanije imaju prednost u nemačkom energetskom sektoru, jer im idu na ruku EU pravila smanjenja emisija CO2, obzirom da su orijentisani na “čiste” nuklearke. DPA

 

Pametna brojila u 80 odsto stanova

LONDON - Evropska unija očekuje da do 2020.godine u 80 odsto domova zemalja članica budu instalirana “pametna brojila”. Prema izveštaju nezavisne energetske konsultantske kuće Greenbang, tržište “pametnih brojila” u EU obuhvatiće do 2020.godine investicije od oko 25 milijardi dolara. Procenjuje se da je sada u Evropi instalirano oko 53 miliona pametnih brojila, u čemu prednjači Velika Britanija.  Financial Times

 

Zaoštravanje sancija Iranu direktno ugrožavaju projekat Nabuko

LONDON – Evropska unija će ispasti najveći gubitnik, a Rusija profiter od sankcija koje je Evropska komisija u ponedeljak zaoštrila prema Iranu, komentariše energetski ekspert  Market Oraclea. EU kompanije su, najpre, izgubile mogućnost da razvijaju multimilijarderske gasne projekte polja South Pars u Iranu, što će iskoristiti ruske firme. Evropa definitivno gubi potencijalno najstabilnijeg snabdevača gasom za svoj konkuretnski gasovod Nabucco, kojim pretenduje da oslabi zavisnost od ruskog gasa. Bez iranskog gasa Nabucco je, pokazaće se, san, piše ovaj portal. Gazprom će taj iranski gas preusmeriti ka Pakistanu, Indiji i Kini, ostajući monopolista na evropskom tržištu.

„Pomoć za grejanje 10 evra“

SKOPLJE – Počev od 1.oktobra 2010.godine, nekih 58.000 socijalno ugroženih porodica u Makedoniji dobijaće mesečno po 600 denara (10 evra) pomoći za plaćanje računa za električnu energiju, centralno grejanje, drva, ugalj ili lož ulje. Program subvencija potrošnju energije u Makedoniji je na press konferenciji obelodanio vicepremijer Vladimir Šeševski. Makpress

Većaproizvodja prirodnog gasa za 21,7 odsto

MOSKVA - Rusija je u prvom polugođu ove godine povećala proizvodnju prirodnog gasa za 21,7 odsto na godišnjem nivou, na 333,9 milijardi kubnih metara, objavilo je rusko ministarstvo za energetiku.  Holding Gasprom je od januara do juna povećao eksploataciju gasa za 20,9 odsto, na 262,1 milijardu kubnih metara.  Rusija je u 2009. godini smanjila proizvodnju gasa za 12,1 odsto u poređenju sa 2008, na 584 milijardi kubnih metara. Rusija je u prvih šest meseci ove godine izvezla 91,6 milijardi kubnih metra gasa, oko 52 odsto više nego u istom razdoblju lane.  Itar-TASS

Transport gasa preko turske

TEHERAN – Ministarstvo nafte Irana objavilo je u petak da je potpisalo milijardu evra vredan posao o transportu prirodnog gasa do Turske, dok je Ankara demantovala da je država umešana u taj dogovor, već je potpis na ugovor potvrdila turska firma Som Petrol.  Visoki funkcioner ministarstva rekao je da će Iran plaćati Turskoj tranzitnu taksu za izvoz svoga gasa u Evropu, korišćenjem 660 km dugog gasovoda.  Gasovod će omogućiti Iranu izvoz 50 do 60 miliona kubika gasa na dan, rekao je čelnik National Iranian Gas Export Co., Džavad Ođi. ISNA

Mali prihodi

PODGORICA – Prikazana prošlogodišnja dobit Elektroprivrede Crne Gore je niska ako se uzmu u obzir ključni elementi odobreni prilikom utvrđivanja iznosa za pokrivanje ukupnih troškova za 2009. i manje ostvareni rashodi za uvoz električne energije i ugalj u odnosu na dozvoljene. To je zaključak Regulatorne agencije za energetiku u izveštaju o stanju energetskog sektora za prethodnu godinu, o kojem će se izjasniti Skupština Crne Gore. Pored gubitaka električne energije, slaba naplata je osnovni uzrok manje ostvarene dobiti – ocjenjuje RAE. Profit EPCG u 2009. iznosio je 4,14 miliona eVra, nakon konstantno prikazivanih gubitaka koji su dostizali i 30 miliona. Vijesti

KEK uvozi struju

PRIŠTINA – Kosovska energetska korporacija (KEK) moraće da izdvoji 33,4 milaiona evra radi obezbeđenja snabdevanja stanovništva i privrede električnom energijom u periodu od jula 2010. do marta 2011., saopšteno je iz kompanije. Uvoz struje ugovoren je sa četiri kompanije, albanskom Gen-I, Rudnap-Switzerland, Energy Financing Team (EFT) i švajcarskom Swiss Re trading, prenosi Energetika.NET.  Te kompanije, koje poslednjih godina već snabdevaju kosovo električnom energijom, postigle su već sa KEK-om dogovor o ceni megavata, koja se kreće u rasponu od 46, do 70 evra, rekao je portparol KEK-a Viktor Buzhala.

I dalje nejasna privatizacija INE

ZAGREB - Iako je Ina dostavila traženu dokumentaciju članovima saborskog tela koje istražuje okolnosti privatizacije hrvatske naftne kompanije, i dalje je previše toga nejasno, javlja HRT i dodaje da je zbog toga odlučeno da 13.septembra o razdoblju prve privatizacije koja se dogodila u vreme Račanove vlade, kada je Molu prodato 25 posto plus jedna deonica Ine članovima parlamenta odgovaraju Slavko Linić, Ljubo Jurčić i donendavni predsednik uprave Tomislav Dragičević. O privatizacijama iz perioda HDZ-a od 2003. do 2009., kada je mađarski Mol sa samo 2 odsto više deonica uspeo da dobije sva upravljačka prava nad Inom, svedočiće Ivan Šuker, Damir Polančec, aktuelni predsednik uprave Zoltan Aldot i Ivo Sanader.

Upravni odbor Naftne industrije Srbije a.d. Novi Sad

Sankt Peterburg, 5.08. 2010.                  

Upravni odbor Naftne industrije Srbije a.d. Novi Sad, na sednici održanoj 5. avgusta u Sankt Peterburgu u Rusiji, izabrao je Vadima Jakovljeva za predsednika Upravnog odbora NIS a.d.

Osim toga, na današnjoj sednici usvojen je Plan rada Upravnog odbora za drugo polugodište 2010. godine, a takođe je doneta i Odluka o obrazovanju Komisija Upravnog odbora za imenovanje i za naknade.

Bugari kaznili austrijski EVN

SOFIJA - Bugarski Vrhovni upravni sud (VAS) potvrdio je ranije odluke nadležnih institucija i kaznio austrijsku energetsku kompaniju EVN sa oko 75.000 evra zbog zloupotrebe dominantne pozicije na bugarskom energetskom tržištu. Godine 2009. je jedan od malih potrošača struje uočio da mu električno brojilo s limitatorom učestalo isključuje struju na 1 h pošto jednom zabeleži da je došlo do preopterećenja. EVN je odbio da otkloni kvar na brojilu tvrdeći da bi to skratilo njegov vek trajanja. Slučaj je dospeo čak i do VAS-a koji je na kraju kaznio firmu jer nije poštovala interes potrošača, javlja bugarski dnevnik Novinite.

 

Regulatorna agencija za energetiku Crne gore objašnjava zašto je mala dobit EPCG

Prikazana dobit Elektroprivrede Crne Gore u 2009. godini  je niska ako se uzmu u obzir ključni elementi odobreni prilikom utvrđivanja iznosa za pokrivanje ukupnih troškova proizvodnje EPCG za prošlu godinu i manje ostvareni rashodi za uvoz električne energije i ugalj u odnosu na dozvoljene. To je, kako prenosi podgorički dnevni list Vijesti, zaključak Regulatorne agencije za energetiku Crne Gore (RAE) u izveštaju o stanju energetskog sektora za prethodnu godinu, o kojem će se uskoro izjasniti Skupština Crne Gore.
Pored gubitaka električne energije, slaba naplata je osnovni uzrok manje ostvarene dobiti EPCG – ocjenjuje Regulatorna agencija. Profit EPCG u 2009. iznosio je 4,14 miliona evra, posle konstantno iskazivanih gubitaka, koji su prethodnih godina dostizali i 30 miliona evra!

Gas i nafta glavni energenti u hrvatskoj

ZAGREB - Nafta i gas su temeljni oblici energije u današnjoj strukturi energetskog snabdevanja čiji udeo u ukupnoj potrošnji energije prelazi 50 odsto, piše u autorskom tekstu vicepremijer Hrvatske i energetski ekspert Goran Granić. Dokazane zalihe nafte porasle su od 1987. do 2007. godine za 36%,  na 1.240 hiljada miliona barela. Količina nafte na tržištu veća je u 2007. godini nego u 1998. godini, kada je cena bila rekordno niska. Uprkos ovim povoljnim pokazateljima,  kod dugoročnog planiranja energetskog razvoja u konceptu radikalnog smanjivanja emisija CO2, pozicija nafte i gasa doživeće promene: derivati nafte  zadržaće dominantnu poziciju u sektoru saobraćaja, ali će mazut ustupati prirodnom gasu svoje mesto u proizvodnji električne energije i grejanja. Ugalj je s udelom od 40 odsto dominantno gorivo u proizvodnji električne energije.  Iako je cena uglja značajno porasla u zadnjih nekoliko godina, ostaje sa stanovišta raspoloživosti i proizvodne cene najpovoljnije gorivo. Postojeći kapaciteti za proizvodnju električne energije u OECD zemljama biće potrebno zameniti novim u sledećih 10 do 20 godina. Ukoliko tehnološki razvoj ne da adekvatne rezultate, može doći do smanjenja udela uglja u ukupnoj potrošnji energenata. U tom slučaju je za očekivati da će nuklearna energija i prirodni gas zameniti ugalj, navodi Granić. Poslovni dnevnik

Zatvaraju se neprofitabilni rudnici

BRISEL - Evropska komisija želi postepeno da zatvori evropske neprofitabilne rudnike uglja do 2014. godine. To bi se postiglo postupnim ukidanjem državnih subvencija. Pri tome je EK predstavio predlog novog zakona po kojem bi se dozvolilo članicama Evropske unije da subvencionišu neprofitabilne rudnike uglja samo u slučaju da dostave planove o njihovom zatvaranju do oktobra 2014. godine. Subvencije bi se smanjivale po 33% svakih 15 meseci, a morale bi da se vrate ako se rudnik ne zatvori do navedenog roka. Novi zakon regulisao bi prelazno razdoblje, jer postojeće zakonodavstvo o rudnicima uglja ističe krajem 2010. godine. Rudnici bi takođe mogli da dobiju i jednokratnu finansijsku pomoć za zatvaranje, a Nemačka je već protestvovala zbog takvog predloga, javlja mađarski dnevnik Budapest Business Journal.

 

Nepoštena kampanja

LONDON – Regulatorne britanske marketinške vlasti dale su za pravo delu pritužbe kompanije British Gas protiv rivala npower da je vodio nepoštenu kampanju u oglasima u novinama saopštavajući da je njegov gas jeftiniji od konkurenta. Npower je u martu objavio taj oglas, 16 dana pre nego što je stupila na snagu odluka o pojeftinjenju gasa, implicirajući da je njegov gas već jeftiniji, stoji u tužbi. British Gas navodi i da je nejasna bila osnova poređenja cena, kao i da je samo poređenje bilo nefer. Regulator ASA je odbacio prve dve primedbe, ali je podržao treću i saopštio da npower ne sme više objavljivati taj oglas, jer nije u saznanju o budućoj cenovnoj strategiji British Gasa. The Guardian

Integracija  kapaciteta vetroelektrana

BRISEL - Savet evropskih energetskih regulatora (CEER) objavio je papir u kome predlaže regulatorne mere za podsticanje efikasne integracije kapaciteta vetroelektrana  u evropska tržišta električne energije. CEER je, u sklopu politike podsticanja ulaganja u obnovljive izvore,  dobio zadatak da preispita da li postojeći regulatorni režimi za eolsku energiju podstiču ulaganja u ovu oblast. Evropski energetski regulatori ukazuju na potrebu uređenja tri grupe pitanja: Ugovore na tržištu električne energije,  ugovore o pristupu mrežama  i koncept za severnomorsku super-mrežu. U prvom slučaju ukazuju na značaj odobrenja ugovaranja bliže realnom vremenu izvršenja, uključujući i dnevne (intraday) ugovore. Predlažu, pored ostalog, različite tarife za pristup mrežama i olakšanje izdavanja dozvola za priključenja na mrežu. Najzad, supermreža za vetroparkove na Severnom moru pretpostavlja prethodnu harmonizaciju energetskih politika i regulatornih režima u zemljama uključenim u ovaj gigantski projekat. Renewable Energy Focus

Bugarska ušla i u projekat Nabuko

Bugarska - Vlada Bugarske je odobrila sporazum o učešću te zemlje u projektu izgradnje gasovoda „Nabuko", koji treba da smanji zavisnost Evrope od ruskog prirodnog gasa. Tim sporazumom se utvrđuju pravni i drugi aspekti izgradnje tog gasovoda na teritoriji Bugarske, prenio je Rojters.
„Sporazum je zaključen tako da olakša finansiranje od strane privatnih kompanija i realizaciju tog projekta", navedeno je u vladinom saopštenju.
Bugarska državna kompanija „Bulgargaz" je jedan od akcionara u „Nabuku", zajedno sa austrijskom OMV, međarskom MOL, rumunskom „Transgaz", turskom „Botas" i njemačkom kompanijom RWE.
Bugarska je prošlog vikenda potpisala sporazum sa Rusijom o izgradnji bugarske dionice gasovoda „Južni tok", konkurentskog „Nabuku", javlja Tanjug.
Rusija i Bugarska planiraju da u februaru iduće godine osnuju zajedničko preduzeće s podjednakim udjelima za izgradnju bugarske dionice „Južnog toka", čija se vrijednost procjenjuje na 835 miliona dolara.
Bugarska uvozi 70 odsto potrebnih energenata, a gotovo cjelokupnu količinu gasa koja se utroši u toj zemlji, isporučuje ruski „Gasprom".

Razvoj iziskuje  povećanje cene struje za oko 18 odsto

Povećanje cene struje je neophodno za razvojne projekte EPS-a, a od cene, koja bi to omogućavala, trenutno zaostajemo za oko 17,9 odsto izjavio je Tanjugu Dragomir Marković, direktor Elektroprivrede Srbije, na Međunarodnoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije i održivom razvoju, koji je trajala 21 i 22. jula na Mokroj Gori.
Marković je, precizirao i da bi, ukoliko bi Srbija proizvodila do pet procenata struje iz obnovljivih izvora energije, to uticalo na povećanje cene električne energije u Srbiji za oko pola evro centa po kilovat-času.
Marković je napomenuo da slede i velika ulaganja u elektroenergetski sektor, napomenuvši da bi Srbija do 2014. godine trebalo da bude u potpunosti nezavisna od uvoza električne energije, razume se, ukoliko planovi budu realizovani.
On dodao da je sigurno snabdijevanje moguće ostvariti diverzifikacijom i korišćenjem novih energetskih resursa, kao i kroz regionalnu saradnju i zajedničke projekte zemalja regiona koji se odnose na obnovljive izvore energije.

T.E.

Nezakonita eksploatacija nafte

Kazahstan,  Finansijska policija Kazahstana pokrenula je istragu protiv najveće petrohemijske kompanije u zemlji "Tengizchevroil" zbog nezakonite ekploatacije nafte u vrednosti 1,4 milijardi dolara, izjavio je predstavnik tog tela Murat Zumanbaj.
Od 2002. godine "Tengizchevroil" je, kako tvrde kazahstanski zvaničnici, nezakonito proizveo više od 3,4 miliona tona nafte.  Vlada u Astani je prošlog meseca optužila "Tengizchevroil", čiji su najveći akcionari američke petrohemijske korporacije "Ševron" i "Eksonmobil", za ekstrakciju nafte veću od dozvoljene, podseća agencija Rojters.
Akcionari kompanije nisu prihvatili optužbe, pa je kazahstansko ministarstvo za naftu i gas prepustilo slučaj tužilaštvu. Zumanbaj je ustvrdio da je kompanija na nalazištu "Tengiz" izvela 41 bušotinu dublje od odredjene granice od 5.100 metra. "Tengizchevroil" tvrdi da ima pravo da eksploatiše naftu bez ograničavanja dubine bušotina.
Kompanija "Tengizchevroil" je prošle godine proizvela 22,5 miliona tona nafte. Polovina akcija kompnije je u vlasništvu američkog "Ševrona", četvrtina pripada "Eksonmobilu", sa 20 procenata raspolaže kazahstanska državna kompanija "Kazmunajgas", dok pet opdsto pripada firmi "Lukarco", filijali ruskog "Lukoila".

Gas “štedi” na desetine milijardi dolara

SAD - 'Kada bi američki kamioni prešli na prirodni gas kao pogonsko gorivo umesto dizela, moglo bi se uštediti na desetine milijardi dolara', izjavio je poznati američki investitor u naftnoj industriji i milijarder T. Boone Pickens. Zalažući se za veće korišćenje prirodnog gasa za pogon vozila, on je izračunao da bi 8 mil. najvećih šlepera u SAD-u prelaskom na gas moglo da smanji zavisnost od uvozne nafte za 50%. Iako kritičari tvrde da bi prelazak na gas bio preskup i nerealan, on uzvraća da SAD svaki mesec plaćaju oko 27 mlrd. dolara za uvoznu naftu koja pokriva 62% potrošnje. Primenom njegovog plana moglo bi se uštediti 100 mlrd. dolara godišnje, a ovaj novac bi mogao da se investira u nova radna mesta, javlja novinska Agencija UPI.

Belorusija smanjila uvoz nafte

BELORUSIJA - Belorusija je smanjila uvoz sirove nafte u periodu od januara do maja 2010. za 41,4% u odnosu na isti period 2009. godine. Prosečna cena nafte uvezene iz Rusije u navedenom periodu iznosila je 394 USD/t što je povećanje od 47,1% u odnosu na 2009. godinu, pokazuju podaci Nacionalnog statističkog odbora Belorusije. U istom periodu je uvezeno i 327 000 t goriva (od čega 293 000 t iz Rusije) po prosečnoj ceni 587 USD/t što je za 120% više nego 2009. godine.

”Južni Nabuko”

LJUBLJANA - Žestoka borba Rusije i Evropske unije oko dopremanja prirodnog gasa iz regiona Kaspijskog mora u Evropu podiže nove, gasne zidove u Evropi, piše ljubljansko Delo. List je podsetio da stručnjaci predlažu jedan zajednički projekat gasovoda za transport ruskog gasa u Evropu, umesto dva gotovo ista projekta - Južnog toka i Nabuka, predlažući naziv Južni Nabuko. Samo takva veza bi, kako su ukazali, nesporno dokazala da Evropa zaista smatra Rusiju strateškim partnerom, a ne pretnjom evropskoj bezbednosti.

 Priprema se gradnja prve ”talasne elektrane”

LONDON - Britanska energetska kompanija Aquamarine Power uložila je šest miliona funti u proizvodnju i ugradnju novog uređaja za proizvodnju električne energije iz snage talasa, pripremajući teren za gradnju prve komercijalne elektrane koja će se oslanjati na snagu mora. U prvom krugu dodele koncesija za gradnju pogona koji će kao pokretnu snagu koristiti talase i smenu plime i oseke, Akvamarin pauer je otkupio pravo na gradnju elektrane na škotskoj obali kapaciteta 200 megavata, koja bi mogla energijom da snabdeva oko 190.000 domova, preneo je internet portal SEEbiz.eu. Kompanija, koja je u privatnom vlasnistvu, planira da do 2020. godine u saradnji sa energetskom kompanijom Renewables izgradi kapacitete do 1.000 megavata. Novi uređaj Oyster 1 testiran je u Evropskom centru za energiju mora u Orkniju i priključen je na distribucionu mrežu. U kompaniji se nadaju da će biti pušten u rad sledećeg leta.

Moguće smanjenje proizvodnje gasa
ST.PETERBURG – Gazprom bi mogao smanjiti proizvodnju gasa ove godine ako nastavi da opada potražnja iz Evrope, najavio je predsednik ruske kompanije Aleksej  Miler. On je rekao da je od maja ove godine registrovan oštar pad potrošnje gasa u državama južne Evrope. Ako se takav trend nastavi, mogu sugerisati da će proizvodnja koju smo planirali za ovu godinu (519 milijardi kubika) biti smanjena, rekao je Miler. Itar-Tass

Banja Luka, 16.07. 2010.
NIS i «NefteGazInkor»  osnovaće zajedničko preduzeće za istraživanje i proizvodnju nafte u Republici Srpskoj (BiH)

Naftna industrija Srbije i "NefteGazInkor", kćerka-firma ruske kompanije "Zarubežneft", osnovaće zajedničko preduzeće za istraživanje i proizvodnju nafte u Republici Srpskoj (BiH). Memorandum o osnivanju zajedničkog preduzeća potpisali su 16. jula u Banja Luci, zamenik predsednika Upravnog odbora «Gazprom njefta», generalni direktor NIS Kiril Kravčenko i Jurij Belov kao opunomoćeni predstavnik «NefteGazInkor», u prisustvu predsednika Vlade Republike Srpske, Milorada Dodika,  članova Kabineta, ambasadora Ruske Federacije u BiH, Aleksandra Bocan - Harčenka i ministra rudarstva i energetike Republike Srbije, Petra Škundrića.

U skladu s potpisanim dokumentom, sfera delatnosti zajedničkog preduzeća biće istraživanje i eksploatacija ugljovodoničkih sirovina na teritoriji Republike Srpske (BiH).

Potpisan  veoma značajan sporazum NIS-a i pančevačke Petrohemije o isporuci primarnog benzina

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Srbije, Mlađan Dinkić i generalni direktor NIS-a, Kiril Kravčenko potpisali juče (15. jula) Sporazum o dugoročnoj strateškoj saradnji NIS-a i HIP Petrohemije u Pančevu. Ugovor će omogućiti snabdevanje Petrohemije primarnim benzinom( za proizvodnju plastične mase), u narednih deset godina.
Sporazumom je predviđeno i da Petrohemija NIS-u isporučuje aditive za benzine, vodenu paru i da pruža usluge obrade otpadnih voda. U skladu sa tim sporazumom, NIS će, od 1. avgusta, "Petrohemiji" isporučivati oko 12.000 tona primarnog benzina mesečno, a posle puštanja u rad novih postrojenja za hidrokreking i hidroobradu u Pančevačkoj rafineriji, NIS će povećati isporuku primarnog benzina Petrohemiji na 25.000 do 40.000 tona mesečno.
Ministar Dinkić je ovom prilikom izjavio da će do kraja ove godine, biti napravljen investicioni program za Petrohemiju, a sada je pravi trenutak za investicije u hemijsku industriju, jer su cene tih proizvoda dobre na svetskom tržištu.
Direktor Petrohemije Saša Pavlov istakao je da potpisivanje sporazuma znači "istorijski dan" za Petrohemiju, jer je to osnova za započinjanje investicionih aktivnosti, koje će omogućiti da fabrika ubuduće još bolje posluje. On je početkom ove godine u dva navrata upozorio da fabrici, za proizvodnju punim kapacitetom i za smanjenje gubitaka, treba veća količina sirovog benzina iz susedne Rafinerije nafte Pančevo i da bi to znatno pojeftinilo poslovanje Petrohemije koja je do sada uvozila sirovi benzin. Važno je napomenuti da su NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu i HIP Petrohemija odavno međusobno povezane produktovodima i da sirovi benzin iz rafinerije može da se šalje direktno u Petrohemiju.

T.E.

Potvrđen sporazum o podmorskoj kablovskoj vezi Crne Gore i  Italije

 Skupština Crne Gore je  usvojila Zakon o potvrđivanju sporazuma između Crne Gore i Italije o izgradnji podmorske elektro‐energetske interkonekcije između prenosnih mreža dve države. Ministar ekonomije Branko Vujović je objasnio da je ovim projektom predviđeno da operatori prenosnog sistema Crne Gore i Italije realizuju
izgradnju nove elektroenergetske interkonekcije između Italije i Crne Gore i to putem realizacije strateškog partnerstva između crnogorskog Prenosa AD i  italijanske Terne S.p.A, upisom novoizdatih akcija Prenosa od strane Terne S.p.A, u
iznosu od 22 odsto.
Pored izgradnje nove elektroenergetske interkonekcione veze između Italije i Crne Gore odnosno podmorskog dalekovodnog kabla, čiji je kapacitet  1.000 MW i koji će izgraditi Terna, (a može se koristiti i za uvoz i za izvoz),   Prenos će izgraditi mrežne konekcije između nove interkonekcione veze sa Italijom i postojeće 400 kV prenosne mreže Crne Gore, kao  i novi 400 kV prenosni vod između Pljevalja i Tivta (Kotor).
Osim toga projekat predviđa i dodatne mrežne infrastrukture, novi 400 kV interkonekcioni vod između Crne Gore i Bosne i Hercegovine i/ili novi 400 kV interkonekcioni vod između Crne Gore i Srbije, koje su neophodne za optimalnu upotrebu novog interkonekcionog sistema. Reč je o Projektu čija vrijednost
premašuje 700 miliona evra.

T.E.

 Poništava se tender EPCG za nabavku struje

Tender za nabavku 546 miliona kWh za narednu godinu i prvi kvartal 2012. biće poništen, jer je uprava Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) procenila da ponuđene cene mogu biti niže.
Predstavnici EPCG su najavili da će novi tender za nabavku dela nedostajućih količina električne energije za 2011. godinu, biti objavljen u avgustu ili septembru ove godine.
Na tender za nabavku električne energije za narednu godinu i prvi kvartal 2012. ponude je dostavilo deset kompanija: EPCG Beograd, koju je osnovala crnogorska Elektroprivreda, kao i sarajavska firma Inter energo, zastupnik istoimenog preduzeća iz Ljubljane. Na tender su se javili i švajcarski Elektrizitäts‐Gesellschaft Laufenburg (EGL), češki RE Trading CEE ER trejding, Holding slovenske elektrane,
EFT, Alpiq energy iz Praga,  GEN‐I, Rudnap group i slovačka Korlea Invest.
“Cene za partiju jedan, koja se odnosi na narednu godinu, kreću se u rasponu od 50,75  do 54,2 evra za MWh. Za partiju dva odnosno prvi kvartal 2012,  raspon cena je od 54,7 do 58,65 evra”, naveli su predstavnici EPCG. Najnižu cenu od 50,75 evra ponudio je Rudnap.

T. E.

 

Bugarska nema para za reaktor
BUGARSKA -  Prvi reaktor, koji je od ruske kompanije „Atomstrojeksport" (ASE) poručila država preko Nacionalne elektronergetske kompanije (NEK) košta 280 miliona evra, a transfer sredstava treba da bude obavljen u septembru. Tih para u državnoj kasi nema i vlada radi danonoćno kako bi došlo do promjena u ovoj fazi, odnosno da Bugarska ne plati ovaj iznos", naglasio je ministar Djankov. Prema njegovim rečima, u slučaju da je Rusija proizvela reatkor, onda će se stvoriti dug po sporazumu. Bugarski premijer Bojko Borisov upozorio je da njegovi prethodnici, koji su potpisali sporazum, nisu mislili odakle će naći novac, javlja Tanjug. On je dodao da će se do septrembra tražiti evropski investitor za sufinansiranje nuklearne centrale.  Energetika.ba


"Lukoil-Beopetrol" snizio cenu dizela D-2

SRBIJA - Naftna kompanija "Lukoil-Beopetrol" snizila je cene dizela D-2 za oko tri dinara po litru na benzinskim pumpama te kompanije, tako da trenutno cena tog dizel goriva iznosi 102 dinara po litru, saopšteno je danas iz te kompanije.  "Lukoil-Beopetrol" snizio je cenu dizela D-2, sa ciljem povećanja prometa tog goriva na svojim benzinskim stanicama, navodi se u saopštenju te kompanije.
Gorivo u Srbiji poslednji put je poskupelo 15. maja u proseku za 4,15 dinara po litru ili za 3,77 odsto.
Motorni benzini poskupeli su u proseku za 3,8 dinara ili za 3,23 odsto, a dizel goriva za 4,5 dinara po litru ili za 4,31 odsto.  Tanjug

Ugljovodonici uskoro u zakonskoj regulativi

PODGORICA -  8. jula 2010.- Skupština Crne Gore je završila raspravu o Predlogu zakona o istraživanju i proizvodnji ugljovodonika.
Time će, kako je ocenjeno, biti utemeljen razvoj naftnog sektora kao nove grane ekonomije te drzave. Pošto taj zakon bude usvojen, Vlada Crne Gore će objaviti poziv za davanje koncesija za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa u podmorju južnog Jadrana. Na osnovu ranijih procena, u crnogorskom priobalju je sedam milijardi barela nafte i više od 420 milijardi kubnih metara gasa. Skupština Crne Gore nastavila je sednicu raspravom o Predlogu zakona o potvrdjivanju sporazuma Crne Gore i Italije o izgradnji podmorskog elektro-energetskog kabla.  Beta

Poskupela sirova nafta

NJUJORK, LONDON, 8. jula (Tanjug) - Sirova nafta je na berzi u Njujorku poskupela na blizu 75 dolara za barel, nastavljajući tako rast cene od juče, ssto je posledica jačanja indeksa na svetskim berzama hartija od vrednosti. Cena americcke "lake" nafte za terminsku isporuku u avgustu je na Njujorškoj robnoj berzi porasla za 65 centi na 74,72 dolara za barel, nakon juccerašnjeg rasta od 2,09 dolara, dok je u isto vreme evropska "brent" nafta na Medjunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 61 cent na 74,12 dolara za barel, prenela je agencija AP. Većina evropskih berzanskih indeksa je danas ojačala, nakon što je tokom jučerašnjeg poslovanja američki indeks "Dau Dzzons indastrijal" porastao za 2,8 odsto, tako prekinuvssi dvonedeljni trend pada. Trgovci naftom prate kretanje akcija kako bi procenili opsste raspolozzenje investitora i buduchu tražnju "tečnog zlata".
"Cene energenata sada prate hirovito kretanje berzanskih indeksa. Fokus se premestio sa vrednosti evra na akcije", navodi se u izvesstaju švajcarske konsultantske firme "Riterbuss end asosijets".
Analiticcari firme "Petromatriks" su naveli da je za današnje poskupljenje nafte takodje odgovoran pad zaliha te najvazznije energetske sirovine u SAD prošle sedmice. Americcki institut za naftu (API) je sinoć objavio izveštaj o zalihama energenata u SAD, koji je pokazao pad zaliha sirove nafte od čak 7,3 miliona barela, dok su analiticcari occekivali pad od 3,5 miliona barela. Pored toga, izveštaj API je pokazao i pad zaliha benzina, dizela i lozz-ulja. Popodne svoj izvesstaj o zalihama energenata u prošloj sedmici treba da objavi statistička služba američkog Ministarstva energetike.

Obnovljivi izvori u Energetskoj zajednici

BEČ – Obnovljivi energetski izvori trebalo bi da do 2020.godine pokriju 24 odsto proizvodnje električne energije unutar Energetske zajednice (Albanija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija i UNMIK), stoji u Studiji o primeni nove direktive Evropske unije vezane za ovu oblast, koju je 21.juna obelodanio Sekretarijat EZ.   Udeo varira od zemlje do zemlje (npr, od 19% za Crnu Goru, do 36% za Albaniju), zavisno od trenutnog učešća obnovljivih izvora energije u ukupnim generacionim kapacitetima. U poređenju sa ciljem za EU od 20% udela tih izvora do 2020.godine, meta za članice Energetske zajednice je veća zbog većeg učešća obnovljivih izvora u tim zemljama u odnosu na  EU u celini (17%, prema 8,5% - podaci iz 2005.). Plan od 24% treba da popune novi vetro kapaciteti od 2,5 GW i novi hidro-kapaciteti d 1 GW, u šta bi, zajedno sa prelaskom toplotne energije u celini na pogon biomase, trebalo da košta do 5,4 milijarde evra. U studiji se navodi da bi ove investicije trebalo da otvore 10 do 167 hiljada novih radnih mesta, zavisno od scenarija realizacije koji bude usvojen. Energetika.net

RWE pregovara s Gazpromom o ulasku u Južni tok ( Vesti dana )

Njemačka energetska kompanija RWE, jedan od dioničara u plinovodu Nabucco, pregovara s ruskim Gazpromom o mogućnosti ulaska u konkurentski projekt Južni tok, rekao je neimenovani izvor ruskog koncerna.
Njemački poslovni dnevnik Handelsblatt piše da ako bi ruski koncern uspio privući RWE u Južni tok, projekt Nabucco bi se mogao smatrati propalim.
Izvor iz ruske kompanije navodi da je potpredsjednik Gazproma Aleksandar Medvedev prošloga tjedna razgovarao sa čelnicima RWE o učešću ove njemačke kompanije u plinovodu Južni tok.
‐ RWE je zainteresiran za ulazak u plinski projekt ‐ rekao je izvor iz Gazproma, dodajući da je inicijativa potekla od njemačkog koncerna.
Iz RWE potvrđeno je da je prošloga tjedna razmatran ulazak u Južni tok, ali zainteresiranost za projekt nije ni potvrđena, ni opovrgnuta.
U upravi njemačke kompanije kazali su da je Nabucco trenutno najbolji projekt za koncern. RWE je jedan od šest dioničara Nabucca, zajedno s austrijskom kompanijom OMV, mađarskom MOL, turskom Botas, bugarskom Bulgargaz i rumunjskom kompanijom Transgaz, koje sve imaju po 16,67 posto udjela u konzorciju.

Glavni izvozni proizvod - električna energija

BANJALUKA – Glavni izvozni proizvod Republike Srpske u prvit pet meseci 2010.godine bila je električna energija, pokazju najnoviji podaci vlade u Banjaluci. U tom periodu izvezeno je električne energije u vrednosti nekih 68 miliona evra, dok je istovremeno taj entitet uvezao naftnih proizvoda u vrednosti 175 miliona evra, javlja energetika.net.


Fiansijski izveštaji pozitivni
BANJALUKA - Prošlogodišnji finansijski izvještaji svih pet proizvodnih preduzeća iz holdinga Elektroprivrede RS (ERS) dobili su pozitivnu ocenu nezavisnog revizora Deloitte, što je prvi put od formiranja tog elektroenergetskog sistema. Ocene revizora za lanjsko poslovanje bolje su u odnosu na 2008. kada je samo finansijski izveštaj Matičnog preduzeće ERS dobio pozitivno mišljenje, a pogotovo u poređenju s 2003. i 2004. kada je kompanija usled lošeg i nesavesnog poslovanja izgubila dobit od najmanje 226,3 miliona KM.  Nezavisne novine

Država smanjuje udeo u NE Černa voda

BUKUREŠT – Ministar privrede Rumunije Adrijan videanu rekao je da država želi da smanji svoj većinski udeo od 51 odsto u kompaniji EnergoNuclear. Ta firma je formirana radi organizovanja gradnje i rukovođenja raktorima 3 i 4 u nukleraki Černa voda. Projektovana cena ta dva reaktora, snage po 720 MW je 4 milijarde evra. Energetika.net

Saradnja u nuklearnoj oblasti

MOSKVA  – Ujedinjeni arapski emirarti i Rusija planiraju da “u skoroj budućnosti” potpišu ugovor o saradnji u oblasti nuklearne energije, rekao je ruski ministar energije Sergej Šmatko. On je dodao da če iza toga uslediti zajednički rad u oblasti istraživanja reaktora, a Rusija će učestvovati i u programu koji su Emirati dogovori sa Južnom Korejom.  UAE su u decembru odobrili korporaciji Korea Electric Power ugovor vredan 18,6 milijardi dolara o gradnji četiri nuklearne elektraane do 2020.godine. Svaka od nuklearki, koje će se graditi nazapadnoj obali Abu dabija, biće snage 1.400 MW. Itar-Tass

Amortizeri „proizvode“ energiju

CAMBRIDGE (Massachusetts, SAD) - Nova vrsta amortizera koju razvija korporacija Levant Power mogla bi vožnju neravnim putevima pretvoriti u iskoristivu energiju. Energiju koja se oslobađa poskakivanjem automobila amortizeri, naime, pretvaraju u toplotu. Nova generacija amortizera moći će iskoristiti tu energiju za proizvodnju struje i pokretanje brisača, ventilatora ili svetala na kontrolnoj ploči. Amortizeri GenShocks moći će se ugraditi u standardna i hibridna vozila, a smanjiće potrošnju goriva za jedan do šest odsto, zavisno od vozila i uslova na putu, kaže Shakeel Avadhany, izvršni direktor firme iz Cambridge-a u državi Massachusetts. Novi amortizeri izgledaju kao obični amortizeri s kablom za napajanje. Spoje se na razvodnu kutiju koja reguliše struju koju proizvode i određuje voltažu potrebnu za pojedini kamion, automobil ili autobus. Ted Bergman, vođ novog programa u saradnji s Ministarstvom energetike SAD-a, kaže da se "čak 75 odsto energije vozila s unutrašnjim sagorevanjem gubi u potrošnoj toploti". "Umesto da se ta energija gubi, deo nje možemo da pretvorimo u električnu energiju", dodaje on. www.lewantpower.com


Gasni dogovor u interesu sve tri strane
MOSKVA – Ukrajina je odlučna u stavu da bilo koji zajednički gasni projekat između Gazproma i Naftogaza Ukrainy ne može biti realizovan bez učešća Evrope. Vicepremijer Ukrajine Sergej Tigipko rekao je, kako prenosi Reuters, da biletaralni dogovor između Ukrajine i Rusije “nije u najboljem interesu” njegove zemlje. Voljni smo da razmotrimo (zajedničko ulaganje u oblasti gas) samo ako su tu obe strane – Evropa i Rusija, rekao je Tigipko na investicionom forumu održanom prethodna dva dana u Moskvi.
Ruski premijer Vladimir Putin bi voleo da posao sa Ukrajinom sprovede na svoj način, da dobije kontrolu nad gasovodima i jednom zauvek reši problem ukrajinske galvobolje, kaže za Reuters analitičar IHS Global Insighta Lilit Gevorgijan. Ako bi EU dobila udeo u zajedničkom tranzitnom projektu, to bi međutim moglo dugoročno da bude u interesu sve tri strane, dodaje on. Rusija bi obezbedila tržište EU, ova snabdevanje gasom, a Ukrajina bi očuvala interese i obezbedila se da Naftogaz u potpunosti ne padne pod rusku kontrolu, kaže Gevorgijan.

EPCG neće akcionarima isplatiti dividendu

NIKŠIĆ - Uprkos profitu od 4,14 miliona evra ostvarenom u prošloj godini, Elektroprivreda Crne Gore neće isplatiti akcionarima dividendu – konstatovano je na sednici Skupštine akcionara kompanije u kojoj država ima 55, a italijanska kompanija A2A 43,7 odsto akcija i pravo petogodišnjeg menadžerskog upravljanja. Realizovan je i elektroenergetski bilans i obezbeđeno uredno snabdevanje potrošača električnom energijom. Posle 14 godina poslovanja sa gubitkom iskazan je poslovni rezultat sa profitom što učvršćuje uverenje da je kompanija konačno izašla iz finansijske recesije, kazao je Ranko Vojinović, pomoćnik izvršnog direktora EPCG. Sredstvima iz dobiti se, po zakonu, moraju sanirati gubici knjiženi u prethodnim godinama, ali mendžment i uparva kompanije mogu najaviti da će se uskoro ova skupština baviti i pitanjem podele dividendi, kazao je Vojinović.  Vijesti

Chevron i Exxon Mobil kupuju udele u projektu naftovoda Burgas-Aleksandropolis

SOFIJA - Američke kompanije Chevron i Exxon Mobil najverovatnije će kupiti udele u projektu naftovoda Burgas-Aleksandropolis, rekao je Sofijskoj novinskoj agenciji Novinite.com Plamen Rusev, direktor bugarskog ogranka tripartitne rusko-bugarsko-grčke kompanije Trans-Balkan Pipeline, formirane u februaru 2008. da rukovodi realizacijom ovog projekta. Oni će kupiti udele bilo od Bugarske, Grčke ili Rusije, rekao je Rusev i dodao: “Amerikanci su bogati ljudi. Oni pažljivo posmatraju ovaj projekat i čekaju njegovo kompletiranje i početak rada”.

Narušavanje jedinstvenog tržišta energije

BRISEL – Evropska komisija je utvrdila da čak 19 zemalja članica EU krše sprovođenje pravila namenjenih uspostavljanju jedinstvenog tržišta električne energije i prirodnog gasa. Opomenute su Austrija, Belgija, Bugarska, Češka republika, Nemačka, Španija, Francuska, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Holandija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Švedska i Velika Britanija, prenosi Energy Efficiency News. Tim zemljama se zamera na odsustvu potrebnih informacija od strane operatora prenosnih elektroenergetskih i transportnih gasnih sistema, sporosti u rešavanju žalbi potrošača, neodgovarajučem sistemu alociranja mrežnih kapaciteta i nesaradnji između operatora pprenosnih sistema i nacionalnih vlasti vezano za prekogranične kapacitete. Zemljama je dat rok od dva meseca da odgovore na primedbe EK, pre nego što ih ova prosledi EU Sudu pravde.

  Poskupeo gas u Bugarskoj

SOFIJA – Bugarski energetski regulator odobrio je podizanje cena prirodnog gasa i električne energije od 1.jula, uprkos pritiscima sindikata da to ne radi u vreme ekonomske krize. Državna komisija za regulaciju energije i vode (DKERV) odobrila je poskupljenje prirodnog gasa za 24,6 odsto, na 542,5 leva (342,5$) za 1.000 kubika za treći kvartal, zbog poskupljenja uvoznog ruskog gasa i jačanja dolara. Povećanje cena je ispod 30 odsto, koliko je tražio glavni bugarski uvoznik i distributer gasa Bulgargaz. Energetski regulator je odobrio i poskupljenje  električne energije od 1.jula za, u proseku, 1,7%. Skuplji gas će podići i cene grejanja u Bugarskoj za u proseku 11,7%, rekao je regulator.  Reuters

 

Porez na ekstra profit

BRISEL – Belgijski regulator tržišta električne energije i gasa CREG predložio je uvođenje poreza na ekstra profite od proizvodnje električne energije, jer stvaraju dodatne emisije štetnih gasova, imajući u vidu da su bili dobili besplatne dozvole za emisije CO2. “CREG smatra da uvođenje nove takse pretstavlja najdirektniji put za otplatu ovih benefita”. Regulator navodi da ova kompenzacija mora biti što skorije uvedena, obzirom da će se besplatna dodela dozvola za emisije CO2 okončati od 2012.godine.  DPA

Zelene energije više za 6,6 odsto

LONDON – Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u Velikoj Britaniji uvećana je u 2009.godini za 6,6% u odnosu na prethodnu, najviše zahvaljujući kapacitetima energije vetra, koji su učestvovali u totalu sa 37%, pokazuju upravo objavljeni podaci ministarstva energije i klimatskih promena. Ukupno je u 2009. iz obnovljivih izvora na Ostrvu proizvedeno 25,22 GWh električne energije, što je ujedno 17% više od bilansa iz 2007. Instalisani kapaciteti obnovljivih izvora dostigli su na kraju prošle godine 8GW, naspram 6,8GW u 2008. www.theengineer.co.uk

Velike mogućnosti postavljanja solarnih fotonaponskih panela

BRISEL – Više od 1,5 TWp( 1,5 miliona MW) kapaciteta solarnih fotonaponskih panela moglo bi do 2020.godine biti instalirano na evropskim krovovima uz proizvodnju 1.400 TWh (milijardi kWh) električne energije, pokrivajući 40% tadašnje potrošnje Evropske unije, pokazuje studija Udruženja evropske industrije fotonaponskih sistema (EPIA). Sa prostorom od 22.000 km2, 40% krovova na evropskim zgradama i 15% fasada u EU 27 je pogodno za postavljanje PV panela, saopštava EPIA. Focus.com

ČEZ za dividebde isplaćuje 1,1 milijardi evra

PRAG - Skupština češke energetske kompanije ČEZ usvojila je predlog Upravnog odbora da od prošlogodišnje dobiti bude isplaćeno 28,5 milijadi kruna, odnosno 1,1 milijarda evra dividende. Oko 70 odsto prava glasa u ČEZ-u ima država, koja će na taj način dobiti gotovo 20 milijardi kruna. Država će dodatno profitirati naplatom poreza na dividendu, pa će njena ukupna dobit od raspodele profita ČEZ-a dostići 21,16 milijardi kruna. Suma namenjena za isplatu dividendi predstavlja približno 55 odsto konsolidovane dobiti posle oporezivanja za 2009. godinu, koja je iznosila 45,4 milijarde kruna. ČTK

Energetski pasoši u Beogradu

Od 1. januara sledeće godine, svaka zgrada u Beogradu, ali i one koje će tek biti izgrađene, moraće da imaju energetski pasoš. U tom dokumentu, biće navedeno koliko svaka zgrada energije troši, a koliko štedi. Vlasnici objekata koji ne budu imali energetski pasoš, neće moći da prodaju ili izdaju nekretnine, a novi objekti neće moći da dobiju upotrebne dozvole.Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine oformilo je radne grupe, koje će do septembra izdati pravilnike o energetski efikasnim objektima. U njima će biti propisana određena energetska svojstva, koja objekat mora da ispuni, da bi dobio energetski pasoš. Ovaj dokument, dobiće svaka zgrada, koja ostvari određen procenat uštede električne energije. Procena je da bi trenutno, samo deset odsto objekata u Beogradu moglo da dobije ovaj dokument.

Spušten u vodu prvi blok prve ploveće nuklearke na svetu ( Svet )

U Sankt Peterburgu je 1 jula porinut u vodu osnovni energetski blok, snage 70 megavata, za prvu ploveću atomsku centralu u svetu ‐ "Akademik Lomonosov", koja bi trebalo da proradi u aprilu 2012. godine.
Izvršni direktor ruske državne korporacije za atomsku energetiku "Rosatom" Sergej Kirijenko je tom prililkom rekao da je u izgradnju tog energetskog postrojenja, opremu i obalsku infrastrukturu uloženo 16,5 milijardi rubalja (432 miliona dolara), ali da će izgradnja sledećih nuklearki biti jeftinija.
On je dodao da će ploveća nukearka biti završena za 22 meseca i ukazao da je to pilot projekat, u kome se usavršava
tehnologija izgradnje da bi kasnije mogla da se primeni i u izgradnji atomskih ledolomaca. Energetski blok nuklearke predstavlja brod dužine 140 i širine 30 metara, koji po vodi može da se kreće samo pomoću tegljača. Primena plovećih nuklearki se očekuje pre svega za snabdevanje strujom ruskih regija udaljenih od infrastrukture.
Kirijenko je rekao da koncern planira izgradnju serije plovećih atomskih centrala, a za sada je određeno šest lokacija u
Rusiji gde bi one mogle da budu instalirane.
Pored polarnih, ove nuklearke mogu da se koriste i u ekvatorijalnim regionima, s obzirom da proizvedena toplotna energija može da služi kako za grejanje, tako i za pokretanje postrojenja za desalinizaciju morske vode.

Novo gorivo na "Petrolovim" pumpama ( Vesti dana )

Beograd ‐ Grupa "Petrol" je 1. 7. 2010. god. predstavila novinu na srpskom tržištu naftnih derivata ‐ novu generaciju evrodizela. Novo gorivo ispunjava standard EURO 5 emisijske norme propisane od Evropske unije a ujedno je i u skladu sa najnovijim trendovima i zahtevima kvaliteta proizvođača motornih vozila, saopšteno je iz "Petrola". Ključne karakteristike novog evrodizela prilagođene su zahtevima korisnika – povećanju efikasnosti i zaštite motora, smanjenju emisije štetnih gasova u životnu sredinu i dugoročnom korišćenju motora uz manju potrošnju i poboljšanu ekonomiju vožnje.


"Petrolov" evrodizel biće u prodaji na benzinskim stanicama u Srbiji, po nepromenjenoj ceni, što za vozače predstavlja dodatnu vrednost. Poslednja generacija evrodizela je u potpunosti kompatibilna sa dosadašnjim"Petrolovim" kao i evrodizelom ostalih dobavljača na tržištu, navodi se u saopštenju.

Struja iz biomase - Švajcarci grade postrojenje u Padinskoj Skeli vredno 5 mil EUR

Ukupan godišnji potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji jednak je iznosu od 4,3 miliona tona nafte, odnosno gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom, rečeno je na skupu o obnovljivim izvorima energije.

Kako je kazao pomoćnik ministra rudarstva i energetike Dejan Stojadinović, biomasa predstavlja najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji i čini dve terećine ukupnog potencijala ili 62% obnovljivih izvora energije.

- Biogorivo je jedini produkt biomase koje bi Srbija mogla da izvozi, jer se ostali načini korišćenja biomase zasnivaju na lokalnoj proizvodnji i potrošnji - kazao je on i dodao da je u južnim delovima Srbije najprisutnija šumska, odnosno drvna biomasa, dok je na severu zemlje najprisutnija poljoprivredna biuomasa.

On je podsetio da je prošle godine počela izrada Akcionog plana za biomasu kojom su definisane sve prepreke i problemi za što veće iskorišćavanje potencijala tog obnovljivog izvora energije

NE Belene još pod znakom pitanja

SOFIJA - Bugarska nije donela odluku da zamrzava ili odustaje od projekta nuklearke Belene, rekao je ministar privrede, energetike i turizma Trajčo Trajkov. Štaviše, dodao je on, Bugarska će se institucionalno obavezati da razvija projekte nuklearne energije. Prema njemu, tržište će odlučiti hoće li NE Belene biti realizovana, a dotle će se projekt finansirati iz javnih fondova. Uskoro se očekuje i podnošenje prvih ponuda za izbor konsultanta za projekt. Ministar Trajkov je još objasnio da je dogradnja dva nova reaktora u postojećoj NE Kozloduj sasvim drugi projekat, ali će NE Belene biti prva na redu, javlja bugarski dnevnik Novinite.

Za pet godina solarna struja iz Afrike

ALŽIR – Evropa će uvesti prve količine električne energije proizvedene na Severu Afrike već kroz narednih pet godina, rekao je evropski komesar za energiju Guenther Oettinger. Evropska unija sprema gigantski projekat  proizvodnje solarne energije na područjima pustinje Sahara, što treba da pomogne ostvarenju cilja da do 2020.godine EU pokriva 20% potreba za električnom energijom iz obnovljivih izvora.  Oettinger je rekao za Reuters da misli da će neki modeli, vezani za male pilot projekte, početi da daju Evropi prve količine električne energije već u narednih pet godina. Kasnije će te količnije, kada u punom obimu krene proizvodnja struje iz 400 milijardi evra skupog projekta Desertec, narasti na hiljade megavata, dodao je komesar za energiju.

Revidira se zabrana na gradnju nuklearki

STOKHOLM -  Švedska je neočekivano revidirala trideset godina staru zabranu gradnje novih nuklearnih reaktora i time izazvala burne reakcije s mnogih strana, piše Deutche Welle. Švedska je, naime, bila prva zemlja u svetu koja je 1980. godine donela na referendumu odluku da se do 2010. zatvori svih 10 postojećih nuklearnih reaktora u tri nuklearne elektrane. Parlament Švedske prihvatio je novi zakon i sa samo dva glasa više (174 za, 172 protiv) dozvolio gradnju, odnosno zamenu dotrajalih reaktora u već postojećim elektranama i to od 1. januara 2011. Tri švedske nuklearke Forsmark, Ringhals i Oskarshamm sa 10 reaktora danas obezbeđuju toj zemlji skoro 50% električne energije. Švedskim nuklearnim elektranama upravljaju domaći energetski koncern Vattenfall, nemački E.ON i finski Fortum.

Zbog nafte u Meksičnom zalivu novi propisi

BRISEL – Komesar EU za energetiku Günther Oettinger i komesar EU za prirodnu okolinu Janez Potočnik sazvali su za 14.juli predstavnike evropskih naftnih i gasnih kompanija, kako bi razmotrili potrebnu eventualnih promena u regulativama bezbednosti, usled ekološke katastrofe izazvane curenjem BP-ovog izvora u Meksičkom zalivu. EU želi da bude sigurna da zemlje članice adekvatno regulišu pravila dubinskih bušenja nafte i da se kompanije u praksi pridržavaju tih mera, navodi se u saopštenju koje prenosi EurActiv.

Ozbiljne nesuglasice na energetskom polju između Rusije i Bugarske

 

SOFIJA – Časopis Forbes nagađa da se iza, “doduše nejasne”, najave bugarskog premijera Borisova o odustajanju od projekta naftovoda Burgas-Aleksandropolis i suspendovanja gradnje nuklearke Belene sa Rusima krije zaokret Sofije ka Vašingtonu. Izjava Borisova, data u prošli petak je, kako primećuje Forbes, bila toliko neočekivana da je čak i bugarski ministar energije rekao da “ne može da veruje” da je premijer to rekao. Borisov je, doduše par sati posle toga korigovao samoga sebe, a Evropu ostavio u konfuziji, izjavom da “Bugarska vlada nije donela finalnu odluku vezanu za projekat Burgas-Aleksandropolis”. Forbes međutim napominje da je izjavama Borisova prethodila najava bugarskog MIP-a (u aprilu) da Sofija razmatra mogućnost da dozvoli instaliranje nekih elemenata američkih odbrambenih balističkih raketa u toj zemlji. Osim toga, izjava dolazi odmah iza posete direktora CIA Leona Panete Sofiji, navodi Forbes.

 

Južni tok će možada zaobići bugarsku

SOFIJA – Bugarske Novinite pišu da želja Rumunije da se pridruži projektu Južni tok “mnoge navodi na ocene da bi ona mogla zameniti Bugarsku, kao glavno balkansko čvorište” za taj gasovod, ako Sofija ne izgladi nesporazume sa Moskvom vezano za učešće Rusije u tri glavna energetska projekta Bugarske – naftovod Burgas-Aleksandropolis, nuklearku Belene i Južni tok. U aprilu ove godine Aleksej Miler je rekao da Rumunija ne bi mogla zameniti Bugarsku u Južnom toku, ali da bi Gazprom mogao izgraditi krak od glavnog gasovoda do Rumunije, bilo iz Bugarske, ili preko Crnog mora.  Novinite navode da je Južni tok najproblematičniji od pomenuta tri energetska projekta Bugarske sa Rusijom. Jedno pitanje neslaganja je zahtev ruske strane da koristi postojeću bugarsku mrežu gasovoda za projekat, umesto da postavi nove cevi, na čemu insistira Sofija.

 

Počeli pregovori o ulasku Rumunije u Južni tok

 

MOSKVA – Gazprom je počeo pregovore sa Rumunijom o ulasku te zemlje u projekt Južni tok, saopšteno je iz ruske kompanije. Pregovore su u Moskvi otvorili čelnik gazproma Aleksej Miler i ministar privrede Rumunije Adrijan Videanu, u pratnji direktora rumunskih kompanija Romgaz i Transgaz. “Strane su se dogovorile da u narednih nekoliko meseci obave tehničke i ekonomske studije gradnje tranzitnog gasovoda preko teritorije Rumunije u okviru projekta Južni tok, kao i da ispitaju gradnju podzemnog skladišta za prirodni gas u Rumuniji”, navodi se u saopštenju. Gazprom navodi da će se razmotriti i drugi energetski projektu, kao što je i proizvodnja električne energije kako bi se uvećala ekonomska opravdanost gasovodnog projekta.

 

 

 

Poskupljuje struja u okruženju

 

BUDIMPEŠTA - Mađarski regulatorni energetski ured (MEH) objavio je nove, niže cene električne energije za potrošaće u toj zemlji, sa primenom od 1.jula ove godine. Svi distributeri struje u Mađarskoj zatražili su snižavanje cena, što je MEH odobrio. Maloprodajne cene, u proseku, sniziće se za 1,5 - 5,7%, javio je mađarski portal Portfolio.hu. Istovremeno su u mađarskom parlamenrtu usvojeni novi  amandmani na zakone o prirodnom gasu i cenama električne energije koji će omogućiti da cene struje za domaćinstva u toj zemlji ponovo budu centralno  regulisane. Takođe, omogućiće se regionalnim toplananam da još jednu godinu kupuju prirodni gas po državno regulisanim cenama. Tako će cene energenata biti zamrznute na sadašnjim vrednostima dok nadležna ministarstva ne donesu pravilnike o formiranju cena prema novim amandmanima. Nove promene neće se ticati cena na liberalizovanom tržištu energenata, javlja Budapest Business Journal.

SOFIJA – Cene električne energije u Bugarskoj uvečaće se od 1.jula za 1-2 odsto, umesto pet odsto, koliko je ranije bilo predloženo, najavio je čelnik bugarskog energetskog i vodoprivrednog regulatora DKEVR. “Manje poskupljenje posledica je činjenice da su sve elektroenergetske kompanije smanjile troškove namenjene za tehnologiju sa 18% na 15%, rekao je Angel Semerdžiev. On je takođe rekao da će rast cena prirodnog gasa najverovatnije biti manji od 28,9%, koliko je zatražila državna kompanija Bulgargaz, piše novinska agencija Focus.

Smena direktora

 

BUKUREŠT - Rumunski ministar privrede Adrijan Videanu smenio je dosadašnjeg generalnog direktora firme EnergoNuclear koja treba sagraditi dva nova nuklearna reaktora u NE Cernavoda. Rumunija ima 51% udela u EnergoNuclearu, a ostatak nemački RWE, italijanski Enel, francuski GdF SUEZ i češki ČEZ koji imaju po 9,15 % udela, kao i čeličana ArcelorMittal i španjolska Iberdrola, javlja rumunjski portal Nine o'Clock.

 

 

Uklanjanje prepreka za nuklearke

 

LONDON – Velika Britanija će ukloniti regulatorne prepreke i podstakne gradnju nuklearnih elektrana u toj zemlji, tako što će uspostaviti minimallnu cenu za emisije ugljendioskida, rekao je britanski  ministar energije Charles Hendry. Britaniji je potrebno 200 milijardi funti (300 mlrd.$) da bi obnovila zastarele elektrane u naredne dve decenije, pa će prvi put morati da se obrati za pomoć privatnim investitorima iz inostranstva, rekao je ministar na Forumu nuklearne industrije u Londonu. Nuklearna energija je osnovna linija podele u gledanjima dveju koalicionih vladajućih britanskih partija na energetsku strategiju te zemlje. Manji partner, Liberalne demokrate, smatra atomsku energiju preskupom. Bloomberg

 

 

Kršenje licencnih propisa

 

SOFIJA – Bugarska Državna regulatorna energetska i vodoprivredna komisija (DKEVR) utvrdila je kršenje licencnih propisa tokom kontrole sprovedene u kompanijama snabdevačima električnom energijom. “Utvrdili smo kršenje propisa vezanih za prenos, distribuciju i isporuku električne energije kod sva tri snabdevača”, kazao je čelnik regulatorke komisije Angel Semerdžive i dodao da će ti dokazi biti predati državnom tužiocu. “Kompanije su, mimo regulatornih pravila, pružale usluge spolja”, obelodanio je Semerdžiev. On je dodao da su neka kršenja otkrivena u vođenju knjigovodstva kod snabdevača električnom energijom. Čelnik regulatornog tela je nagovestio da bi neke od tih kompanija mogle ostati bez licenci za bavljenje pomenutim delatnostima. Focus News Agency

Velike krađe struje

NIKŠIĆ – Elektroprivreda (EPCG) je u prvih 100 dana ove godine kontrolisala 23,1 hiljadu potrošača električne energije, pri čemu je utvrđeno da je njih više od 20 odsto nelegalno trošilo struju. U tom periodu je, kako piše list Elektropriveda, otkrivena 391 krađa struje.Nađeno je i 367 samovoljno priključenih potrošača, 283 bez državne plombe na brojilu, a bez distributivne čak 2.770. MINA-BUSINESS

Biraju se novi članovi Upravnog odbora HERA

ZAGREB - Vlada Hrvatske trebalo bi da do kraja ove nedelje predloži Saboru  imenovanje novih članova Upravnog odbora Hrvatske regulatorne energetske agencije (HERA), ali se prema saznanjima Poslovnog dnevnika o kandidatima i dalje vode intenzivne konsultacije.  Naime, Zakon o Heri vrlo je restriktivan vezano za uslove za članove Upravnog odbora pa je Vladi teško da pronađe kandidate koji, na primer, imaju četverogodišnje iskustvo na rukovodećim položajima u energetici, ali ne rade ni u jednoj energetskoj kompaniji jer bi to po zakonu bio sukob interesa, pojašnjava PD.

Dokaz o energetskim uštedama

PODGORICA - Crna Gora mora do 2012. godine da dokaže da je ostvarila energetske uštede, upozorila je delagacija Evropske unije u Crnoj Gori, predstavljajući projekat tehničke pomoći za sprovođenje Sporazuma o Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope. Za reformu energetskog sektora, koja bi osigurala ispunjavanje obaveza iz Sporazuma, i pomoć u liberalizaciji tog tržišta do kraja jula naredne godine biće utrošeno 1,5 miliona evra. Državni Prenos, Regulatorna agencija za energetiku i Sektor za energetsku efikasnost Ministarstva ekonomije su direktni korisnici projekta, čija primjena je počela od februara.  Cilj je jačanje kapaciteta glavnih učesnika na tržištu električne energije, poboljšanje funkcionalnosti operatera prenosnog sistema i tržišta, razvoj statistike energetske efikasnosti. Predviđen je i desetogodišnji plan razvoja prenosnog sistema i investicionog plana do 2025. godine – najavio je vođa projektnog tima Jorgos Georgokostas. Tržišna pravila, naglašava Georgokostas, treba da budu usklađena sa novim Zakonom o energetici, a za samu primjenu Zakona o energetskoj efikasnosti je potreban 21 podzakonski akt.  Vijesti

Rusija najveći proizvođač nafte u svetu

LONDON – Rusija je pretekla Saudijsku Arabiju i u 2009.godini postala najveći svetski proizvođač nafte, pokazuje najnoviji godišnji statistički pregled kompanije BP. U prošloj goini Rusija je uvećala proizvodnju nafte za 1,5% i zahvatila udeo od 12,9 odsto na tržištu. Istovremeno je saudijska proizvodnja nafte umanjena za 10,6%, čime je učešće te zemlje u svetskoj proizvodnju palo na 12%. Reuters, Itar-TASS

Nuklearka u Irani kreće u avgustu

ISTANBUL - Atomska centrala Bušer u Iranu, koju grade Rusi, biće puštena u rad, kao što je i planirano, u avgustu ove  godine, izjavio je ruski premijer Vladimir Putin. U avgustu završavamo radove i nuklearka će početi s radom, potvrdio je Putin posle ovonedeljnih razgovora sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom u Istanbulu, prenela je ruska agencija Finmarket.    Atomsku centralu Bušer, jugoistočno od istoimenog grada na obali Persijskog zaliva, počeo je da gradi 1975. godine  zapadnonemački koncern Kraftwerk Union, podružnica Simensa, koji je posle revolucije u Iranu i uvođenja američkog embarga na isporuke visokih tehnologija toj zemlji odustala od ugovora. Ruska državna kompanija Zarubežatomenergostroj je početkom 1995. godine u Teheranu potpisala ugovor o završetku izgradnje prvog energetskog bloka nuklearke. Izgradnja atomske centrale je trebalo da bude završena u julu 1999. godine, ali su rokovi puštanja u rad stalno odlagani

Nova nuklearka pet milijardi evra

MOSKVA – Buduća ruska nuklearka na obalama Baltika koštaće, kako se procenjuje pet milijardi evra, rekao je čelnik tog projekta Maksim Kozlov, iz državne kompanije Inter RAO, a prenosi RIA Novosti. Gradnja dalekovoda od nuklearke u Kaliningradu koštaće dodatnih 500 miliona, do 1,6 milijardi evra, dodao je Kozlov. Rusija trenutno poseduje 31 reaktor, ukupnih kapaciteta 21.740 MW. Prva nuklearka koja je sagrađena na teritoriji Rusije je Obninsk, sa jednim reaktorom snage 5 MW, puštena u rad 1954., a zatvorena 2002.godine.

Enel ulaže 700 miliona evra u Rumuniji

BUKUREŠT - Italijanska energetska kompanija Enel ugovorila je ulaganja u vrednosti 700 miliona evra u projekte u Rumuniji.   Između ostalog, od početka 2010. godine Enel je zaključio ugovore u vrednosti 100 miliona evra za obnovu energetskih mreža u Banatu, Dobrudži i južnoj Rumuniji što je samo deo investicija koje će se realizovati u idućih pet godina, javlja rumunski portal Nine o'Clock.

Eni pravi aranžmane u Turkmenistanu i Azerbejdžanu

BAKU - Italijanska energetska kompanija Eni, partner ruskog Gasproma u projektu Južni tok,  ponudila je Turkmenistanu i Azerbejdžanu da organizuje isporuke turkmenijskog tečnog gasa u Baku, u količinama do osam milijardi kubnih metara, čiji je dalji put jedino moguć u evropski gasovod Nabuko.  Potpredsednik Eni Danijele de Đovani prošle sedmice  posetio je Azerbejdžan i Turkmenistan i ponudio projekat isporuke turkmenijskog gasa Evropi preko azerbejdžanske teritorije.  Direktor sektora za investicije azerbejdžanske korporacije SOCAR Vagif Alijev je izjavio da za sada 'Eni' predlaže samo transport do Bakua, dekompresiju i isporuku  Evropi,  ne precizirajući kojom maršrutom, rekao je Alijev. Reuters

Nelojalna prednost MOL-a

BRISEL - Regulatorni organi Evropske unije su saopštili da su mađarskoj energetskoj kompaniji MOL naložili isplatu 112 miliona evra plus kamate, koliko je procenjeno da je firma profitirala od pomoći mađarske vlade u vidu niskih taksi.  U saopštenju Evropske komisije se navodi da je MOL imao nepravednu prednost u odnosu na rivalske kompanije od toga što je vlada u Budimpešti prvo obećala da će zamrznuti naknade za trgovanje energentima između 2005. i 2020, ali je početkom 2008. značajno podigla takse za druge kompanije, prenela je agencija AP.    Komisija je izračunala da je MOL na taj način uštedeo 112 miliona evra. Ako mađarska vlada ne obezbedi da MOL vrati te nezakonite subvencije, Komisija može da je tuži sudu EU.

Cene nafte moraju nagore

NJUJORK - Tržište nafte pokazuje da cene ove sirovine nemaju gde drugo da idu osim na gore, pošto je epsko curenje nafte u vodama Meksičkog zaliva ograničiti buduća bušenja i poskupeti sa dodatnom regulativom investicije u nova polja, piše Bloomberg. Cene nafte za isporuke kroz deset godina porasle su za 86 odsto od kako je eksplodirala BP-ova platforma Deepwater Horizon. Cena nafte za decembar 2018. je 21 dolar skuplja po barelu u odnosu za termin za juli ove godine, dok je ta razlika iznosila 11$ pre BP-ove naftne mrljotine. Deutche Bank procenjuje da će dodatne regulativne obaveze investitorima podići narednih godina tu cenu za još 5$.

 Do 2050. iz obnovljivih izvora i 95 odsto struje

OSLO – Svet bi do 2050. mogao dobijati 95% električne energije iz obnovljivih izvora, drastično napuštajući fosilna goriva, gde bi SAD platile optprilike tećinu gigantskog računa, saopštile su “zelene” lobističke organizacije, a prenosi Reuters. Greenpeace i  Evropski savet za obnovljivu energiju (EREC), koji predstavlja glavne kompanije u tom sektoru, kažu u zajedničkom izveštaju da će globalne investicije u energiju obuhvatiti do 2030.godine 18 biliona dolara, (koliko otprilike iznose pet američkim federalnih budžeta za iduću godinu) da bi se realizovao gore pomenuti cilj do sredine ovog stoleća. Da bi se platio taj račun, autori izveštaja sugerišu podelu kombinaciju parametara istorijske odgovornosti za emisije štetnih gasova i platežne sposobnosti. To bi značilo da bi SAD podmirile 36,3% računa u 2010.godini, da bi taj procenat do 2030. opao na 28,9%.

Tržišta ostaju uglavnom u nacionalnim okvirima

BRISEL - Uprkos naporima da se objedini evropsko tržište električne energije u proteklih pet godina, ono ostaje uglavnom u nacionalnim okvirima, sa pojedinačnim cenama u svakoj od zemalja i ograničenim mogućnostima prekograničnog prenosa, stoji u analizi koju je (7.juna) objavio briselski konsultant Bruegel. Analiza dolazi do zaključja da predstojeća zakonodavna rešenja unutar EU neće biti dovoljna da obezbede realizaciju tog cilja.  Konsultantska firma navodi da su neto prenosni elektroenergetski kapaciteti u EU de facto umanjeni više od 15% u periodu 2005.-2009. godina. EurActiv.com

Novi paket predloga

BRISEL - Bruegel posebno ukazuje na problem ogromnih investicija potrebnih za povezivanje budućih obnovljivih izvora energije u sistem, odnosno do potrošača. Evropska komisija trenutno priprema novi paket predloga iz ove oblasti, koji treba da bude obelodanjen do kraja godine. On uključuje i formiranje novog instrumenta, koji će zameniti Trans-Evropske energetske mreže (TEN-E), u cilju “pro-evropskijeg” raspoređivanja prenosnih kapaciteta. Zatim, Evropsko udruženje sistemskih operatora elektroenergetskih mreža (ENTSO-E) priprema neobavezujući desetogodišnji plan razvoja mreža, sa ukazivanjem na kritična mesta gde su potrebna nova infrastrukturna ulaganja.
Bruegel konstatuje da ni jedna od ovih inicijativa neće obezbediti postizanje traženih mrežnih kapaciteta u Evropi, pošto ne nude integralno rešenje mrežnog razvoja, niti obavezujući plan sa jakim implementacionim mehanizmima. Konsultant preporučuje EU da ide u pravcu tržišno zasovanog plana troškovno-profitne analize, koji će uključiti pravila podele troškova i dobiti od investicija u prenosne mreže koje najviše pogađaju određenu zemlju. EurActiv.com

Produženje roka za nuklearke

BERLIN - Nemačka Savezna vlada produžiće radni vek nuklearnih elektrana i to za najviše 10 godina. Ovom odlukom će se izbeći zatvaranje 17 reaktora do 2021. godine, što je rezultat dugih pregovora partnera na vlasti. Uz to, nemačke energetske firme platiće poseban porez na produženi radni vek postojećih nuklearnih elektrana. Vlada očekuje da će tako prikupiti 2,75 mlrd. dolara godišnje, prenosi novinska agencija UPI.

Enel nije više zainteresovan za NE Belene

MILANO – Energetska kompanija Enel nije više zainteresovana za projekat gradnje bugarske nuklearke Belene, saopšteno je Reutersu iz izvora italijanske kompanije. Time je demantovana vest koja se pojavila posle posete bugarskog premijera Bojka Borisova Italiji (24.maja) da je Enel pokazao interesovanje za učešće u gradnji druge bugarske nuklearke. U Reuters-ovoj informaciji je navedeno takođe da je Enel takođe počeo pregovore o prodaji svojih poslova u Bugarskoj, uključujući i većinski udeo u termocentralni matica Istok-3.  Enel, inače, planira gradnju četiri nuklearke u Italiji u partnerstvu sa francuskim EDF-om.

Moguća prodaja naftnih i gasnih polja

MOSKVA – Čelnik unije proizvođača nafte i gasa u Rusiji Jurij Šafranik rekao je da bi inostranim kompanijama koje posluju u toj zemlji moglo biti prodato gasno, ili naftno polje “ali pod striktnom kontrolom države”. To bi vodilo optimalnijem korišćenju ruskih resursa, ocenio je Šafranik. On je na jednom energetskom skupu u Moskvi rekao da bi fleksibilnu državnu kontrolu trebalo proširiti i na oblast uslužnih delatnosti u energetskom sektoru. Interfax

Kinezi grade gasnu elektranu u Turskoj

ANKARA - Turska metalurška firma Kardemir potpisala je ugovor s kineskom kompanijom SFECO o gradnji gasne elektrane u Turskoj. Projekat vredan 29,7 miliona dolara trebalo bi da se završi za 26 meseci. Nova elektrana će za proizvodnju električne energije koristiti otpadni gas iz Kardemirove željezare u pokrajini Zonguldak, javlja turski dnevnik Today's Zaman.


Manji izvoz gasa
MOSKVA -  Ministarstvo privrede Rusije umanjilo je za pet procenata projekciju ovogodišnjeg Gazpromovog izvoza prirodnog gasa, verovatno uzimajući u obzir efekte konkurencije iz Katara i Norveške, objavljuje Moscow Times. Izvoz Gazproma iznosiće 205,7 milijardi kubika gasa, stoji u revidiranom ekonomskom pregledu Ministarstva za ovu godinu, javio je Interfax. Gazprom je prošle godine izvezao 209 mlrd.m3 gasa. 


Pregovori o spaanju Gazproma i Naftogaza

MOSKVA – Gazprom i njegov drugi najveći ino-kupac gasa, Naftogaz Ukrainy dogovorili su se uoči vikenda da nastave sa pregovorima o potpunom spajanju pošto formiraju zajedničko ulaganje, saopšteno je iz ruske kompanije. Predlog premijera Putina o spajanju dveju kompanija izazvao je buru reagovanja u Kijevu, jer je Naftogaz tek 6 odsto od veličine Gazproma, mereno veličinom prodaja. U petak su čelnik Gazproma Aleksej Miler i ministar energije Ukrajine Jurij Bojko sugerisali da bi zajedničko ulaganje 50-50 moglo biti prvi korak ka eventualnom objedinjavanju kompanija, saopšteno je iz Gazproma. Kommersant

BP će morati da proda deo poslova

NJUJORK – BP će verovatno morati da proda deo svojih najvrednijih poslova, uključujući udeo u najvećem američkom naftnom polju, kako bi nadomestio štetu i gubitke izazvane najvećim izlivanjem nafte u istoriji SAD, javljaju agencije. Udeo od 26% u naftnom polju Prudhoe Bay na Aljasci i druga aktiva BP-a mogli bi da privuku ponuđače poput kineskog CNPC-a, američkih Occidental Petroleuma i Hess-a, kaže Douglas Ober, čelnik najstarijeg američkog naftnog fonda, baltimorskog Petroleum & Resources Corp. Od izbijanja ekološke katastrofe u Meksičkom zalivu BP je izgubio 61,8 milijardi dolara tržišne vrednosti. Polje na Aljasci daje 1 od svakih 14 barela koje dnevno proizvede BP.
Eksperti procenjuju da bi buduće kazne i operacija zatvaranja izvora izlivanja nafte u Meksičkom zalivu, kao i čišćenja voda i priobalja mogla koštati kompaniju BP 50 milijardi dolara. Prema američkim zakonima, BP može biti kažnjen sa 4.300 dolara za svaki izliveni barel nafte. Financial Times

HEP beleži dobit

ZAGREB - Hrvatska elektroprivreda (HEP) u prvih nekoliko meseci ove godine beleži dobit od oko 900 miliona kuna, a s 1.junom dugovanja HEP-a su oko 200 miliona kuna, izjavila je premijerka Hrvatske Jadranka Kosor. U prva četiri meseca ove godine prihodi HEP-a bili su blizu pet milijardi kuna, dok su rashodi bili 900 miliona kuna manji, potvrđuju i izvori u HEP-u. U kompaniji ovo objašnjavaju dobrom hidrološkom situacijom i time većom proizvodnjom iz hidroelektrana, što je smanjilo korišćenje skupog mazuta u termoelektranama. HEP je u vreme kada je u tu firmu došla nova Uprava, imao oko 750 miliona kuna nepodmirenih obaveza. Iz te kompanije dodaju da su dugovanja prema HEP-u trenutno oko 1,4 milijarde kuna. Business.hr

Španci grade farmu vetroelektrana

PODGORICA – Španska kompanija Fersa gradiće prvu farmu vetroelektrana u Crnoj Gori, u Možuru, mestu između Ulcinja i Bara, saopšteno je iz vlade u Podgorici. Kapacitet vetro-parka, koji će se podići u roku od dve godine, biće 46 MW, a činiće ga 23 vetrenjače sa generatorom snage po 2MW. Investicija će iznositi 65 miliona evra, a investitor će dobiti prava na 20-godišnju eksploataciju električne energije dobijene iz vetro-parka. Energetika.net

Petrol ulaže 400 miliona evra na zapadnom Balkanu

LJUBLJANA - Izvršni direktor slovenačkog Petrola Aleksandar Svetelšek izjavio je da ta naftna kompanija planira u regionu zapadnog Balkana ulaganja od oko 400 miliona evra. Svetlešek je u intervjuu za portal Energyobserver kazao da bi investicije na slovenačko i tržišta Srbije, Kosova, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, na kojima Petrol posluje, trebalo da budu realizovane u roku od četiri do pet godina. Svetelšek je istakao da će deo novca biti upotrijebljen za preuzimanje kompanija dodajući da će Petrol za manje akvizicije koristiti vlastita sredstva, a za veće će se zadužiti kod banaka. "Trenutno pregovaramo s nekoliko kompanija širom Balkana iz naftnog i gasnog sektora", kazao je Svetlešek.

Velika šteta od privatizacije INE

ZAGREB - Privatizacijom Ine, koju je sprovela Račanova vlada, a kojom je Mol dobio 25 odsto plus jednu deonicu, državi i toj kompaniji učinjena je neprocjenjiva šteta, ocenili su poslanici HDZ-a na sednici istražnog povereništva za privatizaciju te naftne kompanije. Poslanik Boris Kunst (HDZ) ocenio je da je reč o zakonski spornom procesu, koji je karijes za Hrvatsku jer je Ina, tada jak regionalni igrač, posle Molovog preuzimanja deonica ostala krezuba. Goran Marić (HDZ) kaže da prodaja Ine nije bila ekonomski interes Hrvatske, a ugovor s Mađarima mu izgleda poput ortačkog. SDP-ovci su odgovorili da je taj privatizacioni ugovor bio uzor zakonitosti i transparentnosti. Business.hr

"Energoprojekt" ugovorio poslove u Srbiji i Peruu ‐ Vrednost radova veća od 60 mil EUR ( Vesti dana )

"Energoprojekt" ugovorio je nove poslove u Srbiji i Peruu u vrednosti većoj od 60 mil EUR, objavio je taj holding na sajtu Beogradske berze. Deo holdinga "Energoprojekt Entel", kao lider konzorcijuma domaćih kompanija u čijem sastavu su"Energoprojekt Oprema" i JP "Elektroprivreda Srbije", zaključio je ugovor sa Privrednim društvom TE‐KO"Kostolac" vredan 53 mil EUR.
Ugovor se odnosi na adaptaciju bloka 2 TE "Kostolac B" sa rekonstrukcijom elektrofiltera, a rok za realizaciju projekta je osam meseci.
U Peruu je "Energoprojekt Hidroinženjering" u konzorcijumu sa jednom španskom i jednom peruanskom kompanijom zaključio ugovor u vrednosti 10,4 mil USD (8,69 mil EUR).
"Energoprojektova" kompanija će u Peruu nadzirati izgradnju brane Tronera Sur i tunela Transadino u okviru specijalnog irigacionog i hidroenergetskog projekta Alto Piura.
"Hidroinženjering" će kao lider konzorcijuma u tom poslu učestvovati sa 40%, a rok za realizaciju projekta je 50 meseci.

Потписан Споразум о сарадњи НИС-а и Владе Војводине

Нови Сад,   7. јуни 2010.                   

Нафтна индустрија Србије и Влада Војводине потписали су данас Споразум о сарадњи са циљем стабилног социјалног и економског развоја АП Војводине и компаније и подизања животног стандарда грађана Покрајине. Сарадња подразумева реализацију програма од кључне  важности за Покрајину и локалне заједнице из свих области живота и реализоваће се и кроз Допунске споразуме са седам градова, односно општина у Војводини.

Opada prosečna cena struje

BRISEL – Prosečna cena za 100 kWh električne energije za domaćinstva u 27 zemalja Evropske unije u drugoj polovini 2009.godine iznosila je 16,45 evra i bila za 1,5 odsto niža od prosečne cene u drugom semestru prethodne, 2008.godine, pokazuju upravo objavljeni podaci statističke službe EU, Eurostata. Najveće sniženje cene zabeležio je Kipar, 19,5% (odnosno sa 20,4€, na 16,42€), dok je struja u tom razdoblju najviše poskupela u Poljskoj, za bezmalo 18% ( na 12,9€). Danska domaćinstva plaćala su najskuplju električnu energiju u EU27 u drugoj polovini minule godine (25,53€/100kWh),  dok je na dnu lestvice Bugarska (8,18€).  Na strani industrijskih potrošača, najskuplja struja je na Kipru, 14,94€/100kWh, a najpovoljnija u Bugarskoj, 6,39€. Inače, prosečna cena 100 kWh za industriju u EU27 u drugoj polovini prošle godine iznosila je 10,26 evra i bila neznatno niža u odnosu na isti period 2008. www. ec.europa.eu

Distributeri smanjuju cenu

BUDIMPEŠTA - Cena električne energije za domaćinstva u Mađarskoj biće umanjena je od 1. jula 2010. godine za oko 5%. Najveći distributeri struje za domaćinstva ranije su najavili da će sniziti cene, u prosjeku 4 - 6%. Energetska kompanija E.ON Hungária sniziće za 3,5% cene struje za domaćinstva i industriju. Tvrtka je podnela zahtev za odobravanje novog cenovika mađarskom energetskom regulatoru MEH, javlja dnevnik Budapest Business Journal.

Porez na električnu energiju

LONDON - Britansko ministarstvo finansija razmatra uvođenje poreza na električnu energiju što bi domaćinstvima godišnje povećalo račune za 10 do 20 funti.  Državne zvaničnike motiviše ideja da bi preko nameta na račune za električnu energiju mogli pomoći formiranju fonda iz koga bi se finansirali projekti za proizvodnju zelene energije. Porez bi stvorio dodatni kapital za zelenu investicionu banku, čije je osnivanje predložila liberalno-konzervativna koaliciona vlada.  Financial Times


Moguće otvaranje berze struje
SOFIJA – Ministar privrede, energije i turizma Bugarske najavio je moguće otvaranje berze električne energije u toj zemlji do sredine 2011.godine. Trajčo Trajkov je rekao, tokom obraćanja poslanicima u bugarskom parlamentu, da se trenutno razmatra izmena regulative, kako bi se dozvolilo podsticanje trgovine električne energije na berzi u večim količinama. Od prošle godine bugarske vlasti rade sa Norveškom na projektu primene modela Evropskog energetskog tržišta u Bugarskoj, što treba da se okonča do novembra ove godine. Projekat treba da nađe najbolji model za berzu i odgovori na pitanje – da li će ona biti nezavisna, ili filijala neke od vveč postoječih u regionu. Dnevnik

Smena rukovodstva HERA-e pred Saborom

ZAGREB – U hrvatskom Saboru je zamereno vladi u Zagrebu da smenjuje rukovodstvo Hrvatske energetske regulatorne agencije (HERA) jer se usudilo da se usprotivi premijerki Jadranki Kosor. U raspravi u parlamentu je rečeno da je razrešenje članova uprave HERA vlada trebalo da inicira “kada su kršili zakone, umesto kada ih poštuju". Poslanik Nenad Stazić (SDP) ocenio je, naime,  neistinitim tumačenja vlade da se članovi Upravnog veća HERA moraju smeniti zbog "soliranja" u odlučivanju o poskupljenju gasa. "Istina je da se Tomo Galić (predsednik Upravnog veća HERA) smenjuje jer nije pitao premijerku i usudio se da donese mišljenje na koje je po zakonu imao pravo", tvrdi Stazić.  Iz vladajuće partije HDZ odgovorili su da se rukovodstvo HERA navodno ogrešilo o Statut i načela ekonomičnosti i produktivnosti, dovodeći energetske subjekte koje nadziru u diskriminirajući položaj.  "Nezavisnost regulatorne agencije ne znači da je neko van sistema i može raditi što hoće", poručio je Dragan Kovačević (HDZ). Hina

Hrvatska troši 12 odsto više energije od proseka EU

ZAGREB - U Hrvatskoj se troši otprilike 12% više energije po jedinici BDP-a od proseka 27 članica Evropske unije, prenosi energetika.net. U tome u najvećoj meri učestvuju domaćinstva i zgrade u javnoj upotrebi koje prate objekti poslovne namene, hoteli, trgovački centri itd. Sami objekti na grejanje i hlađenje troše između 40 i 70% ukupne energije, a tek oko 15 do 26% na rasvetu.

Nema planova za privatizaciju ERS

BANJALUKA – U strateškim projekcijama Republike Srpske ne postoje planovi za privatizaciju Elektroprivrede RS, rekla je novinarima generalna direktorka tog preduzeća Branislava Milekić. Pre toga je i ministar industrije, energetike i rudarstva RS, Slobodan Puhalac razjasnio da Strategija razvoja energetike RS do 2030. godine podrazumeva otvaranje prema potencijalnim investitorima, ali to ne znači dodatnu privatizaciju elektroprivrednih preduzeća. Milekić je objasnila da strateška partnerstva koja će eksploatisati buduće energetske kapacitete na Drini ne znače privatizaciju dela elektroprivrede. Po isteku koncesionog perioda, vlasništvo nad tim pogonima biće vraćeno u ruke Republike Srpske, kazala je čelnica EP RS. Energetika-net, ekapija.ba

Francuski GdF Suez pridružuje se projektu gradnje gasovoda Severni tok

PARIZ – Francuski GdF Suez potpisaće 18.juna u St.Petrogradu ugovor o pridruženju projektu gradnje gasovoda Severni tok, tokom ekonomskog foruma koji će se održati u tom ruskom gradu. Kako prenosi Kommersant, Francuzi će dobiti udeo od 9% u projekt operatoru Nord Stream AG, pod istim uslovima pod kojima je pre dve godine partner postala holandska kompanija Dutch Gasunie. GdF je zauzvrat već prepustio Gaspromu udeo od 5,26% u kompaniji Verbundnetz Gas.

Traže jevtiniji gas
BERLIN - Nemački Wintershall Holding i francuski GDF Suez saopštili su da pregovaraju sa Gaspromom o labavljenju dugoročnih ugovora koje imaju sa ruskim gasnim kolosom, delom da bi se okoristili sadašnjim nižim cenama gasa na spot tržištima. Wintershall želi da smanji ugovorene količine gasa sa Gaspromom, rekao je predsednik te kompanije Rainer Seele. On je rekao da ne odustaje od ugovorenog uvoza, več samo želi da naknadno uveze deo ugovorenih količina. Iz francuske kompanije je rečeno da pregovara o prilagođavanju cena i količina “trenutnoj situaciji na tržištu” gasa. Itar-Tass

Potpisan ugovor o remontu bloka TE Kostolac B

Beograd - Gradjevinska kompanija Energoprojekt Entel i preduzeće Termoelektrane i toplane "Kostolac" potpisali su danas ugovor o delu kapitalnog remontu drugog bloka termoelektrane "Kostolac B", vredan 53 miliona evra. Kako je rečeno nakon potpisivanja ugovora, remont i modernizacija postrojenja trajaće šest meseci i trebalo bi da budu završeni početkom decembra ove godine. Kapitalni remont bloka dva u termoelektrani "Kostolac B" uradiće konzorcijum domaćih kompanija koji predvodi beogradski "Enertoprojekt Entel".
Ministar energetike Petar Škundrić kazao je da će remontom kapacitet bloka dva, snage 350 megavata, biti povećan za oko 10 odsto i da će taj posao biti deo aranžmana sa kineskim partnerima koji je vredan 1,25 milijardi dolara, a koji predvidja remont čitave elektrane "Kostolac" i izgradnju novih blokova.

Energetskom sektoru JIE porebno 3.300 milijardu dolara

ZAGREB – Oko 3.300 milijardi dolara investicija potrebno je energetskom  sektoru jugoistočne Evrope, kazala je Nataša Vetma, iz Svetske banke, na  energetskoj konferenciji održanoj ove nedelje u Zagrebu. Od toga, 1.500 milijardi  u elektroenergetski sektor, 900 mlrd. u naftnu privredu, 500 mlrd. u grejanje, 250 mlrd. u prirodni gas, 150 mlrd. u proizvodnju uglja i 20 milijardi dolara u naftne rafinerije. Zemlje regiona bi, međutim, prethodno morale da stvore povoljnu investicionu klimu ulagačima, posebno u oblasti slobodne konkurencije. Energetika.NET

 Predlog o većem smanjenju emisije štetnih gasova u EU - odložen

BRISEL - Evropska komisija odustala je, pod pritiskom država članica i (prvenstveno energetske) privrede, od predloga da Evropska unija jednostrano smanji emisiju gasova sa efektima staklene bašte za 30, umesto 20 odsto do 2020. godine, pa je odložila ovu ideju na neodređeno vreme.  EU se u svojim dokumentima bila, naime, obvezala da će emisiju CO2 smanjiti za 20 odsto do 2020. godine. "Ovo je politička odluka koju će čelnici EU doneti kada se ukaže prilika i vreme za to", izjavila je poverenica za klimatske promene Connie Hedegaard.  "U svakom slučaju, politički prioritet u ovom trenutku jeste prevladavanje krize s evrom", rekla je ona. Reuters, AFP

Bugarska vlada ukida energrtski holding BEH

SOFIJA - Bugarska vlada je potvrdila nameru da ukine energetski holding BEH koji je obuhvatao velike energetske firme u državnom vlasništvu i bio osnovan 2008. godine na inicijativu bivše vlade. 'Državne energetske firme koje su bile uključene u BEH, poslovaće nezavisno do konačne odluke o njihovoj budućnosti', najavio je ministar privrede, energetike i turizma Trajčo Trajkov.  On nije potvrdio informacije da vlada priprema neki novi holding u koji bi ušle te firme. Postoje različite opcije njihovog udruživanja, ali je još uvek rano govoriti o tome, izjavio je Trajkov a prenose sofijske Novinite.

Kazna za naftne kompanije

MOSKVA – Ruske regulatorne tržišne vlasti nameravaju da kazne naftne kompanije, među kojima Rosnjeft i Lukoil sa ukupno ravno milijardu dolara zbog manipulacije cenama derivata na domaćem tržištu, javljaju Vedomosti citirajući čelnika Federalne antimonopolske službe (FAS) Igora Artemjeva. Ruski viši arbitražni sud juče je odbacio pritužbu kompanije TNK-BP na kaznu od 1,1 milijarde rubalja, prenosi Bloomberg.

Koliko koga košta desetočasovno korišćenje obične sijalice
DABLIN - Za desetočasovno korišćenje obične sijalice snage 100 vati,ili 10-minutno tuširanje uz pomoč protočnog bojlera, potrošač struje u Irskoj platiće 18,55 evro centi, dok će to isto estonskog potrošača koštati 9,2 €/c piše The Irish sun. U Rumuniji upotreba sijalice u istom periodu vremena košta 9,75 centi, a u Grčkoj 10,32 €/c. u britaniji 14 centi, a u nemačkoj bezmalo 23 evro centa, dodaje list prenoseći informaciju da Irska više nije  na vrhu lestvice evropskih zemalja sa najskupljim cenama energije. Prema podacima energetskih vlasti, cena energije (struja/gas) za domaćinstva u Irskoj umanjena je od druge polovine prošle godine za 13 odsto.

Utrostručeni troškovi gradnje novog nuklearnog reaktora

PARIZ - Međunarodni program izgradnje nuklearnog fuzionog reaktora ITER suočava se sa sve više kritika zbog rastućih troškova. Ukupni trošak reaktora narastao je s početnih 6 milijardi dolara u 2006. godini na oko 18 milijardi dolara. Reaktor bi trebalo da bude sagrađen do 2015. godine u mestu Cadarache u južnoj Francuskoj, a gradi ga konzorcijum čiji su članovi Europska unija, Japan, Kina, Rusija, Indija i SAD. EU je u početku pristala da sa 40% udela finansira gradnju, ali je račun sada dostigao najmanje 9 mlrd. dolara pa Brisel nije voljan na obavezu da će u potpunosti podmiriti dodatne troškove u realizaciji projekta do 2020. godine . ITER ima misiju da pomogne stvaranju nuklearne fuzije koja bi bez emisija CO2 trebalo da daje velike količine energije. Neki eksperti tvrde da, makar i bila moguća komercijalna fuzija, njena primena biće barem jedno stoleće daleko, prenosi novinska agencija UPI.

Za zelenu solarnu energiju 400 miljardi evra

BRISEL – Do kraja aprila više od 30 vodećih energetskih kompanija upisalo se u partnerstvo u 400 milijardi evra skup za projekat Desertec, koji ima za cilj da snabdeva Evropu zelenom solarnom energijom dobijenom iz mega parka PV kolektora u pustinjama Afrike i Bliskog istoka. Konzorcijum Dii, formiran 2009.godine, očekuje da bi prve količine solarne energije proizvedene u Desertecu mogle Mediteranskim podmorskim kablom stići u Evropu već 2020.godine. Mnogi eksperti to smatraju neralnim ciljem, tim pre što se prvi nacrt studije izvodljivosti očekuje tek krajem 2012. DPA

Spajanje gasovodnih sistema Rumunije i Moldavije

BUKUREŠT - Rumunija i Moldavija će izgraditi gasovodnu interkonekciju između Iaşija i Unghenija čime će se spojiti gasovodni sistemi dveju zemalja. Taj dogovor je deo  pregovora dveju zemalja o proširenju energetske saradnje. U okviru tih pregovora je i gradnja dalekovoda od 400 kV od Suceave do Bălţija. Takođe se razmatra mogućnost izgradnje dalekovoda između Iaşija i Unghenija kao dela projekta izgradnje elektrane u Ungheniju, javlja rumunski portal Nine o'Clock

Republika Srpska koristi svega 30 odsto hidropotencijala

BEOGRAD – Republika Srpska trenutno koristi svega 30 odsto svog hidro potencijala, rekao je pomočnik ministra za industriju, energiju i rudarstvo RS Ljubo Glamočić. On je dodao da šanse za investicije pruža i planirana gasiofikacija Republike Srpske, napominjući da je istovremeno uspešno privatizovan naftni sektor tog entiteta. Prema Glamočiću, energetska strategija RS je prvenstveno usmerena ka obnovljivim izvorima energije  i predviđa investicije u visini šest do 6,5 milijardi evra. Energetika-net

 Razrešenja u regulatornoj agenciji

ZAGREB - Članovi saborskog Odbora za privedu podržali su predlogog vlade Hrvatske za razrešenje Upravnog veća Hrvatske energetske regulatorne agencije (HERA) jer je odobrila povećanje cena grejanja, a da o tome nije obavestila Ministarstvo privrede i Vladu, javlja HINA. U raspravi na odboru rečeno je takođe da su zahtevi 11 topalna za povišenje cena toplotne energije koje su podneli pre pola godine, stajali u fioci, da bi se tek kasnije HERA o tome izjasnla bez konsultacija sa ministarstvom.  Istovremeno, Odbor za privredu najavljuje da će od Vlade zatražiti da se hitno imenuje novo Upravno veće agencije HERA.

 Ina traži poskupljenje gasa

ZAGREB - Ina je zatražila u utorak od Vlade Hrvatske povećanje cene prirodnog gasa za distributere za domaćinstva za 10 do 12 odsto, odnosno za 20 lipa po kubnom metru, Izvršni direktor Ine Bojan Milković je rekao da je Vladi data analiza tržišta, “verovatne količine proizvodnje i ono što moramo platiti uvoznicima”. Predsednik Uprave Ine Zoltán Áldott dodao je da se sa dva velika potrošača gasa, HEP-om i Petrohemijom  još pregovarai o ceni gasa za ovu godinu. Gas za tarifne potrošače u Hrvatskoj poskupeo je početkom godine, a cena koju distributeri Ini plaćaju za taj gas trenutno je 1,70 kuna po m3.  Business.hr

 Ina izdaje nove obveznice

ZAGREB - Glavna skupština Ine je prihvatila odluku o izdavanju zamenjivih obveznica Ine u iznosu do 1,5 milijardi kuna, koje će upisati dva najveća deoničara - hrvatska Vlada i mađarski Mol. Tom odlukom Uprava Ine se ovlašćuje da, uz prethodnu saglasnost Nadzornog odbora, do kraja ove godine izda obveznice, koje daju pravo na zamenu za deonice, do iznosa od 1,5 milijardi kuna. Datum dospeća zamenjivih obveznica biće najviše tri godine, a one, pod uslovom da su u celosti uplaćene, nosiocu daju pravo na njihovu zamenu za redovne deonice.  Poslovni dnevnik

“Konzum” ulazi u naftni biznis

ZAGREB - Glavna skupština Konzuma prihvatiće u ponedeljak, 28.maja, predlog uprave o ulasku ovog najvećeg hrvatskog maloprodajnog trgovačkog lanca i u naftni biznis, piše Poslovni dnevnik. Nove delatnosti biće: proizvodnja naftnih derivata, transport nafte naftovodima, transport naftnih derivata produktovodima, trgovina na veliko naftnim derivatima, trgovina na malo naftnim derivatima, skladištenje nafte i naftnih derivata, trgovanje, posredovanje i zastupanje na tržištu nafte i naftnih derivata.

Odobrena Правила о раду система за транспорт нафте нафтоводима

БЕОГРАД, 27.маја 2010. - Савет Агенције за енергетику, на седници одржаној 26. маја, дао je сагласност јавном предузећу „Транснафта“ на Правила о раду система за транспорт нафте нафтоводима, којима се уређују технички аспекти односа између транспортера нафте нафтоводом и корисника тог система.
Овим Правилима се успостављају њихова права и обавезе како би се омогућило ефикасно коришћење система, као и слободан приступ и равноправан положај корисника система.
Основна питања која су уређена правилима су приступ транспортном систему, технички услови за безбедно функционисање система, поступци у случају хаварије, начин мерења нафте и други услови транспорта.
Одлуци независног регулаторног тела претходио је процес припреме ових Правила, уз учешће стручних тимова ЈП „Транснафта“ и Агенције, националног акредитационог тела, дирекције за мере, контролних организација, као и јавна расправа свих заинтересованих институција и корисника транспортног система.
Правила о раду преносног система ступиће на снагу по објављивању у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Moguće spajanje dva naftovoda

ISTANBUL – Ruski ministar energije Sergej Šmatko rekao je da bi se projekti dva crnomorska naftovoda, Burgas-Aleksandropolis i Samsun Cejhan mogli spojiti u jedan, jednom kada se bugarska vlada odluči šta joj je činiti. Bugarska je 2007.potpisala sa Rusijom i Grčkom projekt naftovoda Bugras-Aleksandropolis, koji treba da premosti zagušene turske tesnace, ali nova vlada u Sofiji oteže sa početkom projekta. Moskva je u međuvremenu na putu da uđe u italijansko-turski projekt Samsun-Cejhan, koji takođe treba da zaobiče zagušene istanbulske tesnace, prenosi ITAR-Tass. Burgas-Aleksandropolis je planiran da se završi do kraja 2011., a Samsun-Cejhan u 2012.godini.

Samo delimično spajanje Gasproma i Naftogaza

MOSKVA – Ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da Rusija i Ukrajina ne pregovaraju o spajanju Gasprom a i Naftogaza, ali da je moguće objedinjavanje nekih njihovih poslova, prenosi RIA Novosti. Medvedev je rekao da bi obično spajanje bilo problematično za obe strane i generalno za buduće poslovanje. “Ali ako govorimo o nekoj vrsti zajedničkih projekata, zajedničkih firmi gde bi se mogle objediniti neke gasne i gasovodne aktive, ne pod formom direktnog spajanja, mislim da bi to bilo moguće”, rekao je Medvedev.

Gas iz škriljca doneo gubitke

NJUJORK - Prednosti eksploatacije gasa iz škriljaca, kako pokazuju najnoviji podaci, bile su malo preuveličane, a američke kompanije su naglim povećanjem proizvodnje tog energenta oborile cene, dovodeći i same sebe u nezavidnu poziciju, pa su mnoge od njih već prošlu godinu završile s gubicima.  Lider u proizvodnji škriljnog gasa su SAD, gde je 2009. godine proizvedeno 80 milijardi kubnih metara tog energenta.  Cene gasa su, međutim, zbog viška ponude, opale na rekordno nizak nivo. Gasne kompanije, među kojima i ruski holding Gasprom, bile su prinuđene da kupcima odobravaju popust kako ne bi izgubile svoj udeo na tržištu, piše poslovni dnevnik RBC Daily.  Posledice niskih cena osetile su i kompanije specijalizovane za eksploataciju škriljnog gasa, čije su akcije izgubile na vrednosti odmah po obaranju cena, što je izazvalo probleme u privlačenju kapitala, izjavio je analitičar ruske investicione kompanije Cerix Capital Management Viktor Markov. 

"Schneider Electric" promovisao "100% efikasne" modularne uređaje "Acti 9"

Prošle nedelje je u Beogradu prvi put predstavljena peta generacija modularnih uređaja "Acti 9" za finalni razvod električne energije. Kompanija "Schneider Electric" uvela je na tržište novu ponudu proizvoda pod sloganom "Efikasnost koju zaslužujete"’ kao sledbenika globalno prepoznate Multi 9 ponude.

Tržište Srbije i Crne Gore je jedno od prvih na koje "Schneider Electric" plasira Acti 9 ponudu. Tako su naše kompanije u sektorima građevine i industrije u mogućnosti da prve ponude svojim klijentima inovativna rešenja koja nudi samo Acti 9 modularna oprema.

Mnogi noviteti koji su prisutni u ponudi Acti 9 su rezultat višegodišnjeg iskustva na polju finalnog razvoda. Acti 9 ponuda je pogodna za sve primene u sektorima građevine i industrije i obezbeđuje apsolutnu bezbednost i kontinuitet rada.

Ono što je istaknuto da se odabirom Acti 9 uređaja doprinosi očuvanju životne sredine jer se svi sastavni delovi ovog uređaja mogu reciklirati - kažu u kompaniji "Schneider Electric".

Izgradnja NE u Bugarskoj može da počne

SOFIJA - Bugarska je dobila sve dozvole za izgradnju druge nuklearne elektrane i već sutra može početi radove, ali sada traži evropske investitore, rekao je  Bugarski ministar privrede, energetike i turizma Trajčko Trajkov. “Očekuje se da se u 2030. godini pojave na tržištu reaktori četvrte generacije”, rekao je Trajkov i dodao da je to dokaz da će neki današnji nedostaci u atomskoj energetici biti otklonjeni u budućnosti. BTA
Ruska kompanija Atomstrojeksport koja je, prema ugovoru, trebalo da  gradi NE Belene nije želela da komentariše napise da je angažovala američkog konsultanta u vezi moguće tužbe protiv Bugarske. Češki poslovni portal E15.cz objavio je naime vest da je Atomstrojeksport potpisao ugovor s američkom firmom Sidley Austin kako bi lakše zastupao interese u mogućem sporu protiv bugarske državne energetske kompanije NEK o budućnosti projekta izgradnje nuklearke. Atomstrojeskport kao izvođač radova ima ugovor o izgradnji elektrane koji važi do septembra 2010. godine. Bugarska vlada ima problema sa finansiranjem projekta zbog čega on ozbiljno kasni, pa je najavila i mogućnost odustajanja.

 Turska nuklearka jevtinija

SOFIJA - Bugarska bi mogla izgubiti Tursku kao izvozno tržište za električnu energiju zbog energetskih ugovora koji su u poslednje vreme potpisani sa Rusijom, upozorio je predsednik Bugarskog energetskog foruma. Problem je u turskoj nuklearnoj elektrani koju će graditi Rusija, a ona bi mogla biti jeftinija od bugarskog projekta NE Belene, prenosi bugarski dnevnik Novinite.  

Uklanjanje provizije smanjuje cenu ruskog gasa

MOSKVA – Cena izvoznog ruskog gasa mogla bi biti smanjena uklanjanjem provizije za posrednike i nameta na cene u zemljama uvoznicama, rekao je u utorak vicepremijer Rusije Igor Sećin. On je rekao da je nepravedno da se traži od Gazproma da smanji cene kada postoji veliki lanac posrednika između tog holdinga i krajnjeg potrošača gasa. Sećin je dodao da u dodatne namete na cenu uključuje i poreze i takse koje nameću zemlje uvoznice. Moscow Times

 Rusija nezadovoljna cenama tranzita nafte

MOSKVA - Rusija je nezadovoljna naglim povećanjem cene (za 30 odsto) tranzita nafte preko Ukrajine od početka ove godine. Tranzit tone nafte kroz Ukrajinu košta 1,63-1,65 evra za 100 kilometara, dok, na primer u Slovačkoj, transport tone nafte košta 1,50-1,55 evra za 100 kilometara.  Ukrajinsko ministarstvo za energetiku ukazuje da je prošle godine tranzit ruske nafte smanjen za 11 odsto na 29 miliona tona, dok je u prvom ovogodišnjem tromesčju dodatno opao za 37,5 odsto na 4,9 miliona tona. Ukrtransnafta je u aprilu tužila rusku kompaniju Transnjef zahtevajući da nadoknadi gubitke nastale zbog odbijanja da transportuje naftu preko Ukrajine u prvom kvartalu 2010. godine.  Itar-Tass

 Traži se ispunjavanje minimalne kvote

MOSKVA – Gasprom  je saopštio da će prestati da prodaje gas po spot cenama evropskim potrošačima koji ne ispune minumum kupovine gasa obavezan dugoročnim ugovorima.  Potrošačima koji prekrše tzv. klauzulu preuzmi-ili-plati biće spot isporuke naplaćene po cenama iz dugoročnih ugovora, saopšteno je iz kompanije. Gasprom  je prodao 39,4 milijarde kubika gasa kupcima u zapadnoj i centralnoj Evropi u prvom kvartalu ove godine, saopšteno je iz kompanije. To je uvećanje od 29,1 odsto u odnosu na isti period 2009. Potražnja za gasom dostičiće nivo one iz 2008. negde između 2011. i 2013.godine, saopšteno je iz Gasproma. Itar-Tass

Pametna kuća ugrožava privatnost

VAŠINGTON, DENVER – Takozvana “pametna” distribuciona elektroenergetska mreža mogla bi biti “prepametna” i pokupiti iz domova potrošača masu njihovih privatnih podataka. Na primer, koliko osoba živi u stanu, kada se bude, kada ležu, ili kada nisu kod kuće, upozorava Elias Quinn, autor studije o “pametnoj mreži” urađenoj za regulatornu energetsku komisiju države Kolorado  (CPUC). Jednom kada preko “pametnog brojila” domaćinstvo bude povezano na “pametnu mrežu”, koja će osim struje, dvosmerno omogućavati i protok IT komunikacija, tim putem će se moći saznati i koliko se puta ukućani dnevno tuširaju ili peru veš, koliko koriste TV, kao i koje programe gledaju. Tradicionalna brojila očitavaju se sada jednom mesečno, dok se “pametna” pregledaju svakih 15 minuta. Budući modeli mogu omogučavati uvid u podatke svakih šest do osam sekunti, upozorava Quinn. U Koloradu je več instalirano oko 200.000 pametnih brojila sa osnovnim ciljem da “uživo” informišu potrošače koliko struje i na kojim aparatima troše, da bi tim putem stimulisali racionalnije ponašanje. Američka Federalna energetska regulatorna komisija (FERC) procenjuje da će do 2015. biti instalirano širom zemlje 52 miliona “pametnih brojila”. Quinn navodi da regulatorna tela, pravnici i potrošačke organizacije prethodno moraju naći rešenja zaštite od moguće zloupotrebe nove tehnologije. Ključno pitanje je – ko će imati mogućnost pristupa pomenutim informacijama i šta ako one dospeju u pogrešne ruke.  DenverPost.com

MOL pod istragom

BUDIMPEŠTA - Mađarska uprava za tržišnu konkurenciju (GVH) otvorila je istragu protiv MOL-a zbog sumnji da još od 2006.godine koristi vodeću poziciju radi veštačkog zadržavanja visokih veleprodajnih cena naftnih proizvoda. GVH je istragu otvorio na osnovu tržišnih informacija, a napominje da sama istraga ne znači da je MOL prekršio zakon. Inače, uprkos porastu cena goriva poslednjih nedelja u Mađarskoj, cene benzina od 1,25 EUR/l i dizela od 1,18 EUR/l su i dalje na nivou proseka Evropske unije. MTI

Izgradnja preko sto nuklearnih reaktora

NJUJORK - Analitičari Pillsberry & Wolf Nuclear grupe objavili su statistiku prema kojoj 31 država u svojim nuklearkama sa 436 reaktora proizvodi 15 odsto ukupne električne energije u svetu, odnosno 372 gigavata, a trenutano se gradi 48 nuklernih reaktora u 15 država, ukupne jačine 42 gigavata. Istovremeno više od 30 država razmišlja o novim nuklearnim programima, a postoje i planovi za izgradnju više od sto reaktora, i to najvećim dijelom u Aziji. U Kini se trenutno gradi 20 reaktora. Bloomberg

Rusija ugrozila Begarsku trgovinu električnom energijom

SOFIJA - Bugarska bi mogla izgubiti Tursku kao izvozno tržište za električnu energiju zbog energetskih ugovora koji su u poslednje vreme potpisani sa Rusijom, upozorio je predsednik Bugarskog energetskog foruma. Problem je u turskoj nuklearnoj elektrani koju će graditi Rusija, a ona bi mogla biti jeftinija od bugarskog projekta NE Belene, prenosi bugarski dnevnik Novinite.      

Evropski investitori za nuklearne elektrane

SOFIJA - Bugarska je dobila sve dozvole za izgradnju druge nuklearne elektrane i već sutra može početi radove, ali sada traži evropske investitore, rekao je  Bugarski ministar privrede, energetike i turizma Trajčko Trajkov. “Očekuje se da se u 2030. godini pojave na tržištu reaktori četvrte generacije”, rekao je Trajkov i dodao da je to dokaz da će neki današnji nedostaci u atomskoj energetici biti otklonjeni u budućnosti. BTA

Preduslov za jačanje uloge energije vetra

BRISEL – Stvaranje prekograničnih mrežnih veza između elektroenergetskih sistema u Evropi ključni je preduslov za jačanje uloge energije vetra u ukupnoj proizvodnji električne energije na Starom kontinentu, piše Windpower Monthly. Ovaj časopis ilustruje neravnomernost u evropskim interkonekcijama primerom Austrije, koja ima čak 47 prekograničnih veza sa okolnim zemljama, ukupnog kapaciteta 15 GW, što odgovara bezmalo ukupnim generacionim kapacitetima te zemlje. Španija, zauzvrat, proizvodi četiri puta više električne energije od Austrije, a poseduje svega 16 prenosnih veza prema Francuskoj i Portugaliji, ukupnog kapaciteta 7 GW. Britanija je povezana sa Evropom preko svega dve linije, kapaciteta 2 GW. Ovim pitanjem trenutno se bavi Evropska mreža sistem operatora prenosne elektroenergetske mreže (ENTSO-E), piše Windpower Monthly .

Odgovornost za izlivanje nafte u Meksički zaliv

VAŠINGTON - Američki predsednik Barak Obama izjavio je da naftne kompanije moraju da prihvate  odgovornost za izlivanje nafte u Meksički zaliv, ali da to važi i za vladine agencije, koje su sa tim kompanijama dugo gajile, kako je rekao, bliske odnose.  Suviše dugo, deceniju ili duže, postojali su bliski odnosi između naftnih kompanija i federalnih agencija, koje su im izdavale dozvole. Izgleda da su te dozvole suviše često izdavane samo na osnovu uveravanja u bezbednost naftnih kompanija.  On je podsetio da je zatražio temeljnu reformu federalne agencije za upravljanje mineralnim bogatstvima. Forbes

Energetski kolaps

BRISEL - Sve zalihe nafte u svetu biće iscrpljene 22. oktobra 2047. godine, i to u 20.58 sati, navedeno je na evropskom energetskom Internet portalu www.energy.eu. Prema proračunima koje su obavili stručnjaci portala, na osnovu sada poznatih rezervi i trenutne potrošnje, rezerve pojedinih fosilnih goriva biće potrošene vrlo brzo. Prvo će, procenjuje se, nestati nafte - već kroz manje od četiri decenije.   Sledeći u redu ugroženih energenata je prirodni gas, čije bi rezerve trebalo da budu potrošene 12. novembra 2068. godine u 9.25 ujutru, dok će uglja biti do 19. maja 2140. u 20.05, navodi se na portalu, na kojem se naglašava da su ovako precizne satnice date da bi se javnosti što dramatičnije predstavilo stanje na sektoru ne-obnovljivih izvora energije i ukazalo na potrebu što hitnijeg prelaska na obnovljive.

Island prvi po potrošnji energije

BRISEL - Prema neposrednoj potrošnji električne energije po stanovniku na prvome mestu u svetu je Island. U toj državi godišnje se potroši 37,1 hiljada kilovata po stanovniku. Na drugom mestu je Norveška, sa potrošnjom per capita od 24.900 kWh, dok je treća Finska  gde svaki stanovnik godišnje utroši 17.600 kilovatčasa električne energije. Prosek u Evropskoj uniji je 6.300 kWh  po stanovniku, prenosi energetika.net.

Ukrajni rok od mesec dana

BEČ – Evropska energetska zajednica (EEC) očekuje u roku od mesec dana odgovor od Ukrajine kako bi razjasnila situaciju vezanu za njenu dalju saradnju sa ovom organizacijom, rekao je direktor sekretarijata Energetske zajednice Slavčo Nejkov. Prema agenciji Interfax-Ukraine, Nejkov je rekao da je ministar energije Ukrajine Jurij Bojkov tim povodom pozvan da poseti Ženevu. Ministarski savet EEC je krajem prošle godine prihvatio ulazak Ukrajine i Moldavije u Zajednicu, kao punopravne članice, na mesto sadašnjeg statusa posmatrača. Prijem bi bio efektivan kada te zemlje reše preostale prepreke u oblasti energetike i usklade njihova zakonodavna pravila u oblasti prirodnog gasa sa zahtevima Evropske unije.

Solarna energije energije budućnost

MADRID - Solarna energija mogla bi već 2050. godine da bude izvor četvrtine energije u svetskoj elektro mreži, prognozirala je Međunarodna agencija za energiju (IEA). Energija dobijena iz solarnih kolektora danas predstavlja samo pola procenta svetskih isporuka struje, ukazuju novinske agencije.  U analizi se naglašava da vodeći proizvođači solarne energije, Španija i Nemačka, plaćaju struju dobijenu iz solarnih elektrana po posebnoj tarifi, kako bi troškovi solarne tehnologije postepeno padali na isti nivo kao i kod klasičnih elektrana.  Taj cilj najpre će biti dostignut u oblastima sa velikim brojem sunčanih dana. Organizacija Solar America Initiative želi da to dostigne u SAD do 2015. godine. IEA prognozira da krovni fotovoltni paneli taj paritet neće dostići pre 2020. godine, a velike solarne elektrane do 2030. Koncentrisani solarni sistemi (CSP) sa sočivima i ogledalima bi taj paritet mogli da dostignu na sunčanim mestima do 2020. godine.  Obe tehnologije bi tako ukupno do 2050. godine mogle da proizvode  9.000 teravat časova električne energije, što bi emisiju ugljen dioksida u atmosferu smanjilo za gotovo šest milijardi tona, prenele su novinske agencije.

Enel Spa prodaje svoju infrastrukturu

MADRID – Enel Spa će prodati deo svoje elektroenergetske mreže i gasovodnu distributinvnu mrežu u Španiji, radi smanjivanja svojih dugovanja do kraja godine na 45 milijardi evra, saopšteno je iz italijanske kompanije. Enelova španska firma Endesa treba da proda prenosnu elektroenergetsku mrežu mrežu španskom mrežnom operateru Red Electrica u junu, ili julu, rekao je izvršni direktor Enela Luiđi Feraris. On je dodao da Endesa takođe planira da proda ove godine svoju gasovodnu distribucionu mrežu u Španiji. ADVFN News

Niže cene električne energije izbrisale pozitivan

PRAG - Kompanija ČEZ objavila je pad kvartalne dobiti jer su niže cene električne energije izbrisale pozitivan učinak veće potrošnje domaćinstava. Neto dobit ČEZ-a u prvom tromesečju 2010. pala 8,4% na 17,5 milijardi kruna (870 miliona dolara).. Iz ČEZ-a su rezultate objašnjavaju padom prosečne cene električne energije na domaćem tržištu za 14% u odnosu na isto lanjsko razdoblje. Potrošnja domaćinstava se u prva tri meseca povećala za 1,4%. ČTK

ČEZ investira u Bugarsku

PRAG - Češka elektroenergetska kompanija ČEZ investirala je 8,74 miliona evra u razvoj bugarske elektroenergetske mreže od početka 2010. godine, od čega polovinu na unapređenje prenosne mreže. Neki od najvažnijih projekata su izgradnja transformatorske stanice, modernizacija mreže (revamping vodiča), obnova starije opreme i njeno recikliranje. Uz to, ČEZ je potrošio 1,63 mil. evra na privlačenje novih kupaca i 1,27 mil. evra za kupovinu nove opreme, javlja bugarski dnevnik Novinite.

Prva Turska neklearka sa Rusijim

ANKARA - Rusija je u sredu potpisala sporazum s Turskom o gradnji prve turske nuklearne centrale, a taj projekt će koštati 20 milijardi dolara (15,8 milijardi evra). Sporazum su potpisali zamenik ruskog premijera Igor Sečin i turski ministar energije Taner Jildiz tokom službene posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Ankari.Tturski premijer Redžep Erdogan je rekao da će gradnja nuklearke početi posle ratifikacije sporazuma u parlamentima dveju zemalja.
Generalni direktor ruskog nuklearnog giganta Rosatom Sergej Kirijenko rekao je da će Rusija biti vlasnik centrale i da je to za njih nova situacija pošto Rusija do sada nije posedovala nuklearnu centralu van svoje teritorije. Itar-Tass, RIA Novosti

500 megavata iz vetrenjača u moru

LONDON -  RWE Npower i Scottish Southern Electricity dobili su odobrenje od Krunskih nekretnina (Crown Estate) da grade farmu vetrenjača na moru, snage 500 megavata, 30 km od obala Sufolka, na jugoistoku Engleske. Farma će biti postavljena na vodi dubine 40 metara, a projekat treba još da odobri Komisiza za planiranje infrastruktura, što se očekuje u 2012.godini. WindPower

38. godina Hidroelektrane „Đerdap 1“

U Hidroeneregetskom i plovidbenom sistemu Đerdap na prigodan način obeležen je 16. maj, dan „Đerdapa 1’’ i 38 godina postojanja i rada prve dunavske elektrane a proizvodnjom takozvane zelene energije ima važnu ulogu u očuvanju životne sredine.
Godine 1980. ostvarena je rekordna proizvodnja od 7,2 milijarde kilovata električne energije, 27. decembra 1982. godine zabeležena je najveća dnevna proizvodnja struje od 26 miliona kilovata, a mesečni rekord đerdapski energetičari ostvarili su u maju 1985. godine proizvodnjom od skoro 730 miliona kilovata.
Od početka proizvodnje očuvan je visok stepen pogonske spremnosti turbina i sve vreme se racionalno koristi raspoloživi hidropotencijal Dunava, tako da su pri srednjem dotoku Dunava od 5.454 kubika u sekundi, agregati Hidrocentrale „Đerdap 1“ od početka rada proizveli ukupno 221 milijardu kilovat‐časova struje, što je deset odsto više od plana. Na drugoj, rumunskoj strani „Đerdapa 1“ turbine su ostvarile nešto manji učinak, 214 milijardi kilovata električne energije.
Kroz brodsku prevodnicu na srspkoj strani „Đerdapa 1“ od 1970. godine do sada obavljeno je 65.500 prevođenja 343.876 plovila, nosivosti 400 miliona tona sa više od 195 miliona tona razne robe. Na svečanosti su uručene tradicionalne nagrade zaposlenima koji su u HE „Đerdap 1“ radili 10, 20 i 30 godina.

Morales nacionalizovao četiri elektroenergetske kompanije

LA PAZ - Bolivijski predsednik Evo Morales nacionalizovao je 1. maja četiri elektroenergetske kompanije, od kojih su dve bile u inostranom vlasništvu.
Levičar Morales nacionalizovao je industriju prirodnog gasa čim je došao na vlast 2006. godine, a od tada je preuzeo kontrolu nad nekoliko firmi iz rudarskog i telekomunikacionog sektora. Morales je državi vratio Corani, Guaracachi i Valle Hermoso, tri najveće elektroenergetske firme u državi, nastale privatizacijom nekadašnje državne bolivijske elektroprivrede (ENDE). Corani je bila u 50-procentnom vlasništvu firme Inversiones Bolivia koja je filijala francuskog GDF Suez-a. Guaracachi je bila 50% u vlasništvu britanske kompanije Rurelec PLC. Valle Hermoso je pripadala bolivijskoj privatnoj firmi Bolivian Generating Group, a regionalna kompanija ELFEC u vlasništvu radnika i malih akcionara. Morales je rekao da je vlada prethodno bezuspešno pokušala da privoli vlasnike da joj prodaju svoje udele. Ovom odlukom bolivijska vlada ima kontrolu nad 80% proizvodnje električne energije u državi, a namerava preuzeti i ostatak, prenosi Reuters.

 Reorganizacija državnik energetskih kompanija

VILNJUS – Litvanija je usvojila amandman na zakon o energetici kako bi mogla da primeni treći paket energetske liberalizacije koji je prošle godine donela Evropska unija za svoje članice. Vlada Litvanije je istovremeno usvojila plan reorganizacije državnih elektroenergetskih kompanija, koji uključuje razdvajanje poslova proizvodnje, prenosa i distribucije u četiri odvojene firme. Država će nad njima zadržati kontrolu. Prenosna mreža i operater Litgrid i tržišni operater Baltpool biće izdvojeni iz kompanije Lietuvos Energija, ali će ostati pod direktnom kontrolom vlade, dok će državni udeo u Lietuvos Elektrine biti inkorporiran u kapital te proizvodne kompanije. Distribucione kompanije VST i Rytu Skirstomieji Tinklai biće spojene u jednu firmu u vlasništvu države. Argus Media

 Tužba zbog prepreka investitorima

BRISEL - “Vlada” Evropske unije saopštila je u sredu da je podnela tužbu protiv Grčke zbog prepreka koje je postavila investiranju, ograničavajući na pet odsto glasačko pravo u vodećem proizvođaču električne energije, korporaciji Public Power (PPC). “Glasačko pravo za ne-državne deoničare u grčkoj Public Power Corporation je limitirano na pet odsto”, saopšteno je iz Evropske komisije. “Ta specijalna prava ograničavaju investitore iz drugih zemalja članica. Grčka smatra da je taj glasački plafon opravdan zbog javnog interesa i sigurnosti, ali nije uspela da objasni zašto bi bez toga Grčka bila u riziku”, saopštila je EK. Reuters

 Drastično povećanje kompenzacija za ekološke katastrofe

VAŠINGTON – Bela kuća je najavila drastično povećanje nivoa kompenzacije koje će kompanije morati da plate u slučaju ekoloških katastrofa izazvanih izlivanjem nafte, poput ove iz BP-ovog izvora u podmorju Meksičkog zaliva, javlja Reuters. Portparol Bele kuće Robert Gibbs potvrdio je da je administracija za značajno povećanje limita penala, ali nije elaborirao informaciju da je predsednik Obama tražio od Kongresa da se taj iznose poveća sa sadašnjeg maksimuma od 75 miliona dolara na čak 10 milijardi dolara.

 Ugalj će ostati jedan od glavnih evropskih izvora energije

LJUBLJANA – Evropska unija zahtava oko 15 odsto globalne potrošnje uglja iz koga dobija bezmalo trećinu ukupne proizvodnje električne energije, kaže za portal Energetika.NET energetski ekspert Milan Medved. Najveći evropski potrošač i proizvođač uglja je Nemačka, a odmah za njom Poljska. Evropa uvozi oko 200 miliona tona uglja godišnje. Rusija je najavila povećanje potrošnje domaćeg uglja sa 130, na 300 miliona tona, kako bi tako ušteđeni prirodni gas namenila izvozu. Sve to upućuje na zaključak da će ugalj ostati i u narednom periodu jedan od glavnih energetskih izvora, kaže Medved

 “Telefondžije” prodaju gas i struju

BUDIMPEŠTA - Mađarska telekomunikaciona kompanija Magyar Telekom počeće ovog meseca prodaju prirodnog gasa i električne energije, uz popust od pet do osam odsto onima koji redovno koriste njene usluge. Energente će najprije prodavati u delu Budimpešte i nekoliko drugih gradova, a potencijalne kupce iz industrije i preduzetništva će pojedinačno zvati i nuditi im usluge. U drugom delu 2010. godine firma planira da proširi broj prodajnih mesta na veći deo zemlje, javlja mađarski dnevnik Budapest Business Journal.

АКТИВНОСТИ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ

Јавна расправа о енергетској стратегији

Европска комисија покренула је јавне консултације о базичном документу „Према новој енергетској стратегији за Европу 2011 – 2020“.
Из Европске комисије поручују да „поздрављају све ставове о том документу, који ће бити укључени у припреме нове енергетске стратегије, коју је Комисија наумила да усвоји почетком следеће године“. Консултације ће трајати до 2. јула ове године.

Demontaža dva reaktora u Kozloduju - do 2013. godine

SOFIJA – Rasklapanje dva reakltora nuklearke u Kozloduju, predviđeno da se obavi do 2013.godine, koštaće 860 miliona evra, prenosi agencija FOCUS izjavu evropskog parlamentarca Jeffrey Van Orden-a, koji je za Parlament pripremio izveštaj o nuklearnom programu Bugarske. Tokom rasprave je rečeno da zatvaranje 3. i 4. reaktora u Kozloduju vodi Bugarsku ka rastućoj proizvodnju električne energije i ekološki štetnijeg uglja, smanjenju izvoza struje i povećanju cena tog energenta.

Od sunca - jedan odsto potrošene energije u svetu

PARIZ - Svega jedan odsto ukupno potrošene energije na svetu dobija se direktno od sunca, dok fosilna goriva zadovoljavaju čak 85 odsto ukupnih potreba za energijom.  Za sada proizvodnja električne energije iz fotonaponskih solarnih ćelija nije ekonomična u poređenju sa drugim izvorima, ako se izuzmu potisticajne mere. Jedan kilovat instalisane snage za fotonaponske ćelije košta od 4.500 do 13.500 dolara, dok je za elektranu na gas ta cena oko 400 dolara, piše energetika-net

Novi aranžmani sa gasovodom

KIJEV- Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič  predložio je juče modernizaciju ukrajinskog sistema za transport prirodnog gasa, kao alternativu izgradnji gasovoda Južni tok. Modernizacija transportnog sistema bi se sastojala iz tri faze: izgradnje gasovoda Bogorodčani-Užgorod, instaliranja nove opreme i izgradnje novog gasovoda duž postojećeg, objasnio je on. Janukovič je podsetio da je ukrajinski sistem za transport gasa sada sposoban da transportuje oko 120 milijardi kubnih metara gasa, preneo je Prajm-Tas.
Gasovod Bogorodčani-Užgorod će uvećati transportni kapacitet za 10 milijardi kubika, a sa instalacijom nove opreme on može da dostigne 20 do 25 mlrd.m3, rekao je predsednik Ukrajine Viktor Janukovič. Ruski ministar energije Sergej Šmatko rekao da su njegova zemlja i Ukrajina pojačali napre za formiranje konzorcijuma sa zadatkom modernizacije ukrajinskog transportnog gasovodnog sistema.

Neće se nuditi gas za vojne baze

MOSKVA - Rusija neće nuditi gas u zamenu za vojne baze širom sveta, izjavio je u četvrtak ruski premijer Vladimir Putin, odbijajući tako mogućnost da Moskva sa nekom drugom zemljom postigne dogovor, kakav je u sredu postignut sa Ukrajinom.  Imamo mnogo partnera u energetskom sektoru. Nemamo potrebe da gradimo vojne baze širom sveta. Molio bih naše partnere da nam ne postavljaju slične zahteve, rekao je Putin, naglašavajući da je Krim poseban slučaj. Ruska Crnomorska flota trebalo je da napusti ukrajinsku luku Sevastopolj  do  2017. godine. 

Austrija obezbeđena gasom
BEČ – Eksperti navode da je Austrija povukla sjajan potez pristupajući projektu gasovoda Južni tok, iako je istovremeno jedan od autora suparničkog projekta Nabucco. Motiv Beča je jasan – Austrija je za sebe obezbedila gas u svakom moentu i u svakoj kriznoj varijanti, prenosi Bloomberg. Rusko premijer Putin je rekao da će se isporuke gasa Austriji povećati za dve milijarde kubika godišnje posle otvaranja gasovoda Južni tok. Završetak radova na gradnji gasovoda Južni tok na teritoriji Austrije planira se za 2015., a imaće godišnji kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa, rečeno je prilimom svečanosti potpisivanja sporazuma.

Gasa ima za stogodišnje snabdevanje Evrope

MOSKVA – Rusija ima mogućnost da snabdeva svoje potrošaće u Evropi gasom u narednih sto godina, kazao je ruski premijer Vladimir Putin tokom press konferencije u Beču. On je ilustrovao to podatkom da samo u jednom od ruski regiona, “na severo-istoku” te zemlje ima 55 biliona kubika rezervi gasa. “Toga nigde drugo u svetu nema”, konstatovao je Putin.
nafte i trećina neotkrivenih svetskih rezervi prirodnog gasa.  Agencije

Razgraničenje u Barencovom moru

OSLO - Rusija i Norveška su postigle dogovor o razgraničenju u Barencovom moru i Severnom ledenom okeanu, izjavio je norveški premijer Jens Stoltenberg posle pregovora sa predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedovom u Oslu. Razrešili smo najveći problem bilateralnih odnosa o kome pregovaramo već 40 godina, rekao je on, naglašavajući da se dogovor odnosi na sve aspekte problema - granicu, eksploataciju naftnih nalazišta i ribolov u regionu.  Spornu zonu u Barencovom moru površine 175.000 kvadratnih kilometara Rusija i Norveška su podelile na dva, po značaju ista dela, prenele su ruske agencije. Pretpostavlja se da  ova zona krize ogromne rezerve bioresursa, nafte i gasa. Prema procenama Američke geološke službe, u arktičkom regionu se krije nekih  90 milijardi barela nafte i trećina neotkrivenih svetskih rezervi prirodnog gasa.  Agencije

SAD još nemaju vetroelektranu na moru

NJUJORK – Uprkos decenije pokušaja, u SAD još nije podignuta ni jedna vetroturbina na moru, piše The New York Times. List navodi da zaokret u ovom pogledu donosi odluka administracije predsednika Obame da ove nedelje odobri gradnju projekta Cape Wind, od obala države Masačusec, što još čeka na odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova. Gradnja vetrenjača na moru je dvostruko skuplja od onih na kopnu. Cena potpuno instaliranog vetrosistema na moru iznosi trenutno 4.600 dolara po kilovatu, dok je cena za isti generator na kopnu 2.400$/KW.  Prednosti mora su jača i postojanija strujanja vazduha, kao i otklanjanje potrebe gradnje dalekovoda na kopnu do naselja na obali. Američka National Renewable Energy Laboratory procenjuje da oko 90.000 MW električne energije može biti proizvedeno u priobalnom području SAD, ekonomski najprofitabilnije dubine manje od 30 metara.  Cape Wind projekat sastoji se od 130 turbina, svaka visine 130 metara, uz investiciju od preko milijardu dolara.

Dr Joahim Majer je novi direktor za centralnu Evropu kompanije BASF

Beč, 3. maj 2010. godine  – Od 1. maja 2010. godine dr Joahim Majer (54) rukovodi BASF-ovim biznis centrom Centralna Evropa sa sedištem u Beču. Na ovoj poziciji on nasleđuje g-dina Herberta Frankenštajna, koji je krajem aprila otišao u penziju.

O kompaniji BASF

BASF je vodeća hemijska kompanija na svetu – The Chemical Company. Proizvodni program obuhvata naftu i gas, hemikalije, plastične mase, proizvode za oplemenjivanje, sredstva za zaštitu bilja i fine hemikalije. Kao pouzdan partner, BASF pomaže svojim kupcima iz gotovo svih branši da budu još uspešniji. Svojim visokokvalitetnim proizvodima i inteligentnim rešenjima, kompanija BASF doprinosi rešavanju globalnih izazova kao što su zaštita klime, energetska efikasnost, ishrana i mobilnost. Godine 2009. BASF je sa 105.000 zaposlenih širom sveta ostvario promet od 50 milijardi €.

Nuklearka - s Rusima

RIM - Italijanski premijer Silvio Berluskoni dogovorio je ove nedelje sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom projekt izgradnje nuklearne elektrane u Italiji.  “Reč je o projektu koji će promeniti scenario proizvodnje energije za buduće generacije”, kazao je Berluskoni. U Rimu veruju da će, uz odobrenje javnosti, konkertna realizacija projekta početi 2013.godine. Ansa

Ne žele rusko finansiranje NE Belene

SOFIJA - Bugarska ne želi da Rusija finansira gradnju NE Belene, već traži evropske investitore, izjavila je pomočnik ministra privrede, energetike i turizma Bugarske Maja Hristova na jednom okruglom stolu posvećenom snabdevanju te zemlje energijom. Ranije je javljeno da je Rusija ponudila Bugarskoj kredit od 2 milijarde evra za finansiranje realizacije projekta NE Belene do ulaska strateškog partnera, s tim da Sofija kao garanciju da Moskvi udeo u vlasništvu, koji bi se mogao preneti na  novog strateškog partnera. Hristova je to demantovala tvrdeći da se ne pregovara o davanju dela vlasničkog udela u NE Belene za ruski kredit, prenosi bugarski dnevnik Novinite.

Štetno biogorivo

BRISEL - Biogoriva poput biodizela iz soje mogu stvoriti četiri puta veće emisije štetnih gasova od standardnog dizela ili nafte, pokazao je dokument EU, do koga je došla agencija Reuters. Čelnici EU dogovorili su smanjenje emisija CO2 za 20% do 2020., uključujući i uvećanje udela biogoriva za automobile na 10%. Uniju sada brine nepredviđeni uticaj toga na prirodnu okolinu, pa se u toku četiri studije. Biodizel iz severne Amerike dobijen iz soje indirektno oslobađa 339,9 kg CO2 po gigadžulu (GJ) - što je četiri puta više od standardnog dizela (85 kg), kaže dokument EU. Evropska komisija kaže da nije skrivala dokument “već je pripremala dublje analize”. Biodizel iz uljane repe ispušta 150,3 kg CO2 po GJ, a bioetanol iz šećerne repe 100,3 kg. Nasuprot tome, bioetanol iz Latinske Amerike dobijen iz šećerne trske i palminog ulja iz jugoistočne Azije relativno su zeleni (82,3 kg i 73,6 kg).

Veće za konkurenciju ispituje odluku Vlade Rumunije

BUKUREŠT - Rumunsko Veće za konkurenciju pokrenulo je postupak ispitivanja odluke vlade da se državne firme koje proizvode električnu energiju organiziraju u dve kompanije, blokirajući time za sada sprovođenje ovog projekta. Vlada smatra da će takvim restrukturiranjem energetskog sektora sniziti troškove kupcima, a firmama pomoći da se lakše nadmeću sa velikim regionalnim energetskim igračima poput češkog ČEZ-a. Kritičari odgovaraju da bi se ovim potezom izmešele skuplja energija iz elektrana na ugalj, s jeftinijom iz hidro energijom i iz nuklearne elektrane, čime bi se zaštitili gubitaši, a oterali ino-investitori. Vlada je planirala formiranje firme Electra koja bi okupila dve nuklearne elektrane i elektrane na ugalj, kao i male hidroelektrane i koja bi imala 48% udela na energetskom tržištu. Druga firma bila bi Hidroenergetica koja bi u sastavu imala rudnike uglja i najveće hidroelektrane, uz 44-procentni udeo na tržištu, prenosi portal Balkans.com.

Polemika oko strujnih tarifa

ZAGREB - Električna energija u Hrvatskoj poskupljuje od 1.jula, a jedino ostaje pitanje hoće li domaćinstva električnu energiju plaćati 17 odsto skuplje, kako je zatražio HEP od regulatorne agencije HERA, piše Večernji list. Sa cenom od 9,61 evrocenti za kilovat-sat, Hrvatska se ubraja među zemlje koje plaćaju najjeftiniju struju u Evropi. Analitičari, odnosno energetski stručnjaci stoga se slažu da je poskupljenje struje opravdano, a Damir Novotny kaže da "nije dovoljno samo povećati cenu električne energije”. “Posebno ne linearno, nego treba menjati i tarifne modele. Tarife su u Hrvatskoj krajnje problematične, jer HEP potrošačima struju obračunava netrasnparentno”, dodaje Novotny. On objašnjava da se ne vodi računica o aktuelnoj potrošnji nego se ona obračunava tek na kraju godine, “a tako se više ne radi ni u BiH". Ovaj ekspert smatra da manji potrošači treba da plaćaju nižu cenu struje, a veći skuplju, odnosno prema drugoj tarifi.

Hrvatski regulator pod udarom Sabora

ZAGREB - Vlada Hrvatske će pred Saborom pokrenuti inicijativu za razrešenje Upravnog veća Hrvatske energetske regulatorne agencije (HERA), objavljuju zagrebački mediji. Kako se ističe u saopštenju sa sednice Vlade, razlog je to što je HERA odobrila povećanje cena za grejanje bez da je o tome obavestila nadležno Ministarstvo privrede, rada i preduzetništva i Vladu. Premijerka Kosor je naglasila da se o odlukama o poskupljenju bilo čega,  “mora prethodno informisati Vlada i o tome se mora razgovarati danima, mesecima”.
Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA) uglavnom je prihvatila zahteve za poskupljenje cena sedam firmi koje se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom, pa se uskoro može očekivati i poskupljenje grejanja, ali za sada niko ne želi da kaže za koliko, prenosi Energetika-net. Nagađa se da je HEP-Toplinarstvo tražilo poskupljenje u proseku za 25 odsto, a za dva najveća područja - Zagreb i Osijek, HERA je ocenila da su zahtevi “delimično opravdani”. Grejanje iz toplana u Hrvatskoj poslednji put je poskepilo početkom 2009.

„Dobra“ sadašnja cena nafte
KUVAJT SITI – Ministar nafte Kuvajta okarakterisao je “dobrom” sadašnju cenu nafte i rekao da očekuje da barel ostane u rasponu od 70 do 90 dolara. Šeik Ahmed al Sabah je upozorio na uticaj špekulanata na tržištu nafte, koje je optužio za poslednji skok vrednosti ove sirovine. “Srećom, špekulacije neće više uticati na cene nafte”, odgovorio je on na pitanje da prokomentariše posledice optužbi za manipulisanje na robnim berzama podnete protiv investicione banke Goldman Sachs. Reuters


Hrvatskoj potrebna nulearka

ZAGREB – Gradnja nuklearne elektrane donela bi hrvatskom elektroenergetskom sistemu veću sigurnost, poboljšala bi kvalitetu snabdevanja, a pozitivno bi uticala i na zapošljavanje i privredu, ocenio je na okruglom stolu HAZU ekspert za nuklearnu tehnologiju prof. Nikola Čavlina. Prema njegovim rečima najjeftiji izvori električne energije su elektrane na ugalj i nuklearke. U raspravi je istaknuto da pre eventualne gradnje treba rešiti niz pretpostavki, od kojih su najznačajnije određivanje lokacije i skladišta nuklearnog otpada, kao i pripremitii takve tržišne i zakonske uslove koji će ohrabriti investitore. Procena je da bi Hrvatsku izgradnja nuklearke snage hiljadu megavata koštala 3 milijarde evra. Stoga bi Hrvatska možda trebalo da razmotri gradnju zajedničkog objekta, na primer sa Slovenijom i Mađarskom. Mogućnost gradnje nuklearke u Hrvatskoj otvorena je u Strategiji energetskog razvoja Hrvatske koju je Sabor prihvatio prošle godine. Do tada je na snazi bio moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana. Poslovni dnevnik

Bez parlamentarne istrage o stanju u elektroenergetici

PODGORICA - Parlamentarne istrage o stanju u elektroenergetskom sektoru Crne Gore neće biti, jer većina poslanika nije glasala za inicijativu Pokreta za promene o formiranju anketnog odbora, pišu Vijesti. PzP je predlagao da parlament ispita ugovor sa italijanskom firmom A2A o suvlasništvu u državnoj Elektroprivredi, tehno-ekonomsko stanje u EPCG i plan aktivnosti za narednih pet godina. Anketni odbor bi se bavio i Pravilnikom o tarifama za električnu energiju, komercijalnim ugovorima, cenama i količinama isporučene struje, potraživanjima EPCG prema Kombinatu aluminijuma, Željezari i drugim direktnim potrošačima, kao i onima na distributivnom nivou. Potrebno je razmatrati subvencije i cesije Vlade u vezi sa cenom i dugovanjima pojedinih potrošača struje, naveli su u raspravi, bez uspeha, poslanici PzP.

Proizvodnja veća 15 odsto

NIKŠIĆ - Elektroprivreda Crna Gore (EPCG) ostvariće ove godine 15 odsto veću proizvodnju,  saopšteno je Iz kompanije. Predsednik Odbora direktora EPCG Srđan Kovačević rekao je da je proizvodnja Za pola miliona kilovat sati veća nego 2004. godine, koja je bila rekordna. Elektroprivreda je profitom od 4,2 do pet miliona evra završila prošlu poslovnu godinu, saopšten je Vijestima preliminarni podatak revizora. Obaveza Vladinog partnera za državnu elektroenergetsku kompaniju, italijanske A2A, je da učetvorostruči profit ove godine. U petogodišnjem periodu upravljanja

EPCG mora da zaradi 240 do 300 miliona evra, da bi italiajsnka kompanija mogla da konkuriše za preuzimanje većinskog vlasništva. EPCG je 2008. godinu završila gubitkom od 17,5 miliona, duplo većim nego 2007. a u prethodnom periodu prikazivan je minus i oko 30 miliona evra. MINA-BUSINESS

INA tuži Srbiju

ZAGREB - Posle duže pauze pred beogradskim Trgovačkim sudom obnovljen je proces u kojem Ina tuži Srbiju, tražeći 200 miliona evra naknade za oduzetu imovinu i izgubljenu dobit, piše Poslovni dnevnik. Strankama u sporu ostavljeno je vreme do 31. maja da prouče dostavljenu dokumentaciju kako bi na iduće ročište došli pripremljeni, dodaje list. Business.hr prenosi argumentaciju srpske strane da su zakonski propisi na dan 31. 12. 1990. godine dozvoljavali izdvajanje dela neke firme u Srbiji ako je deo preduzeća poslovna celina koja može da radi zasebno, ako je izdvojeni deo svojom akumulacijom osigurao povrat uloženih društvenih sredstava i ako su radnici na referendumu doneli odluku o izdvajanju iz sastava firme.INA pak ide s činjenicom da je Ina-trgovina postala jedinstvena firma 27. 12. 1989. godine s poslovnim jedinicama koje nisu imale svojstva pravnog lica  što bi Beopetrol činilo nelegitimnom firmom.

Sporazum o desetogodišnjem tranzitu gasa i prisustvo ruske flote na Krimu

HARKOV - Ruski Gasprom i ukrajinska državna kompanija Naftogas potpisali su u sredu anekse na desetogodišnji sporazum o isporuci i tranzitu ruskog gasa, kojima je predviđeno da Naftogas ove godine po nižoj ceni može da kupi do 30 milijardi kubnih metara gasa, a narednih godina do 40 milijardi. Rusija je zauzvrat obezbedila prisustvo svoje flote na Krimu za narednih četvrt veka. Dmitrij Medvedev je posle potpisivanja istakao da Ukrajina dobija popust od 100 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, pri ceni od 330 dolara. U slučaju cene niže od 330 dolara, popust će iznositi 30 odsto.
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je rekao da će njegova zemlja ove godine, zahvaljujući popustu koji je dobila od Rusije, uštedeti tri milijarde dolara, a dogodine četiri milijarde. Od postignutog dogovora o gasu, ‘bez presedana’, Ukrajina će u narednih deset godina od Rusije  dobiti 'investicionu rezervu' od 40 milijardi dolara rekao je Janukovič, dodajući da će cena sa popustom važiti od aprila ove godine. Nižom cenom ruskog gasa za Ukrajinu delimično će se kompenzovati iznajmljivanje baze za crnomorsku flotu na Krimu, rekao je ruski predsednik Medvedev, naglašavajući da to nije političko, već tehničko rešenje.
Ukrajinska opozicija je odmah nazvala “izdajničkim” kompromis predsednika Janukoviča da u zamenu za umanjenje cena ruskog gasa od 30% “preda Rusiji jugozapadni regionalni crnomorski distrikt” na Krimu za period od 25 godina. Bivši premijer Julija Timošenko je nazvala tu odluku protivustavnom i pozvala građane na proteste u subotu.
Ruski ministar energetike Sergej Šmatko je izjavio da Rusija, posle sniženja cene  gasa za Ukrajinu, ne namerava da preispituje gasne sporazume sa drugim zemljama. Rusija je, kako je podsetio Reuters, u sredu potpisala anekse važećeg desetogodišnjeg sporazuma, u skladu s kojima će cena ruskog gasa  za Ukrajinu biti snižena gotovo za trećinu u zamenu za neke ustupke Kijeva, uključujući produženje korišćenja vojne baze na Krimu od strane ruske Crnomorske flote.
KIJEV- Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič  predlažio je modernizaciju ukrajinskog sistema za transport prirodnog gasa, kao alternativu izgradnji gasovoda Južni tok. Modernizacija transportnog sistema bi se sastojala iz tri faze: izgradnje gasovoda 'Bogorodčani- Užgorod', instaliranja nove opreme i izgradnje novog gasovoda duž postojećeg, objasnio je on. Janukovič je podsetio da je ukrajinski sistem za transport gasa sada sposoban da transportuje oko 120 milijardi kubnih metara gasa, preneo je Prajm-Tas.

Turkmenistanski gas - Rusima

MOSKVA – Cena turkmenistanskog gasa za Rusiju iznosiće 190 dolara za hiljadu kubik, u poređenju sa cenom od 170 dolara koliko je ta srednjeazijska država odredila za Iran, odnosno 120 dolara koliko će plaćati kineski kupci, objavljuje moskovski Kommersant. Turkmenistan planira da utrostruči proizvodnju gasa do 2030.godine sa sadašnjih 75 milijardi kubika godišnje. Gazprom za ovu godinu planira uvoz iste količine gasa kao i dva suparnika na ovom tržištu, Iran i Kina – 10 do 12 milijardi m3. Ranije je ruska kompanija vukla 32-40 mlrd.m3 turkmenistanskog gasa godišnje.

Gasprom prvi među “naftašima”

MOSKVA – Ruski Gazprom zauzeo je 16. mesto mađu najboljim kompanijama na svetu, na osnovu tradicionalnog rejtinga 2.000  najjačih svetskih kompanija američkog poslovnog časopisa Forbes. Među naftnim i gasnim kompanijama Gazprom zauzima vodeću poziciju, ispred brazilskog Petrobrasa, francuskog Totala, američkog Chevrona i italijanskog Enija. Profit Gazproma iznosio je 24,3 milijarde dolara, a njegova tržišna vrednost u 2009. 133,6 mlrd.$. Lukoil i Rosnjeft su na 69., odnosno 77. poziciji. Vodeći na listi je američki finansijski gigant JP Morgan Chase.

Rumunska energetike očekuje ulaganja tri milijarde dolara

BUKUREŠT - Češki ČEZ, nemački RWE, francuski GdF SUEZ i italijanski Enel), kao i kompanije iz Kine i Japana zainteresovane su za projekte javno-privatnog partnerstva u području energetike vrednosti 3 milijarde evra, izjavio je rumunski ministar privrede Adriean Videanu. Posebnu ulogu dobiće dve nove velike energetske firme koje rumunska vlada osniva ove godine. Tako će buduća energetska kompanija Electra za 1,7 milijardi evra sagraditi dve elektrane pojedinačnog kapaciteta 500 MW, dok će Hidroenergetica investirati 133 mil. evra u hidroelektrane na reci Olt, 754 mil. evra na reci Somesul Mare, 245 mil. evra na reci Aries i 324 mil. evra na reci Buzau, prenosi rumunjski dnevnik Nine o' Clock.
Istovremeno je ČEZ saopštio da instalirala 70 vetroturbina u Fantaneleu. To je prva faza realizacije projekta snage 600 MW.

U vetroelektranama hiljadu megavata

LONDON – Proizvodni kapaciteti britanskih nadmorskih (offshore) vetroparkova dostigli su 1 gigavat pošto su električnu energiju počeli da proizvode projekti kompanija E.ON AG i Dong Energy, saopštila je industrijska grupacija Renewable UK, a prenosi Bloomberg. Proizvodnja, dovoljna da podmiri potrebe 653.000 domova, dostignuta je ove godine aktiviranjem E.ON-ovog parka Robin Rigg i Dongovog Gunfleet Sands. U toku je gradnja, ili je u planu, vetroparkova ukupne generacione snage 4 gigavata, navodi se u saopštenju Renewable UK. Vlada u Londonu je u januaru odobrila licence za vetro-projekte snage 32.200 megavata kompanijama Centrica, RWE i Statoil.

Mini hidroelektrana na Vlasini

Na reci Vlasina u opštini Crna Trava danas (28. april 2010. godine) je otvorena mini hidroelektrana kapaciteta 650 kilovata, koja je koštala 1,6 miliona dinara.
Hidroelektrana je kod sela Tegošnica, a sagradilo ju je preduzeće "Eco Energo Group" iz Beograda čiji je suvlasnik i direktor Vera Ristić.
To je prva mini midroelektrana izgrađena na jugu Srbije za 60 godina.
Ristić je najavila izgradnju još pet sličnih elektrana na Vlasini i još po jedne na dve reke u Crnoj Travi i po jedne elektrane u opštinama Kuršumlija i Despotovac.
Ministar energetike Srbije Petar Škundrić je pustio u rad hidroelektranu.
Otvaranju su prisustvovali predstavnici "Elektroprivrede Srbije", vlasti iz Crne Trave, Vlasotinca i Leskovca, i funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) i poslanik te stranke Branko Ružić.

Pregovori privatnih naftaša u Srbiji i NIS-a: moguće iznajmljivanje nekih NIS-ovih pumpi privatnicima

Privatni naftaši spremni da potpišu dugoročne ugovore sa Naftnom industrijom Srbije  o isporuci derivata i posle liberalizacije tržišta 2011. godine.
Vlasnici privatnih benzinskih pumpi prihvataju da ih Naftna industrija Srbije snabdeva gorivom i posle ukidanja Uredbe o zabrani uvoza derivata – od januaru 2011. godine, kako bi smanjili troškove dopremanja derivata iz okruženja, a samim tim sačuvali od većih potresa, cenu na pumpama. Privatnici neće menjati partnera ni kada je reč o preradi sirove nafte, što znači da su voljni da je i ubuduće prerađuju u domaćim rafinerijama, a jedna od ideja je da vlasnici privatnih pumpi počnu da preuzimaju benzinske stanice od NIS-a, ukoliko većinski vlasnik ove kompanije bude zainteresovan da ih izdaje u franšizu.
Postoje nagoveštaji da je NIS je spreman na ovu vrstu "saradnje" sa malim naftašima. Ponuda je već predstavljena menadžmentu NIS-a i Ministarstvu energetike koje posreduje u pronalaženju rešenja. Za takav način prodaje goriva zainteresovano je oko 70 odsto firmi okupljenih u Udruženju vlasnika privatnih benzinskih stanica u Srbiji. Ideja je da NIS privatnim trgovcima da na upravljanje pumpe u manjim mestima u periodu od pet godina, objašnjava zamenik predsednika ovog udruženja, Bora Tatić. NIS je inače devedesetih godina prošlog veka praktikovao ovaj način saradnje sa malim privatnicima.
U protivnom, izvesno je da rafinerije u Bosanskom  Brodu, Hrvatskoj, Bugarskoj ili mađarskom Mol-u,  imaju već sada viškove svojih kapaciteta za preradu tako da bi lako zadovoljile potrebe vlasnika privatnih pumpi i to kvalitetnim gorivom. U tom slučaju NIS gubi maloprodaju odnosno više od 450 privatnih benzinskih pumpi u Srbiji.
Sastanak s predstavnicima NIS-a će se nastaviti, a jedan od zahteva je da se maloprodajna marža u zavisnosti od derivata ubuduće kreće između devet i 11 dinara po litru, umesto dosadašnjih pet.

T.E.

NE Belene bez ruskog ulaganja

SOFIJA - Bugarski ministar ekonomije, energetike i turizma Trajčo Trajkov je izjavio da će izgradnja druge bugarske nuklerane elektrane Belene početi kada se pronađe strateški partner, a ne, kako je preložila Moskva, ruskim novcem. Ruska kompanija Atomstrojeksport, koja je pobedila na tenderu za izgadnju nuklerke u februaru ove godine, predložila je, tokom zvanične posete ruskog ministra energetike Sergeja Šmatka Bugarskoj, da izgradnja otpočne novcem ruske državne kompanije Rosatom, u čijem sastavu posluje.  Oni (Rusi) se interesuju za kriterijume za izbor strateškog investitora i finansijske analize projekta, a to su pitanja za konsultanta, čiji je izbor u završnoj fazi, naglasio je Trajkov u izjavi za bugarske medije. Izgradnja  nuklearke Belenene,  u istoimenom gradiću na Dunavu, na severu Bugarske, otpočela je 2008. godine. Predviđeno je da ima dva reaktora, a njena izgradnja procenjenna je na 3,99 milijardi evra.

MVM u svoje okrilje vraća deo distributivne mreže
BUDIMPEŠTA - Mađarska državna elektroenergetska kompanija MVM očekuje da do sredine 2010. godine počne otkupljivanje udela u distributerima električne energije u vlasništvu nemačkog energetskog kolosa E.ON . MVM je u februaru ove godine potvrdio da je počeo razgovore o preuzimanju udela u skladu sa deklaracijom koju su u maju 2009. potpisale dve firme. Obavljen je due diligence u distributerima E.ON Tiszántúli , E.ON Dél-dunántúli i E.ON Észak-dunántúli , pa se iza procene vrednosti očekuje da do leta budu potpisani kupoprodajni ugovori. MVM bi u početku kupio manjinske, a kasnije bi preuzeo većinski udele, javlja mađarski dnevnik Budapest Business Journal .

Polovine električne energije iz vetra

BRISEL - Vetroelektrane su već značajan izvor energije u Evropskoj uniji, a do sredine ovog veka polovina električne energije potrebna Uniji mogla bi se dobijati iz vetra, predočeno je na konferenciji Evropske asocijacije za energiju vetra (EWEA), koja se održava u Varšavi. Energija dobijena iz snage vetra ne samo da smanjuje emisiju ugljendioksida, nego i cene električne energije za potrošače, navodi se u saopštenju izdatom sa ovog skupa. Prema istraživanju koje je EWEA sprovela u Nemačkoj, Danskoj i Belgiji, cena električne energije smanjena ja za tri do 23 evra po megavat satu (MWh) zavisno od količine energije dobijene iz vetroelektrana. I ranije je bilo poznato da vetar smanjuje emisiju ugljendioksida. Sada imamo dokaze jače nego ikada da snaga vetra snižava i cene električne energije za potrošače, izjavio je izvršni direktor EWEA Kristijan Kjer, prenele su agencije.

E.ON odustaje od prodaje dela gasovoda

FRANKFURT – Nemački E.ON, najjača kompanija te zemlje, odustala je od prodaje svog udela u italijanskog gasovodnoj mreži i odlučila da nastavi te poslove, „zbog neatraktivne ponuđene cene“. E.On je planira da proda mrežu dugu 9.400 km, u sklopu plana rasprodaje udela vrednih 10 milijardi evra do kraja ove godine. Propala prodaja mreže koju su analitičari procenili na manje od pola milijarde evra, neće poremetiti ovaj plan u celini, saopšteno je iz E-ON-a. Reuters

Solarnu struju prodavali noću!

MADRID – Španski istražni organi otkrili su kako solarne elektrane koje su preko potsticajnih, odnosno feed-in tafira (FiT) oslonjene na državne subvencije mogu da rade “punim kapacitetom” i noću. Istraga je, naime, utvrdila da su posle zalaska sunca neki vlasnici sunčanih kolektora puštali u elektroenergetsku mrežu struju koju su dobijali agregatima na naftu, a zatim – prodajom te struje kao “solarne” ubirali posticajne tarife od države. El Mundo

Cenu struje u regionu nisu snizili samo Hrvati i Srbi

ZAGREB - Samo Hrvatska i Srbija u celom regionu nisu snizili cenu struje, podsetili su poslodavci u Hrvatskoj, uz upozorenje da su cene energenata omča oko vrata hrvatskoj industriji. Sve države u regionu, osim Hrvatske i Srbije, snizile su cenu električne energije od 2 do 16 posto u odnosu na godinu pre početka krize, rekao je predsednik Hrvatskog udruženja privrednika (HUP) Ivan Miloloža. Struja je u Hrvatskoj, za poslednje dve godine, poskupela 21,3 odsto, a cena gasa za industriju je samo u prva tri meseca ove godine skočila čak 101 odsto. Prema podacima HUP-a, hrvatska industrija plaća gas 0,42 evra po kubnom metru, dok Mađari i Slovenci plaćaju 0,24, Austrijanci 0,26, a Italijani 0,31 evro. Tanjug

Liberalizacija neće doneti pad cena struje

DABLIN – Irski energertski regulator upozorio je potrošače da ne očekuju pad cena električne energije jednom kada se na jesen u potpunosti bude liberalizovalo ovo tržište, ali je nametnuo monopolisti, kompaniji ESB, da skreše svoju kontrolu tržišta na maksimalno 60 odsto potrošača, sa sadašnjih 77%. ESB će moći samostalno da određuje cene električne energije tek kada ispuni ovaj uslov, što se očekuje do kraja godine. ESB će takođe morati da promeni ime, ili ukloni svoj brend iz maloprodajnog tržišta kako bi podstakao konkurenciju. Šef regulatornog tela Michael Tutty rekao je za RTE da je ovaj proces liberalizacije trajao deset godina.

Nov obračun cena gasa za domaće kupce

MOSKVA – Gazprom je odlučio da od 1. januara iduće, 2011.godine pređe na novi način obračuna cena prirodnog gasa za domaće industrijske kupce, piše Reuters. Od tog datuma, pa do 2014. cene gasa za ruske potrošače trebalo bi da se izjednače sa tržišnim cenama po kojima Gazprom prodaje tu sirovinu u svetu. Gazprom je pripremio nacrt dekreta za rusku vladu gde je predviđena formula kojom će se postepeno izjednačiti cene na domaćem i eksportnim tržištima. Reuters podseća da je tranzicija na tržištne cene gasa predviđena samo za industrijske potrošače u Rusiji, dok će se zadržati držćavno regulisanje velikoprodajnih cena gasa za domaćinstva.

Prodaja dela energetskih kompanija

BUKUREŠT - Rumunija planira skoru prodaju dela učešće u energetskim kompanijama. To se odnosi na 12,6% udela u naftnoj firmi Petrom, na 15% udela u firmi za transport gasa Transgaz i elektroenergetskoj kompaniji Transelectrica, zatim u gasnoj firmi  Romgaz, kao i u još nekim manjim energetskim firmama koje su već prošle proces privatizacije. Vlada procenjuje da bi prodajom mogla prikupiti oko 1 milijardu evra, prenosi portal Balkans.com.

Konzorcijum za modernizaciju gasovoda

Moskva – Ruske novinske agencije su 21 aprila objavile da će Rusija i Ukrajina osnovati konzorcijum zarad modernizacije
ukrajinskog gasovoda.
Citirajući ruskog ministra energetike, Sergeja Šmatka, mediji navode da će zvaničnici obe zemlje uložiti napore da se osnuje konzorcijum koji će unaprediti mrežu drugog po veličini gasovoda u Evropi i glavne tranzitne rute za gas između Rusije i Evrope. Rusija je pokrenula pitanje osnivanja konzorcijuma pre deceniju, ali je realizacija projekta zaustavljena dolaskom prozapadno orjentisanog Viktora Juščenka na mesto predsednika Ukrajine. Ukoliko Moskva realizuje svoje ciljeve po pitanju ukrajinskog gasovoda, znatno će osnažiti svoju ekonomsku moć u regionu. Rusija je u sredu odlučila da Ukrajini obezbedi značajan popust na uvoz gasa.

EdF (GdF) pristupa projektu Južni tok

MOSKVA – Gazprom i italijanski ENI postigli su dogovor o pridruživanju francuskog Electricite de France (EDF) projektu Južni tok, rekao je jedan zvaničnik ruske kompanija, komentarišući razgovore koje su minulog ponedeljka imali čelnici dva partnera Aleksej Miler i Paolo Scaroni. “Posebno su podvukli pridržavanje potpisanih dogovora vezanih za projekat Južni tok. Oni veruju da je veoma važno da se što pre izradi studija izvodljivosti podmorskog dela projekta”, rekao je predstavnik Gazproma, a prenosi Itar-Tass.

Nesporazumi Gasproma i ENI-ja

MOSKVA  - Italijanski Eni ne ispunjava svoje obaveze iz projekta Južni tok, pa će Gazprom postaviti pitanje učešća tog partnera u projektu, rekao je šef Gazpromovog odeljenja za međunarodne odnose Stanislav Cigankov. Prema njemu, italijanska strana blokira sprovođenje podmorske sekcije gasovoda, dodao je on. Agencije navode da su problemi među partnerima postali očigledni kada je Gazprom pozvao francuski GdF da uđe u Južni tok kao treći partner, kao i kada je čelnik Enija Paolo Scaroni predložio spajanje tog projekta i evropskog Nabucco-a. Prema pojedinim ekspertima, Eni bi lako mogao da se okrene projektu Nabucco.

 Treći gasovod

BUKUREŠT  – Rumunija, Gruzija i Azerbejdžan potpisali su 13. aprila u Bukureštu dogovor o transportu gasa interkonekcionim projektom Azervejdžan-Gruzija-Rumunija, poznat pod imenom Agri, a koji bi mogao proraditi pre evropsmog gasovodnog projekta Nabucco, prenose agencije. Prirodni gas proizveden u Azerbejdžanu transportovao bi se u Rumuniju preko Gruzije, a odatle bio isporučivan u zemlje EU. Projekat uključuje gradnju terminala za utečnjeni prirodni gas (LNG) u Gruziji i Rumuniji i procenjuje se na između dve i četiri milijarde dolara. Projektovani kapacitet Agrija je 7 milijardi m3 gasa godišnje, od čega bi Rumunija dobijala dve milijarde.

 RAE traži pomoć parlamenta Crne Gore

PODGORICA - Odbor direktora crnogorske Regulatorne agencije za energetiku Crne Gore (RAE) obratio se pismom predsedniku Parlamenta ranku Krivokapiću sa molbom da utiče “da se osetljiva problematika regulacije energetskog sektora ne koristi za bilo čije dnevnopolitičke interese“. Povod je bila najava poslanika Socijaldemokratske da  neće podržati prošlogodišnji izveštaj o radu RAE, ocjenjujući da je ta agencija radila na štetu potrošača i pozivajući se na sudsko obaranje njihovih dveju odluka o cenama i tarifama. U pismo se pored ostalog navodi da je RAE kroz ovogodišnju cenu odobrenu EPCG ukalkulisala samo polovinu povrata uloženih sredstava – 19,5 miliona, a potrošači su oštećeni za oko 39 miliona, koliko je regulator utvrdio. RAE saopštava rukovodstvu parlamenta da je prosečna cijena kWh od 7,47 evro centi u Crnoj Gori manja od onih u Sloveniji i Hrvatskoj , dok je u odnosu na 27 zemalja EU, cena za domaćinstva veća samo od tarife u Bugarskoj (6,87 centi po kWh) i u Estoniji (7,03 centa). Vijesti

Zaostaju isporuke prirodnog gasa iz Rusije

MOSKVA - Gasprom povećava izvoz gasa u Evropu, ali po tempu rasta ispourka znatno zaostaje za ostalim velikim snabdevačima tog tržišta, pokazuju podaci Međunarodne agencije za eneretiku (IEA).  Prema tim podacima, ruski monopolista je u januaru Evropi isporučio za pet odsto manje zemnog gasa nego u istom mesecu predkrizne 2008.  Norveška je istovremeno povećala izvoz za 31 odsto, ali se kao lider po tempu rasta pokazao Katar, koji je svoje isporuke Evropi povećao čak pet puta. Ove godine Gasprom najverovatnije neće uspeti da povrati svoj deo evropskog tržišta, preneo je ruski poslovni dnevnik RBC Daily.

Sakupljanje gasa za Nabucco

AŠGABAT -  Komesar za energiju Evropske unije razgovarao je u Ašgabatu sa rukovodstvom Turkmenistana oko isporuka gasa te zemlje za planirani evropski gasovod Nabucco. Guenther Oettinger je rekao da je dogovorio sa turkmenskim predsednikom Gurbandžulijem Berdimuhamedovim forimranje radne grupe koja će pripremiti nacrt sporazuma vezan za Nabucco.  Za turkmenski gas se godinama aotimaju Rusija, Kina i Zapad, ukazuje Business Week.

Veliko poskupljenje gasa

ZAGREB - Prirodni gas poskupeo je u Hrvatsku u poslednih 15 meseci 73 odsto, U poslednjih 90 dana poskupljenje je išlo dva puta i podiglo je cenu gasa za 40 odsto, iako za to nema nikakvog opravdanog razloga", istakao je Ivan Miloloža, predsednik Veća članica Hrvatskog udruženja poslodavaca HUP. Pozivajući se na javne podatke o bilansima gasa on je rekao da je u periodu 2002.-2007. Hrvatska sopstvenom proizvodnjom gasa zadovoljavala između 73,1 i 94,3 odsto potrošnje tog energenta, a ne 60 odsto, “kako je vlast, radi pravdanja poskupljenja, sistematski obmanjuje javnost, ne bi li se opravdao uvoz skupljeg, ruskog gasa”. Prema njegovim rečima, cena gasa proizvedenog u Hrvatskoj najmanje je 5 puta niža od cene uvoznog gasa. Poslovni dnevnik

U poboljšanje prenosne mreže do 2030 Evropa će uložiti 200 milijardi evra

BRISEL – Prema proceni Međunarodne agencije za energetiku Evropa će, prema tekućim planovima, investirati do 2030. godine oko 200 milijardi evra u poboljšanje prenosne mreže, prvenstveno međudržavnih prenosnih kapaciteta, kako bi sagradila integrisanu prekogračičnu mrežu, odnosno Super-mrežu (na slici dole).  Stanje pomenutih konekcija je trenutno takvo da se u Evropi 90% električne energije troši u zemljama gde je proizvedena, prenosi Petroleum Economist.

Alternativni izvozi na duži rok neće povećati cenu struje

LONDON – Prelazak postojeće evropske energetske infrastrukture na čiste alternativne izvore neće na dugi rok podići cene električne energije, stoji u izveštaju konsultantske firme McKinsey. Eksperti te firme su proračunavali efekte koje bi na cene struje mogle izazvati gigantske investicije potrebne da Evropa ispuni plan smanjenja emisija štetnih gasova za više od 80 odsto do 2050. (mereno nivoom iz 1990.).  McKinsey to delimično objašnjava činjenicom da su operacioni troškovi obnovljivih energetskih kapaciteta znatno manji od troškova elektrana na ugalj i gas, kao i nuklearki. Financial Times

Korupcija možda odgovorna za poslednji rast cena struje u Rusiji

NOVOSIBIRSK – Ruski premijer Vladimir Putin nije isključio mogućnost da je korupcija odgovorna u određenoj meri za poslednji rast cena električne energije u toj zemlji. On je na godišnjoj konferenciji partije Jedinstvene Rusije rekao – “ne isključujem mogućnost da je komponenta korupcije moguće prisutna ovde (u novim cenama električne energije). Neko mora da je bio pohlepan da omogući kompanijama da ostvare lepu zaradu”, kazao je on. Itar-Tass

Limit za broj benzinskih pumpi
MOSKVA – Ruska federalna antimonopolska služba saopštila je da će tražiti od vlasti da odrede limit za broj benzinskih stanica koje može posedovati jedna naftna kompanija. Čelnik regulatora, Igor Artemjev kazao je da je taj predlog već razmatran na vladi. Suština predloga je da ograniči dalje širenje kompanija koje u pojedinim regionima već poseduju više od 50% benzinskih stanica. Neftegaz.ru

Cene struje „naklonjene“ stranim kompanijama

SOFIJA - Premijer Bugarske Bojko Borisov kazao je da nema šanse da Sofija re-nacionalizuje privatizovane inostrane elektroenergetske kompanije. On je rekao za Nova TV da je istekao petogodišnji period u kome je Vlada imala pravo da anulira ugovore o privatizaciji i dodao da za to nije postojao interes jer bi Sofija tada morala da vrati ino-kompanijama sredstva investirana u Bugarskoj. Borisov je poslednjih dana rekao da je cenovna šema za struju previše naklonjena elektroenergetskim kompanijama i optužio rukovodstvo energetskog regulatornog tela (DKEVR) da održava model koji omogućava kompanijama ČEZ, E.ON i EVN prodaju struje po dvostruko većoj ceni od nabavne od proizvođača. „Nadam se da će DKEVR konačno postati istinski regulator. Nadam se takođe da velike kompanije nisu lagale o investicijama, jer ako jesu, kaznićemo ih sa desetinama miliona leva“, rekao je Borisov.

Potrošnja struje u Kini

PEKING – Potrošnja električne energije u Kini u prvom kvartalu skočila je za ravno 24,2% na godišnjem nivou i iznosila oko 970 milijardi kWh, saopštila je Nacionalna administracija za energiju (NEA). Od toga je potrošnja u sektoru domaćinstava porasla za oko 15%, na 129 milijardi kWh. Xinhua

Finska udvostrujuje nuklearne kapacitete

HELSINKI - Finska, najveći per capita potrošač električne energije u Evropskoj uniji, mogla bi da udvostruči svoje nukelarne energetske kapacitete u narednih deset godina, kako bi umanjila zavisnost (15% ukupne potrošnje) od uvoza ruske struje, zemlje iz koje uzgred podmiruje i sve svoje potrebe za prirodnim gasom. Vodeće finske elektroenergetske kompanije zatražile su od vlasti dozvolu za gradnju tri reaktora, pored postojeća četiri, a vlada bi trebalo do kraja meseca da odgovori, javlja Bloomberg.  Finac u proseku troši više nego dvostruko električne energije od Nemca, što se delom objašnjava niskim temperaturama u ovoj zemlji, koje zimi padaju i do minus 50.

Neophodno udvostručenje ulaganja u energetsku infrastrukturu

BRISEL - Evropa mora da udvostruči ulaganja u energetsku infrastrukturu do 2025. godine i agresivno krene u oblast energetske efikasnosti kako bi ispunila cilj smanjenja emisija štetnih gasova za najmanje 80 odsto do sredine ovog veka, pokazuje izveštaj grupacije  European Climate Foundation  (ECF). Evropi će trebati 5.000 kvadratnih kilometara solarnih panela i oko 100.000 vetroelektrana do 2050. godine. Na puteve Evrope bi od 2010. do 2050. trebalo da izađe oko 200 miliona elektro-automobila, stoji dalje u izveštaju. Prekogranična regionalna prenosna mreža moraće da se utrostruči, kako bi omogućila izvoz čistije energije. Od toga najveći kapaciteti biće na špansko-francuskoj granici, preko koje bi Španija slala svoju solarnu i energiju vetra. Najzad, ako Evropa bude namerna da postigne cilj učešća obnovljivih u ukupnim kapacitetima od 40 odsto, do 2050. moraće da pre 2040. počne gradnju više od 100 nuklearki, objašnjavaju eksperti ECF-a. EuropeanVoice.com.

Do 2050. obnovljiva energija dovoljna za sve strujne potrebe Evrope

LONDON – Evropa i Severna Afrika imaju potencijal da do 2050. godine obezbede pokrivanje svih potreba za električnom energijom iz obnovljivih izvora – ako bude postojala međunarodna prenosna mreža i energetsko tržište. U studiji koju je pripremio konsultant PricewaterhouseCoopers, farme vetrenjača na Severnom moru, hirdopotencijal Alpa i Skandinavije, solarna energija sa juga Evrope i pustinja Severne Afrike, energija talasa i plime i oseke sa priobalnog područja i široka proizvodnja bioenergije bile bi dovoljne za podmirivanje svih potreba za električnom energijom. Ali to traži jedinstveno evropsko energetsko tržište, povezano sa Severnom Afrikom, uz drastično poboljšanje svih prekograničnih kapaciteta. Studija je predložila i precizan hodogram za postizanje tog cilja do sredine ovog veka. edie newsroom.

Kina povećala potrošnju struje za 24,2 odsto

PEKING – Potrošnja električne energije u Kini u prvom kvartalu skočila je za ravno 24,2 odsto na godišnjem nivou i iznosila oko 970 milijardi kilovat-časova, saopštila je Nacionalna administracija za energiju (NEA). Od toga je potrošnja u sektoru domaćinstava porasla za oko 15 odsto, na 129 milijardi kilovat-časova. Xinhua.

Nova revolucionarna tehnologija za otkrivanje nafte i gasa


LONDON – Britanska tehnološka grupacija Adrok razvila je revolucionarnu tehnologiju sposobnu da identifikuje i snimi bilo koju supstancu na molekularnom, ili atomskom novu. Skener pod imenom atomska deelektrična rezonanca (ADR), sa prototipom razvijenim 2000. godine, omogućava eksploatacionim kompanijama mogućnost da utvrde tačnu lokaciju ugljovodonika pre početka skupih bušenja. ADR takođe ima mogućnost da kvantifikuje rezerve nafte i gasa, nagovesti njihov miks sa peskom i vodom, mapira geološke strukture do visoke rezolucije i skenira veoma udaljena područja. ADR, dostiže dubinu skeniranja  do 4 km, a tehnologija funkcioniše tako što reaguje na interakcije različitih supstanci (uključujući naftu i gas, dragocene metale, vodu itd.) na lake talase koji prolaze kroz te slojeve. To se kasnije reflektuje na površini zemlje.  Energy Global.

Novi predsednik CIGRE SRBIJE

Skupština CIGRE SRBIJE  na sednici održanoj 15. aprila u Beogradu izabrala je za novog predsednika gospodina Mr Gojka Dotlića, Izvr[nog direktora za prenos električne energije u JP EMS i priznatog stručnjaka iz oblasti prenosa električne energije a za istaknute članove Izvršnog odbora izabrani su Jovo Marić iz Republike Srpske i Dr Aca Marković Predsednik Upravnog odbora EPS-a.
Srpski nacionalni komitet CIGRE – CIGRE Srbija jedan od 58 nacionalnih komiteta Međunarodnog saveta za velike električne mreže CIGRE, osnovane 1921. godine sa sedištem u Pariz.

Energetska efikasnosti na Međunarodnom sajmu građevinarstva u Beogradu

Delegacija nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru, u saradnji sa Beogradskim sajmom, magazinom AG Nekretnine, Ambasadom Kraljevine Danske i Trgovinskim odeljenjem pri Ambasadi Austrije u Srbiji, organizovala je panel "Energetska efikasnost i održiva gradnja u Srbiji - aktuelno stanje i perspektive

Borisov pokreće istragu zbog nekih poslovnih aranžmana NEK-a

SOFIJA - Bugarski premijer Bojko Borisov objavio je da je pokrenuta istraga o finansijskim malverzacijama oko plaćanja osiguranja u državnim energetskim firmama, kao i o nekim ugovorima u elektroenergetskoj kompaniji NEK. Naime, NEK je potpisao ugovore sa distributerima električne energije, nemačkim E.ON-om, austrijskim EVN-om i češkim ČEZ-om koji su po povoljnijim uslovima kupovali struju, dok je država ostala zakinuta, javlja bugarski dnevnik Novinite.
Bugarski premijer je izjavio da vlada razmatra mogućnost poništenja privatizacionih ugovora tim firmama. Borisov je takođe postavio pitanje zašto bugarski građani plaćaju skupu struju, a ona se istovremeno izvozi u Srbiju, Grčku i Tursku.

 Slovačka: nove nuklearke

BRATISLAVA - Slovačka želi  da razvije četvrtu generaciju nuklearnih reaktora u saradnji sa Kazahstanom i Japanom, izjavio je slovački predsednik Ivan Gašparevič posle susreta s kazahstanskim predsednikom Nursultanom Nazarbajevim. Slovačka bi nuklearno gorivo uvozila iz Kazahstana. Tokom razgovora dogovoreno je takođe da Slovačka ove godine uveze oko 5 miliona tona nafte iz Kazahstana ruskim naftovodom Družba, što je 2 mil. t više nego 2009, javlja slovački dnevnik Spektator.

Rast potrošnje struje za 5,8 odsto

MOSKVA – Potrošnja električne energije u Rusiji porasla je 5,9% u prvom kvartalu ove, u odnosu na isti period minule godine – na 281,4 milijardi kWh, javio je državni operater mrežnog sistema. To je takođe za pola procenta iznad nivoa potrošnje iz prvog kvartala 2008.godine, pre početka ekonomske krize. Proizvodnja električne energije u Rusiji porasla je 5,7% u prvom kvartalu 2010., na 285,7 milijardi kWh, prenosi Bloomberg.

Lebedev investira u Bugarskoj

MOSKVA - Ruski milijarder Leonid Lebedev izjavio je da je spreman da investira u energetske projekte u Bugarskoj preko firme Syntez Group. On je u u tom regionu već sagradio elektranu kapaciteta 230 MW u Skopju, a želi da sličnu izgradi i u Bugarskoj, u mjestu Jambol. Njegova firma u Bugarskoj, Balkan Utility izradila je već u Bugarskoj jedinstveni sistem javne rasvete. On se sastoji od sistema svetlećih dioda i troši vrlo malo električne energije, prenosi poslovni portal Business New Europe.

Južni tok transevropska mreža

MOSKVA - Evropska komisija mogla bi projektu Južni tok da dodeli status transevropske mreže (TEN), izjavio je evropki komesar za energetiku Ginter Etinger, posle sastanka sa ruskim vicepremijerom Igorom Sečinom pred vikend u Moskvi. Status transevrospke mreže, koji bi Južni tok mogao da dobije, ubrzaće birokratsku proceduru koja, po pravilu, prati realizaciju ovako vellikih projekata. Najveći pozitivan efekat od tog statusa je mogućnost sufinansiranja  brojnih evropskih fondova, kao i povlačenje povoljnih kredita za izgradnju, smatraju ruski analitičari, na koje se poziva poslovni dnevnik RBC Daily.

Brza izgradnja Južnog toka

SANKT PETERBURG - Predsednik upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler je obećao da će  gasovod Južni tok biti izgrađen isto tako brzo kao i Severni tok, čija je gradnja u petak zvanično počela.  On je podsetio da će već krajem aprila biti potpisan međudržavni sporazum sa Austrijom, kao zemljom u kojoj bi trebalo da se nalazi skladište za ruski gas namenjen Zapadnoj Evropi, prenela je ruska agencija Itar-Tas. To će, rekao je, biti poslednji sporazum i poslednja zemlja. Sa Ruminijom još uvek nije zatvoreno pitanje izgradnje podvodne deonice, ogranka gasovoda ka toj zemlji, za šta postoji interesovanje, a kako je rekao Miler, moguća je još jedna varijanta kraka gasovoda ka Rumuniji preko bugarske teritorije. Odgovarajući na pitanje da li Rumunija može da zauzme mesto Bugarske u Južnom toku, Miler je odgovorio potvrdno, ali je naglasio  da su nedavno obavljeni uspešni pregovori sa bugarskim rukovodstvom, na kojima su razmotrena sva sporna pitanja. Radovi na bugarskoj deonici idu po planu, potvrdio je Miler, dodajući da je planirani rok izgradnje gasovoda kraj 2015. godine, što je veoma blizu, ali da se za sada svi radovi odvijaju shodno planu. 

 

Privatizacija distribucija u Turskoj

ANKARA - Turska je, uoči deregulacije elektroenergetskog tržišta, potpuno privatizovala pet od 21. distributera električne energije u osam realizovanih regionalnih tendera, a priprema još četiri tendera. Regulatorna uprava tržišta energije (EPDK) zadužena je za određivanje  maloprodajnih i distributivnih tarifa, a u Turskoj je na snazi je prelazno razdoblje koje će trajati do kraja 2011. godine. Očekuje se da će privatizovani distributeri posle prelaznog perioda početi da podnose svoje troškovne modele, uz zahteve za novim tarifama. Stoga je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) raspisala tender za izbor konsultanta koji bi trebalo da pomogne u osmišljavanju novog tarifnog sistema. Odabrani konsultant bi novi tarifni sistem trebalo da donese u roku od deset meseci, prenosi poslovni portal Balkans.com.

Povećava se tražnja za strujom

KANKUN - Da bi se obezbedila električna energija za ceo svet, u razvoj energetike je neophodno uložiti oko 25 biliona dolara do 2030. godine, istakli su ministri energetike okupljeni na Enegetskom forumu u Kankunu.   Međunarodna agencija za energiju (IEA) je u prognozi objavljenoj 2006. godine procenjivala da će se tražnja struje do 2030. godine povećati jedan i po puta, i da su neophodna ulaganja više od 20 biliona dolara kako bi se podmirila tražnja, prenele su svetske agencije. Generalni direktor britanske petrohemijske kompanije BP Toni Hejvord je izjavio da će svetska potrošnja struje do 2030. godine porasti za 45 odsto, i da su zato neophodne investicije od 23-30 biliona dolara u narednih 20 godina kako bi se podmirile sve potrebe. Reuters, UPI

Razlike u proceni tražnje za energetskim sirovinama

LONDON  - Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) objašnjava razlike u prognozama, neizvesnim perspektivama svetske ekonomije, od čijeg oporavka zavisi tražnja energetskih sirovina. Investicije zemalja OPEC u eksploataciju  nafte mogle bi da se pokažu kao prekomerne zbog nejasnih prognoza potrošnje, smatra generalni sekretar organizacije Abdula al Badri.  OPEK namerava da u izgradnju kapaciteta investira 165 milijardi dolara do 2013. zaključno, ali zbog vrlo maglovitih perspektiva tražnje, realne potrebe za investicijama mogu da se kreću od 70 do 170 miljardi dolara, ukazao je u svom izveštaju Badri na energetskoj konferenciji u Meksiku.    Vrlo je verovatno da bi finansijska sredstva mogla uzalud da se ulože u kapacitete, koji neće biti potrebni, citira Badrija agencija Reuters.  On je rekao da bi raspon između minimalnog i maksimalnog nivoa investicija u eksploataciju mogao i da se poveća, na 250 milijardi dolara do 2020. godine.  Badri je takođe izrazio očekivanja da više neće biti naglih skokova cene nafte, kao 2008. godine, kada su cene sa rekordnih 147 dolara za barel u julu pale na 33 dolara krajem godine. Nestašicu fosilnih goriva danas oseća 2,5 milijardi (od oko sedam milijardi) ljudi na našoj planeti, a oko 1,5 milijardi nema struju, istaknuto je na konferenciji u Kankunu. 

Pandan OPEC-u

MOSKVA - Rusija želi da Forum zemalja izvoznica gasa (FSEG), formiran pod njenim pokroviteljstvom, postane pandan Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK) i prihvata  predlog Alžira o smanjenju spot isporuka gasa, ali ne očekuje radikalnije odluke o tome na sastanku FSEG sredinom aprila, izjavio je ruski ministar za energetiku Sergej Šmatko. Bivši predsednik OPEC-a i ministar naftne industrije Alžira Šakib Helil je krajem marta izjavio da će predložiti smanjenje isporuka gasa na svetsko tržište, kako bi podstakao rast cena na spot tržištu. Kriza i pad tražnje gasa koji je ona izazvala rezultirali su prezasićenjen spot tržišta, na kome su cene u martu opale na 4,56 dolara za milion britanskih termalnih jedinica (BTU), dok su 2008. godine bile na vrhuncu od 22 dolara za milion BTU. Podržavamo predlog Alžira i razumemo opravdanu bojazan zbog nestabilnosti cena. Smatram da svetski proizvođači gasa moraju zajedno da prouče situaciju i razmisle o zaštiti svojih interesa, rekao je  Šmatko novinarima.  Zemlje učesnice FSEG, koje kontrolišu 70 odsto dokazanih rezervi gasa u svetu, sastaće se u Alžiru 19. aprila. Neftegaz.ru

Gasprom će prikupiti više od 10 milijardi dolara

LONDON – Gazprom će nastojati da prikupi 300 milijardi rubalja (10,2 mlrd.$) u do sada najvećoj emisiji obveznica ikada organizovanoj od strane jedne ruske kompanije, objavljuje Financial Times. Ova energetska grupacija je juče saopštila da je ovlastima sopstvenu banku, Gazprombank i moskovsku investicionu banku Renaissance Capital da organizuju u rubljama denominovani program emisije obveznica. U narednih pet godina treba da bude organizovano ukupno 13 izdanja.

 Cena barela nafte izmakla prognozi

VAŠINGTON – Ministarstvo energije SAD podiglo je prognozu prosečne cene barela (WTI) za ovu godinu na 80,74$, sa ranije procenjenih 80,06$. Korekcija je nastupila posle pokazatelja da će američka privreda ubrzati rast do kraja ove godine. Prosek za 2009. iznosio je 61,66$.

 Manja potrošnja nafte u Evropi

VAŠINGTON – Globalna potrošnja nafte uvečaće se ove godine nešto sporijim od ranije predviđenog ritma, zbog slabije potrošnje u Evropi, procenjuju eksperti američkog ministarstva energije. U poslednjem izveštaju informativna služba ministarstva EIA navodi da će ove godine potrošnja nafte u svetu porasti za oko 1,5 miliona barela na dan, 10.000 bbl/d sporije nego u proceni od prošlog meseca, a u odnosu na prosek iz 2009. od 85,5 mbbl/d.

Monopol u naftnom sektoru ukida se 1. januara 2011. godine

Monopol u sektoru nafte i gasa biće ukinut 1. janaura 2011. godine najavio je premijer Srbije Mirko Cvetković.

- Srpska vlada radi i na ukidanju monopola u železničkom saobraćaju i tržište električne energije biće otvoreno za nove proizvođače - rekao je Cvetković otvarajući u Beogradu Međunarodnu konferenciju o konkurenciji.

Vlada Srbije, kako je rekao Cvetković, nastaviće da radi na uvođenju konkurencije na srpskom tržištu.

- Za Vladu Srbije ne postoji dilema monopol ili konkurencija. Mi podržavamo konkurenciju - rekao je premijer i podsetio da početkom ove godine već ukinut monopol u fiksnoj telefoniji.

Južni tok uzima zalet

MOSKVA - Evropska komisija mogla bi projektu Južni tok da dodeli status transevropske mreže (TEN), izjavio je evropki komesar za energetiku Ginter Etinger, posle sastanka sa ruskim vicepremijerom Igorom Sečinom pred vikend u Moskvi. Status transevrospke mreže, koji bi Južni tok mogao da dobije, ubrzaće birokratsku proceduru koja, po pravilu, prati realizaciju ovako vellikih projekata. Najveći pozitivan efekat od tog statusa je mogućnost sufinansiranja  brojnih evropskih fondova, kao i povlačenje povoljnih kredita za izgradnju, smatraju ruski analitičari, na koje se poziva poslovni dnevnik RBC Daily.
Predsednik upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler je obećao da će  gasovod Južni tok biti izgrađen isto tako brzo kao i Severni tok, čija je gradnja u petak zvanično počela.  On je podsetio da će već krajem aprila biti potpisan međudržavni sporazum sa Austrijom, kao zemljom u kojoj bi trebalo da se nalazi skladište za ruski gas namenjen Zapadnoj Evropi, prenela je ruska agencija Itar-Tas. To će, rekao je, biti poslednji sporazum i poslednja zemlja. Sa Ruminijom još uvek nije zatvoreno pitanje izgradnje podvodne deonice, ogranka gasovoda ka toj zemlji, za šta postoji interesovanje, a kako je rekao Miler, moguća je još jedna varijanta kraka gasovoda ka Rumuniji preko bugarske teritorije. Odgovarajući na pitanje da li Rumunija može da zauzme mesto Bugarske u Južnom toku, Miler je odgovorio potvrdno, ali je naglasio  da su nedavno obavljeni uspešni pregovori sa bugarskim rukovodstvom, na kojima su razmotrena sva sporna pitanja. Radovi na bugarskoj deonici idu po planu, potvrdio je Miler, dodajući da je planirani rok izgradnje gasovoda kraj 2015. godine, što je veoma blizu, ali da se za sada svi radovi odvijaju shodno planu. 

Investicije u energetske projekte u Bugarskoj

Ruski milijarder Leonid Lebedev izjavio je da je spreman da investira u energetske projekte u Bugarskoj preko firme Syntez Group. On je u u tom regionu već sagradio elektranu kapaciteta 230 MW u Skopju, a želi da sličnu izgradi i u Bugarskoj, u mjestu Jambol. Njegova firma u Bugarskoj, Balkan Utility izradila je već u Bugarskoj jedinstveni sistem javne rasvete. On se sastoji od sistema svetlećih dioda i troši vrlo malo električne energije, prenosi poslovni portal Business New Europe.

Škriljci ugrožavaju rusku dominaciju

LONDON – Informacije o ogromnom bogatstvu ležišta gasnih škriljaca u Poljskoj mogla bi ugorziti rusku dominaciju gasnog snabdevača Evrope, piše The Times. List prenosi procene konsultanta Wood Mackenzie prema kome se rezerve gasnih škriljaca u severnim i centralnim delovima Poljske procenjuju na 1,36 biliona kubnih metara. Ako se procena pokaže tačnom, ona će uvećati evropske rezerve gasa za 47%. Prva bušenja počeće ConocoPhillips idućeg meseca, a potom će se uključiti i ExxonMobil.

Neophodna ulaganja više od 20 biliona dolara

MOSKVA - Rusija želi da Forum zemalja izvoznica gasa (FSEG), formiran pod njenim pokroviteljstvom, postane pandan Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK) i prihvata  predlog Alžira o smanjenju spot isporuka gasa, ali ne očekuje radikalnije odluke o tome na sastanku FSEG sredinom aprila, izjavio je ruski ministar za energetiku Sergej Šmatko. Bivši predsednik OPEC-a i ministar naftne industrije Alžira Šakib Helil je krajem marta izjavio da će predložiti smanjenje isporuka gasa na svetsko tržište, kako bi podstakao rast cena na spot tržištu. Kriza i pad tražnje gasa koji je ona izazvala rezultirali su prezasićenjen spot tržišta, na kome su cene u martu opale na 4,56 dolara za milion britanskih termalnih jedinica (BTU), dok su 2008. godine bile na vrhuncu od 22 dolara za milion BTU. Podržavamo predlog Alžira i razumemo opravdanu bojazan zbog nestabilnosti cena. Smatram da svetski proizvođači gasa moraju zajedno da prouče situaciju i razmisle o zaštiti svojih interesa, rekao je  Šmatko novinarima.  Zemlje učesnice FSEG, koje kontrolišu 70 odsto dokazanih rezervi gasa u svetu, sastaće se u Alžiru 19. aprila. Neftegaz.ruKANKUN - Da bi se obezbedila električna energija za ceo svet, u razvoj energetike je neophodno uložiti oko 25 biliona dolara do 2030. godine, istakli su ministri energetike okupljeni na Enegetskom forumu u Kankunu.   Međunarodna agencija za energiju (IEA) je u prognozi objavljenoj 2006. godine procenjivala da će se tražnja struje do 2030. godine povećati jedan i po puta, i da su neophodna ulaganja više od 20 biliona dolara kako bi se podmirila tražnja, prenele su svetske agencije. Generalni direktor britanske petrohemijske kompanije BP Toni Hejvord je izjavio da će svetska potrošnja struje do 2030. godine porasti za 45 odsto, i da su zato neophodne investicije od 23-30 biliona dolara u narednih 20 godina kako bi se podmirile sve potrebe. Reuters, UPI

2,5 milijardi ljudi oseća nestačicu foslilnih goriva

LONDON  - Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) objašnjava razlike u prognozama, neizvesnim perspektivama svetske ekonomije, od čijeg oporavka zavisi tražnja energetskih sirovina. Investicije zemalja OPEC u eksploataciju  nafte mogle bi da se pokažu kao prekomerne zbog nejasnih prognoza potrošnje, smatra generalni sekretar organizacije Abdula al Badri.  OPEK namerava da u izgradnju kapaciteta investira 165 milijardi dolara do 2013. zaključno, ali zbog vrlo maglovitih perspektiva tražnje, realne potrebe za investicijama mogu da se kreću od 70 do 170 miljardi dolara, ukazao je u svom izveštaju Badri na energetskoj konferenciji u Meksiku.    Vrlo je verovatno da bi finansijska sredstva mogla uzalud da se ulože u kapacitete, koji neće biti potrebni, citira Badrija agencija Reuters.  On je rekao da bi raspon između minimalnog i maksimalnog nivoa investicija u eksploataciju mogao i da se poveća, na 250 milijardi dolara do 2020. godine.  Badri je takođe izrazio očekivanja da više neće biti naglih skokova cene nafte, kao 2008. godine, kada su cene sa rekordnih 147 dolara za barel u julu pale na 33 dolara krajem godine. Nestašicu fosilnih goriva danas oseća 2,5 milijardi (od oko sedam milijardi) ljudi na našoj planeti, a oko 1,5 milijardi nema struju, istaknuto je na konferenciji u Kankunu. 

Nuklearke u Albaniji

TIRANA - Albanski ministar privrede, trgovine i energetike Dritan Prifti izjavio je da se Albanija priprema za proizvodnju energije iz nuklearne elektrane, ali da se u Albaniji nuklearka neće graditi, barem ne još dugo vremena. Ministar je objasnio da je potrebno dosta vremena da Albanija pripremi i donese odgovarajuće zakonodavstvo i osnuje institucije koje su potrebne da bi se razvijala nuklearna tehnologija pa je u januaru 2010. godine osnovana nuklearna agencija. Inače, italijanski premijer Silvio Berluskoni nedavno je albanskoj vladi predložio da Italija sagradi nuklearnu elektranu u Albaniji koja bi snabdevala strujom obe zemlje, ali Tirana za sada nije odgovorila, prenosi poslovni portal Balkans.com.

Hrvatska ima skuplji gas

ZAGREB - Pravi egzodus firmi preti hrvatskoj industriji, nakon što je gas od 1. aprila za velike potrošače poskupeo 20 posto, piše zagrebački Večernji list. Hrvatska ima skuplji gas za industriju nego zemlje u njenom okruženju, slede poskupljenja i ostalih energenata, a cena naftnih derivata uzastopno raste, preneo je list upozorenja stručnjaka. Povlačenje dela proizvodnje iz Hrvatske u neku od susednih zemalja prva je najavila danska kompanija Hartman, koja svoje pogone ima u Koprivnici. Direktor Hartmana Boris Garaj kazao je da pod ovakvim uslovima ne mogu da proizvedu konkurentan proizvod za izvoz. Večernji list prenosi i uporedne cene gasa u Hrvatskoj i zemljama u okruženju i dodaje da su ti podaci pokazali da hrvatska industrija plaća uverljivo najskuplji gas, dvostruko skuplji od Slovenije.

Šest konsultanata za NE Belene

SOFIJA - Šest kompanija otkupilo je dokumentaciju za učešće na tenderu za konsultanta bugarskoj vladi vezano za budućnost projekta NE Belene i u prikupljanju sredstava za finansiranje gradnje nuklearke. Holding BEH koji je raspisao tender, nije saopštio o kojim je firmama reč. Tokom nedavne posete Bugarskoj, ruski ministar energetike Sergej Šmatko predložio je rešenje za finansiranje projekta po kome bi ruska strana dala kredit, za koji bi dobila udeo od 50% u elektrani. Iz Sofije je odgovoreno da bi ruska strana mogla dobiti najviše 15 - 20% udela, a ostatak kredita bi se vraćao prodajom struje, javljaju Novinite.

Atomeksportstroj želi učešće od 80 odsto u NE Belene
MOSKVA – Ruska korporacija Atomeksportstroj želi udeo od 80% u budućoj bugarskoj nuklearki Belene, prenose ruski mediji informaciju dobijenu od potpredsednika kompanije Timura Bavlakova. “Projektna kompanija će biti obrazovana u kojoj će ruska strana učestvovati sa udelom do 80%. U naredne dve godine gradnja NE Belene će obezbediti nezavisno finansiranje u okvirima budžeta kompanije Atomeksportstroj”, prenose mediji reči Bavlakova na jednom forumu sa snabdevačima nuklearnog sektora. Ruska kompanija planira da dobije dozvolu za gradnju elektrane od bugarskog rezornog regulatornog tela do početka 2011.godine. Bavlakov je rekao da je Atomeksportstroj već razvio tehnički projekat, naručio više od 75% glavne opreme i pripremio mesto gde će se graditi nuklearka

Lukoil ulaže 680 miliona dolara u elektroenergetiku
MOSKVA - Kompanija Lukoil uložiće ove godine u sektor elektroenergetike 20,16 milijardi  rubalja (680 miliona dolara), trostruko više u odnosu na 6,24 milijardi (210,6 miliona) lane.   Investicionim biznis planom Lukoila je precizirano da se udeo savremenih postrojenja na paru i gas (PGU) povećao na 24 odsto u ukupno instalisanoj snazi elektrana, na 4,7 gigavata do 2019. godine u poređenju sa postojećim kapacitetima od 3,9 gigavata.  Planirano je, takođe, smanjenje utroška uslovnog goriva za proizvodnju struje za više od 20 odsto. ukol u tom cilju realizuje projekte za izgradnju postrojenja na paru i gas u više svojih energtetskih objekata. Puštanje u rad PGU-110 u elektrani u Astrahanju (Lukoil-Astrahanenergo) planirano je za četvrti kvartal ove godine, a PGU-410 u termoelektrani u Krasnodaru (Lukoil-Kubanenergo) za treći kvartal 2011. godine.  Lukoil nastavlja i sa aktivnostima na smanjenju potrošnje struje u biznis sektoru Elektroenergetika, zahvaljujući kojima je 2009. godine ušteđeno 100,7 milion kilovatčasova električne energije, 57.000 tona uslovnog goriva uz ekonomski efekat u visini 288,2 miliona rubalja (9,7 miliona dolara).

Loš uticaj biogoriva na prirodni sredinu

BRISEL - Evropska unija bi mogla da smanji  ambicije na sektoru biogoriva, budući da je dosad najkompleksnija studija ovog problema ukazala da bi više od 5,6 odsto tog goriva na drumovima moglo negativno da deluje na prirodnu sredinu.  Lideri EU su se pre dve godine dogovorili da bi do 2020. godine 10 odsto goriva za saobraćajna sredstva trebalo da potiče iz obnovljivih izvora. Pri tom su uglavnom imali u vidu biogoriva, budući da su električni automobili i vozovi još u povoju, preneo je Reuters.  Borci za zaštitu prirodne sredine osudili su taj plan, tvrdeći da će on negativno delovati na način korišćenja obradivog zemljišta širom planete, podstičući cene hrane i utičući na osiromašenje svetskog fonda šuma. Neki stručnjaci tvrde da čak ni cilj da se 5,6 odsto fosilnih goriva u saobraćaju zameni biogorivima nije realan, budući da se pri tom računa da će 50 odsto tih goriva činiti ekološki najprihvatljivija vrsta - bioetanol, čime se zanemaruje negativno ekološko dejstvo biodizela.

Eksploatacija uljnih škriljaca - problematična

LONDON - Evropska unija neće moći da u naredne dve decenije pokrene masovnu proizvodnju prirodnog gasa pomoću nove tehnologije izvlacenja gasa iz slojeva škriljaca zbog ekonomskih, socijalnih i ekoloških problema koji nastaju pri ovakvoj eksploataciji, navodi se u, za sada neobjavljenom, izveštaju vodećih zapadnih eksperata pripremljenom na zahtev Evropske komisije (EK). U izveštaju, sa čijim osnovnim crtama se upoznala ruska agencija Itar Tas iz izvora londonskog Sitija, zaključuje se da EU u naredne dve decenije neće uspeti da isporuke ruskog gasa zameni eksploatacijom nalazišta škriljaca na sopstvenoj teritoriji.  Iako zemlje EU poseduju ogromne rezerve ove vrste gasa, koje su pet puta veće od rezervi u tradicionalnim nalazištima, njegova eksploatacija u velikim količinama za sada nije moguća, naglašava se u izveštaju eksperata.  Naučno-tehnički napredak u tehnologiji eksploatacije gasa iz škriljaca ostvaren je pre nekoliko godina u SAD, koje su, zahvaljujući tom postupku, znacajno povećale proizvodnju gasa i prošle godine izbile na prvo mesto u svetu po proizvodnji tog energenta. Tehnologija predviđa na stotine bušotina na nalazištu i horizontalno kopanje rudnog sloja, pri čemu se gas istiskluje snažnim mlazom vode uz primenu specijalnih hemikalija.  U izveštaju dostavljenom EK se naglašava da, zbog velike gustine naseljenosti u zemljama zapadne i centralne Evrope, primena ove tehnologije nije moguća zbog socijalnih i ekoloških razloga.

Nov način prodaje struje

PARIZ – Electricite de France i konzorcijum velikih industrijskih potrošača energije, postigli su dogovor o dvofaznim ugovorima o snabdevanju električnom energijom za oko 100 industrijskih objekata u Francuskoj i za period od 24 godine. Novi način ugovaranja stupiće na snagu od 1.maja, ali strane nisu obelodanile cenu po kojoj će se obračunavati električna energija. Iz EdF navode da ugovor predviđa podelu rizika vezanog za “proizvodnju, rokove i razvoj” njenih nuklearki. EdF navodi da će mu dobit ostvarena ovim ugovorom omogućiti investicije u dalji razvoj i održavanje nuklearki.  Francuski energetski kolos je nedavno popustio pred pritiskom EU da otvori konkurentima prostor dugogočnog ugovaranja isporuka struje.Evropska komisija je pristala na predloge EdF-a da svake godine otvori 65% tržišta velikih potrošača konkurentima. Argus media

Uklanja se monopol na eksploataciju nafte  gasa

MOSKVA – Ruska vlada najavljuje ublažavanje pravila koja trenutno omogućavaju samo dvema državnim kolosima, Rosnjeftu i Gaspromu, eksploataciju i razvoj naftnih i gasnih depozita u ruskom podmorju, saopšteno je iz ministarstva za prirodne izvore i okolinu. Prema oceni ministarstva, te dve kompanije same ne mogu da razviju resurse u ruskom podmorju. Ako vlada prihvati predlog, ostale ruske kompanije, koje dokažu da imaju potrebna sredstva i tehnologiju, dobiće prava na eksploataciju tih polja, same, ili sa ino partnerima, piše Moscow Times.

E.ON nezadovoljan cenama i traži razgovor s premijerom Rumunije

BUKUREŠT – Nezadovoljna reakcijom nezavisnog energetskog regulatornog tela, rumunska kompanija E.ON Romania zatražila je razgovor s premijerom te zemlje o cenama gasa i električne energije, konstatujući da su sadašnje tarife preniske. Ova filijala nemačkog kolosa E.ON navodi da bi Državna uprava za regulaciju u oblasti energetike (ANRE) trebalo da povisi cenu gasa za više od najavljenih 17%, a struje za najmanje 5% pošto  “sadašnje prodajne cene ne pokrivaju troškove proizvodnje”. E.ON konstatuje da bi zbog izostanka investicija usled niskih cena energenata mogle biti pogođene firme koje angažuje za obavljanje poslova na novim projektima zbog čega može doži do otpuštanja zaposlenih, javlja rumunski poslovni portal Nine o' Clock.

EDB pripremila nove obrasce računa za struju - u nove servise uloženo oko 1,2 mil EUR


"Elektrodistribucija Beograd" (EDB) najavila je da će početkom aprila sva domaćinstva u Beogradu dobiti račune za utrošenu struju u martu na novom obrascu.
Generalni direktor EDB Stevan Milićević izjavio je na konferenciji za novinare da EDB prvi u Srbiji počinje primenu jedinstvenog računa za struju, a da je cilj novih obrazaca da budu jasniji i da se poboljša naplata.
Plan je da do kraja godine sve elektrodistribucije u Srbiji, koje su u sastavu EPS-a, imaju jedinstvene račune.
Milićević je naveo da će potrošači na sajtu EDB moći da provere stanje računa i upotrebe kalkulator potrošnje kako bi sami proverili račun, a uveden je i SMS servis.
Prema njegovim rečima, EDB je u nove servise uložio oko 1,2 mil EUR.
Kako bi proverili stanje računa preko Interneta, potrošači će morati da dostave jedinstveni matični broj i PIB i tako će moći da pristupe informacijama o stanju duga, obaveštenju o novom računu, opomeni, pregledu i da odštampaju račune.
Ukoliko kupci žele da dobijaju obaveštenja putem SMS poruke ili mejla treba da se prijave u EDB i dostave broj telefona i mejl adresu.

Spajanje Nabuka u Južnog toka moguće

MOSKVA - Spajanje projekata gasovoda Južni tok i Nabuko u principu je moguće po shemi koja bi predvidela izgradnju ruske gasne magistrale po dnu Crnog mora do obale Bugarske i dalji transport gasa kopnenom trasom Nabuka, izjavio je potpredsednik ruske Državne dume i predsednik Ruskog gasnog društva Valerij Jazev.  On je tom izjavom podržao nedavnu ideju izvršnog direktora  italijanskog energetskog koncerna Eni Paola Skaronija o kombinovanju tih rivalskih projekata gasovoda na bugarskoj teritoriji, sa ciljem sniženja troškova.   Jazev je, skrećući od zvaničnog stave vlade njegove zemlje, rekao da je ta ideja veoma razumna i da bi je trebalo ozbiljno razmotriti, s obzirom na to da nema nikakvog gasa za 'Nabuko' i da uopšte nema nikakvog smisla graditi ga iz Azerbejdžana, Gruzije i Turske, objavljeno je na sajtu Neftegaz.ru.    Gasni pravac Južnog toka je, sa druge strane, potpuno očigledan, to je ruski, srednjeazijski gas koji smo ugovorili, njega bi bilo dovoljno za jedan gasovod po dnu Crnog mora u količini od 63 milijarde kubnih metara, rekao je Jazev.  Što se tiče Nabuka, mogla bi se razmotriti mogućnost korišćenja onih deonica koje su planirane da se grade preko teritorija  Rumunije i drugih članica Evropske unije koje su učesnice tog evroprojekta.

Nova TE u Plovdivu

SOFIJA - EVN Bulgaria (bugarska podružnica austrijske energetske kompanije EVN) uložiće 51 milion evra u novu termoelektranu u Plovdivu. EVN je odabrao nemački Siemens za izvođača radova, dok će bugarske firme biti uključene kao podugovarači na realizaciji projekta. Nova kogeneracijska elektrana trošiće prirodni gas i biće 20% efikasniija od postojeće TE-TO Plovdiv Sever pored koje će da se gradi. Nova elektrana će stabilizovati snabdevanje električnom energijom u regionu, javlja bugarski dnevnik Novinite.

Konsultanti za NE Belene

SOFIJA - Šest kompanija otkupilo je dokumentaciju za učešće na tenderu za konsultanta bugarskoj vladi vezano za budućnost projekta NE Belene i u prikupljanju sredstava za finansiranje gradnje nuklearke. Holding BEH koji je raspisao tender, nije saopštio o kojim je firmama reč. Tokom nedavne posete Bugarskoj, ruski ministar energetike Sergej Šmatko predložio je rešenje za finansiranje projekta po kome bi ruska strana dala kredit, za koji bi dobila udeo od 50% u elektrani. Iz Sofije je odgovoreno da bi ruska strana mogla dobiti najviše 15 - 20% udela, a ostatak kredita bi se vraćao prodajom struje, javljaju Novinite.

Brzo punjenje električnih vozila

TOKIO - Četiri japanske autokompanije i Elektroprivreda Tokija (TEPCO) su postigli dogovor o saradnji na promovisanju korišćenja tehnologije brzog punjenja električnih vozila i na globalnoj kampanji za primenu japanske tehnologije punjenja baterija za automobile. Uspostavljanje osnovne infrastrukture i standardizacija metoda dopune baterija za električna vozila ključni su izazov u nastojanjima da se proširi upotreba najnovijih tehnologija, prenele su agencije.  Kompanije Nissan, Toyota, Michubishi i Fuji Heavy Industries formirali su sa TEPCO-m udruženje, u koje je uključeno još  158 kompanija i vladinih organizacija širom sveta, uključujući i Elektrodistribuciju Južne Koreje i nemačkog giganta u izradi auto-delova, kompaniju Bosh. Glavne prepreke široj primeni električnih vozila su sada nerazrađena tehnologija izrade baterija, veliki troškovi i nepostojanje stanica za dopunu baterija na odgovarajućim lokacijama.

Ministri pod istragom

SOFIJA - Tri bivša bugarska ministra vezana za energetiku su pod istragom zbog neregularnog izvoza električne energije od 2004. do 2007. godine. Kako pokazuju prvi nalazi istrage, državna energetska firma NEK sklopila je ugovor sa švajcarskom firmom EFT o izvozu električne energije. Ona   je kupovala struju po cenama nižim od tržišnih, da bi je izvozila u susedne zemlje po osetno višim cenama. NEK je odabrao EFT kao posrednika u prodaji struje bez pravilno sprovedenog javnog konkursa, pišu Novinite. EFT je tako kupno izvezao 9 mlrd. kWh električne energije za 400 miliona evra. Bivši ministri se brane da je struja prodavana ispod cene jer ju je trebalo hitno prodati pošto je, navodno, Turska otkazala svoj deo nabavke struje. Međutim, istraga je pokazala da je EFT izvozio struju i u Grčku, za koju je inače zadužena firma koju su osnovali NEK i grčka gasna kompanija DEPA i koja bi postigla bolju cenu. Pokazalo se i da je cela dobit od izvezene struje ostala EFT-u, prenosi sofijski bugarski dnevnik.

Gas ne zaobilazi Ukrajinu

MOSKVA - Ruska strana je uverila susede da izgradnja gasovoda Severni tok i Južni tok ne predstavlja pokušaj zaobilaženja Ukrajine. Ukrajinski premijer je, pak, izjavio da Ukrajina ne povezuje pitanje osnivanja konzorcijuma za transport gasa sa cenama tog energenta, objavljeno je na sajtu Finmarket.ru.   Ruski premijer  je juče izjavio da je Rusija  i dalje zainteresovana za učešće u konzorcijumu za upravljanje ukrajinskim sistemom za transport gasa, uprkos izgradnji Južnog toka i Severnog toka.

Moguće odlaganje Nabuka

MINHEN/LONDON - Uvođenje u eksploataciju gasovoda Nabuko moglo bi biti odloženo do najranije 2018, što je četiri godine kasnije od planiranog roka, izjavio je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger u intervjuu nemačkom listu Süddeutsće Zeitung, ne navodeći zbog čega će doći do tog odlaganja. On smatra da su šanse za to da izgradnja Nabuka bude odobrena u ovoj godini oko 65 odsto i podseća da je još lane u septembru ta verovatnoća realno bila samo oko 35 procenata.  U julu će se u Briselu, ili u Istanbulu, kako je ranije najavljeno, održati konferencija svih zainteresovanih zemalja i učesnika u projektu Nabuko.

Strateška nalazišta nafte - na prodaju

MOSKVA  - Rusija će po prvi put ponuditi na prodaju strateška nalazišta nafte, sa ukupnim rezervama većim od 200 miliona tona, najavio je ruski ministar za prirodna bogatstva Jurij Trutnjev, a ruski poslovni dnevnik Kommersant precizira da se konkurs otvara za nalazišta Roman Trebs i Anatolij Titov u Neneckom autonomnom okrugu (na severu Rusije). Potrebna dokumenta za prodaju dva velika strateška nalazišta biće spremna  krajem marta ili početkom aprila, izjavio je Trutnjev, ukazujući da će se prodaja obaviti putem konkursa, a ne na aukciji. Polja Trebs (78,12 miliona tona) i Titov (132,8 miiona tona) se svrstavaju među najveća istražena kopnena nalazišta u Rusiji. Ruska vlada u strateška nalazišta svrstava ona čije rezerve premašuju 70 miliona tona nafte. Ovo su prva strateška nalazišta Rusije koja se prodaju posle izmena zakona o prirodnim bogatstvima, uvedenih 2008. godine, kada je odlučeno da raspodelu prirodnih bogatstava od federalnog značaja može da vrši isključivo vlada.

Pročešljavanje gasnih posrednika


MOSKVA –  U 2001.odini, tek što je Aleksej Miler došao na čelo Gazproma, tada predsednik Rusije Putin mu je naložio da proveri zakonitost poslovanja bivšeg rukovodstva. Prvo naređenje Mileru bilo je da se oslobodi posrednika koji preprodaju ruska goriva po višim cenama, pišu Vedomosti. “Zašto onda mi prodajemo gas tako jeftino?”, citira list Putina. “Gde je razlika? Gde je novac”?, pitao je Putin Milera. Miler je obećao da će se lišiti posrednika, pa je iduće godine sprovedena istraga u Gazeksportu, sada pod imenom Gazprom Eksport – o poslovanjima od ’98 do 2001. Komisija je pronašla da su “neobjašnjive sume” izbrisane, tačnije nestale iz firminih bilansa, čak i kada je podfirma odobravala istočnoevropskim potrošačima, kao što su bugarski Overgas, jugoslovenski Progresgas Trading i poljske Bartimpex i Gas-Trading neplaćanja i do godinu i po dana unazad – što je rezultiralo gubicima od 144 miliona dolara. Posle istrage, čelnik te firme Jurij Vjakirev, sin Milerovog prethodnika Rema Vjakireva je podneo ostavku.

Kombinacija Južnog toka i Nabuka

HJUSTON – Čelnik italijanske kompanije Eni, Paolo Scaroni izjavio je da dva rivalska gasna projekta na jugu Evrope, Južni tok i Nabucco moraju da se iskombinuju kako bi smanjili troškove. On je, na energetskom skupu koji je CERA organizovala u Hjustonu sadašnju situaciju okarakterisao bankarskom definicijom “strateškog podudaranja”. “Ako bi partneri odlučili da spoje delom rute ta dva gasovoda, smanjili bismo investicije, operativne troškove i uvećali ukupan povraćaj uloženih sredstava”, kazao je Scaroni. Reuters, AFP, Bloomberg

Evropa se preračunava zbog isporuka gasa Kini

HJUSTON – Evropa će možda trebati dodatnih 180 milijardi kubika gasa godišnje do 2020., jer će se isporuke preusmeravati prema Kini, Inidiji i pacifičkim članicama OECD-a, rekao je Paolo Scaroni. Razvoj eksploatacije gasnih škriljaca u SAD je oslobodio prostor za snabdevanje ostatka sveta, dodao je on i procenio da će  novi izvori gasa iz Afrike, Turkmenistana i Kazahstana pomoći zadovoljenju evropskih potreba, ako budu na vreme sagrađenje gasovodne konekcije. ANSA

Naftna ležišta u B i H

BANJALUKA - Vrednost naftnih ležišta u Bosni i Hercegovini procenjuje se na nekoliko desetina milijardi dolara, ali njihova eksploatacija neće biti moguća ukoliko se entiteti ne dogovore, upozoravaju iz komisija za koncesije Republike Srpske (RS) i FBiH. Ranko Cvijić, profesor Rudarskog fakulteta u Prijedoru i savetnik Komisije za koncesije RS, kaže da su tokom istraživanja 1989. godine locirana četiri prioritetna naftna polja, čiji se kapacitet procenjuje na 50 miliona tona, preneo je Internet portal SEEbiz.eu.  Polja se nalaze južno od Šamca (površine 22 kvadratna kilometra), jugozapadno od Orašja (37 kilometara), na području Tuzle (22,5) i Lopara (21 kilometar kvadratni). Ako se uzme u obzir to da su procenjene količine nafte oko 50 miliona tona, odnosno oko 366 miliona barela, po aktuelnoj ceni nafte na svetskom tržištu, njihova vrednost bi iznosila oko 27 milijardi dolara, navodi se u tekstu. Prema Cvijićevim rečima, samo naftno polje kod Tuzle se u celosti prostire na području Federacije, a polje kod Lopara je kompletno u sastavu RS.  On je podsetio da su Dejtonskim mirovnim sporazumom entiteti isključivi titulari mineralnih resursa, pa da, shodno tome, samo vlade RS i FBiH mogu na svom prostoru potpisati ugovore o koncesiji za istraživanja, odnosno korišćenje mineralnih resursa, pa i nafte i gasa.  Prema njegovim rečima, malo kome bi se isplatilo da to radi, a da nema koncesiju na celokupnu količinu nafte. Cvijić kaže da bi visina koncesione naknade za izvađenu naftu mogla da bude izmeðu 10 i 15 odsto njene vrednosti, u zavisnosti od niza faktora, počevši od dubine ležišta, kvaliteta, pristupa i niza drugih elemenata.

Novih 360 GW elektrana potrebno Evropi


BRISEL – Evropi će u narednih 12 godina biti potrebno 360 GW novih elektroenergetskih kapaciteta, što odgovara polovini njene sadašnje strukture. U narednih deset godina se stoga moraju promeniti načini proizvodnje, prenosa i potrošnje struje u Evropi, navodi Christian Kjaer, čelnik EWEA, evropskog udruženja za energiju vetra. Struktura elektroenergetskog sektora Evrope i dalje nosi karakteristike vremena kada je razvijana – nacionalna po prirodi, sa zastarelom tehnologijom i nerazvijenom tržištnom podrškom. Osnovna, hitna pretpostavka je prevazilaženje apsurda da, 24 godine od potpisivanja prvog akta o evropskoj zajednici i dalje ne postoji zajedničko unutrašnje tržište električne energije. To, opet, ne može biti ostvareno bez formiranja evropske Supermreže, niti da se tržište proizvodnje i prenosa uspostavi na premisi da investitori, pre nego potrošači, budu izloženi rizicima cena energenata i dozvola za emisiju CO2, navodi Kjaer. Business.Green.com

Neizvesna sudbina NE

BERLIN - U Nemačkoj se i dalje ne zna sudbina tamošnjih nuklearnih elektrana, pet meseci pošto je kancelarka Angela Mrekel obećala da će zbog krize Savezna vlada doneti odluku o produženju njihovog rada ili zatvaranju. Radi se o odluci koja se direktno tiče 17 reaktora koji bi se, kako je ranije bilo planirano, trebalo da zatvore naredne decenije. Posmatrači ovo odugovlačenje dovode u vezu sa skorim lokalnim izborima. Reuters piše da će se odgovor verovatno saznati u oktobru ove godine, kada se donese novi energetski plan.

„Telefondžije“ ulaze na tržište struje i gasa

BUDIMPEŠTA – Vodeća mađarska telekomunikaciona kompanija Magyar Telekom ulazi na tržište maloprodaje električne energije i prirodnog gasa, javlja Reuters. Iz kompanije je saopšteno da operater telefonije ovim putem želi da zadrži postojeće tržište i osvoji nove pretplatnike, kombinacijom sa atraktivnim ponudama energenata. Kao prvi kora, kompanija će od aprila ove godine poćeti da nudi električnu energiju i gas ciljanom segmentu potrošača u domaćinstvima i privredi.

Privatizacija elektrana u Turskoj

ANKARA - Turska priprema skoru privatizaciju 45 elektrana. Prve na redu su elektrane Hamitabat, Soma A i B, Can i Seyitomer. One će biti ponuđene pojedinačno, dok će preostalih 41 termo i hidroelektrana vlada ponuditi na prodaju u devet grupa. Očekuje se da bi ova privatizacija mogla doneti budžetu 10 - 15 milijardi dolara. Elektrane ukupno imaju instalisane kapacitete od 16.000 MW, i pretstavljaju trećinu ukupnih kapaciteta matične kompanije, prenosi portal Balkans.com.

Spajanje Južnog toka i Nabuka

HJUSTON – Čelnik italijanske kompanije Eni, Paolo Scaroni izjavio je da dva rivalska gasna projekta na jugu Evrope, Južni tok i Nabucco moraju da se iskombinuju kako bi smanjili troškove. On je, na energetskom skupu koji je CERA organizovala u Hjustonu sadašnju situaciju okarakterisao bankarskom definicijom “strateškog podudaranja”. “Ako bi partneri odlučili da spoje delom rute ta dva gasovoda, smanjili bismo investicije, operativne troškove i uvećali ukupan povraćaj uloženih sredstava”, kazao je Scaroni. Reuters, AFP, Bloomberg
Ruski list Vremja Novosti naziva “revolucionarnim” predlog čelnika italijanske kompanije Eni da se spoje dva projekta gasovoda kroz jugoistočnu Evropu, evropski Nabucco i rusko-italijanski Južni tok. Ruski sajt BFM.ru prenosi procene eksperata da su izgledi za spajanje dva projekta veoma mali, ali sam predlog otkriva ogromne probleme sa kojima se suočavaju njihovi investitori. Troškovi gradnje Južnog toga procenjuju se na 25 milijardi evra, a Nabucco-a na 7,9 milijardi. Ukupan projektovani maksimalni kapacitet oba gasovoda je blizu 100 milijardi kubika gasa.

Četiri kandidata za gradnju elektrane

PRIŠTINA – Lista međunarodnih ponuđača za gradnju termoelektrane na ugalj “Novo Kosovo” (TENK) od 1.000 MW svedena je na četiri kandidata koji su zadovoljili uslove tendera. To su indijska Adani Power, konzorcijum američke firme AES i turskog Demir Export-a, turski Park Holding i konzorcijum grčke firme DEI i američkog ContourGlobal-a. Kosovske vlasti su prvobitno nameravale da grade elektranu kapaciteta 2.000 MW, ali se od tog plana odustalo. Prema novom projektu, TENK će sa kapacitetom od  1.000 MW koštati najmanje 700 miliona evra, javlja Reuters.

Norveška proizvodi najviše gasa po stanovniku

LONDON - Norveška je država broj jedan po proizvodnji gasa po stanovniku. Prema podacima Energetskog instituta Hrvoje Požar, u Norveškoj se proizvede 16,6 hiljada tona (ekivalentne nafte) gasa po stanovniku. Na drugom mestu je Rusija. U toj  državi se proizvede 3.600 tona ekivalentne nafte gasa po stanovniku. Holandija je na trećoj poziciji s proizvodnjom od 1.500 tona ekivalentne nafte gasa po stanovniku.

Nova tehnologija proizvodnje električne energije

MASAČUSEC - Istraživači Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT)  otkrili su potpuno novi način proizvodnje električne energije u karbonskim višeslojnim nanocevima uz pomoć toplote. Impuls toplote stvara eksploziv cyclotrimethylene trinitramine, ili RDX, koji okružuje nanocevi u 7 nm prstenastoj školjki. To se razbuktava na jednom kraju nanocevi uz pomoć laserske visokonaponske varnice, stvarajući toplotni talas temperature 3.000K koji putuje niz cev 10.000 puta brže od hemijske reakcije normalne brzine. Ogromna toplota udara povratno na eksploziv stvarajući perpetuum mobile talas koji se vraća niz nanocev. Toplota nosi elektrone, stvarajući električnu energiju. Tim stručnjaka MIT-a će se sada fokusirati na poboljšanje efikasnosti sistema, obzirom da se trenutno najviše energije rasipa u toplotu i svetlo. Pokušaće takođe da proizvedu naizmeničnu struju, korišćenjem različitih vrsta goriva, ili premazima u nanocevima. Nature Materials

Jevtinije solarne ćelije

NJUJORK – Kalifornijski institut za tehnologiju (Caltech) pronašao je nov metod izrade solarnih ćelija, koji će pojeftiniti proizvodnju ove vrste energije i omogućiti nove načine njenog integrisanja u druge proizvode. Solarne ćelije uglavnom se izrađuju od krutih i lako lomljivih pločica silicijuma. Profesor fizike na Caltechu,  Harry Atwater kaže da nova tehnologija koristi 50 do 100 puta manje silicijuma i to u obliku proređene mreže žica. “Ta mreža ima potpuno iste sposobnosti upijanja svetla i prikupljanja elektriciteta kao i konvencionalna ćelija od pločica silicijuma.” Sićušne žice silicijuma vire iz baze - odnosno supstrata - nalik mikroskopskoj četki za kosu. Imajući u vidu da je ključni sastojak solarnih ćelija skupi, visoko pročišćeni oblik silicijuma, ovakav dizajn donosi značajne ekonomske prednosti. “To, uprošćeno, znači da se koristi do stotinu puta manje silicijuma,” kaže Atwater.  www.caltrech.edu

Neizvesna sudbina nuklearki

BERLIN - U Nemačkoj se i dalje ne zna sudbina tamošnjih nuklearnih elektrana, pet meseci pošto je kancelarka Angela Mrekel obećala da će zbog krize Savezna vlada doneti odluku o produženju njihovog rada ili zatvaranju. Radi se o odluci koja se direktno tiče 17 reaktora koji bi se, kako je ranije bilo planirano, trebalo da zatvore naredne decenije. Posmatrači ovo odugovlačenje dovode u vezu sa skorim lokalnim izborima. Reuters piše da će se odgovor verovatno saznati u oktobru ove godine, kada se donese novi energetski plan.

Čez kupuje toplanu

VARŠAVA - Češka energetska grupacija ČEZ želi da kupi toplifikacionu mrežu u gradu Ruda Śląska na jugu Poljske. Toplana s distributivnom mrežom zadovoljava potrebe 160.000 stanovnika grada. Poljska je postala prioritet za širenje poslovanja ČEZ-a koji posluje širom srednje i jugoistočne Europe. Trenutno ČEZ u Poljskoj ima dve firme: Elektrownia Skawina i Elektrocieplownia Elcho, a planira da kupi više lokalnih toplana na jugu Poljske i dva rudnika uglja. ČEZ spada među 10 najvećih energetskih kompanija u Evropi, sa više od 90 domaćih i inostranih podfirmi. Udeo vrednosti inostranih firmi u vlasništvu ČEZ-a popeo se u 2008. godini 16% na 22%, javlja češki dnevnik Prague Monitor.

Island najveći potrošač energije po stanovniku

BRISEL - Prema ukupnoj potrošnji energije po stanovniku na prvom mestu je Island sa 19.700 kg ekvivalenta nafte po stanovniku. Na drugom mestu nalazi se Norveška gde se u 2008. potrošilo 9.800 kg ekvivalenta nafte po stanovniku. Luksemburg je na trećoj poziciji sa 8.800 kilograma. SAD je na četvrtom, a Rusija na osmom mestu. Prosek 27 država Evropske unije je 3.700 kg ekvivalenta nafte po stanovniku, prenosi Energy Intelligence.

Eksploatacija gasa iz uljnih škriljaca - problematična

VAŠINGTON – Čelnica Agencije za zaštitu prirodne okoline (EPA) Lisa Jackson najavila je da će ta institucija ispitati moguće posledice tehnologije koja se koristi za eksploataciju gasa iz uljnih škriljaca po zagađenje izvora vode. Ona je rekla da je EPA “veoma zabrinuta” zbog sastava fluida koji se koriste za izdvajanje gasa iz depozita gasnih škriljaca. Isti razlog digao je na noge ekologe u Evropi, sa navalom američkih kompanija namernih da prenesu tu troškovno revolucionarnu tehnologiju u eksploataciju ležišta gasnih škriljkaca na Starom kontinentu.  AP

Tužba protiv regulatorne agencije

LA VALETA – Poslanik malteške Laburističke partije Joe Mizzi tužio je sudu tamošnju energetsku i vodosnabdevačku regulatornu agenciju MRA jer smatra da ona ne štiti interese potrošača prilikom određivanja cena struje i vode. On je rekao da se prethodno, još januara prošle godine, obratio direktno regulatoru da bi se uverio da je ovo telo zanemarilo sve njegove primedbe i predloge. Prema oceni Mizzi-ja, MRA prvenstveno deluje kao zaštitnih komunalnih kompanija, pa je zatražio od suda da poništi njegove odluke. The Times of Malta

Neracionalni stimulansi za obnovljivu energiju

PRAG - Češke elektroenergetske kompanije zatražile su izmene u zakonodavstvu vezanom sa stimulisanje proizvodnje iz obnovljivih izvora, navodeći da je potpuno neracionalna mera kojom se svakom ko to zatraži mora odobriti povezivanje na mrežu. Asocijacija čeških regulisanih elektroenergetskih kompanija (CSRES) navodi da su trenutno odobreni projekti instalisanih kapaciteta u solarnu i energiju vetra (8.063 MW) bezmmalo četiri puta veći od onih koji mogu efektivno biti uključeni u mrežu. Prema računici CSRES-a, limit preko koga ovi kapaciteti do 2012. neće preopteretiti mrežu je 2.200 MW. Oni stoga traže da zakonom dozvoli odbacivanje projekata koji su neodrživi. Procep između instalisanih kapaciteta i trenutne proizvodnje iz obnovljivih izvora je, naime, toliki jer proizvodnja struje zavisi od meteoroloških promena (vetar, sunce). Češki parlament trenutno razmatra zakon kojim bi se smanjile potsticajne cene za solarnu energiju za više od 5% godišnje. Čelnik ČEZ-a Martin Roman je u tekstu za Mlada Fronta Dnes napisao da je sadašnja feed-in tarifa (FiT) deset puta veća od cene struje na berzi električne energije i izračunao da će to koštati potrošače 1.200 milijardi kruna (47 milijardi evra) u narednih 20 godina. EurActiv, Reuters

Penzioneri dobili popust za struju

LONDON – Oko 250.000 britanskih penzionera dobiće popust od 80 funti na njihov godišnji račun za električnu energiju, saopštilo je ministarstvo rada i penzionih pitanja (DWP). Ministarstvo sa energetskim firmama priprema informativnu bazu o onima koji su se kvalifikovali za ovaj bonus. Ova probna šema bi mogla biti osnova za buduću potpuniju socijalnu energetsku listu. Penzioneri moraju da ispune određene kriterijume – da su stariji od 70 godina i da imaju garanciju od Pension Credit-a, institucije zadužene za brigu o socijalno ugroženim penzionerima. Ministarstvo će tokom marta objaviti potpune kriterijume za kvalifikaciju za popust. Utility Week

Gazprom - bez nepotrebnih posrednika

MOSKVA – Ruske novine Sight prenose informaciju da Gazprom planira da se oslobodi nepotrebnih posrednika, pa je u skladu sa tim pripremio “akcioni plan poboljšanja rukovođenja poslovima sa inostranstvom”.  Prema tom izvoru, plan treba da pokaže opravdanost postojeće šeme prodaje gasa, posle čega bi se odlučilo o sudbini posrednika. U tom smislu je predviđeno formiranje novog odeljenja za trgovinu na spolja tržišta – zasnovanog na postojećem sektoru za spoljne ekonomske aktivnosti i Gazprom exportu. List navodi kao posrednike Wingas (Nemačka i druge evropske države), GWH (Austrija), Promgas (Italija), Prometheus gas (Grčka), Panrusgaz (Mađarska), "Overgas Inc. (Bugarska), Yugorosgaz (Srbija) i  Gasum ( Finska).

Hrvatska i Gazprom - po pola vlasništva u lokalnom delu Južnog toka

MOSKVA – Hrvatska je uspela da obezbedi paritetni ugovor sa Rusijom o svom učešću u projektu Južni tok. Međuvladin sporazum koji su u Moskvi potpisali Vladimir Putin i Jadranka Kosor predviđa formiranje kompanije sa 50:50 vlasničkim udelom i jednakim teretom troškova investicije između budućih partnera u poslu, ruskog Gazproma i hrvatskog Plinacroa. Studija izvodljivosti još uvek nije gotova, a od nje zavisi na koji način će se Hrvatska priključiti na Južni tok", rekao je Branimir Horaček, direktor Uprave za energetiku. Izgradnja kraka

Azerbejdžan se priprema za ulazak u Južni tok

BAKU – Azerbejdžan je spreman da razmotri učešće u projektu gasovoda Južni tok, rekao je predsednik azerijske državne gasne kompanija SOCAR Rovnag Abdulajev. On je takođe rekao novinarima da su  bezmalo kompletirani pregovori između Azerbejdžana i Turske oko izvoza i tranzita gasa iz mega polja Šah Deniz za i kroz Tursku. Prema Rovnagu, proverene azerbejdžanske rezerve gasa dostigle su oko dva biliona kubika, a očekuje se da narastu na pet do sedam biliona. UPI. AFP

HEP duguje operateru

ZAGREB – Hrvatska elektroprivreda (HEP) duguje Hrvatskom operatoru tržišta energije (HROTE) 200 miliona kuna, objavio je portal Index.hr. Kako prenosi ovaj sajt, to je otkrila vanredna revizija u HEP-u pri čemu je utvrđeno da naknada za obnovljive izvore koju građani plaćaju svakog meseca nije proslijeđena HROTE-u. Operator je o tome obavestio nadležna tela i pokrenuo pregovore o podmirivanju duga.

Analiziraće se ugovor  EPCG i Kompanije A2A

PODGORICA – Pokret za promene (PzP) pokrenuo je formiranje anketnog odbora, koji bi trebalo da razmatra stanje u elektroenergetskom sektoru Crne Gore. Iz te opozicione partije je saopšteno da bi Anketni odbor imao ovlašćenja da dobije i analizira ugovor sa italijanskom kompanijom A2A, tehno-ekonomsko stanje u Elektroprivredi (EPCG) i plan aktivnosti za sledećih pet godina. Odbor bi razmatrao i Pravilnik o tarifama za električnu energiju, komercijalne ugovore, cene i količine isporučene struje, kao i potraživanja EPCG od Kombinata aluminijuma, Željezare i drugih direktnih potrošača. Vijesti

Siemens modernizuje TE Pljevlja

PODGORICA - Kompanija Siemens d.d. objavila je da je dovršila projekt modernizacije termoelektrane Pljevlja snage 235MW u Crnoj Gori. Ugovor u vrednosti preko 4 miliona evra potpisan je s Elektroprivredom Crne Gore sredinom prošle godine. Reč je rekonstrukciji čitavog električnog sistema i sistema automatizacije u ovoj baznoj termoelektrani elektroenergetskog sistema Crne Gore. Projekt modernizacije dovršen je u roku od samo šest mjeseci, ističu iz Siemensa. Energetika-net

Kina povećava udeo čiste energije

ŠANGAJ - Kina planira da poveća udeo čiste energije u ukupnoj potrošnji energenata na 15 odsto u sklopu desetogodišnjeg programa unapređenja obnovljive energije, koji će uskoro biti predstavljen javnosti, objavljuje China Daily, citirajući direktora Nacionalne energetske uprave Džang Guobaoa. Vlada u Pekingu namerava da potroši milijarde dolara na izgradnju nuklearnih i solarnih elektrana, ekolskih farmi i na istraživanje tehnologije u sektoru obnovljive energije, izjavio je Džang. Prošle godine je udeo potrošnje obnovljive energije u ukupnoj potrošnji energenata u Kini iznosio 9,9 odsto prema 8,5 odsto iz 2008, navodi se u izveštaju kineske Nacionalne komisije za razvoj i reforme. Planom je predviđeno da do 2020. taj udeo poraste na 15 odsto.

Niža cena gasa za Tursku

ISTANBUL -  Gasprom je snizio cenu prirodnog gasa koji će ove godine isporučiti Turskoj za 6,5 odsto, tako da će hiljadu kubnih metara ta zemlja plaćati  330 dolara. Za 2010. godinu ugovorene su isporuke od 19 milijardi kubnih metara pa će, uz popust koji je dobila od Gasproma, Turska uštedeti oko 400 miliona dolara, objavio je dnevni list Haber Turk.  Ruski vicepremijer Igor Sečin je prilikom posete Turskoj prošle nedelje odobrio i likvidaciju duga Turkse za nepreuzet, a ugovoren gas u 2009. godini od 190 miliona dolara.

Netačne informacije o ukidanju "Yugorosgaza"

Ministar energetike Srbije Petar Škundrić izjavio je danas (10. mart 2010. godine) da nisu tačne informacije da će zajedničko preduzeće "Gazproma" i "Srbijagasa" - "Yugorosgaz" biti ukinut.

- "Gazprom" u svim državama koje snabdeva gasom ima svoje ćerke firme koje pod sličnim ili istim uslovima rade kao i kod nas - rekao je Škundrić novinarima u Privrednoj komori Srbije.

Škundrić je rekao da Srbija nikad nije plaćala penale na ugovorene a nepovučene količine gasa.

- Nisu tačne informacije da je u Srbiji gas bio skuplji nego u drugim državama koje se snabdevaju iz istih izvora kao i mi - rekao je Škundrić.

Prema ranijim navodima "Interfaxa", ruski "Gazprom" planira da reformiše svoj sistem izvoza gasa u Evropu isključujući iz prodajnog lanca nepotrebne posrednike.

Prohorov se usprotivio Putinu


MOSKVA -  Ruski milijarder Mihail Prohorov jedini se od tajkuna, koje je nedavno javno prozvao Vladimir Putin, usudio da replicira ruskom premijeru izjavivši da je “dezinformisan” optužio njega i kolege zbog neispunjenja investicionih programa unutar privatizovanog sektora proizvodnje električne energije. “Premijer je verovatno imao netačne podatke vezane za investicione programe”, rekao je Prohorov i dodao: “Tačno je, međutim, da su sve kompanije, bez izuzetka odložile investicione programe, što je odobrio regulator tog dela privrede. Za to postoje objektivni razlozi, uključujući pad potrošnje”, preneo je izjavu tajkuna Interfax. Prošle nedelje Putin je zapretio da će kazniti vlasnike privatizovanih elektroenergetskih kompanija zbog neinvestiranja u gradnju novih kapaciteta, imenujući tada Prohorova, Vladimira Potanina, Leonida Lebedeva i Viktora Vekselbergera.

Veća neto dobit za 39 odsto

PRAG - Kompanija ČEZ ostvarila je u poslednjem kvartalu 2009. godine 39 odsto veću neto dobit u odnosu na isti period 2008. Čista zarada u pomenutom periodu iznosila je 7,8 milijardi čeških kruna (408 miliona dolara), u poređenju sa 5,8 milijardi u istom razdoblju prethodne godine. Glavni je razlog rasta neto dobiti najveće energetske kompanije u srednjoj Evropi (sa tržišnom kapitalizacijom od 24 milijarde dolara) je terminska prodaja električne energije. Ukupno u 2009.godini  ČEZ-ova neto dobit porasla je 11 odsto na 51,5 milijardi kruna. ČTK

Kućni gasni kotlovi proizvode i struju
LONDON - Kućni gasni kotlovi, koji istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju predstavljeni  su ove nedelje u Velikoj Britaniji.Takozvane mikro jedinice kombinovane toplotne i električne energije (micro CHP), kompanije Baxi izgledaju kao obični zidni  viseči kotlovi na gas, osim što pored zagrevanja radiatora i vode, proizvode  struju kao nusprodukt. Tačnije 1.800 do 2.400 kWh godišnje.  Baxi Ecogen bi trebalo da se pojavi na tržištu u aprilu, a koštaće otprilike dva puta više od većeg tradicionalnog gasnog kotla – oko 5.000 funti. Prema procenama Baxi-ja, kombinacijom tzv. feed-in tarifa – povlašćenih cena za proizvođaće “zelene energije” – i manje potrošnje električne energije iz mreže, prosečan britanski potrošač može očekivati goodišnju uštedu u računu za struju od 350 do 400 funti. Drugim rečima, dodatna investicija u skuplji kotao isplatiće se za četiri do pet godina. Prvih 30.000 kupaca micro-CHP jedinice dobiće naime od države 10 penija za svaki proizvedenih kWh, plus 3 penija za svaki kWh isporučen u mrežu u periodu od 10 godina. The Guardian

E.ON prodaje svoju američku podružnicu?

FRANKFURT - Nemačka energetska kompanija E.ON razmatra prodaju svoje američke podružnice kako bi smanjila dugove, objavio je Bloomberg pozivajući se na neimenovani izvor upoznat sa situacijom. Analitičari procenjuju da američka firma, ranije poznata pod imenom LG&E, vredi oko 4 milijarde evra. Inače, E.ON je dobio američku firmu prilikom kupovine njenog ranijeg vlasnika, britanskog proizvođača električne energije PowerGen pre osam godina.

 Ruska vlada investira u NE sektor

MOSKVA - Ruski premijer Vladimir Putin najavio je da će ruska vlada u 2010. godini investirati 1,3 milijarde evra u nuklearnoenergetski sektor. Ruska državna tvrtka Rosatom je objavila, pak, da će u nuklearne projekte uložiti 1,19 mlrd. evra sopstvenih sredstava, a da će zajedno s vladinim ulaganjima i kreditima ovogodišnji iznos investicija iznositi 4,01 mlrd. evra. Rosatom se obavezao da modernizuje i proširi pet nuklearnih elektrana u Rusiji i sagradi novu NE u Kaliningradskoj oblasti, prenosi Itar-Tass.

 Rusija traži 50% učešća u NE Belene

MOSKVA - Rusija će insistirati da dobije najmanje 50% udela u budućoj NE Belene u zamenu za 1,9 milijardi evra kredita. Prema ruskom Rosatomu, koji preko firme Atomstrojeksport kontroliša gradnju NE Belene, deonice bi namirile nedostatak državnih ili korporacijskih garancija koje Bugarska odbija da pruži. Stav bugarske vlade je da ruska strana za kredit ne bi mogla dobiti više od 15 - 20% udela, dok bi ostatak vrednosti kredita mogao biti otplaćen prodajom struje. Vlada je takođe odustala od plana da smanji svoj udeo na 20 - 30%, pa sada planira da zadrži udeo od 50%, javlja bugarski dnevnik Novinite.

Zbog gasne krize EU ulaže 2,3 milijarde evra u nove projekte

BRISEL - Evropska unija je odabrala 43 velika projekta u koje će, u okviru svog energetskog programa, investirati rekordni iznos od 2,3 milijarde evra, odlučila je u četvrtak Evropska komisija (EK). Predsednik EK, Jose Manuel Barossoje rekao da je EU izvukla pouke iz nedavne gasne krize, koja je jedan od razloga zbog koga su se odlučili da odobre značajna finansijska sredstva za nove projekte u oblasti energetske infrastrukture. Od ukupnog paketa 200 miliona evra biće izdvojeno za gasovod Naccuko, kojim će se transportovati gas iz Kaspijskog jezera u Evropu.    Sa daljih 100 miliona evra Unija će podržati gasovod ITGI koji spaja Italiju i Grčku, a oko 175 miliona evra će dati za gasovod koji povezuje sever Španije sa Francuskom. Ukupno će 910 miliona evra biti izdvojeno za 12 projekata spajanja električnih distributivnih mreža, a 1,39 milijardi evra za 31 projekat u industriji gasa za izgradnju gasovoda i gasnih skladišta. Sufinansiranjem dela projekata do visine od 50 procenata EU će svojim prilozima pomoći, kako bi se obezbedilo do 22 milijarde evra investicija iz privatnog sektora, saopštila je EK.

Nova ulaganja u elektroenergetsku mrežu

BRISEL - Evropa će investirati do 28 milijardi dolara u izgradnju elektroenergetske infrastrukture u narednih pet godina, radi obezbeđenja ključnih ciljeva u sektoru, uključujući povezivanja obnovljivih kapaciteta u prenosnu mrežu, rekao je generalni sekretar Evropske mreže operatora elektroprenosnih sistema (ENTSO-E). Konstantin Staschus je u intervju za EurActiv predstavio radnu verziju desetogodišnjeg plana razvoja evropske prenosne mreže, prvom dokumentu takve vrste, u kome se  predviđa gradnja 35.000 km novih i rekonstrukcija oko 7.000 km postojećih dalekovoda u 34 evropske zemlje sa ukupno oko 300.000 km elektroprenosnih vodova. Čelnik ENTSO-E-a se nada da će Plan, doduše neobavezujući, potstaći Evropsku komisiju na pripremu šireg paketa dokumenata o potrebnoj energetskoj infrastrukturi, uključujući nove smernice za izgradnju Trans-evropskih mreža (TEN-E) koje se očekuju do kraja 2010. godine.

Malta beleži najveće poskupljenje struje

BRISEL – Malta je registrovala daleko najviši skok u cenama električne energije, prirodnog gasa i drugih goriva unutar Evropske unije, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Prema podacima statističke službe EU, cene energenata na Malti porasli su između minulih decembra ‘09 i januara ’10 za bezmalo 29 odsto. Drugo najveće poskupljenje registrovano je u Litvaniji, nešto iznad deset odsto. Ukupno je EU u istom periodu u proseku registrovala poskupljenje od blago iznad 1 odsto.  Italija, Luksemburg, Češka republika, Letonija, Holandija i Slovačka su, naprotiv, u istom periodu zabeležile smanjenja u cenama struje, gasa i goriva. U 14 EU zemalja su između januara 2009. i januara ove godine smanjene cene energenata. EU u celini u proseku je u tom periodu imala smanjenja cena energenata od 3,4%, a u evrozoni 4,5%.  Times of Malta

Skresali podsticajne cene za “solarnu struju”

BERLIN – Vlada Nemačke skresala je ove nedelje potsticajne cene za električnu energiju dobijenu iz solarnih panela. Kabinet Angele Merkel je u sredu odlučila da smanji tzv. feed-in tarife (FiT) za 16 odsto, počev od jula ove godine, pošto je prethodno u januaru umanjila ove subvencije za devet procenata. Time je konačno smanjenje FiT za solarnu energiju u ovoj godini u odnosu na 2009. umanjeno za 25%. Počev od 1.jula (ako parlament odobri odluku vlade) elektroenergetske kompanije će solarnu energiju otkupljivati od proizvođača po ceni od 33 evro centa za kWh. Kabinet odluku obrazlaže činjenicom da je cena solarnih panela u Nemačkoj značajno umanjena od kako su uvedene FiT pre deset godina. DPA

EK Srbiji i Bugarskoj za gasovod Dupnica-Niš daje 60 mil EUR

Srbija i Bugarska će budući gasovod od Dupnice do Niša graditi evropskim sredstvima, a Evropska komisija je za taj projekat namenila 60 mil EUR. Evrokomesar za energetiku Gunther Jotinger izjavio je u Sofiji da će sporazum o izgradnji gasovoda, kojim će se gas transportovati u oba pravca, biti potpisan u petak (5. mart 2010. godine) u Briselu.

Zamenik bugarskog ministra ekonomije i energetike Maja Hristova izjavila je sinoć da će sporazum potpisati predstavnici "Bulgartransgasa" i "Srbijagasa".

- Nije predviđeno formiranje zajedničkog preduzeća, već će budućim gasovodom upravljati svaka kompanija na svojoj teritoriji - objasnila je ona.

Predviđa se da izgradnja gasovoda bude završena do 2012. godine, ali bugarska strana smatra da je realnije da gas poteče 2013. ili 2014. godine.

Dužina gasovoda je 106 kilometara. Dupnica se nalazi u jugozapadnom delu Bugarske, na tranzitnom gasovodu.

Gas je već stigao do Niša, a sa uključenjem novog gasovoda gas će u domovima moći da dobije još oko 200.000 domaćinstava u jugoistočnoj Srbiji.

Hrvatska se priključila „Južnom toku“

Moskva  Rusija i Hrvatska potpisale su sporazum o priključivanju Hrvatske  projektu gasovoda "Južni tok", posle pregovora premijera Vladimira Putina i Jadranke Kosor. Hrvatska premijerka je na sastanku sa Putinom u Gdanjsku početkom septembra 2009. predložila da deo tog gasovoda prođe preko njihove teritorije, a mesec dana kasnije je formirana zajednička radna grupa za razradu tog plana.
Prema rečima Jadranke Kosor, "sporazum otvara mogućnost za osnivanje zajedničkog preduzeća na paritetnim principima", prenela je ruska agencija Itar Tas. "Projekat je dobio široku međunarodnu podršku i u njegovu realizaciju su već uključene Bugarska, Grčka, Srbija i Slovenija", podsetio je ruski premijer."Korist za sve učesnike procesa je očigledna, pa i za Hrvatsku, koja se 1. marta priključila njegovoj realizaciji", rekao je Putin.

T.E.

Gasprom povećava vlasništvo

MOSKVA, MINSK - Uplatom poslednje tranše od 625 miliona dolara za 12,5 odsto akcija beloruske kompanije Beltransgas, u vlasništvo ruskog gasnog holdinga Gasprom prešlo je  50 odsto te firme zadužene za transport i distribuciju gasa u Belorusiji.   Ugovor o prodaji 50 odsto akcija Beltransgasa za 2,5 milijardi dolara potpisali su Gasprom i Državni komitet za imovinu Republike Belorusije u maju 2007. godine, kada je i dogovoreno da ruski holding  akcije beloruske kompanije plaća u četiri jednake tranše u periodu od 2007. do 2010. godine.   Ukupnu vrednost aktive Beltransgasa kompanija ABN Amro je procenila  na pet milijardi dolara, prenela je agencija RIA Novosti.    Beltransgas, monopolista na beloruskom tržištu gasa, upravlja gasovodnim sistemom Belorusije, ukupne dužine 7.420 kilometara, sa 233 distributivne stanice i nekoliko podzemnih skladišta gasa.

Rast cena nafte zbog potrošnje u Kini i Indiji

NJUJORK – Rastuća potrošnja nafte u nadolazećim ekonomijama, Kini i Indiji pre svih, kao i na Bliskom istoku, vodiće značajnom rastu cena nafte u narednih nekoliko godina, pokazuju projekcije Barclays Capital-a i Bank of America. Ove dve finansijske institucije predviđaju barel od 100$ koliko iduće godine, a potom i osetno iznad tog nivoa. “Prosečna cena za tu sirovinu biće 2015. godine 137$”, tvrdi vodeći ekspert Barclays-a Amrita September. Vodeći ekspert Bank of America, Francisco Blakn, pak očekuje u 2011. barel na 105$, a u 2014. moguće 150$. Bloomberg

“Velike kompanije izumiru kao dinosaurusi”

NJUJORK - Međunarodne naftne kompanije su velike i uticajne, ali su osuđene na izumiranje, kao dinosaurusi, ocenio je direktor italijanske energetske kompanije Eni Paolo Scaroni, u članku objavljenom u Wall Street Journal-u.   On je stoga predložio međunarodnim naftnim kompanijama da aktivnije sarađuju sa nacionalnim ,  jer bi, u suprotnom, najveće nacionalne kompanije, kao što su ruska Gasprom, brazilska Petrobras i malezijska Petronas, mogle da prošire svoje prisustvo u inostranstvu i stvore jaku konkurenciju na globalnom tržištu. Scaroni podseća da u bilo kojoj zemlji sveta, sem SAD, prava na podzemne prirodne resurse imaju ne oni koji su vlasnici imovine na površini zemlje, već nacionalne vlade.  Zbog toga su nacionalne naftne kompanije vlasnici 90 odsto svih naftnih rezervi u svetu, a međunarodne samo 10 odsto.

Zatvaranje rafinerija

LONDON – Oštar pad potrošnje naftnih derivata, posebno u razvijenim zemljama, prinudio je mnoge naftne kompanije da defintiivno, na neodređeno vreme ili na duži rok zatvore svoje rafinerije, javlja Reuters. Trenutno su rafinerijski kapaciteti na globalnom nivou smanjeni od početka ekonomske krize za 1,4 miliona barela na dan.

Prva kogenerativna elektrana u Makedoniji

SKOPLJE – Makedonija je ovih dana dobila prvu državnu kogeneracijsku elektranu, Energetika, koja će proizvoditi električnu i termalnu energiju. Očekuje se da skopska elektrana na prirodni gas, u vlasništvu državnog ELEM-a, godišnje proizvoditi do 160 GWh električne i 200 GWh termalne energije. U Makedoniji postoji još samo jedna kombinovana elektrana, Kogel Sever, koja je u privatnom vlasništvu, dok je u procesu gradnje takođe privatna Te-To. Energetika.NET

Ko želi preuzimanje kontrole nad INOM

BUDIMPEŠTA - Razlog iza koga se kriju napadi na mađarsku naftnu kompaniju Mol i banku OTP mogla bi biti želja nekoga u Hrvatskoj da se preuzme kontrola nad Inom, piše mađarski portal Origo. Pozivajući se na neimenovani izvor iz naftne industrije, verovatno iz Mola, Origo piše da se u Ini pje dolaska Mađara nerazumno trošio novac, što je Mol zaustavio. Prema pisanju tog portala upravo je to mađarsku kompaniju učinilo izuzetno nepopularnom u poslovnim i političkim krugovima u Hrvatskoj. “Mol je preuzimanjem kontrole nad operativom Ine verovatno ugrozio nečije interese”, prenosi Origo.

Italija krši ekološke propise

LJUBLJANA - Slovenačka vlada je zadužila ministarstvo za prirodnu sredinu i prostorno uređenje da pripremi materijale kojima će pred Evropskom komisijom pokušati da dokaže da bi Italija izgradnjom gasnih LNG terminala kod Trsta kršila više međunarodnih konvencija i evropskih direktiva, izjavio je novi resorni ministar Roko Žarnić. Pre toga Slovenija će još jednom pokušati da bilateralnim kontaktima postigne dogovor da Italija odustane od gradnje tih terminala.  STA

Pošto je Ljubljana najavila da je poslala dokumentaciju Evropskom sudu pravde o gradnji LNG terminala u Tršćanskom zalivu, Italija je Briselu prijavila Ljubljanu zbog namere proširenja koparske luke, koja će – kako tvrdi Rim – izazvati negativne posledice po okolinu. Vest o demaršu Italije predsednik NO Luke Kopar Janez Požar samo je prokomentirao rečima da  je "neugodno iznenađen". List Piccolo ocenjuje da će posle svega biti teško uskoro sazvati sastanak Međuministarskog italijansko-slovenačkog odbora koji bi trebalo da reši ne samo pitanje LNG terminala kod Trsta već i dugogodišnji spor oko gradnje željezničkog čvora Trst - Divača, ključnog u gradnji koridora V. Ljubljana dve godine prigovara zbog gradnjeLNG terminala kod Trsta.

GdF potpisao memorandum o učešću u "Severnom toku"


Pariz - Francuska gasna kompanija "Gaz de Frans Suec" (GdF Suec) potpisala je juče s ruskim "Gaspromom" memorandum o učešću u projektu izgradnje gasovoda "Severni tok", navedeno je u zajedničkom saopštenju. Dokument predviđa učešće GdF od devet odsto u operateru "Severnog toka" - kompaniji "Nord strim" i takođe omogućuje "Gaspromu" da od 2015. poveća isporuke ruskog gasa u korist GdF za 1,5 milijardi kubnih metara godišnje u odnosu na danas ugovorenih 2,5 milijardi kubika. Izvršni direktor "Gasproma" Aleksej Miler i rukovodilac GdF Žerar Mestrale su izrazili optimizam u pogledu mogućnosti za zaključenje sporazuma do početka izgradnje tog gasovoda, planiranog za april. "Severni tok", ukupnog kapaciteta od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, prostiraće se od zaliva Portovaja u Rusiji do Grajfsvalda u istočnoj Nemačkoj i povezivaće ruski sistem za transport gasa sa gasnom mrežom Evropske unije, podsetila je agencija Itar-Tas. GdF će dobiti po 4,5 odsto udela od nemačkih kompanija E.ON i BASF, kojima sada pripada po 20 odsto učešća u tom projektu. "Gasprom" je vlasnik 51 odsto akcija "Severnog toka", a preostalih devet procenata pripada holandskoj firmi "Gasuni". Prva linija gasovoda, kapaciteta 22,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, trebalo bi da bude puštena u rad 2011, a druga, istog kapaciteta, 2012.godine.

Mađarski premijer o energetskom bezbednosnom prstenu

BUDIMPEŠTA - Predsednik mađarske vlade Gordon Bajnai predložio je na samitu država srednje i istočne Evrope o energetskoj bezbednosti, stvaranje energetskog trougla, koji bi povezao Baltičko i Jadransko more. Objašnjavajući ideju energetskog trougla, Bajnai je rekao da bi se severna tačka tog budućeg gasovoda nalazila u Poljskoj. Novi gasovod bi zatim krenuo ka istočnoevropskim državama, a završio bi se u Hrvatskoj, u terminalu na ostrvu Krku, rekao je mađarski premijer. Područje centralne i istočne Evrope ne bi smelo više da bude zavisno od jednog izvora energije, rekao je on, aludirajući na gas iz Rusije.  U sadašnjoj privrednoj, finansijskoj, pa i energetskoj krizi uspeće samo oni koji se povežu, izrade zajedničku strategiju i deluju uz punu odgovornost i uzajamnu solidarnost, rekao je Bajnai.  Evropska unija će 2014. formirati poseban energetski fond, koji će nam svima pomoći u realizaciji željenih investicija, ali i dotle imamo mnogo toga da uradimo, a ovo dsanas bi mogao da bude prvi korak, zaključio je Bajnai. 

Usaglašavanje oko gradnje NE Belene

MOSKVA - Ruski ministar energetike Sergej Šmatko obelodanio je, posle posete Sofiji, da su se Rusija i Bugarska saglasile o početku gradnje NE Belene na proleće ove godine. U Sofiji je Rusija ponudila Bugarskoj kredit od 2 milijarde evra za NE Belene, s tim da gradnjom nuklearke i dalje rukovodi Rosatom. Očekuje se da će u projekat ući i novi strateški partneri umesto nemačke RWE koja se iz njega nedavno povukla, javlja bugarski dnevnik Novinite.


Dodatne akcije EdF u Edisonu

PARIZ - Francuska elektroenergetska kompanija EdF razmatra mogućnost kupovine dodatnog udela u firmi Edison, drugom po veličini italijanskom proizvođaču električne energije: Trenutno Edison zajednički kontrolišu EdF i italijanska energetska kompanija A2A. Prema nagađanjima, EdF bi ponudio deo svojih energetskih objekata i gotovinu u ukupnoj vrednosti od 1,6 milijardi evra za kupovinu 31% Edisona od A2A-e i partnera. Navodno bi ceo posao mogao biti završen za nekoliko nedelja, javlja Reuters.

RWE prodaje struju u Češkoj

PRAG – Nemački kolos RWE počeo je prodaju električne energije u Češkoj. RWE za sada ima klijente u delu industrijskih potrošača. Ulazak RWE-a predstavlja direktnu pretnju domaćem ČEZ-u, jer na domaćem tržištu dobija konkurenta koji proizvodi četiri puta više struje od ukupne češke godišnje proizvodnje, piše Reuters. Ulazak na češko tržište do leta ove godine najavila je i španska Iberdrola.

Rumunija će možda izbaciti Bugarsku iz „Južnog toka“

MOSKVA – Rumunija bi mogla izbaciti Bugarsku iz projekta Južni tok, ocenjuje Glas Rusije komentarišući ovonedeljnu najavu Bukurešta da će uraditi studiju izvodljivosti svog učešća u tom projektu. Bugarska taktiziranja sa Moskvom, iza kojih stoju želja da izbori što višu cenu za tranzit gasa preko svoje teritorije, mogu se Sofiji obiti o glavu, dodaje radio. Činjenica je da trenutno Bugarska naplaćuje ispod tržišne cene tranzit ruskog gasa u Tursku, Grčku i Makedoniju, pa je Sofija ponudila Moskvi dve opcije – poskupljenje tranzita ili povoljniju cenu za gas koji ta zemlja uvozi.

Bugari precenili ulogu u „Južnom toku“

MOSKVA – Bugarska je “definitivno precenila svoju ulogu u projektu Južni tok”, kaže Genadij Šmal, predsednik Unije ruskih naftnih i gasnih industrijalaca. On dodaje da je Južni tok još u fazi dizajniranja, što znači da se može opredeliti bilo za pravac preko Bugarske, Rumunije ili trećim putem. Sve će zavisiti od uslova koje budu tražile tranzitne zemlje. Bugarska uopšte nije toliko značajna da bi mogla odložiti realizaciju ovako obećavajućeg projekta, jer lako može biti zamenjena drugim igračem, konstatuje Šmal. Glas Rusije

Popust Turskoj

MOSKVA – Rusija će odobriti Turskoj popust na cenu izvoznog prirodnog gasa, objavljuje poslovni dnevnik RBC ne pominjući pri tom konkretne cifre. Vicepremijer Rusije Igor Sećin o ovome razgovara u Istanbulu sa turskim kolegama. Turski mediji su ranije nagoveštavali da bi Ankara mogla dobiti popust na cenu gasa i moguću reviiju kontroverzne klauzule “uzmi-ili-plati” (ToP), kojom klijenti moraju da plate i za nepreuzete, a ugovorene koliine gasa.

Carinska unija sa Rusijom

KIJEV - Ukrajinska premijerka Julija Timošenko je najavila da bi njena zemlja uskoro mogla ući u carinsku uniju s Rusijom, što će joj doneti popust na cenu uvoznog ruskog gasa. Timošenko je rekla da se prema njenim informacijama novoizabrani predsednik Viktor Janukovič već dogovorio s Rusijom da uskoro potpiše sporazum o ulasku Ukrajine u carinsku uniju. Rusija bi zauzvrat trebala sniziti cene gasa za 20-30 odsto, kazala je Timošenko. Kommersant

Google dobio licencu za trgovinu električnom energijom

VAŠINGTON – Američka Federalna energetska regulatorna komisija (FERC) odobrila je kompaniji Google licencu za kupovinu i prodaju električne energije. Google je krajem prošle godine zatražio licencu za svoju podfirmu Google Energy, pošto je menadžment jedne od najuspešnijih svetskih kompanija ocenio da joj je efektivnije da sama snabdeva strujom svoje ogranke, uključujući baze podataka, nego da kupuje električnu energiju. Licenca FERC-a međutim ostavlja ovom IT kolosu mogućnost da u poslovni portfolio ukljući i trgovinu energijom. ThisIsMoney

Nemačka vlada  na mukama zbog feed-in tarifa

BERLIN - Nemačka vlada je na mukama u nastojanju da smanji potsticajne (feed-in) tarife za struju proizvedenu iz solarne energije, jer je ta namera ujedinila u front otpora solarnu industriju i ukupno 60.000 nemačkih domaćinstava koja su se opredelila da investiraju u “mikro-solarne elektrane”. S druge strane, teret subvencionisanih cena, koje je uvela prethodna vlada u koaliciji sa “zelenima”, sada pada na teret ostalih potrošača struje u Nemačkoj. Zbog toga je sadašnja vlada revidirala ugovore koju su garantovali za narednih 20 godina fiksne feed-in tarife za proizvođače solarne energije i smanjila od 1. januara za 9 odsto cene po kojoj je elektroprivreda bila dužna da otkupljuje tako dobijenu struju. Novo smanjenje najavljeno je za april ove godine, ali je to izazvalo talas protesta kod proizvođača solarne opreme i energije. S druge strane predstavnici potrošačke organizacije German Consumer Advice Federation brane namere vlade i navode da će u suprotnom, na bazi troškova pokrivanja feed-in tarifa, prosečno nemačko domaćinstvo ove godine imati uvećan račun za 50 do 100 evra. Oni navode da se proizvodnja solarne energije uvećala prošle (a porašće i ove) godine za 8.000 gigavat-časova. DPA

Sva tri prodavca traže povećanje cena struje

SOFIJA – Sva tri prodavca električne energije u Bugarskoj zatražili su povećanje cena struje, saopštio je čelnik regulatorne Državne komisije za energiju i vodu (DKEVR), Angel Semerdžiev.  ČEZ, koji snabdeva potrošače na zapadu Bugarske, želi povećanje tarifa od devet odsto. Austrijski EVN, koji posluje na jugoistoku Bugarske traži poskupljenje od 2-3 odsto, dok je nemački E-ON, distributer na severoistoku Bugarske, zatražio povećanje cena od 5-10 odsto. Semerdžiev je nagovestio da će DKEVR verovatno odobriti podizanje cena struje od 4-5 odsto. Počev od jula ove godine, računi za električnu energiju u Bugarskoj zavisiće od kvaliteta isporučene struje, pa će potrošačima sa stalnim problemima u tom pogledu biti odobrena smanjenja računa, pišu sofijske Novinite.

Sporenja oko naftovoda PEOP

ZAGREB - Odlukom da se same upuste u izgradnju skraćenog naftovoda PEOP, rumunske i srbijanske kompanije dale su do znanja da, nakon sedam meseci, više neće čekati hrvatski Janaf, kao i slovenačke i italijanske firme da se uključe u Panevropski naftovod koji je trebalo da ide do Trsta, piše zagrebački Poslovni dnevnik. List dodaje da se Janaf, zahtevom za zamrzavanje statusa, sam isključio iz tog projekta, zbog neizvesnosti kakvu će odluku doneti italijanske i slovenačke kompanije bez kojih je za njega ceo projekat besmislen. Janaf je ipak sebi hteo ostaviti odškrinuta vrata za eventualno kasnije uključivanje, ali izgleda da rumunske i srbijanske kompanije nisu raspoložene da prihvate taktiku "hoću-neću", pa će PEOP kraj, umesto u Trstu, imati u Pančevu, konstatuje PD.

 Očekuje se značajno poskupljenje električne energije u Hrvatskoj

ZAGREB - Od 1. aprila poskupljuje struja u Hrvatskoj, ali još nije poznato za koliko, piše Business.hr. Pregovori s Ministarstvom privrede su u toku, a za dve nedelje trebalo bi da se donese konkretan predlog. "Mi smatramo da jedino poskupljenje veće od 17 odsto može zadovoljiti našu proizvodnju", izjavio je za HRT član Uprave HEP-a Miljenko Pavlaković. Predstavnici sindikata odgovaraju da HEP svoje “neracionalnost u poslovanju i brojne nezakonite radnje pokušava sa podizanjem cena električne energije prevaliti na leđa i onako onemoćalih hrvatskih građana i privrede”. Inače, u medijima su se poslednjih dana pojavile špekulacije da bi struja mogla da poskupi čak 50 posto.

Smirenija kolebanja cena nafte

LONDON - Nafta se kretala u relativno uskom rasponu od plus minus 15$ od početka oktobra prošle godine,  odnosno između 69$ i 84$ po barelu. Glavni ekonomista BP-a Christoph Ruel smatra da se može očekivati da barel do kraja godine ostane u tom rasponu. Cene su se sa rekordnih 147$ u julu 2008. na kraju te godine bile srozale na 33$. UPI

Potrošnja nafte na starom nivou tek za tri godine

LONDON – Ekonomisti British Petroleuma ne veruju u procene analitičara da će potrošnja nafte uskoro biti obnovljena. Glavni ekonomista britanske kompanije Christoph Ruel navodi da će najmanje tri godine biti potrebno da se potrošnja vrati na pred-krizne nivoe, “čak i da dobra vremena nastupe sutra”. On kaže da rezervni proizvodni kapaciteti ograničavaju procene o rastu potrošnje, koje su iznosile neke institucije. UPI

Uljni škriljci sve interesantniji

LONDON – Konačan dogovor o realizaciji projekta razvoja 3,8 biliona m3 gasom bogatog depozita Štokman u Barencovom moru zavisiće od ishoda razvoja američkog potencijala gasnih škriljaca, saopšteno je iz Gazproma. Ruski partneri u projektu, Total i Statoil saopštili su prošle nedelje da su odluku o početku razvoja Štokmana odložili zbog neizvesnosti američkog uvoza LNG-a proizvedenog iz tog polja, zbog tzv “revolucije gasnih škriljaca” na američkom tržištu. Neftegaz.ru

NJUJORK - Američki kolosi Exxon Mobil, ConocoPhillips i Chevron, kao i Shell zakupljuju zemlju u Evropi radi eksploatacije gasnih škriljaca, što bi moglo smanjiti globalnu potražnju za LNG-om, saopšteno je iz investicione banke JPMorgan Chase & Co. Exxon je zakupio područja u Nemačkoj i Mađarskoj i zatražio dozvole za Poljsku, dok su Conoco i Chevron već u Poljskoj, a Shell u Švedskoj. Zapadna Evropa bi mogla imati 510 biliona kubnih stopa gasa iz škriljaca, procenjuje JPMorgan i dodaje da je to dovoljno da “hrani” Nemačku gasom u narenih 175 godina. Evropski gasni škriljci dovoljni su da nadomeset uvoz 20 miliona tona LNG-a godišnje do 2015. i oko 60 miliona tona godišnje do 2020.

Ima li dovoljno nafte za naftovod Burgas-Aleksanrupolis?

MOSKVA - Grčka će zatražiti od Rusije da joj odgovori ima li dovoljno nafte za popunjavanje naftovoda Burgas-Aleksanrupolis, izjavio je u utorak zamenik grčkog ministra energetike Janis Maniatis.   O tom projektu su u Moskvi razgovarali premijeri Jorgos Papandreu i Vladimir Putin.   Glavno pitanje je ima li dovoljno nafte, rekao je Maniatis i dodao da je za efikasan rad tog naftovoda neophodno najmanje 50 miliona barela nafte godišnje. Premijeri su se posle razgovora ograničili na izjavu da će projekat biti nastavljen u skoroj budućnosti, čak i ako Bugarska suspenduje učešće zbog daljih ispitivanja,
Projekat naftovoda Burgas-Aleksandrupolis predložila je Rusija 90-ih godina prošlog veka, radi diversifikacije puteva za izvoz ruske nafte.  Rusija je od tada izgradila naftovode na Baltiku i tihookeanskom regionu, a neki stručnjaci sumnjaju da će Rusija imati dovoljno resursa za popunjavanje svih tih naftovoda, podsetio je Rojters.  Moskva je, sem toga, obećala da će učestvovati u konkurentskom projektu naftovoda Samsun-Džejhan, koji će zaobilaziti zakrčene moreuze Bosfor i Dardaneli.

Bugarska vlada otkupiće od domaće kompanije Technoexportstroy udeo te zemlje u projektu naftovoda Burgas-Aleksandropolis, a nadgledanje čitavog posla biće povereno ministru finansija i vicepremijeru Simeonu Djankovu, saopšteno je posle sednice kabineta. Technoexportstroju će biti isplaćeno 50.000 BGN, a Djankov će ubuduće koordinirati rad na projektu i voditi računa da su bugarska dugovanja unutar njega pokrivena, prenose Novinite. Vlada Bugarske je u sredu potvrdila da će konačnu odluku o nastavku projekta doneti kada sve eventualne ekološke posledice budu ispitane.

 

Cene struje i gasa u Rumuniji najniže u EU

BUKUREŠT - Građani Rumunije plaćaju najnižu cenu za prirodni gas i električnu energiju u Evropskoj uniji, pokazuju najnoviji podaci EUROSTAT-a, ali te prednosti poništavaju vrlo niske plate Rumuna. Primera radi, iako prosečan stanovnik Luksemburga plaća 2,5 puta veće račune za gas, odnosno 3 puta veće za struju, njegova je plata (inače najviša u EU) čak 11 puta veća od rumunske. Slično je i u Francuskoj gde građani plaćaju dva puta veće račune za gas i struju, ali imaju devet puta veće plate od rumunskih, prenosi rumunski portal Nine'o'Clock.

Novi komesar i bitka za treći paket liberalizacije tržišta EU

BRISEL - Günter Oettinger, novi komesar EU za energiju, vodiće tešku bitku sa nacionalnim interesima u realizaciji tzv. trećeg paketa liberalizacije tržišta električne energije i prirodnog gasa, upozorava energetski ekspert Georg Zachmann. U intervjuu za EurActiv on kao najveću pretnju izdvaja neuspeh u realizaciji prethodnih mera, odnosno odbijanje jednog broja velikih kompanija (na primer RWE) da razdvoje delatnosti proizvodnje i prenosa.  Nova Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER), sa sedištem u Ljubljani, neće imati dovoljno ovlašćenja da nadjača nacionalne interese u oblasti investiranja u energetiku, smatra Zachmann, koji je i energetski konsultant vlada Ukrajine i Belorusije.

Moguća puna kontrola izvozanafte

MOSKVA – Vicepremijer Rusije Igor Sećin predlaže da vlada preuzme punu kontrolu izvoza nafte i derivata iz te zemlje, što posmatrači tumače kao vraćanje sistema monopola u ovoj oblasti kakav je postojao u vreme sovjetske ere, prenosi Reuters. Agencija je imala uvid u dokumenta koja je Sećin nedavno izneo na sastanku sa ministrima energije i saobraćaja, kao i čelnicima državne bezbednosti FSB (raniji KGB), te predstavnicima carine. Protokol sa sastanka konstatuje da sve pomenute strane treba da ubrzaju rad na predlogu da državni naftovodni monopolista Transneft preuzme punu kontrolu ugovaranja izvoza nafte i derivata.

Gazprom dobio licencu za prodaju struje u Bugarskoj na 20 godina

SOFIJA – Bugarska regulatorna Državna komisija za energiju i vodu odobrila je Gazpromovoj kompaniji Gazprom Marketing & Trading licencu na 20 godina za prodaju električne energije u toj zemlji. Gazpromova podfirma je zahtev za licencu podnela u avgustu prošle godine, a regulator je odobrenje izdao na dan kada je čelnik ruskog kolosa iznenada posetio Sofiju (16.februara), gde su ga primili najpre predsednik Paravanov, a potom i premijer Borisov. Gazprom Marketing & Trading već posluje na tržištu električne energije u V.Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švajcarskoj. Focus

Uskoro odluka o kompenzaciji Bugarskoj od 300 miliona evra
BRISEL – Savet Evrope će u maju ili junu 2010. godine doneti konačnu odluku o alokaciji 300 miliona evra kompenzacija za Bugarsku zbog zatvaranja 3. i 4. reaktora ruske proizvodnje u NE Kozloduj, najavio je bugarski ministar inostranih poslova Nikolaj Mladenov. Bugarska razmišlja o dogradnji nova dva reaktora u NE Kozloduj kojima bi se nadoknadilo zatvaranje ruskih reaktora, uz učešće inostranik kompanija. Prema proceni španske kompanije Iberdrola, njihova bi dogradnja tražila investiciju od 2 mlrd. evra po reaktoru, prenosi portal Focus.

Rusi nude zajam od 2 milijarde evra za NE Belene

SOFIJA – Rusija je ponudila Bugarskoj zajam od dve milijarde evra za gradnju, u periodu od dve godine, nuklearke Belene. Sa ovom ponudom u Sofiju je došao generalni direktor Rosatoma Sergej Kirijenko, obelodanio je bugarski ministar privrede, energije i turizma Trajčo Trajkov. Moskva već tri godine nudi finansiranje gradnje druge bugarske nuklearke. Trajkov je rekao da je još nejasno kakav oblik finansiranja nudi Rusija, a ne odbacuje mogućnost da Moskva u zamenu za finansiranje dobije udeo od 20 do 30 odsto u elektrani. Sofija želi da proda deo svog kontolnog (51%) paketa u projektu i pregovara sa potencijalnim investitorima sa Zapada.  Energetika.NET

Ispituje se ugovor sa Gazpromom

VILNJUS – Ustavni sud Litvanije ispitaće validnost ugovora iz 2004. kojim je svojevremeno vlada te zemlje prodala Gazpromu udeo od 34% u kompaniji Lietuvos dujos, kao i naknadni aneks kojim se, na zahtev ruske strane, odrekla prava na regulisanje cena gasa za velike potrošače. Grupa parlamentaraca zatražila je arbitražu suda ocenjujući da je odluka vlade da odustane od regulisanja cena za tzv. kvalifikovane kupce protivna nacionalnim interesima Litvanije, a u interesu Rusije i Gazproma, prenosi RIA Novosti.

Mediteranska energetska povezivanja

Obnovljivi izvori energije u prvom planu

Tehnička radionica o elektroenergetskim interkonekcijama u Mediteranu održana je u Briselu od 8. do 9. februara. Stvaranje još integrisanijeg Mediteranskog tržišta energetike je od primarne važnosti za sve veće energetske potrebe u južnomediteranskim državama, uz favorizovanje obnovljivih energetskih izvora i izvora sa niskom emisijom ugljenika i energetske efikasnosti. Na „Petoj Evro-mediteranskoj energetskoj ministarskoj konferenciji“ održanoj na Kipru, ministri i komesari su podržali Ministarsku deklaraciju i prateći Prioritetni akcioni plan za period 2008 - 2013. za evro-mediteransku saradnju u oblasti energetike. Na pariskim sastanku na vrhu održanom 13. jula 2008. šefovi država i vlada evropskih i mediteranskih država osnovali su Uniju za Mediteran što je dalo novi podsticaj regionalnoj saradnji. Vodeći projekat Unije za Mediteran u oblasti energetike predstavljaće Mediteranski plan za korišćenje sunčeve energije.

Mediteranski plan za korišćenje sunčeve energije

Plan treba da ostvari dva komplementarna cilja: razvoj 20 GW novih energetskih proizvodnih kapaciteta na osnovu obnovljivih izvora i ostvarenje značajnih energetskih ušteda u oblasti Mediterana do 2020. godine, čime se vodi računa i o proizvodnji i potrošnji. Na osnovu pilot projekata započetih tokom 2009-2010. očekuje se do kraja 2020. godine izrada master plan za angažovanje obimnih investicija. Komisija je započela identifikacionu studiju za Mediteranski plan za korišćenje sunčeve energije kao podršku realizaciji.

Mediteranski plan interkonekcije

Mediteranski plan interkonekcije (poznat kao i ’’Mediteranski energetski prsten’’) jedan je od pet prioriteta prepoznatih u Drugoj analizi o strateškoj energiji. Cilj je završetak energetskih interkonekcija, povezivanje Evrope sa Južnim Mediteranom putem elektroenergetskih i gasnih interkonekcija koje će unaprediti energetsku sigurnost, a tamo gde je to moguće i olakšati energetske razmene između južnomediteranskih država i pomoći razvoju ogromnog sunčevog i vetro-energetskoj potencijala. Interkonekcije obuhvataju Zapadni Balkan i Tursku. Što se tiče električne energije, suštinsko pitanje je utvrđivanje rešenja za razvoj regionalne elektromreže i optimizacija elektrokoridora kako na pravcu jug-jug tako i na pravcu jug-sever sa posebnim fokusom na integraciju novih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Što se tiče gasa, razvoj interkonekcija je prilika da se gradi na osnovu postojećih ili planiranih interkonekcija (ka Španiji, Italiji, i Grčkoj) i proširi mreža cevovoda EU ka udaljenim regionima poput Iraka pa čak i zemalja Zaliva/ Saudijsko-arabijskog poluostrva. Gasne interkonekcije bi se, na primer, mogle proširiti na čitav arapski gasni cevovod čime bi se povezao Egipat sa Turskom, a gradilo bi se na postojećoj ili bi se gradila nova TNG infrastruktura.

Komisija osnovala dve nove generalne direkcije za energiju i klimatske aktivnosti


Evropska komisija je 17. februara u Briselu donela niz odluka za sprovođenje organizacionih efekata prosleđivanja portfolia komesarima. Stvorene su dve nove generalne direkcije (GD): GD za energetiku (ENER) i GD za klimatske aktivnosti (CLIM). GD za energetiku čine sektori iz bivše GD za transport i energetiku, koja je pokrivala energetska pitanja, kao i Stručna grupa za energetiku koja će preći iz GD za spoljne odnose. Pozicija generalnog direktora namenjena je Britancu Filipu Lavu, trenutno gen. direktor GD za konkurenciju.

U cilju daljeg razvoja strateškog pristupa komisije po pitanju istraživanja, osnovana je stručna grupa kojom će predsedavati generalni sekretar. Ovim će započeti strateško promišljanje na nivou Komisije o planiranju budžeta namenjenom istraživanju, stepenu eksternalizacije u upravljanju programima istraživanja, i vezama između istraživanja i drugih politika, u organizacionim uslovima.   

                                                                                                                       

T.E. 

Dodatna dva reaktora za NE Paks u Mađarskoj

BUDIMPEŠTA - Proces izdavanja dozvola za dva nova (po 1.000 MW) reaktora u mađarskoj nuklearki Paks može biti završen do 2015. godine, a izgradnja u razdoblju 2020 - 2025. godine, najavio je izvršni direktor elektrane. Vrednost projekta iznosi  7,3 milijarde evra. Više inostranih firmi već je pokazalo interesovanje za učešće, a među njima su ruski Atom Stroj Eksport, japanska Toshiba s američkim Westinghouseom i zajednička firma francuske Areve i japanskog Mitsubishi Heavy Industriesa. NE Paks u proizvodnji električne energije u Mađarskoj učestvuje sa 42,9 %, javlja Budapest Business Journal.

Holanđani kupuju deo prenosne mreže nemačke kompanije E.ON

BRISEL – Evropska komisija je odobrila holandskoj elektroenergetskoj kompaniji TenneT kupovinu udela u prenosnoj mreži nemačkog kolosa E.ON, EOAN.XE. TenneT, u vlasnišvt vlade Holandije, plaća 1,1 milijardu evra za E.ON-ovu prenosnu visokonaponsku mrežu pod imenom Transpower Stromuebertragungs GmbH, ili  TPS, koja ide od granice Danske sa severnom Nemačkom do Austrije na jugu. (Dow Jones)

Belorusija nudi Gazpromu gradnju nekoliko elektrana

MINSK – Beloruske vlasti nude Gazpromu gradnju nekoliko elektrana u toj zemlji, u zamenu za popust u ceni izvoznog gasa, piše neftegaz.ru. Ako se posao dogovori, postaće praksa u poslovanju gazproma sa Minskom, dodaje portal prenoseći pisanje Kommersanta. Slična šema važila je i ranije, samo što je Belorusija, umesto tržišta struje, omogučila Gazpromu kontrolu 50-procentnog udela u transportnoj gasnoj kompaniji Beltransgaz.  Belorusija sada plaća 1.000 kubika ruskog gasa 168,8$, ali je tražila popust na 150$, što na godišnjem nivou iznosi oko 400 miliona dolara.

Gazprom planira povećanje proizvodnje gasa za 12,5 odsto

MOSKVA - Gazprom planira da u 2010. poveća proizvodnju 12,5 odsto, na 520 milijardi kubnih metara, saopštili su za Reuters neimenovani izvori, upoznati sa rezultatima susreta predstavnika tog koncerna sa investitorima.    Gazprom je prošle godine smanjio proizvodnju na 461 milijardu m3, sa 551 mlrd.m3 u 2008, podsetila je agencija. Kompanija procenjuje da će njen prihod od izvoza ove godine iznositi 51 milijardu dolara. Gazprom planira da u 2010. isporuči Evropi oko 160,8 milijardi kubnih metara gasa, u poređenju sa oko 140 milijardi kubika lane.

Od 2015. godine nezadrživ pad proizvodnje nafte

LONDON - Svetska eksploatacija nafte će dostići vrhunac 2015. godine, posle čega će nastupiti nezadrživ pad, prognozirala je u najnovijem izveštaju britanska organizacije Peak Oil Group.  Na vrhuncu, prema proračunu te organizacije, svetska produkcija će dostići 92 miliona barela dnevno. Neophodni kapaciteti za proizvodnju tih količina biće aktivirani već krajem 2010. godine. Eksperti stoga smatraju da se uskoro može očekivati da cena barela dostigne nivo od 100 dolara, pa i više.

Završena studija izvodljivosti za gradnju  "italijanskih" hidroelektrane na Ibru

Završena je studija izvodljivosti za gradnju hidroelektrana na reci Ibar, potvrđeno Radio tel