Energoportal vesti

MOSKVA – Ruske novine Sight prenose informaciju da Gazprom planira da se oslobodi nepotrebnih posrednika, pa je u skladu sa tim pripremio “akcioni plan poboljšanja rukovođenja poslovima sa inostranstvom”. Prema tom izvoru, plan treba da pokaže opravdanost postojeće šeme prodaje gasa, posle čega bi se odlučilo o sudbini posrednika. U tom smislu je predviđeno formiranje novog odeljenja za trgovinu na spolja tržišta – zasnovanog na postojećem sektoru za spoljne ekonomske aktivnosti i Gazprom exportu. List navodi kao posrednike Wingas (Nemačka i druge evropske države), GWH (Austrija), Promgas (Italija), Prometheus gas (Grčka), Panrusgaz (Mađarska), "Overgas Inc. (Bugarska), Yugorosgaz (Srbija) i Gasum ( Finska).

MOSKVA – Hrvatska je uspela da obezbedi paritetni ugovor sa Rusijom o svom učešću u projektu Južni tok. Međuvladin sporazum koji su u Moskvi potpisali Vladimir Putin i Jadranka Kosor predviđa formiranje kompanije sa 50:50 vlasničkim udelom i jednakim teretom troškova investicije između budućih partnera u poslu, ruskog Gazproma i hrvatskog Plinacroa. Studija izvodljivosti još uvek nije gotova, a od nje zavisi na koji način će se Hrvatska priključiti na Južni tok", rekao je Branimir Horaček, direktor Uprave za energetiku. Izgradnja kraka

BAKU – Azerbejdžan je spreman da razmotri učešće u projektu gasovoda Južni tok, rekao je predsednik azerijske državne gasne kompanija SOCAR Rovnag Abdulajev. On je takođe rekao novinarima da su bezmalo kompletirani pregovori između Azerbejdžana i Turske oko izvoza i tranzita gasa iz mega polja Šah Deniz za i kroz Tursku. Prema Rovnagu, proverene azerbejdžanske rezerve gasa dostigle su oko dva biliona kubika, a očekuje se da narastu na pet do sedam biliona. UPI. AFP

ZAGREB – Hrvatska elektroprivreda (HEP) duguje Hrvatskom operatoru tržišta energije (HROTE) 200 miliona kuna, objavio je portal Index.hr. Kako prenosi ovaj sajt, to je otkrila vanredna revizija u HEP-u pri čemu je utvrđeno da naknada za obnovljive izvore koju građani plaćaju svakog meseca nije proslijeđena HROTE-u. Operator je o tome obavestio nadležna tela i pokrenuo pregovore o podmirivanju duga.

PODGORICA – Pokret za promene (PzP) pokrenuo je formiranje anketnog odbora, koji bi trebalo da razmatra stanje u elektroenergetskom sektoru Crne Gore. Iz te opozicione partije je saopšteno da bi Anketni odbor imao ovlašćenja da dobije i analizira ugovor sa italijanskom kompanijom A2A, tehno-ekonomsko stanje u Elektroprivredi (EPCG) i plan aktivnosti za sledećih pet godina. Odbor bi razmatrao i Pravilnik o tarifama za električnu energiju, komercijalne ugovore, cene i količine isporučene struje, kao i potraživanja EPCG od Kombinata aluminijuma, Željezare i drugih direktnih potrošača. Vijesti

PODGORICA - Kompanija Siemens d.d. objavila je da je dovršila projekt modernizacije termoelektrane Pljevlja snage 235MW u Crnoj Gori. Ugovor u vrednosti preko 4 miliona evra potpisan je s Elektroprivredom Crne Gore sredinom prošle godine. Reč je rekonstrukciji čitavog električnog sistema i sistema automatizacije u ovoj baznoj termoelektrani elektroenergetskog sistema Crne Gore. Projekt modernizacije dovršen je u roku od samo šest mjeseci, ističu iz Siemensa. Energetika-net

ŠANGAJ - Kina planira da poveća udeo čiste energije u ukupnoj potrošnji energenata na 15 odsto u sklopu desetogodišnjeg programa unapređenja obnovljive energije, koji će uskoro biti predstavljen javnosti, objavljuje China Daily, citirajući direktora Nacionalne energetske uprave Džang Guobaoa. Vlada u Pekingu namerava da potroši milijarde dolara na izgradnju nuklearnih i solarnih elektrana, ekolskih farmi i na istraživanje tehnologije u sektoru obnovljive energije, izjavio je Džang. Prošle godine je udeo potrošnje obnovljive energije u ukupnoj potrošnji energenata u Kini iznosio 9,9 odsto prema 8,5 odsto iz 2008, navodi se u izveštaju kineske Nacionalne komisije za razvoj i reforme. Planom je predviđeno da do 2020. taj udeo poraste na 15 odsto.

ISTANBUL - Gasprom je snizio cenu prirodnog gasa koji će ove godine isporučiti Turskoj za 6,5 odsto, tako da će hiljadu kubnih metara ta zemlja plaćati 330 dolara. Za 2010. godinu ugovorene su isporuke od 19 milijardi kubnih metara pa će, uz popust koji je dobila od Gasproma, Turska uštedeti oko 400 miliona dolara, objavio je dnevni list Haber Turk. Ruski vicepremijer Igor Sečin je prilikom posete Turskoj prošle nedelje odobrio i likvidaciju duga Turkse za nepreuzet, a ugovoren gas u 2009. godini od 190 miliona dolara.

Ministar energetike Srbije Petar Škundrić izjavio je danas (10. mart 2010. godine) da nisu tačne informacije da će zajedničko preduzeće "Gazproma" i "Srbijagasa" - "Yugorosgaz" biti ukinut.

- "Gazprom" u svim državama koje snabdeva gasom ima svoje ćerke firme koje pod sličnim ili istim uslovima rade kao i kod nas - rekao je Škundrić novinarima u Privrednoj komori Srbije.

Škundrić je rekao da Srbija nikad nije plaćala penale na ugovorene a nepovučene količine gasa.

- Nisu tačne informacije da je u Srbiji gas bio skuplji nego u drugim državama koje se snabdevaju iz istih izvora kao i mi - rekao je Škundrić.

Prema ranijim navodima "Interfaxa", ruski "Gazprom" planira da reformiše svoj sistem izvoza gasa u Evropu isključujući iz prodajnog lanca nepotrebne posrednike.

MOSKVA - Ruski milijarder Mihail Prohorov jedini se od tajkuna, koje je nedavno javno prozvao Vladimir Putin, usudio da replicira ruskom premijeru izjavivši da je “dezinformisan” optužio njega i kolege zbog neispunjenja investicionih programa unutar privatizovanog sektora proizvodnje električne energije. “Premijer je verovatno imao netačne podatke vezane za investicione programe”, rekao je Prohorov i dodao: “Tačno je, međutim, da su sve kompanije, bez izuzetka odložile investicione programe, što je odobrio regulator tog dela privrede. Za to postoje objektivni razlozi, uključujući pad potrošnje”, preneo je izjavu tajkuna Interfax. Prošle nedelje Putin je zapretio da će kazniti vlasnike privatizovanih elektroenergetskih kompanija zbog neinvestiranja u gradnju novih kapaciteta, imenujući tada Prohorova, Vladimira Potanina, Leonida Lebedeva i Viktora Vekselbergera.

PRAG - Kompanija ČEZ ostvarila je u poslednjem kvartalu 2009. godine 39 odsto veću neto dobit u odnosu na isti period 2008. Čista zarada u pomenutom periodu iznosila je 7,8 milijardi čeških kruna (408 miliona dolara), u poređenju sa 5,8 milijardi u istom razdoblju prethodne godine. Glavni je razlog rasta neto dobiti najveće energetske kompanije u srednjoj Evropi (sa tržišnom kapitalizacijom od 24 milijarde dolara) je terminska prodaja električne energije. Ukupno u 2009.godini ČEZ-ova neto dobit porasla je 11 odsto na 51,5 milijardi kruna. ČTK

Kućni gasni kotlovi proizvode i struju
LONDON - Kućni gasni kotlovi, koji istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju predstavljeni su ove nedelje u Velikoj Britaniji.Takozvane mikro jedinice kombinovane toplotne i električne energije (micro CHP), kompanije Baxi izgledaju kao obični zidni viseči kotlovi na gas, osim što pored zagrevanja radiatora i vode, proizvode struju kao nusprodukt. Tačnije 1.800 do 2.400 kWh godišnje. Baxi Ecogen bi trebalo da se pojavi na tržištu u aprilu, a koštaće otprilike dva puta više od većeg tradicionalnog gasnog kotla – oko 5.000 funti. Prema procenama Baxi-ja, kombinacijom tzv. feed-in tarifa – povlašćenih cena za proizvođaće “zelene energije” – i manje potrošnje električne energije iz mreže, prosečan britanski potrošač može očekivati goodišnju uštedu u računu za struju od 350 do 400 funti. Drugim rečima, dodatna investicija u skuplji kotao isplatiće se za četiri do pet godina. Prvih 30.000 kupaca micro-CHP jedinice dobiće naime od države 10 penija za svaki proizvedenih kWh, plus 3 penija za svaki kWh isporučen u mrežu u periodu od 10 godina. The Guardian

FRANKFURT - Nemačka energetska kompanija E.ON razmatra prodaju svoje američke podružnice kako bi smanjila dugove, objavio je Bloomberg pozivajući se na neimenovani izvor upoznat sa situacijom. Analitičari procenjuju da američka firma, ranije poznata pod imenom LG&E, vredi oko 4 milijarde evra. Inače, E.ON je dobio američku firmu prilikom kupovine njenog ranijeg vlasnika, britanskog proizvođača električne energije PowerGen pre osam godina.

MOSKVA - Ruski premijer Vladimir Putin najavio je da će ruska vlada u 2010. godini investirati 1,3 milijarde evra u nuklearnoenergetski sektor. Ruska državna tvrtka Rosatom je objavila, pak, da će u nuklearne projekte uložiti 1,19 mlrd. evra sopstvenih sredstava, a da će zajedno s vladinim ulaganjima i kreditima ovogodišnji iznos investicija iznositi 4,01 mlrd. evra. Rosatom se obavezao da modernizuje i proširi pet nuklearnih elektrana u Rusiji i sagradi novu NE u Kaliningradskoj oblasti, prenosi Itar-Tass.

MOSKVA - Rusija će insistirati da dobije najmanje 50% udela u budućoj NE Belene u zamenu za 1,9 milijardi evra kredita. Prema ruskom Rosatomu, koji preko firme Atomstrojeksport kontroliša gradnju NE Belene, deonice bi namirile nedostatak državnih ili korporacijskih garancija koje Bugarska odbija da pruži. Stav bugarske vlade je da ruska strana za kredit ne bi mogla dobiti više od 15 - 20% udela, dok bi ostatak vrednosti kredita mogao biti otplaćen prodajom struje. Vlada je takođe odustala od plana da smanji svoj udeo na 20 - 30%, pa sada planira da zadrži udeo od 50%, javlja bugarski dnevnik Novinite.

BRISEL - Evropska unija je odabrala 43 velika projekta u koje će, u okviru svog energetskog programa, investirati rekordni iznos od 2,3 milijarde evra, odlučila je u četvrtak Evropska komisija (EK). Predsednik EK, Jose Manuel Barossoje rekao da je EU izvukla pouke iz nedavne gasne krize, koja je jedan od razloga zbog koga su se odlučili da odobre značajna finansijska sredstva za nove projekte u oblasti energetske infrastrukture. Od ukupnog paketa 200 miliona evra biće izdvojeno za gasovod Naccuko, kojim će se transportovati gas iz Kaspijskog jezera u Evropu. Sa daljih 100 miliona evra Unija će podržati gasovod ITGI koji spaja Italiju i Grčku, a oko 175 miliona evra će dati za gasovod koji povezuje sever Španije sa Francuskom. Ukupno će 910 miliona evra biti izdvojeno za 12 projekata spajanja električnih distributivnih mreža, a 1,39 milijardi evra za 31 projekat u industriji gasa za izgradnju gasovoda i gasnih skladišta. Sufinansiranjem dela projekata do visine od 50 procenata EU će svojim prilozima pomoći, kako bi se obezbedilo do 22 milijarde evra investicija iz privatnog sektora, saopštila je EK.

BRISEL - Evropa će investirati do 28 milijardi dolara u izgradnju elektroenergetske infrastrukture u narednih pet godina, radi obezbeđenja ključnih ciljeva u sektoru, uključujući povezivanja obnovljivih kapaciteta u prenosnu mrežu, rekao je generalni sekretar Evropske mreže operatora elektroprenosnih sistema (ENTSO-E). Konstantin Staschus je u intervju za EurActiv predstavio radnu verziju desetogodišnjeg plana razvoja evropske prenosne mreže, prvom dokumentu takve vrste, u kome se predviđa gradnja 35.000 km novih i rekonstrukcija oko 7.000 km postojećih dalekovoda u 34 evropske zemlje sa ukupno oko 300.000 km elektroprenosnih vodova. Čelnik ENTSO-E-a se nada da će Plan, doduše neobavezujući, potstaći Evropsku komisiju na pripremu šireg paketa dokumenata o potrebnoj energetskoj infrastrukturi, uključujući nove smernice za izgradnju Trans-evropskih mreža (TEN-E) koje se očekuju do kraja 2010. godine.

BRISEL – Malta je registrovala daleko najviši skok u cenama električne energije, prirodnog gasa i drugih goriva unutar Evropske unije, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Prema podacima statističke službe EU, cene energenata na Malti porasli su između minulih decembra ‘09 i januara ’10 za bezmalo 29 odsto. Drugo najveće poskupljenje registrovano je u Litvaniji, nešto iznad deset odsto. Ukupno je EU u istom periodu u proseku registrovala poskupljenje od blago iznad 1 odsto. Italija, Luksemburg, Češka republika, Letonija, Holandija i Slovačka su, naprotiv, u istom periodu zabeležile smanjenja u cenama struje, gasa i goriva. U 14 EU zemalja su između januara 2009. i januara ove godine smanjene cene energenata. EU u celini u proseku je u tom periodu imala smanjenja cena energenata od 3,4%, a u evrozoni 4,5%. Times of Malta

EK Srbiji i Bugarskoj za gasovod Dupnica-Niš daje 60 mil EUR

Srbija i Bugarska će budući gasovod od Dupnice do Niša graditi evropskim sredstvima, a Evropska komisija je za taj projekat namenila 60 mil EUR. Evrokomesar za energetiku Gunther Jotinger izjavio je u Sofiji da će sporazum o izgradnji gasovoda, kojim će se gas transportovati u oba pravca, biti potpisan u petak (5. mart 2010. godine) u Briselu.

Zamenik bugarskog ministra ekonomije i energetike Maja Hristova izjavila je sinoć da će sporazum potpisati predstavnici "Bulgartransgasa" i "Srbijagasa".

- Nije predviđeno formiranje zajedničkog preduzeća, već će budućim gasovodom upravljati svaka kompanija na svojoj teritoriji - objasnila je ona.

Predviđa se da izgradnja gasovoda bude završena do 2012. godine, ali bugarska strana smatra da je realnije da gas poteče 2013. ili 2014. godine.

Dužina gasovoda je 106 kilometara. Dupnica se nalazi u jugozapadnom delu Bugarske, na tranzitnom gasovodu.

Gas je već stigao do Niša, a sa uključenjem novog gasovoda gas će u domovima moći da dobije još oko 200.000 domaćinstava u jugoistočnoj Srbiji.

Moskva Rusija i Hrvatska potpisale su sporazum o priključivanju Hrvatske projektu gasovoda "Južni tok", posle pregovora premijera Vladimira Putina i Jadranke Kosor. Hrvatska premijerka je na sastanku sa Putinom u Gdanjsku početkom septembra 2009. predložila da deo tog gasovoda prođe preko njihove teritorije, a mesec dana kasnije je formirana zajednička radna grupa za razradu tog plana.
Prema rečima Jadranke Kosor, "sporazum otvara mogućnost za osnivanje zajedničkog preduzeća na paritetnim principima", prenela je ruska agencija Itar Tas. "Projekat je dobio široku međunarodnu podršku i u njegovu realizaciju su već uključene Bugarska, Grčka, Srbija i Slovenija", podsetio je ruski premijer."Korist za sve učesnike procesa je očigledna, pa i za Hrvatsku, koja se 1. marta priključila njegovoj realizaciji", rekao je Putin.

MOSKVA, MINSK - Uplatom poslednje tranše od 625 miliona dolara za 12,5 odsto akcija beloruske kompanije Beltransgas, u vlasništvo ruskog gasnog holdinga Gasprom prešlo je 50 odsto te firme zadužene za transport i distribuciju gasa u Belorusiji. Ugovor o prodaji 50 odsto akcija Beltransgasa za 2,5 milijardi dolara potpisali su Gasprom i Državni komitet za imovinu Republike Belorusije u maju 2007. godine, kada je i dogovoreno da ruski holding akcije beloruske kompanije plaća u četiri jednake tranše u periodu od 2007. do 2010. godine. Ukupnu vrednost aktive Beltransgasa kompanija ABN Amro je procenila na pet milijardi dolara, prenela je agencija RIA Novosti. Beltransgas, monopolista na beloruskom tržištu gasa, upravlja gasovodnim sistemom Belorusije, ukupne dužine 7.420 kilometara, sa 233 distributivne stanice i nekoliko podzemnih skladišta gasa.

NJUJORK – Rastuća potrošnja nafte u nadolazećim ekonomijama, Kini i Indiji pre svih, kao i na Bliskom istoku, vodiće značajnom rastu cena nafte u narednih nekoliko godina, pokazuju projekcije Barclays Capital-a i Bank of America. Ove dve finansijske institucije predviđaju barel od 100$ koliko iduće godine, a potom i osetno iznad tog nivoa. “Prosečna cena za tu sirovinu biće 2015. godine 137$”, tvrdi vodeći ekspert Barclays-a Amrita September. Vodeći ekspert Bank of America, Francisco Blakn, pak očekuje u 2011. barel na 105$, a u 2014. moguće 150$. Bloomberg

NJUJORK - Međunarodne naftne kompanije su velike i uticajne, ali su osuđene na izumiranje, kao dinosaurusi, ocenio je direktor italijanske energetske kompanije Eni Paolo Scaroni, u članku objavljenom u Wall Street Journal-u. On je stoga predložio međunarodnim naftnim kompanijama da aktivnije sarađuju sa nacionalnim , jer bi, u suprotnom, najveće nacionalne kompanije, kao što su ruska Gasprom, brazilska Petrobras i malezijska Petronas, mogle da prošire svoje prisustvo u inostranstvu i stvore jaku konkurenciju na globalnom tržištu. Scaroni podseća da u bilo kojoj zemlji sveta, sem SAD, prava na podzemne prirodne resurse imaju ne oni koji su vlasnici imovine na površini zemlje, već nacionalne vlade. Zbog toga su nacionalne naftne kompanije vlasnici 90 odsto svih naftnih rezervi u svetu, a međunarodne samo 10 odsto.

LONDON – Oštar pad potrošnje naftnih derivata, posebno u razvijenim zemljama, prinudio je mnoge naftne kompanije da defintiivno, na neodređeno vreme ili na duži rok zatvore svoje rafinerije, javlja Reuters. Trenutno su rafinerijski kapaciteti na globalnom nivou smanjeni od početka ekonomske krize za 1,4 miliona barela na dan.

SKOPLJE – Makedonija je ovih dana dobila prvu državnu kogeneracijsku elektranu, Energetika, koja će proizvoditi električnu i termalnu energiju. Očekuje se da skopska elektrana na prirodni gas, u vlasništvu državnog ELEM-a, godišnje proizvoditi do 160 GWh električne i 200 GWh termalne energije. U Makedoniji postoji još samo jedna kombinovana elektrana, Kogel Sever, koja je u privatnom vlasništvu, dok je u procesu gradnje takođe privatna Te-To. Energetika.NET

BUDIMPEŠTA - Razlog iza koga se kriju napadi na mađarsku naftnu kompaniju Mol i banku OTP mogla bi biti želja nekoga u Hrvatskoj da se preuzme kontrola nad Inom, piše mađarski portal Origo. Pozivajući se na neimenovani izvor iz naftne industrije, verovatno iz Mola, Origo piše da se u Ini pje dolaska Mađara nerazumno trošio novac, što je Mol zaustavio. Prema pisanju tog portala upravo je to mađarsku kompaniju učinilo izuzetno nepopularnom u poslovnim i političkim krugovima u Hrvatskoj. “Mol je preuzimanjem kontrole nad operativom Ine verovatno ugrozio nečije interese”, prenosi Origo.

LJUBLJANA - Slovenačka vlada je zadužila ministarstvo za prirodnu sredinu i prostorno uređenje da pripremi materijale kojima će pred Evropskom komisijom pokušati da dokaže da bi Italija izgradnjom gasnih LNG terminala kod Trsta kršila više međunarodnih konvencija i evropskih direktiva, izjavio je novi resorni ministar Roko Žarnić. Pre toga Slovenija će još jednom pokušati da bilateralnim kontaktima postigne dogovor da Italija odustane od gradnje tih terminala. STA

Pariz - Francuska gasna kompanija "Gaz de Frans Suec" (GdF Suec) potpisala je juče s ruskim "Gaspromom" memorandum o učešću u projektu izgradnje gasovoda "Severni tok", navedeno je u zajedničkom saopštenju. Dokument predviđa učešće GdF od devet odsto u operateru "Severnog toka" - kompaniji "Nord strim" i takođe omogućuje "Gaspromu" da od 2015. poveća isporuke ruskog gasa u korist GdF za 1,5 milijardi kubnih metara godišnje u odnosu na danas ugovorenih 2,5 milijardi kubika. Izvršni direktor "Gasproma" Aleksej Miler i rukovodilac GdF Žerar Mestrale su izrazili optimizam u pogledu mogućnosti za zaključenje sporazuma do početka izgradnje tog gasovoda, planiranog za april. "Severni tok", ukupnog kapaciteta od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, prostiraće se od zaliva Portovaja u Rusiji do Grajfsvalda u istočnoj Nemačkoj i povezivaće ruski sistem za transport gasa sa gasnom mrežom Evropske unije, podsetila je agencija Itar-Tas. GdF će dobiti po 4,5 odsto udela od nemačkih kompanija E.ON i BASF, kojima sada pripada po 20 odsto učešća u tom projektu. "Gasprom" je vlasnik 51 odsto akcija "Severnog toka", a preostalih devet procenata pripada holandskoj firmi "Gasuni". Prva linija gasovoda, kapaciteta 22,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, trebalo bi da bude puštena u rad 2011, a druga, istog kapaciteta, 2012.godine.

BUDIMPEŠTA - Predsednik mađarske vlade Gordon Bajnai predložio je na samitu država srednje i istočne Evrope o energetskoj bezbednosti, stvaranje energetskog trougla, koji bi povezao Baltičko i Jadransko more. Objašnjavajući ideju energetskog trougla, Bajnai je rekao da bi se severna tačka tog budućeg gasovoda nalazila u Poljskoj. Novi gasovod bi zatim krenuo ka istočnoevropskim državama, a završio bi se u Hrvatskoj, u terminalu na ostrvu Krku, rekao je mađarski premijer. Područje centralne i istočne Evrope ne bi smelo više da bude zavisno od jednog izvora energije, rekao je on, aludirajući na gas iz Rusije. U sadašnjoj privrednoj, finansijskoj, pa i energetskoj krizi uspeće samo oni koji se povežu, izrade zajedničku strategiju i deluju uz punu odgovornost i uzajamnu solidarnost, rekao je Bajnai. Evropska unija će 2014. formirati poseban energetski fond, koji će nam svima pomoći u realizaciji željenih investicija, ali i dotle imamo mnogo toga da uradimo, a ovo dsanas bi mogao da bude prvi korak, zaključio je Bajnai.

MOSKVA - Ruski ministar energetike Sergej Šmatko obelodanio je, posle posete Sofiji, da su se Rusija i Bugarska saglasile o početku gradnje NE Belene na proleće ove godine. U Sofiji je Rusija ponudila Bugarskoj kredit od 2 milijarde evra za NE Belene, s tim da gradnjom nuklearke i dalje rukovodi Rosatom. Očekuje se da će u projekat ući i novi strateški partneri umesto nemačke RWE koja se iz njega nedavno povukla, javlja bugarski dnevnik Novinite.

PARIZ - Francuska elektroenergetska kompanija EdF razmatra mogućnost kupovine dodatnog udela u firmi Edison, drugom po veličini italijanskom proizvođaču električne energije: Trenutno Edison zajednički kontrolišu EdF i italijanska energetska kompanija A2A. Prema nagađanjima, EdF bi ponudio deo svojih energetskih objekata i gotovinu u ukupnoj vrednosti od 1,6 milijardi evra za kupovinu 31% Edisona od A2A-e i partnera. Navodno bi ceo posao mogao biti završen za nekoliko nedelja, javlja Reuters.

PRAG – Nemački kolos RWE počeo je prodaju električne energije u Češkoj. RWE za sada ima klijente u delu industrijskih potrošača. Ulazak RWE-a predstavlja direktnu pretnju domaćem ČEZ-u, jer na domaćem tržištu dobija konkurenta koji proizvodi četiri puta više struje od ukupne češke godišnje proizvodnje, piše Reuters. Ulazak na češko tržište do leta ove godine najavila je i španska Iberdrola.

MOSKVA – Rumunija bi mogla izbaciti Bugarsku iz projekta Južni tok, ocenjuje Glas Rusije komentarišući ovonedeljnu najavu Bukurešta da će uraditi studiju izvodljivosti svog učešća u tom projektu. Bugarska taktiziranja sa Moskvom, iza kojih stoju želja da izbori što višu cenu za tranzit gasa preko svoje teritorije, mogu se Sofiji obiti o glavu, dodaje radio. Činjenica je da trenutno Bugarska naplaćuje ispod tržišne cene tranzit ruskog gasa u Tursku, Grčku i Makedoniju, pa je Sofija ponudila Moskvi dve opcije – poskupljenje tranzita ili povoljniju cenu za gas koji ta zemlja uvozi.

MOSKVA – Bugarska je “definitivno precenila svoju ulogu u projektu Južni tok”, kaže Genadij Šmal, predsednik Unije ruskih naftnih i gasnih industrijalaca. On dodaje da je Južni tok još u fazi dizajniranja, što znači da se može opredeliti bilo za pravac preko Bugarske, Rumunije ili trećim putem. Sve će zavisiti od uslova koje budu tražile tranzitne zemlje. Bugarska uopšte nije toliko značajna da bi mogla odložiti realizaciju ovako obećavajućeg projekta, jer lako može biti zamenjena drugim igračem, konstatuje Šmal. Glas Rusije

MOSKVA – Rusija će odobriti Turskoj popust na cenu izvoznog prirodnog gasa, objavljuje poslovni dnevnik RBC ne pominjući pri tom konkretne cifre. Vicepremijer Rusije Igor Sećin o ovome razgovara u Istanbulu sa turskim kolegama. Turski mediji su ranije nagoveštavali da bi Ankara mogla dobiti popust na cenu gasa i moguću reviiju kontroverzne klauzule “uzmi-ili-plati” (ToP), kojom klijenti moraju da plate i za nepreuzete, a ugovorene koliine gasa.

KIJEV - Ukrajinska premijerka Julija Timošenko je najavila da bi njena zemlja uskoro mogla ući u carinsku uniju s Rusijom, što će joj doneti popust na cenu uvoznog ruskog gasa. Timošenko je rekla da se prema njenim informacijama novoizabrani predsednik Viktor Janukovič već dogovorio s Rusijom da uskoro potpiše sporazum o ulasku Ukrajine u carinsku uniju. Rusija bi zauzvrat trebala sniziti cene gasa za 20-30 odsto, kazala je Timošenko. Kommersant

VAŠINGTON – Američka Federalna energetska regulatorna komisija (FERC) odobrila je kompaniji Google licencu za kupovinu i prodaju električne energije. Google je krajem prošle godine zatražio licencu za svoju podfirmu Google Energy, pošto je menadžment jedne od najuspešnijih svetskih kompanija ocenio da joj je efektivnije da sama snabdeva strujom svoje ogranke, uključujući baze podataka, nego da kupuje električnu energiju. Licenca FERC-a međutim ostavlja ovom IT kolosu mogućnost da u poslovni portfolio ukljući i trgovinu energijom. ThisIsMoney

BERLIN - Nemačka vlada je na mukama u nastojanju da smanji potsticajne (feed-in) tarife za struju proizvedenu iz solarne energije, jer je ta namera ujedinila u front otpora solarnu industriju i ukupno 60.000 nemačkih domaćinstava koja su se opredelila da investiraju u “mikro-solarne elektrane”. S druge strane, teret subvencionisanih cena, koje je uvela prethodna vlada u koaliciji sa “zelenima”, sada pada na teret ostalih potrošača struje u Nemačkoj. Zbog toga je sadašnja vlada revidirala ugovore koju su garantovali za narednih 20 godina fiksne feed-in tarife za proizvođače solarne energije i smanjila od 1. januara za 9 odsto cene po kojoj je elektroprivreda bila dužna da otkupljuje tako dobijenu struju. Novo smanjenje najavljeno je za april ove godine, ali je to izazvalo talas protesta kod proizvođača solarne opreme i energije. S druge strane predstavnici potrošačke organizacije German Consumer Advice Federation brane namere vlade i navode da će u suprotnom, na bazi troškova pokrivanja feed-in tarifa, prosečno nemačko domaćinstvo ove godine imati uvećan račun za 50 do 100 evra. Oni navode da se proizvodnja solarne energije uvećala prošle (a porašće i ove) godine za 8.000 gigavat-časova. DPA

SOFIJA – Sva tri prodavca električne energije u Bugarskoj zatražili su povećanje cena struje, saopštio je čelnik regulatorne Državne komisije za energiju i vodu (DKEVR), Angel Semerdžiev. ČEZ, koji snabdeva potrošače na zapadu Bugarske, želi povećanje tarifa od devet odsto. Austrijski EVN, koji posluje na jugoistoku Bugarske traži poskupljenje od 2-3 odsto, dok je nemački E-ON, distributer na severoistoku Bugarske, zatražio povećanje cena od 5-10 odsto. Semerdžiev je nagovestio da će DKEVR verovatno odobriti podizanje cena struje od 4-5 odsto. Počev od jula ove godine, računi za električnu energiju u Bugarskoj zavisiće od kvaliteta isporučene struje, pa će potrošačima sa stalnim problemima u tom pogledu biti odobrena smanjenja računa, pišu sofijske Novinite.

ZAGREB - Odlukom da se same upuste u izgradnju skraćenog naftovoda PEOP, rumunske i srbijanske kompanije dale su do znanja da, nakon sedam meseci, više neće čekati hrvatski Janaf, kao i slovenačke i italijanske firme da se uključe u Panevropski naftovod koji je trebalo da ide do Trsta, piše zagrebački Poslovni dnevnik. List dodaje da se Janaf, zahtevom za zamrzavanje statusa, sam isključio iz tog projekta, zbog neizvesnosti kakvu će odluku doneti italijanske i slovenačke kompanije bez kojih je za njega ceo projekat besmislen. Janaf je ipak sebi hteo ostaviti odškrinuta vrata za eventualno kasnije uključivanje, ali izgleda da rumunske i srbijanske kompanije nisu raspoložene da prihvate taktiku "hoću-neću", pa će PEOP kraj, umesto u Trstu, imati u Pančevu, konstatuje PD.

ZAGREB - Od 1. aprila poskupljuje struja u Hrvatskoj, ali još nije poznato za koliko, piše Business.hr. Pregovori s Ministarstvom privrede su u toku, a za dve nedelje trebalo bi da se donese konkretan predlog. "Mi smatramo da jedino poskupljenje veće od 17 odsto može zadovoljiti našu proizvodnju", izjavio je za HRT član Uprave HEP-a Miljenko Pavlaković. Predstavnici sindikata odgovaraju da HEP svoje “neracionalnost u poslovanju i brojne nezakonite radnje pokušava sa podizanjem cena električne energije prevaliti na leđa i onako onemoćalih hrvatskih građana i privrede”. Inače, u medijima su se poslednjih dana pojavile špekulacije da bi struja mogla da poskupi čak 50 posto.

LONDON - Nafta se kretala u relativno uskom rasponu od plus minus 15$ od početka oktobra prošle godine, odnosno između 69$ i 84$ po barelu. Glavni ekonomista BP-a Christoph Ruel smatra da se može očekivati da barel do kraja godine ostane u tom rasponu. Cene su se sa rekordnih 147$ u julu 2008. na kraju te godine bile srozale na 33$. UPI

LONDON – Ekonomisti British Petroleuma ne veruju u procene analitičara da će potrošnja nafte uskoro biti obnovljena. Glavni ekonomista britanske kompanije Christoph Ruel navodi da će najmanje tri godine biti potrebno da se potrošnja vrati na pred-krizne nivoe, “čak i da dobra vremena nastupe sutra”. On kaže da rezervni proizvodni kapaciteti ograničavaju procene o rastu potrošnje, koje su iznosile neke institucije. UPI

LONDON – Konačan dogovor o realizaciji projekta razvoja 3,8 biliona m3 gasom bogatog depozita Štokman u Barencovom moru zavisiće od ishoda razvoja američkog potencijala gasnih škriljaca, saopšteno je iz Gazproma. Ruski partneri u projektu, Total i Statoil saopštili su prošle nedelje da su odluku o početku razvoja Štokmana odložili zbog neizvesnosti američkog uvoza LNG-a proizvedenog iz tog polja, zbog tzv “revolucije gasnih škriljaca” na američkom tržištu. Neftegaz.ru

NJUJORK - Američki kolosi Exxon Mobil, ConocoPhillips i Chevron, kao i Shell zakupljuju zemlju u Evropi radi eksploatacije gasnih škriljaca, što bi moglo smanjiti globalnu potražnju za LNG-om, saopšteno je iz investicione banke JPMorgan Chase & Co. Exxon je zakupio područja u Nemačkoj i Mađarskoj i zatražio dozvole za Poljsku, dok su Conoco i Chevron već u Poljskoj, a Shell u Švedskoj. Zapadna Evropa bi mogla imati 510 biliona kubnih stopa gasa iz škriljaca, procenjuje JPMorgan i dodaje da je to dovoljno da “hrani” Nemačku gasom u narenih 175 godina. Evropski gasni škriljci dovoljni su da nadomeset uvoz 20 miliona tona LNG-a godišnje do 2015. i oko 60 miliona tona godišnje do 2020.

MOSKVA - Grčka će zatražiti od Rusije da joj odgovori ima li dovoljno nafte za popunjavanje naftovoda Burgas-Aleksanrupolis, izjavio je u utorak zamenik grčkog ministra energetike Janis Maniatis. O tom projektu su u Moskvi razgovarali premijeri Jorgos Papandreu i Vladimir Putin. Glavno pitanje je ima li dovoljno nafte, rekao je Maniatis i dodao da je za efikasan rad tog naftovoda neophodno najmanje 50 miliona barela nafte godišnje. Premijeri su se posle razgovora ograničili na izjavu da će projekat biti nastavljen u skoroj budućnosti, čak i ako Bugarska suspenduje učešće zbog daljih ispitivanja,
Projekat naftovoda Burgas-Aleksandrupolis predložila je Rusija 90-ih godina prošlog veka, radi diversifikacije puteva za izvoz ruske nafte. Rusija je od tada izgradila naftovode na Baltiku i tihookeanskom regionu, a neki stručnjaci sumnjaju da će Rusija imati dovoljno resursa za popunjavanje svih tih naftovoda, podsetio je Rojters. Moskva je, sem toga, obećala da će učestvovati u konkurentskom projektu naftovoda Samsun-Džejhan, koji će zaobilaziti zakrčene moreuze Bosfor i Dardaneli.

BUKUREŠT - Građani Rumunije plaćaju najnižu cenu za prirodni gas i električnu energiju u Evropskoj uniji, pokazuju najnoviji podaci EUROSTAT-a, ali te prednosti poništavaju vrlo niske plate Rumuna. Primera radi, iako prosečan stanovnik Luksemburga plaća 2,5 puta veće račune za gas, odnosno 3 puta veće za struju, njegova je plata (inače najviša u EU) čak 11 puta veća od rumunske. Slično je i u Francuskoj gde građani plaćaju dva puta veće račune za gas i struju, ali imaju devet puta veće plate od rumunskih, prenosi rumunski portal Nine'o'Clock.

BRISEL - Günter Oettinger, novi komesar EU za energiju, vodiće tešku bitku sa nacionalnim interesima u realizaciji tzv. trećeg paketa liberalizacije tržišta električne energije i prirodnog gasa, upozorava energetski ekspert Georg Zachmann. U intervjuu za EurActiv on kao najveću pretnju izdvaja neuspeh u realizaciji prethodnih mera, odnosno odbijanje jednog broja velikih kompanija (na primer RWE) da razdvoje delatnosti proizvodnje i prenosa. Nova Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER), sa sedištem u Ljubljani, neće imati dovoljno ovlašćenja da nadjača nacionalne interese u oblasti investiranja u energetiku, smatra Zachmann, koji je i energetski konsultant vlada Ukrajine i Belorusije.

MOSKVA – Vicepremijer Rusije Igor Sećin predlaže da vlada preuzme punu kontrolu izvoza nafte i derivata iz te zemlje, što posmatrači tumače kao vraćanje sistema monopola u ovoj oblasti kakav je postojao u vreme sovjetske ere, prenosi Reuters. Agencija je imala uvid u dokumenta koja je Sećin nedavno izneo na sastanku sa ministrima energije i saobraćaja, kao i čelnicima državne bezbednosti FSB (raniji KGB), te predstavnicima carine. Protokol sa sastanka konstatuje da sve pomenute strane treba da ubrzaju rad na predlogu da državni naftovodni monopolista Transneft preuzme punu kontrolu ugovaranja izvoza nafte i derivata.

SOFIJA – Bugarska regulatorna Državna komisija za energiju i vodu odobrila je Gazpromovoj kompaniji Gazprom Marketing & Trading licencu na 20 godina za prodaju električne energije u toj zemlji. Gazpromova podfirma je zahtev za licencu podnela u avgustu prošle godine, a regulator je odobrenje izdao na dan kada je čelnik ruskog kolosa iznenada posetio Sofiju (16.februara), gde su ga primili najpre predsednik Paravanov, a potom i premijer Borisov. Gazprom Marketing & Trading već posluje na tržištu električne energije u V.Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švajcarskoj. Focus

Uskoro odluka o kompenzaciji Bugarskoj od 300 miliona evra
BRISEL – Savet Evrope će u maju ili junu 2010. godine doneti konačnu odluku o alokaciji 300 miliona evra kompenzacija za Bugarsku zbog zatvaranja 3. i 4. reaktora ruske proizvodnje u NE Kozloduj, najavio je bugarski ministar inostranih poslova Nikolaj Mladenov. Bugarska razmišlja o dogradnji nova dva reaktora u NE Kozloduj kojima bi se nadoknadilo zatvaranje ruskih reaktora, uz učešće inostranik kompanija. Prema proceni španske kompanije Iberdrola, njihova bi dogradnja tražila investiciju od 2 mlrd. evra po reaktoru, prenosi portal Focus.

SOFIJA – Rusija je ponudila Bugarskoj zajam od dve milijarde evra za gradnju, u periodu od dve godine, nuklearke Belene. Sa ovom ponudom u Sofiju je došao generalni direktor Rosatoma Sergej Kirijenko, obelodanio je bugarski ministar privrede, energije i turizma Trajčo Trajkov. Moskva već tri godine nudi finansiranje gradnje druge bugarske nuklearke. Trajkov je rekao da je još nejasno kakav oblik finansiranja nudi Rusija, a ne odbacuje mogućnost da Moskva u zamenu za finansiranje dobije udeo od 20 do 30 odsto u elektrani. Sofija želi da proda deo svog kontolnog (51%) paketa u projektu i pregovara sa potencijalnim investitorima sa Zapada. Energetika.NET

VILNJUS – Ustavni sud Litvanije ispitaće validnost ugovora iz 2004. kojim je svojevremeno vlada te zemlje prodala Gazpromu udeo od 34% u kompaniji Lietuvos dujos, kao i naknadni aneks kojim se, na zahtev ruske strane, odrekla prava na regulisanje cena gasa za velike potrošače. Grupa parlamentaraca zatražila je arbitražu suda ocenjujući da je odluka vlade da odustane od regulisanja cena za tzv. kvalifikovane kupce protivna nacionalnim interesima Litvanije, a u interesu Rusije i Gazproma, prenosi RIA Novosti.

Tehnička radionica o elektroenergetskim interkonekcijama u Mediteranu održana je u Briselu od 8. do 9. februara. Stvaranje još integrisanijeg Mediteranskog tržišta energetike je od primarne važnosti za sve veće energetske potrebe u južnomediteranskim državama, uz favorizovanje obnovljivih energetskih izvora i izvora sa niskom emisijom ugljenika i energetske efikasnosti. Na „Petoj Evro-mediteranskoj energetskoj ministarskoj konferenciji“ održanoj na Kipru, ministri i komesari su podržali Ministarsku deklaraciju i prateći Prioritetni akcioni plan za period 2008 - 2013. za evro-mediteransku saradnju u oblasti energetike. Na pariskim sastanku na vrhu održanom 13. jula 2008. šefovi država i vlada evropskih i mediteranskih država osnovali su Uniju za Mediteran što je dalo novi podsticaj regionalnoj saradnji. Vodeći projekat Unije za Mediteran u oblasti energetike predstavljaće Mediteranski plan za korišćenje sunčeve energije.

Plan treba da ostvari dva komplementarna cilja: razvoj 20 GW novih energetskih proizvodnih kapaciteta na osnovu obnovljivih izvora i ostvarenje značajnih energetskih ušteda u oblasti Mediterana do 2020. godine, čime se vodi računa i o proizvodnji i potrošnji. Na osnovu pilot projekata započetih tokom 2009-2010. očekuje se do kraja 2020. godine izrada master plan za angažovanje obimnih investicija. Komisija je započela identifikacionu studiju za Mediteranski plan za korišćenje sunčeve energije kao podršku realizaciji.

Mediteranski plan interkonekcije (poznat kao i ’’Mediteranski energetski prsten’’) jedan je od pet prioriteta prepoznatih u Drugoj analizi o strateškoj energiji. Cilj je završetak energetskih interkonekcija, povezivanje Evrope sa Južnim Mediteranom putem elektroenergetskih i gasnih interkonekcija koje će unaprediti energetsku sigurnost, a tamo gde je to moguće i olakšati energetske razmene između južnomediteranskih država i pomoći razvoju ogromnog sunčevog i vetro-energetskoj potencijala. Interkonekcije obuhvataju Zapadni Balkan i Tursku. Što se tiče električne energije, suštinsko pitanje je utvrđivanje rešenja za razvoj regionalne elektromreže i optimizacija elektrokoridora kako na pravcu jug-jug tako i na pravcu jug-sever sa posebnim fokusom na integraciju novih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Što se tiče gasa, razvoj interkonekcija je prilika da se gradi na osnovu postojećih ili planiranih interkonekcija (ka Španiji, Italiji, i Grčkoj) i proširi mreža cevovoda EU ka udaljenim regionima poput Iraka pa čak i zemalja Zaliva/ Saudijsko-arabijskog poluostrva. Gasne interkonekcije bi se, na primer, mogle proširiti na čitav arapski gasni cevovod čime bi se povezao Egipat sa Turskom, a gradilo bi se na postojećoj ili bi se gradila nova TNG infrastruktura.

Komisija osnovala dve nove generalne direkcije za energiju i klimatske aktivnosti

Evropska komisija je 17. februara u Briselu donela niz odluka za sprovođenje organizacionih efekata prosleđivanja portfolia komesarima. Stvorene su dve nove generalne direkcije (GD): GD za energetiku (ENER) i GD za klimatske aktivnosti (CLIM). GD za energetiku čine sektori iz bivše GD za transport i energetiku, koja je pokrivala energetska pitanja, kao i Stručna grupa za energetiku koja će preći iz GD za spoljne odnose. Pozicija generalnog direktora namenjena je Britancu Filipu Lavu, trenutno gen. direktor GD za konkurenciju.

U cilju daljeg razvoja strateškog pristupa komisije po pitanju istraživanja, osnovana je stručna grupa kojom će predsedavati generalni sekretar. Ovim će započeti strateško promišljanje na nivou Komisije o planiranju budžeta namenjenom istraživanju, stepenu eksternalizacije u upravljanju programima istraživanja, i vezama između istraživanja i drugih politika, u organizacionim uslovima.

BUDIMPEŠTA - Proces izdavanja dozvola za dva nova (po 1.000 MW) reaktora u mađarskoj nuklearki Paks može biti završen do 2015. godine, a izgradnja u razdoblju 2020 - 2025. godine, najavio je izvršni direktor elektrane. Vrednost projekta iznosi 7,3 milijarde evra. Više inostranih firmi već je pokazalo interesovanje za učešće, a među njima su ruski Atom Stroj Eksport, japanska Toshiba s američkim Westinghouseom i zajednička firma francuske Areve i japanskog Mitsubishi Heavy Industriesa. NE Paks u proizvodnji električne energije u Mađarskoj učestvuje sa 42,9 %, javlja Budapest Business Journal.

BRISEL – Evropska komisija je odobrila holandskoj elektroenergetskoj kompaniji TenneT kupovinu udela u prenosnoj mreži nemačkog kolosa E.ON, EOAN.XE. TenneT, u vlasnišvt vlade Holandije, plaća 1,1 milijardu evra za E.ON-ovu prenosnu visokonaponsku mrežu pod imenom Transpower Stromuebertragungs GmbH, ili TPS, koja ide od granice Danske sa severnom Nemačkom do Austrije na jugu. (Dow Jones)

MINSK – Beloruske vlasti nude Gazpromu gradnju nekoliko elektrana u toj zemlji, u zamenu za popust u ceni izvoznog gasa, piše neftegaz.ru. Ako se posao dogovori, postaće praksa u poslovanju gazproma sa Minskom, dodaje portal prenoseći pisanje Kommersanta. Slična šema važila je i ranije, samo što je Belorusija, umesto tržišta struje, omogučila Gazpromu kontrolu 50-procentnog udela u transportnoj gasnoj kompaniji Beltransgaz. Belorusija sada plaća 1.000 kubika ruskog gasa 168,8$, ali je tražila popust na 150$, što na godišnjem nivou iznosi oko 400 miliona dolara.

MOSKVA - Gazprom planira da u 2010. poveća proizvodnju 12,5 odsto, na 520 milijardi kubnih metara, saopštili su za Reuters neimenovani izvori, upoznati sa rezultatima susreta predstavnika tog koncerna sa investitorima. Gazprom je prošle godine smanjio proizvodnju na 461 milijardu m3, sa 551 mlrd.m3 u 2008, podsetila je agencija. Kompanija procenjuje da će njen prihod od izvoza ove godine iznositi 51 milijardu dolara. Gazprom planira da u 2010. isporuči Evropi oko 160,8 milijardi kubnih metara gasa, u poređenju sa oko 140 milijardi kubika lane.

LONDON - Svetska eksploatacija nafte će dostići vrhunac 2015. godine, posle čega će nastupiti nezadrživ pad, prognozirala je u najnovijem izveštaju britanska organizacije Peak Oil Group. Na vrhuncu, prema proračunu te organizacije, svetska produkcija će dostići 92 miliona barela dnevno. Neophodni kapaciteti za proizvodnju tih količina biće aktivirani već krajem 2010. godine. Eksperti stoga smatraju da se uskoro može očekivati da cena barela dostigne nivo od 100 dolara, pa i više.

Završena studija izvodljivosti za gradnju "italijanskih" hidroelektrane na Ibru

Završena je studija izvodljivosti za gradnju hidroelektrana na reci Ibar, potvrđeno Radio televiziji Srbije (RTS) u italijanskoj kompaniji "Seči". Italijani planiraju izgradnju 10 hidroelektrana na Ibru. Studija izvodljivosti je završena, potvrđeno je RTS-u u italijanskoj kompaniji "Seči", ali ne iznose detalje projekta za koji sa EPS-om imaju potpisan sporazum. Zajednička radna grupa, ovih dana usaglašava detalje studije i ona će najkasnije do polovine marta biti predstavljena javnosti.
Predviđeno je da se male hidroelektrane na Ibru, ukupne snage oko 110 megavata, grade na Ibru od Raške do Kraljeva. Nacrt do koga je RTS došao, predviđa 14 lokacija, a gradilo bi se 10 hidroelektrana.
Stanovništvo tog područja negoduje zbog narušavanja prirodnih resursa reke, ali i priobalja Ibra. U Ministarstvu energetike i EPS-u tvrde da su predviđene kaskadne hidroelektrane uklopljene u prirodni ambijent tog kraja i njegove istorijske spomenike.

I pojedini stručnjaci negativno ocenjuju projekat ističući da nije dobro obnovljive izvore davati na korišćenje drugim zemljama, iako to dozvoljavaju najnovije energetske direktive Evropske unije.
Nikola Nikolić iz "Enerdži sejving grupe" kaže da direktiva omogućava da treća država investira u neku drugu državu i da koristi njen obnovljivi potencijal energije, ne ulazeći u razloge zašto je to urađeno; da li je to političke ili ekonomske prirode.
Ministar energetike u vladi Srbije Petar Škundrić ističe da je korist od tog posla u upošljavanju domaćih firmi i prihoda iz cene te struje koja će, kaže, biti do pet puta viša od komercijalne cene električne energije u Srbiji.
"Sporazumi koji su potpisani sa italijanskom Vladom predviđaju, da bismo u eventualnom nedostatku čiste energije u Srbiji, mi imali pravo da raskinemo taj sporazum sa italijanskim partnerima i tu energiju koristimo za naše potrebe", objasnio je ministar Škundrić.

U Bukureštu je nedavno održan radni sastanak delegacija Gazproma, koju je vodio Aleksander Medvedev, zamenik predsednika UO, i rumunskih zvaničnika na čelu sa Marcel Piteiu-om, državnim sekretarom Ministarstva ekonomije. Razgovaralo se o bilateralnoj saradnji u energetskom sektoru, mogućnostima uvoza ruskog gasa, partnerstvu sa Romgasom u gradnji podzemnih skladišta i saradnji sa Transgasom o transportu i tranzitu. Takođe se govorilo o mogućoj saradnji u proizvodnji električne energije.

Saradnja sa Rumunijom za nas ima strateški značaj, sigurni smo da će se dalje razvijati. Već tri decenije sarađujemo na obostranu korist, a namera je da povećamo enegetsku sigurnost snabdevanja evropskih zemalja, izjavio je tim povodom Medvedev.

Rumunija je izrazila interes za učešće u projektu Južni tok i obezbediće ruskim partnerima potrebne podatke i uslove za izradu studije izvodljivosti gasovoda kroz Rumuniju. Rumunija se, dakle, priključuje grupi zemalja uključenih u projekat Južni tok, a do sada su to Bugarska, Srbija, Mađarska, Grčka i Slovenija. Uskoro se očekuje i pristupanje Austrije.

U "Petrohemiji" se proizvodnja neće prekidati

Pančevačka "Petrohemija" neće obustaviti proizvodnju, a nedostatak sirovina, ranije ugovorenih sa Naftnom industrijom Srbije, nadomestiće iz unutrašnjih rezervi, saopšteno je sinoć (18. februar 2010. godine) iz tog preduzeća.

Kako se navodi, rukovodstvo "Petrohemije" će, uz podršku Vlade Srbije, nastaviti razgovore sa rukovodstvom NIS-a oko povećanja količina isporuka sirovog benzina, jer je to u skladu sa investicionim planovima kompanije.

- Nadamo se da će u najkraćem roku biti prevaziđeni problemi u vezi sa isporukom dodatnih količina sirovine od strane NIS-a - navodi se u saopštenju koje je potpisao vršilac dužnosti generalnog direktora Saša Pavlov.

EBRD i "Srbijagas" potpisali ugovor o kreditu vredan 150 mil EUR

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Javno preduzeće "Srbijagas" potpisali su danas (18. februar 2010. godine) u Beogradu ugovor o kreditu od 150 mil EUR.

Taj dokumet su potpisali direktorka EBRD za Srbiju Hildegard Gacek i generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, a potpis na garancije za kredit je u ime Vlade Srbije stavila ministarka finansija Diana Dragutinović.

Odbor direktora EBRD odobrio je 9. februara kredit "Srbijagasu" za unapređenje gasovodne mreže i izgradnju novog podzemnog skladišta gasa u Srbiji.

Ta međunarodna finansijska institucija će, u okviru projekta, finansirati i obnovu 40% gasovodne mreže u Srbiji, a deo novca biće iskorišćen i za refinansiranje kratkoročnih kredita "Srbijagasa".

SOFIJA - Bugarska će umesto gradnje nove nuklearke, najverovatnije izgraditi dodatni reaktor u postojećoj NE Kozloduj, kapaciteta najmanje 1.000MW, izjavio je bugarski ministar privrede, energetike i turizma Trajčo Trajkov. Elektrana sada radi sa dva reaktora po 1.000 MW, dok su zbog odluke Evropske unije van pogona četiri stara ruska reaktora po 440 MW. Ministar Trajkov procjenjuje da će izgradnja dodatnog reaktora biti jeftinija od planirane izgradnje NE Belene, skupe oko 10 milijardi evra . Posle povlačenja nemačkog RWE iz projekta, a potom i francuskog EDF, kao konsultanta, Trajkov je najavio skoro raspisivanje tendera kojim bi se pokušali privući novi inostrani partneri. Ako se pokaže da nema interesovanja, išlo bi se na dokapitalizaciju Kozloduja, preneo je dnevnik Novinite.

MILANO - Italijanska kompanija Eni blizu je dogovora sa Evropskom unijom, koji bi izbegla drakonsku kaznu u visini 10 odsto ukupne vrednosti godišnjih prodaja, u zamenu za prodaju tri svoja gasovoda. Evropska komisija bi odustala ot tužbe protiv italijanskog kolosa, zbog ograničenja pristupa konkurenciji gasovodima, ako Eni proda gasovode Transitgas i TENP na tržištu, odnosno gasovod TAG jednoj italijanskoj državnoj kompaniji, saznaje Reuters.

LONDON – Velika Britanija najverovatnije neće moći da ispuni uslov EU da do 2020. proizvodi 15 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, pokazuju prognoze koje je objavila vlada u Londonu. Obnovljivi izvori trenutno zahvataju svega tri odsto od ukupne proizvodnje električne energije u Britaniji. Sve EU vlade moraju do 30.juna podneti Briselu nacionalne akcione planove za ispunjenje ove ključne premise u borbi protiv emisije štetnih gasova. Prema podacima do kojih je došao The Telegraph, Velika Britanija će u 2015. podići pomenuto učešće ne svega 6,6%, pa je meta zacrtana za 2020. verovatno nedostižna. U tom slučaju, zemlja koja ne ispuni kvotu moraće manjak da pokrije kupujući višak zelene energije koju proizvede neka druga članica.
Električna energija proizvedena iz čistih izvora biće “etiketirana” u Velikoj Britaniji, kako bi potrošači znali da kupovinom te struje podržavaju proizvođače koji premašuju obaveze u smanjenju emisija štetnih gasova, piše The Guardian. Britanski energetski regulator Ofgem naveo je da tamošnji proizvođači struje moraju da dokažu da ispunjavaju taj uslov za dobijanje certifikata i oznake koja bi im dala dodatnu naklonost potrošača. Trenutno, inače, svega dva odsto Britanaca trenutno kupuje zelenu energiju.

LONDON – Potpredsednik Gazproma Aleksandar Medvedev rekao je da obnovljii izvori i gas iz škriljaca ne mogu zameniti mesto prirodnog gasa kao energetske sirovine. Medvedev u intervjuu za Daily Telegraph ocenio da planovi Velike Britanije da iz energije vetra i drugih alternativnih izvora podmire do 2020. godine 30% proizvodnje energije u toj zemlji nisu ekološki opravdaniji, niti ekonomski uporedivi sa uvećanjem kapaciteta na prirodni gas. Medvedev, naime, navodi da je racionalnije izgraditi dodatne elektrane na “plavo gorivo” umesto gradnje hiljada novih vetrenjača. U tom slučaju će osnovni cilj - smanjenje emisija štetnih gasova biti ostvaren uz tri puta manja ulaganja, dodao je on. Potpredsednik Gazproma takođe ne veruje u budućnost eksploatacije gasnih škriljaca u Evropi, “jer bi to izazvalo zagađenje izvoza pijaće vode”.

RIM - Italijanska vlada usvojila je u sredu zakonski dekret o izboru mesta na kojima će se graditi nove nuklearke koje bi trebalo da pokriju 10% energetskih potreba zemlje. Ministar privrede Claudio Scajola je najavio početak gradnje nuklearki za 2013., a početak proizvodnje struje do 2020. godine. Italija je bila treća zemlja u svetu, posle SAD i Velike Britanije, koja je šezdesetih razvila nuklearnu energiju za elektrane. Na referendumu održanom 1987. godine, posle katastrofe u Černobilu 1985. Italijani su odbacili nuklearnu energiju i zatvorili četiri postojeće NE. Na osnovu usvojenog zakona formiraće se agencija za nuklearnu sigurnost preko koje će zainteresirane energetske firme predlagati projekte i mesta za gradnu nuklearki. ANSA

SOFIJA – Ruski Gazprom zatražio je od bugarskog Državnog povereništva za regulaciju energetike i vodoprivrede (DKER) licencu za prodaju električne energije u toj zemlji. DKER je objavio da će razmotriti zahtev. Licenca se u Bugarskoj izdaje na pet godina. Gazprom Marketing & Trading već prodaje električnu energiju u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švajcarskoj, javlja bugarski dnevnik Novinite.

RIJEKA - Jadranski naftovod (Janaf), ostvario je prošle godine 25,2-postotni rast prihoda, udvostručio dobit i najavio novi investicioni ciklus vredan 2,9 milijardi kuna. Prošlogodišnji prihod iznosio je 464,9 milijuna kuna, što je oko 42 posto više od plana Uprave. Na porast prihoda u kunama uticao je rast kursa američkog dolara jer Janaf prihode ostvaruje u dolarima. Lani je prevezeno 6,9 miliona tona nafte, što je 9,2% više od bilansa iz 2008. Istovremeno je neto dobit porasla sa 53,6 na 119 miliona kuna. Uprava u ovoj godini očekuje rast prihoda od 7,1% u odnosu na 2009. godinu. Do 2014. Janaf planira ulaganja 2,9 milijardi kuna u povećanje kapaciteta naftnih skladišta sa trenutnih 900.000 na 1,3 miliona m3. (Poslovni dnevnik)

SOFIJA - Bugarska i Turska su potpisale memorandum kojim se predviđa da postojeći gasovod između te dve susedne zemlje ubuduće može da se ima protok i u obrnutom smeru (sa juga na sever), kako bi Bugarska tim putem uvozila azerbejdžanski i turkmenistanski gas, izjavio je bugarski ministar energetike Trajčo Trajkov nacionalnom radiju BNR. Trajkov i njegov turski kolega Taner Jildiz takođe su postigli dogovor o učešću Bugarske u izgradnji terminala za tečni prirodni gas (LNG) na egejskoj obali Turske. Sofija je u novembru potpisala sporazum sa Azerbejdžanom o uvozu milijardu kubnih metara gasa godišnje iz te zemlje, podsetio je Reuters.

PRAG - Češki političari iznenađeni su informacijom da državna energetska kompanija ČEZ već četiri godine koristi posebno uvežbane jedinice protiv kradljivaca električne energije. O tome će se idućih dana povesti rasprava u Parlamentu. Jedinicu nazvanu Odeljenje za netehničke gubitke (NTZ) javnost je upoznala kada je policija napravila pretres njenih prostorija. Iako političari priznaju da ČEZ ima pravo naplate računa od kradljivaca struje, korišćenje paravojne jedinice je odjeknulo kao skandal i slučaj je završio na sudu, javlja češki portal Aktuálně.cz.

SOFIJA – Vodeća francuska banka BNP Paribas raskinula je ugovor sa vladom Bugarske o pomoći u koordiniraju finansiranja izgradnje NE Belene i napustila taj projekat. Formalno je odluka banke obrazložena javnom raspravom o kontroverznosti buduće nuklearke koju su pokrenuli ekološki aktivisti, ali se više dovodi u vezu sa nedavnim povlačenjem nemačke energetske firme RWE iz projekta zbog problema s finansiranjem. Odlazak tako jakih igrača stavlja bugarsku vladu na velika iskušenja, pa Novinite komentarišu da bi to moglo navesti Sofiju da proda deo udela u nuklearki, odnosno smanji ga sa 51%, na 20-30 %.

SOFIJA – Bugarska Nacionalna elektroenergetska kompanija (NEC) imenovala je Krasimira Parvanova za novog izvršnog direktora, na mesto dosadašnjeg čelnika te državne firme, Georgija Mikova. Parvanov na čelo NEK-a dolazi sa položaja jednog od vodećih menadžera kompanije ČEZ Distruibution u Bugarskoj. Mikov se na kormilu NEK-a zadržao manje od pola godine, a razlozi smene još nisu saopšteni. Mikov je, doduše, u više navrata najavljivao ostavku, nezadovoljan slobodom koju je dobio za unošenje promena, posebno većeg osamostaljivanja na tržištu, u ovoj kompaniji koja je deo Bugarskog energetskog holdinga (BEH). (novinite.com)

SOFIJA - Bugarski parlament ratifikovao je u sredu sporazum o izgradnju gasovoda Nabuko, koji su zemlje učesnice potpisale prošle godine. Bugarska je tako postala druga zemlja koja je ratifikovala sporazum, posle Mađarske, prenosi Rojters. Pored Bugarske i Mađarske, sporazum o izgradnji gasovoda su u julu prošle godine potpisale i Rumunija, Turska i Austrija. Prve isporuke preko gasovoda Nabuko, projektovanih kapaciteta od 31 milijarde kubnih metara godišnje, planirane su za 2015. godinu. Akcionari projekta su nemačka kompanija RWE, austrijska OMV, mađarski MOL, rumunski Transgas, bugarski Bulgargas i turska kompanija Botas. Eksperti smatraju da bi početak realizacije projekta mogao da bude odložen zbog viška ponude prirodnog gasa, slabe tražnje i teškoća sa finansiranjem.

Pregled stampe za 10. februar. 2010.

Odbor direktora Evropske banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrio je danas kredit od 150 mil EUR Javnom preduzeću "Srbijagas", saopštio je taj kreditor.

Kako se navodi u saopštenju, kredit je namenjen za unapređenje gasovodne mreže i izgradnju novog podzemnog skladišta gasa u Srbiji, na nalazištu gasa u Itebeju, u centralnobanatskoj opštini Žitište.

Planirano je da kapacitet novog skladissta gasa bude do milijardu kubnih metara sa strateškom i komercijalnom namenom, a da "Srbijagas" bude jedini operater, ističe se u saopštenju.

Inače, Vlada Srbije usvojila je, na poslednjoj sednici, predlog zakona o davanju garancija države za dugoročni kredit od 170.000.000 EUR, koji javno preduzeće "Srbijagas" planira da uzme od banke Intesa, objavljeno je na sajtu Vlade.

Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze "Srbijagasa" po dinarskom dugoročnom kreditu sa valutnom (evro) klauzulom uvećan za iznos pripadajuće ugovorene kamate, naknada i troškova, Vlada se obavezala da će, u slučaju aktiviranja garancije, u budžetu obezbediti sredstva neophodna za preuzete obaveze.

Beograd dobio Strategiju razvoja energetike do 2030. godine

Uprava za energetiku Sekretarijata za stambene i komunalne poslove grada Beograda u saradnji sa kompanijom "Energoprojekt Entel" i stručnom komisijom koju je formirao Grad izradila je Strategiju razvoja energetike grada Beograda.

Strategija razvoja energetike grada Beograda obuhvata period do 2030. godine sa analizom postojećeg stanja u svim segmentima proizvodnje, prenosa i potrošnje svih oblika energije, a utvrđeni su i strateški pravci razvoja koji treba da budu ostvareni uz osiguranje održivog razvoja i efikasnog upravljanja energijom.

Prilikom izrade Strategije primenjene su savremene statističke metode (Eurostat), koje se koriste i u Evropskoj uniji, kako bi se postigli optimalni efekti uz obezbeđenje energetskih potreba Grada i svakog građanina Beograda.

Prema navodima crnogorskog dnevnika Vijesti, Uprava italijanske kompanije A2A je odlučila da zameni izvršnog direktora Elektroprivrede Crne Gore Ranka Vojinovića i njegovu funkciju uskoro poveri predstavniku italijanske kompanije. U partnerskoj firmi za EPCG navode da im mesto izvršnog direktora inače pripada po ugovoru o menadžmentu, uz tri predstavnika u odboru crnogorske elektroenergetske kompanije. Očekuje se će budući izvršni direktor biti Italijan. Konačna odluka će se doneti za par nedelja – navedeno je internom listu kompanije A2A u Milanu. Vojinović je izvršni direktor od jula 2008. godine, kada je tu funkciju preuzeo od Srđana Kovačevića, imenovanog za predsednika Odbora direktora EPCG.

RIM – Italija je jedna od predvodnica u Evropi u uvođenju sistema pametnih brojila u domaćinstvima, koja omogućavaju potrošaču da “uživo” prati i usmerava potrošnju električne energije, kaže za EurActiv Livio Gallo, jedan od ključnih menadžera kompanije Enel. “Italijanska tarifna šema je omogučila investiranje u nova pametna brojila i zamenu starih, da bi s druge strane to donelo distributerima 5% uštede u godišnjim troškovima obračuna i održavanja brojila”, navodi Gallo. Enel je utvrdio i da je potrošnja u špicevima smanjena za pet procenata, jer tada brojilo “signalira” potrošaču najvišu cenu potrošnje. Enelov dve milijarde evra skup investicioni program pokrio je sve potrošače te kompanije pametnim brojilima u proteklih pet godina.

Posrednik za prodaju gasa
LONDON – Struja i gas će možda biti prodavani potrošačima u Britaniji posredstvom novog državnog tela, što je jedna od radiklalnih reformi koje je predložio energetski regulator Ofgem, priznajjući da deceniju stari slobodnotržišni sistem na energetskom tržištu više ne funkcioniše, prenosi londonski The Guardian. Ofgem takođe predlaže nametanja obavezujuće minimalne kvote snabdevanja energetskim kompanijama, “kako se svetla ne bi gasila”. Ironično je, navode eksperti, da je Ofgem bio jedan od najvećih zagovornika oslobađanja energetskog tržišta, da bi se suočio sa činjenicom da je u uslovima otvorenog tržišta došlo do opadanja kapitalnih investicija, zbog kolebljivih cena energenata i kratkoročnih ugovaranja koje je donela liberalizacija. Ofgem sada predlaže da se energetskim kompanijama garantuju stope povraćaja investicija u nove kapacitete “ili će već u 2015. uslediti nestašice struje i gasa”. Takođe zahteva zaoštravanje novčanih kazni distrubuterima gasa, ako prekinu snabdevanje potrošača. Najradikalniji predlog regulatora je uspostavljanje centralnog kupca energije, po uzoru na slično telo ukinuto posle privatizacije. Ovo centralno telo bi oduzelo moć šestorki najvećih (Big Six) snabdevača britanskog tržišta (Centrica, E.ON, npower, Scottish and Southern, Scottish Power i EDF) zahtevajući od proizvođača da mu prodaju struju po fiksnim cenama, koje bi ono zatim prodavalo potrošačima.

LONDON – Vlada Velike Britanije uvodi tzv. feed-in, odnosno potsticajne tarife za male proizvođače zelene energije i najavila je planove slične šeme za podsticanje proizvodnje nisko-ugljenične grejne energije. Počev od 1.aprila, sva domaćinstva ili stambene zgrade koje budu instalirale “čiste” kapacitete za proizvodnju električne energije, poput solarnih PV panela ili vetro-generatora snage do 5 MW, dobijaće nadoknadu za proizvedenu struju, makar je trošili za sopstvene potrebe. Biće plaćeni i za svu energiju koju isporuče u mrežni sistem. Eko-organizacija Prijazelji Zemlje, međutim smatra potsticaje nedovoljno ambicioznim, ocenjujući da su feed-in tarife trebalo da omoguće stopu povraćaja od deset odsto, umesto 5-8% koliko je odredila vlada. Ova mera deo je plana vlade u Londonu da do 2020. podigne učešće “zelene” u ukupnoj proizvodnji električne energije u V.Britaniji sa sadašnjih dva, na 15%. (Dow Jones)

VAŠINGTON - Američki istraživači su primenili genetski inženjering na jednoj od najrasprostranjenijih bakterija na našoj planeti - ešerihiji koli, čime su je osposobili da vari proste šećere iz biljnog otpada i pretvara ih u biogorivo. Ovo istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature, predstavlja prvi slučaj da se u samo jednoj fazi obnovljiva nejestiva biljna masa pretvara u gorivo, preneo je Reuters. Ta tehnologija bi mogla da rezultira proizvodnjom obnovljivog goriva visoke performanse, koje je pri tom jeftino i nema visok sadržaj ugljenika, ističu stručnjaci biotehnološke firme LS9 iz San Franciska uključeni u projekat.

VAŠINGTON – Američka kompanija Envion Inc. prva je u svetu razvila tehnologiju pretvaranja plastičnog otpada u naftu i trenutno je plasira samo na američkom tržištu, uz planove ekspanzije u svetu. Ova firma iz Vašingtona će narednih dana predstaviti Envion Oil Generator na ekološkom sajmu tehnologije u Monaku. Tehnologija procesuira plastiku u sintetičku laku i srednju naftu koja kasnije može da se prerađuje u benzin, kerozin i dizel. (UPI)

MOSKVA - Gazprom je otpisao 4,5 milijardi kubika gasa koji nije mogao da proda evropskim klijentima u januaru 2009.godine zbog sukoba sa Ukrajinom, što je koštalo ovu kompaniju oko milijardu dolara. Mada Gazprom tvrdi da nema obaveze prema evropskim kupcima zbog neisporuke tog gasa usled “više sile”, kompanija je na ovonedeljnom sastanku odbora direktora umanjila za isti iznos obaveze tim klijentima na osnovu klauzule “preuzmi-ili-plati”, objavljuje moskovski dnevnik „Vedomosti“ informaciju iz izvora u Gazpromu. List nije uspeo da sazna ko se od Gazpromovih kupaca najviše okoristio ovom odlukom, ali ukazuje da su na najtežem udaru bile Slovačka i balkanske države.. nije uspeo da dobije komentar od kompanija iz tih zemalja
Neki od ugovora sa evropskim kupcima gasa su “modifikovani”, rekao je u utorak potpredsednik kompanije Aleksandar Medvedev. Detalji o izmenama nisu saopšteni, ali se u materijalima za sastanak, kako prenosi portal neftegaz.ru, pominje moguće smanjenje minimuma obaveznog uvoza – “uz odgovarajuće povećanje za naredne godine”. Ruski monopolista je ranije najavio da će u dugoročnim ugovorima zadržati spornu klauzulu “uzmi-ili-plati” koja kupca obavezuje da isplati račun i za ugovoreni gas koji nije preuzeo.

MOSKVA – Gazprom očekuje rast izvoza gasa u Evropu ove godine od 15%, odnosno isporuke ukupno 160,8 milijardi kubika, posle lanjskog pada izvoza na 140,2 mlrd.m3, saopšteno je iz kompanije posle jučerašnjeg sastanka Odbora direktora. (Moscow Times)

RIM – Situacija na svetskom tržištu nafte u narednih deset godina zavisiće od razvoja u Iraku, a kratkoročna cena nafte biće 65 dolara po barelu, ocenio je u intervjuu za list La Republika čelnik ENI-ja Paolo Scaroni. Irak može da dostigne proizvodnju od 8,1 milion barela na dan, u odnosu na sadašnja dva mbbl/d, što će za 7% povećati ponudu na svetskom tržištu, navodi Scaroni. Cena nafte u svetu generalno zavisi od kretanja svetske privrede, ali bi bilo mniogo bolje da razmišljamo o ceni barela na kratak rok od 65$, kada stane pad vrednosti američke valute, dodaje on.

NJUJORK - Naftne rezerve Venezuele dvostruko su veće od onih u Saudijsoj Arabiji, stoji u najnovijoj proceni američkih geologa iz US US Geological Survey, prenosi BBC News. Prema tim procenama u pojasu Orinoco nalazi se 513 milijardi barela nafte, dok Saudijska Arabija ima dokazane rezerve nafte od 260 milijardi barela. Ekonomičnost proizvodnje te nafte, međutim, američki geolozi temelje na iskoristivosti od 40 do 45 odsto.

LONDON - Na prvom mestu svetske liste energetskih kompanija po kapitalizaciji lane je izbila kineska PetroChina, prestigavši američki Exxon Mobil, pokazuje nova analiza konsalting kompanije PFC Energy, koja je procenila vrednost 50 vodećih firmi iz tog sektora. Za manje od godinu dana kineska kompanija je uspela da povrati liderstvo koje je izgubila u jeku krizne 2008. godine, zbog pada cena nafte. Tržišna vrednost kineskog petrohemijskog giganta je U 2009. porasla za 36 odsto, na 353 milijarde dolara, dok je Exxon Mobil izgubio 15 odsto kapitalizacije, tako da je njegova vrednost opala na 324 milijarde dolara. Na treće mesto se, sa sedmog, popela australijska kompanija BHP Biliton, koja je kapitalizaciju uvećala za 80 odsto, na 201 milijardu dolara. Brazilski Petrobras četvrtI, Royal Datch Shell peti. Ukupna tržišna vrednost 50 najvećih energetskih koncerna porasla je lane za 35 odsto, na 3,9 biliona dolara, zahvaljujući oporavku cena sa oko 30 dolara za barel početkom prošle godine, na 80 dolara krajem godine.

BERLIN – Ministar ekologije Nemačke Norbert Röttgen rekao je da će tzv. feed-in tarife za proizvodnju solarne energije – uprkos upozorenja iz tog dela energetske privrede – biti smanjene za dodatnih 15 odsto, posle reza od 11% u januaru ove godine. Istovremeno se ove podsticajne mere ograničavaju na nove solarne kapacitete od maksimum 3,5 GW. EuPD Research, jedan od vodećih međunarodnih provajdera tehnologije za obnovljive izvore, upozorava da će ta odluka potpuno destimulisati ulaganja u solarnu energiju u Nemačkoj i odvući investitore na druga tržišta. Ova kompanija ukazuje na sličan primer Španije, gde je solarna PV industrija posle ogromnog rasta 2008, doživela totalan kolaps prošle godine usled smanjenja podsticajnih otkupnih cena. (Focus.com)

SOFIJA - Menadžment bugarske termoelektrane Marica istok 2 podneo je tamošnjem energetskom regulatoru zahtev za smenjenje cene struje koju prodaje Nacionalnoj elektroenergetskoj kompaniji (NEK), javlja novinska agencija FOCUS. Reč je o drugom pojeftinjenju struje iz iste TE u poslednje dve godine, ostvarenom zahvaljujući boljoj efikasnosti u radu i manjoj potrošnji goriva posle obnove postrojenja obavljenje prošle godine. Državna regulatorna komisija za energiju i vodu će odluku o novoj ceni saopštiti 10.februara.

LONDON – Moćna koalicija evropskih poslodavaca, predstavnika energetski intenzivne industrije, proizvođača automobila, prerađivača nafte i proizvođača električne energije zajednički se usprotivila bilo kakvoj odluci kojom bi Evropska unija uvećala svoje obaveze smanjivanja emisije ugljen dioksida (CO2) sa 20, na 30 procenata, ukoliko to ne učine i druge velike privrede. Udruženje za konkurentsku evropsku industriju u otvorenom pismu predsedniku Evropskog saveta, Parlamentu i Evropskoj Komisiji navodi da bi u suprotnom evropska prerađivačka industrija bila u ozbiljnoj neravnopravnosti u odnosu na konkurente. Nikakve buduće jednostrane obaveze ne smeju se preduzimati, ako ne bude jasno da su druge velike privrede spremne na ista odricanja, kaže se u pismu. (The Guardian)

PARIZ - Electricite de France (EdF) odustao je od planova da proda njegovu elektroenergetsku distribucionu mrežu u Britaniji, jer je novi čelnik francuskog kolosa Henri Proglio protiv takve odluke, prenosi AFP pisanje specijalizovanog portala Wansquare. EdF je odbio direktno da komentariše tu vest, ograničivši se na izjavu da razmatra sve opcije vezano sa distribucionu mrežu u V.Britaniji. Wansquare kao razlog odustajanja EdFa navodi da je kompanija primila preniske ponude za kupovinu britanske mreže. EdF je u oktobru stavio na prodaju svoju distribucionu mrežu u Britaniji sa namerom da na tome zaradi više od 4 milijarde evra. Francuska vlada je u novembru imenovala Proglioa za izvršnog direktora EdF-a, na mesto Pierrea Gadonnieixa.

BUDIMPEŠTA - Proizvođači električne energije, distributeri i trgovci u Mađarskoj ostvarili su u prvih devet meseci 2009. godine ukupan prihod od 655 miliona evra pre oporezivanja. To je 14,5% više nego u istom razdoblju 2008. godine, javlja mađarski dnevnik Budapest Business Journal.

SOFIJA - Bugarski ministar privrede, energetike i turizma Trajčo Trajkov izjavio je da bi brojne poznate energetske kompanije iz cele Evrope mogle biti zainteresovane za ulazak u projekt NE Belene i najavio je da će Vlada u 2010. godini potencijalnim privatnim investitorima ponuditi preuzimanje većinskog udela u toj nuklearki. Poznato je da su neke nemačke energetske firme zainteresovane za ulazak u taj projekt. Trajkov je takođe kazao da vlada nije odbacila ni ponudu ruske vlade o kreditu za gradnju elektrane, javlja bugarski dnevnik Novinite.

Kanadska kompanija "Reservoir Capital Corp" otvoriće 5. februara kancelariju u Prijepolju

Kanadska kompanija "Reservoir Capital Corp" (REV) koja je najavila mogućnost izgradnje dve manje hidrocentrale na Limu, otvoriće u petak (5. februar 2010. godine) kancelariju u Prijepolju.

Miljana Vidović, direktorka kompanije REV koja je u stoprocentnom vlasništvu kanadske korporacije, kazala je agenciji Beta da je ta firma veoma zainteresovana za efikasan završetak ispitivanja i izradu Studije o izvodljivosti na osnovu koje će doneti konačnu odluku o izgradnji hidrocentrala na Limu.

- Energija i sirovinski izvori su svetski ekonomski problemi i to je prevagnulo kod investitora, te i naše kompanije, da se okrenemo proizvodnji kvalitetne energije i istraživanju i, eventualno, eksploataciji rudnih bogatstava - kazala je ona.

Kancelarija kanadske kompanije u Prijepolju u početku će pružati logističku podršku istražnim i, eventualno, pripremnim radovima za realizaciju investicije.

"Reservoir Capital Corp" je, kako piše na njenom Internet sajtu (http://www.reservoircapitalcorp.com/), kanadska javna kompanija čije je "poslovanje usredsređeno na Srbiju, s nalogom da stekne i razvija mogućnosti prirodnih izvora u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi".

Ta firma je početkom 2009. godine dobila dozvole za razvoj protočnih centrala Brodarevo 1 i 2, kapaciteta 48MW na reci Lim.

"Reservoir Capital Corp" ima i devet dozvola za eksploataciju dragocenih i osnovnih metala, među kojima ističe Brestovac i Parloge gde je utvrdila, kako kaže, "značajne nalaze zlata i srebra".

Potpisan predugovor o obnovi termoelektrane Kostolac vredan 1,2 mlrd USD

Predstavnici "Elektroprivrede Srbije" (EPS), Termoelektrane i kopa Kostolac i kineske nacionalne mašinsko-energetske kompanije CMEC potpisali su danas (3. februar 2010. godine) predugovor vredan 1,2 mlrd USD o obnovi i dogradnji termoelektrane Kostolac.

- Ugovor o kreditiranju tog posla trebalo bi da bude potpisan u narednih nekoliko meseci, dok bi ugovori o izvođenju radova bili potpisivani po fazama - rekao je srpski ministar energetike Petar Škundrić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

On je dodao će radovi početi ove godine, a planirano je da se završe do kraja 2015. godine.

Saradnja Kine i Srbije u obnovi termolektrane Kostolac, kako je podsetio Škundrić, deo je međudržavnog sporazuma, potpisanog u avgustu prošle godine u Pekingu, tokom posete najviše državne delegacije Srbije.

Paket projekat o obnovi i dogradnji kapaciteta kostolačke termoelektrane predviđa revitalizaciju dva postojeća bloka B1 i B2 od po 350 megavata (MW), "odsumporavanje" ta dva bloka i povećanje kapaciteta površinskog kopa Drmno na 12 miliona tona godišnje sa izgradnjom novog bloka B3.

Škundrić je naveo da će se projekat finansirati kreditom kineske Exim banke u iznosu od 85%, što je 1,06 mlrd USD. Godišnja fiksna kamata na tu pozajmicu biće 3%, a otplaćivaće se 15 godina, sa grejs periodom od pet godina.

To će, kako je istakao Škundrić, biti najveća investicija u energetici Srbije, koja će omogućiti da se proizvodni kapaciteti termoelektrane Kostolac povećaju najmanje za 450 megavata.

Glavni izvođač radova biće kompanija CMEC, a predviđeno je da domaće kompanije obave najmanje 40% planiranih poslova.

Ambasador Kine u Srbiji Vej Jinghua je rekao da će realizacija projekta obnove termoelektrane Kostolac biti prekretnica u odnosima Kine i Srbije i da postoji veliki potencijal za saradnju dve zemlje u oblasti energetike.

Direktor preduzeća Termoelektrane i kopovi Kostolac Dragan Jovanović je naglasio da će novi proizvodni kapaciteti termolektrane oplatiti kredit za tu investiciju.

CMEC iz Pekinga je najveća kineska kompanija iz oblasti proizvodnje elektoenergetske opreme i inžinjeringa, a trenutno ima ugovorene poslove u inostranstvu u vrednosti 9,5 mlrd USD.

Kina je druga u svetu po snazi energetskog kapaciteta koji iznosi 850.000 megavata.

УСПЕХ ЕКСПЕРТА СРПСКЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА ЕНЕРГЕТИКУ

БЕОГРАД, 2.фебруара 2010. – Експерт Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС) Јасмина Трхуљ постигла је најбољи резултат на електронској обуци коју је за своје чланице организовало Регионално удружење енергетских регулатора (ERRA) средње, источне и југоисточне Европе.

На управо завршеној обуци из области надгледања активности енергетских регулаторних тела, Трхуљ је од максимално могућих 100 поена, освојила 99.75, највише од тридесетак учесника из агенција чланица ERRA.

Агенција за енергетику Републике Србије је најмлађа међу европским регулаторима, основана 2006.године, са мандатом да, као независно регулаторно тело, унапређује и усмерава развој тржишта енергије у Србији.

Јединствен начин обрачуна природног гаса у Србији

БЕОГРАД, 1. фебруара - Потрошачима природног гаса чији мерни уређај нема уграђен коректор, испорученa количина гаса ће се, ради исправног обрачуна, почев од рачуна за фебруар 2010. године, на јединствен начин рачунски сводити на стандардно стање гаса. Поступак свођења и рокови у којима су енергетски субјекти дужни да уграде мерну опрему са коректором, прописан је Уредбом коју је 21. јануара усвојила републичка влада.
Због физичких особина природног гаса, енергетски садржај одређене запремине гаса зависи од притиска, температуре и топлотне вредности (квалитета) гаса. У реалним радним условима, гас се испоручује при различитим вредностима притиска и температуре и променљивог је хемијског састава, па због тога и топлотне вредности. Све количине гаса, од улаза у земљу до крајњег купца, своде се на исте стандардне, односно референтне вредности (притисак од 1,01325 бар, температира од 15°C и доња топлотна вредност гаса од 33.338,35 кЈ/м3) како би купци исте категорије исту количину енергије плаћали по истој цени.
Поступак који је прописан на основу искустава домаћих и страних дистрибуција (Немачке, Италије, Аустрије и Хрватске) једноставан је и довољно тачан, а вредности релевантне за свођење су лако проверљиве. Већина дистрибутера у Србији је и до сада сводила испоручене количине гаса на стандардно стање, али су то радили на различит начин.
На сајту Агенције за енергетику www.aers.rs, може се видети детаљније објашњење и калкулатор који ће потрошачима омогућити да лако провере исправност свођења. Агенција је, такође, позвала је дистрибутере природног гаса да уз обрачун за фебруар пошаљу својим купцима и објашњење зашто је неопходно да се измерена количина накнадно прерачунава за обрачун, које ће се вредности при том користити и на који начин ће купац моћи да их проверава.

PODGORICA – Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) ostvarila je u prošloj godini pozitivan poslovni rezultati i dobit od oko 20 miliona evra, saopštio je predsednik Odbora direktora kompanije Srđan Kovačević. U intervjuu listu Elektroprivreda on je rekao da je prošla godina prva u kojoj je preduzeće bilo profitabilno. On smatra da je prva faza dokapitalizacije kompanije uspešno završena i očekuje da do kraja godine budu definisane glavne pozicije u menadžmentu. Ocenjujući jako dobrom saradnju sa strateškim partnerom, italijanskom kompanijom A2A, Kovačević je ukazao i da je 700 miliona evra vredan ugovor za projekat podvodnog kabla, sa italijanskom firmom Terna, veoma važan za EPCG. To je značajno za EPCG, jer je čini dostupnom ogromnom tržištu električne energije, kakvo je italijansko, koje je 100 puta veće nego crnogorsko - naveo je Kovačević. (Mina-Business)

PODGORICA – Upravni sud u Podgorici oceniće do kraja naredne nedelje da li je zakonita odluka Regulatorne agencije za energetiku (RAE) od 30. juna prošle godine, kojom je neznatno pojeftinila struja za domaćinstva. Grupa građana, uprave Elektroprivrede i Prenosa tražile su krajem jula 2009. da se poništi odluka Agencije, koja je važila do 31. decembra, i odbili su predlog regulatora da povuku tužbe. Građani, predstavnici nevladinih organizacija, upozoravaju da je regulator oštetio potrošače zato što je struja nedovoljno pojeftinila, a u energetskim kompanijama smatraju da do pojeftinjenja nije trebalo da dođe. Veće sudija tražilo je da predstavnici Agencije u roku od dva dana dopune dokazni materijal na osnovu koga su usvojili spornu odluku.
Iz RAE su objasnili da su prekid postupka tražili zato što su 23. decembra usvojili odluke o iznosu za pokrivanje troška Prenosa i EPCG i tabelu sa cenama struje za ovu godinu, čime su rešeni problemi koji su uzrokovali tužbe.Tim odlukama Agencija je u odnosu na tužbu Prenosa potpuno, a grupe građana i EPCG u najvećoj meri u postojećim okolnostima rešila probleme nastale prošle godine u regulaciji prihoda i tarifa elektroenergetskih kompanija – saopštio je član Odbora Agencije Branko Kotri na raspravi u Upravnom sudu. Kotri je na optužbe EPCG da beleže gubitke u poslovanju zbog odluka RAE, odgovorio porukom da je kompanija trebalo i 2008. da završi profitom. U RAE procenjuju da EPCG za poslovnu 2009. može očekivati neto dobit od oko 48 miliona evra (pre oporezivanja), a ne 20 miliona, koliko uprava kompanije tvrdi.

PODGORICA – Žabljački biznismen Radovan Grbović ne može da očitava potrošnju i naplaćuje utrošenu električnu energiju potrošačima, koji se snabdevaju sa trafo-stanice na Savinom kuku, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije Crne Gore. U Ministarstvu navode da tek treba da utvrde ko je dozvolio Grboviću da se bavi poslom za koji je licencirana lokalna distribucija i uzima novac koji pripada distribuciji, uz to naplaćujući veće cene od onih koje je propisala Regulatorna agencija za energetiku, prenose Vijesti.

NJUJORK – Analitičari banke Goldman Sachs najalvjuju skok cena nafte zbog pada ulaganja u nove proizvodne kapacitete u poslednje tri godine, a sa vraćanjem potrošnje na nivoe koji su bili pre globalne ekonomske krize. Vodeći analitičar te banke Jeffrey Currie navodi da će manjak nafte u 2011. “imati ozbiljne posledice po globalnu privredu”. Prošlog meseca ova investiciona banka je prognozirala cenu barela od 90$ za ovu i 110$ za 2011.godinu, ali sada revidira te cifre na gore. (Reuters)

MOSKVA – Otvaranje naftovoda ESPO, a time i alternativnog, istočnog tržišta za rusku naftu, omogučiće Moskvi da podigne cenu svog brenda Ural za evropske kupce, prenosi portal neftegaz.ru ocene eksperata. Oni pri tom naglašavaju da Kina dnevno troši pet miliona barela nafte, dok je potrošnja u Evropi u padu. S druge strane ruska nafta je atrakivnija za Dalekoistočna tržišta jer putuje svega pet dana do tamošnjih terminala, dok nafta sa Bliskog istoka, iz Afrike i Brazila taj put prelazi za najmanje dve nedelje.

MOSKVA - Ruska naftna transportna kompanija Transnjeft predložila je Turskoj, Italiji i Grčkoj udruživanje projekata naftovoda Burgas-Akeksandopolis i Samsun-Cejhan, prenosi Gazeta.ru. Partneri Transnjefta u tim projektima formirali bi dva pravna entiteta, ujedinjena u jedan konzorcijum. Turska je pak ponudila ruskim kompanija preferencijalni tretman u transportu nafte Bosforom, ako budu učestvovale u gradnji naftovoda Samsun-Cejhan. Sofijske Novinite primećuju da se u informaciji ne pominje Bugarska, preko koje ide gro trase naftovoda Burgas-Aleksandropolis. Iz izjava čelnika Transnjefta Nikolaja Tokarjeva nije jasno zašto je Bugarska isključena iz pregovora o formiranju konzorcijuma, niti kako se projekat Burgas-Aleksandropolis može menjati bez učešća Sofije, pišu Novinite.

BERLIN - Zapadnoevropski gasni skladišni kapacitet trebalo bi da se bezmalo udvostruče do 2025.godine, sa sadašnjih 66 milijardi kubnih metara, na 125 mlrd.m3., ocenjuje se u izveštaju oditorske kuće PricewaterhouseCoopers. Taj boom se pripisuje težnji zemalja da obezbede snabdevanje prirodnim gasom, ali i rastućoj popularnosti termoelektrana na gas. S druge strane, liberalizacija evropskog gasnog tržišta olakšava investitorima ulaganja u gradnju skladišta, prenosi ocene eksperata oditora časopis European Energy Review.

PARIZ - Evropska kompanija Astrium, podružnica vazduhoplovnog konzorcijuma EADS, planira ulaganje u razvoj tehnologije za prenos Sunčeve energije na Zemlju. Kompanija je osposobljena za gradnju velikih satelita koji mogu skupljati Sunčevu energiju i usmeravati je na Zemlju pomoću laserskih zraka i posebnih ogledala, rekao je direktor Astriuma Francois Auque. Ta tehnologija mogla bi ući u upotrebu do 2020., dodao je Augue. Ovaj oblik čiste energije mogao bi biti od neprocenjive vrednosti za izolovane delove sveta i regione pogođene prirodnim katastrofama poput potresa i cunamija. (UPI)

BAGDAD - Evropska unija i Irak potpisali su memorandum o razumevanju za stratešku saradnju u oblasti energetike, uključujući tu prirodni gas, energetsku sigurnost i obnovljive izvore. Sporazum, prema rečima portparola evropskog komesara sa energiju, Andrisa Piebalgsa otvara vrata mogućem snabdevanju evropskog gasovoda Nabucco sirovinom sa severa Iraka. “Primarni izvor gasa za Nabucco biće Azerbejdžan, ali i Irak će biti značajan sekundarni izvor”, rekao je za New Europe Feran Taradeljas. On je dodao da Evropska komisija očekuje 10-12 milijardi kubika gasa iz polja Šah Deniz u Azerbejdžanu za prvu fazu Nabucco-a i 5-10 mlrd.m3 iz severnih iračkih polja.

PRAG - Kompanija ČEZ planira dogradnju u novih 400 MW jak blok termoelektrane na prirodni gas Skawina, u južnoj Poljskoj. Uz investiciju od 400 miliona evra, novi blok proradio bi 2014. godine, a osim struje davao i 200 MW toplotne energije. Ova najava dolazi pošto je ČEZ ranije najavio usporavanje investicija, odnosno zaustavio širenje na svom glavnom tržištu srednje i istočne Evrope zbog privredne krize, javlja Reuters.

U narednoj deceniji Rusi u elektroenergetiku ulažu oko 550 milijardi dolara

Elektroprivreda Srbije potpisala је 29. januara značajan ugovor sa konzorcijum koji čine Clyde Bergeman, sa podizvođačima Gošom Montaža i Gošom FOM, vredan 17,85 miliona evra. Od ugovorene sume srpskim kompanijama će pripasti 40 odsto vrednosti.
Ugovor je u ime Elektroprivrede Srbije potpisao generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, u ime TE-KO Kostolac, Dragan Jovanović, u ime lidera konzorcijuma - firme Clyde Bergeman.
Ceo projekat koji omogućava nastavak realizacije poslova u oblasti zaštite životne sredine u kostolačkom energetskom basenu, finansiraće Državna nemačka razvojna banka (KfW) i EPS. KfW banka učestvuje sa oko 12 miliona evra, a ostatak je EPS-ov deo i on će se koristiti za plaćanje domaćih, odnosno lokalnih firmi, koje učestvuju u ovom poslu.
Reč je o zameni postojećeg sistema za transport pepela i šljake malovodnim hidrauličkim sistemom transporta, koji će značajno smanjiti uticaj postrojenja na vodu, zemljište i vazduh u blizini elektrana.
Ovaj projekat i projekat rekonstrukcije elektrofiltera takođe će biti realizovani i na TE Kostolac B u toku 2010. i 2011. godine na oba bloka, što predstavlja realizaciju Akcionog plana zaštite životne sredine za kostolački region.
„Nadam se da će ceo ovaj posao da se obavi u planiranim rokovima. To nam je veoma značajno, jer je reč o važnim projektima koji treba da omoguće ovdašnjim termoelektranama moderne ekološke sisteme od kojih će korist imati ne samo EPS, već i lokalna zajednica“, rekao je Dragomir Marković.
Т.Е.

MOSKVA - Gazprom će od iduće godine preći na novu formulu obračuna cena za prirodni gas kod kuće, zasnovanoj na vrednosti izvoza tog proizvoda, piše ruski poslovni dnevnik RBC. Trenutno novu formulu razrađuju specijalizovane agencije, a eksperti veruju da će računica biti ispravnija, a Gazpromu doneti dodatne benefite. Gazprom ne želi da čeka da tek od 2013. bude uvedeno određivanje cena gasa na ruskom tržištu na osnovu izvoznih cena. List dodaje da međutim nisu najavljeni amandmani na zakon kojim bi se liberalizacija gasnog tržišta u Rusiji ubrzala. U 2011. maksimalna velikoprodajna cena gasa unutar Rusije mogla bi da dostigne 60% izvozne cene (bez troškova transporta). U 2012. 70% i u 2013. 85% te cene. U najboljem slučaju Gazprom bi istu profitabilnost na domaćem i ino tržištu mogao imati tek na kraju 2014., piše RBC.

VARŠAVA – Sindikat poljske državne elektroenergetske kompanije PT PLN osporava pred Ustavnim sudom odredbe novog Zakona o električnoj energiji, jer smatra da on otvara vrata ulasku privatnog kapitala u sektore proizvodnje i distribucije struje. Sindikat pri tom ukazuje na član 10 Zakona gde piše da “snabdevanje električnom energijom za javne potrebe može biti obavljeno integrisanim putem”. Predstavnik Sindikata je rekao da se formulacija “može biti…” može interpretirati i da ne mora biti integrisano, odnosno može biti razdvojeno, što je u suprotnosti sa Ustavom Poljske. Član 33 Ustava, naime, definiše da svi proizvodni kapaciteti bitni za stanovništvo moraju biti pod kontrolom države”. (PAP)

STRAZBUR - Evropa će izgubiti svoju ekonomsku prednost u odnosu na druge ako ne smanji zavisnost od uvoznog gasa i nafte, izjavio je u sredu španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom. On je u Evropskom parlamentu u Strazburu ukazao da je zavisnost EU od uvoza energenata porasla u poslednjih deset godina sa 44 na 53 odsto. Tih novih devet odsto je jednako 67 milijardi evra koje odlaze iz Unije u druge zemlje, što je gotovo jednako ukupnim izdvajanjima svih evropskih zemalja za javna ulaganja u istraživanje i razvoj, istakao je Sapatero. (EFE)

ABU DABI - Odlučujući razlog za povlačenje tendera za gradnju prve nuklearne elektrane u Turskoj bila je cena po kojoj je vlada trebalo da otkupljuje od investitora električnu energiju, rekao je ministar energije te zemlje Taner Jildiz. On je precizirao novinarima, na marginama energetskog samita u Abu Dabiju, da je poslednja ponuda koju je od potencijalnog investitora imala vlada bila cena od 21,5 centi po kWh. Tender je otkazan jer je tražena cena bila iznad očekivanja ministarstva, rekao je Jildiz. (Today’s Zaman)

"Elektromreža Srbije": Prenos struje stabilan

Javno preduzeće "Elektromreža Srbije" (EMS) saopštilo je danas (27. januar 2010. godine) da prenosni sistem radi stabilno i da snabdevanje potrošača strujom nije ugroženo.
Kako je navedeno u saopštenju, JP "Elektromreža Srbije" prenelo je juče (26. januar 2010. godine) 156,2 miliona kilovat časova električne energije za potrebe snabdevanja tarifnih potrošača u Republici Srbiji i još 3 miliona kilovatčasova električne energije za potrebe pumpno-akumulacionih postrojenja JP EPS, čime je ukupno preneta električna energija dostigla nivo od 159,2 miliona kilovatčasova što je apsolutni rekord u prenosu električne energije za potrebe potrošača u Republici Srbiji.
Osim toga, JP EMS je preko svoje mreže tranzitirao električnu energiju u iznosu od 14,5 miliona kilovatčasova za potrebe snabdevanja potrošača u regionu, čime je potvrdio poziciju stožera regionalne stabilnosti snabdevanja električnom energijom.
I osim činjenice da je prosečna starost transformatora u našem prenosnom sistemu više od 20 godina, prenosni sistem radi stabilno i sigurnost snabdevanja potrošača ne dolazi u pitanje. To je omogućeno, pre svega, kvalitetno obavljenim remontima EMS-ovih trafostanica i dalekovoda, kao i obimnim i pravovremenim investicijama u prenosni sistem – ozbiljnim ulaganjima u nove trafostanice i rekonstrukcijom najvažnijih postrojenja.
Osim toga, mobilnost svih zaposlenih, a pre svega menadžmenta i operativnog osoblja zaduženog za održavanje prenosne mreže i upravljanje prenosnim sistemom je dignuta na najviši nivo, tako da se JP "Elektromreža Srbije" još jednom dokazuje kao garant sigurnog i pouzdanog snabdevanja potrošača.

"Jadranski naftovod" i "Naftna industrija Srbije" potpisali ugovor o transportu nafte

Deoničarsko društvo "Jadranski naftovod" (Janaf) izvestilo je Zagrebačku berzu da je s "Naftnom industrijom Srbije" (NIS) potpisalo ugovor o transportu nafte za 2010. godinu, objavio je regionalni ekonomski portal Seebiz.eu, navodeći da vrednost ugovora nije saopštena.
Odmah posle te vesti, vrednost akcija "Janafa" porasla je za 0,8%.
"Janaf" je krajem prošle godine najavio da želi da poveća iskorišćenost postojećeg naftovoda i osigura nova tržišta i da će do 2014. godine da uloži 2,9 milijardi kuna (oko 560 mil USD) u povećanje kapaciteta skladišta.
Ugovor sa NIS-om i omogućavanje dvosmernog transporta u velikoj meri će doprineti ostvarenju tih planova, navode u "Janafu".
"Janaf" je deoničarsko društvo sa sedištm u Zagrebu čije akcije poseduju Hrvatski zavod za penzijsko osiguranje (37%), HANDA (26%), INA (12%), Republika Hrvatska (10%), Hrvatska elektroprivreda (5%), Državna agencija za sanaciju banaka (4%), dok preostale akcije poseduju sitni akcionari.

"Srbijagas" i "Sogaz" osnivaju zajedničku osiguravajuću kuću

Ruska osiguravajuća kompanija "Sogaz", u vlasništvu "Gazproma", i Javno preduzeće "Srbijagas" osnovaće zajedničku kompaniju za osiguranje u Srbiji, izjavio je danas (26. januar 2010. godine) predsednik upravnog odbora "Sogaza" Vadim Janov.
On je novinarima u Moskvi kazao da će "Sogaz" Srbija u kojem će ruska kompanija imati 51% vlasništva, a "Srbijagas" 49% početi da radi u drugom tromesečju ove godine.
Janov je kazao da su obavljeni svi neophodni pregovori sa Narodnom bankom Srbije (NBS) i nadležnim institucijama koje su podržale osnivanje nove osiguravajuće kuće čija je registracija biti završena tokom naredna dva meseca.

EPS-u preti nov udar potrošnje električne energije zbog ledenog talasa

Potrošnja električne energije na teritoriji Republike Srbije približila se i daas (25. jaunara) nivou od oko 150 miliona kilovat-sati. Narednih dana se očekuje dalji rast potrošnje. S obzirom da su najavljeni ledeni dani u naredne dve nedelje, u Elektroprivredi Srbije procenjuju da je sasvim moguće prebacivanje svih do sada zabeleženih rekorda u potroašnji i približavanje granici od 160 miliona kilovat-časova.
Iako u Srbiji ima dovoljno energenata i ne postoji gasna kriza, potrošnja struje je sve veća pre svega zbog dispariteta cena energenata. Na teritoriji Vojvodine, gde je gasifikovano oko 200.000 domaćinstava, nema nikakve razlike u potrošnji električne energije radnim danom i nedeljom – svakog dana je na nivou od oko 30 miliona kilovat-sati. To su takođe rekordne potrošnje u Vojvodini koje pokazuju da mnoga domaćinstva umesto gasa za grejanje koriste električnu energiju.
Elektroprivreda Srbije je spremna za novi ledeni talas i visok nivo potrošnje i obezbediće dovoljno električne energije. Međutim, na distributivnoj mreži koja nije građena za opterećenja koja su posledica grejanja na struju, mogući su kvarovi i kratkotrajni prekidi u snabdevanju koje će otklanjati distribucije uz povećan broj dežurnih ekipa.

PODGORICA – Crnogorski partner u EPCG, italijanski A2A, “osuo je paljbu” po kolegama iz domaćeg menadžmenta kompanije i Regulatornoj agenciji za energiju (RAE), iako ova nije od januara ove godine pojeftinila struju koliko je utvrđeno da treba. Kompanija A2A traži da se cena električne energije vrati na staro, odnosno poskupi deset odsto za dvotarifne potrošače i skoro 19 procenata za domaćinstva sa jednotarifnim brojilima. Energetski stručnjaci, ukazuju za Vijesti da je situacija jasna – niže cene moraju biti jer su građani plaćali struju skuplje nego je trebalo tokom 2009. zbog duplo jeftinijeg uvoza u odnosu na odobreni trošak za tu namenu Oni dodaju da bi RAE trebalo ukinuti ukoliko krene da menja odluku koju je utvrdila pre mesec zbog pritiska italijanskog dela menadžmenta EPCG.

PODGORICA - U Upravnom sudu u Podgorici od jula prošle godine podnete su tri tužbe protiv Regulatorne agencije za energiju, zbog određivanja cene električne energije za domaćinstva. Predstavnici NVO sektora su tražili pad cene, a EPCG i preduzeće Prenos da struja bude skuplja. Sud će početkom naredne sedmice ocenjivati zakonitost odluke RAE od 30. juna 2009. Predstavnici NVO sektora smatraju da je domaćinstva trebalo odjednom obeštetiti sa obračunatom kamatom. Oni smatraju da je regulator trebalo da obaveže EPCG da tu sumu građanima vrati jednokratno, umesto što se polovina kalkuliše kroz ovogodišnju, a polovina ostavlja za cenu koja će važiti 2011. godine. U EPCG, pak, smatraju da su, imajući u vidu realne troškove, odlukom RAE drastično oštećeni. Vrednost uvezene struje samo je jedan od parametara koji utiču na formiranje cena električne energije, dok postoje troškovi na koje EPCG objektivno nije mogla i ne može uticati. Odluku RAE o smanjenju cene struje doživljavam krajnje populističkom i ona će, bez sumnje, znatno smanjiti prostor za ispunjavanje indikatora koji su postavljeni pred strateškog partnera – saopštio je direktor Elektroprivrede Ranko Vojinović u nedavnom intervjuu Vijestima.

ZAGREB - Ministar finansija Hrvatske Ivan Šuker izjavio je posle sednice privredno-socijalnog veća (GSV), da "vladi nije ni nakraj pameti da omogući MOL-u sticanje većinskog paketa deonica INE". "INA će do marta izdati 200 miliona evra konvertibilnih obveznica od koji će 100 miliona kupiti država ili institucionalni ulagači, a 100 miliona MOL. Taj odnos određen je upravo kako se ne bi promenio vlasnički odnos", dodao je ministar. Te obveznice moći će da se konvertuju tek posle 18 meseci, a verojatno će biti izdate na četiri ili pet godina, piše Energetika-net.

Nemačka agencija dodeljuje "Nagradu za energetsku efikasnost" - konkurs za preduzeća iz Srbije otvoren do 7.februara

Delegacija nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru obaveštava preduzeća iz industrijske oblasti iz Srbije i regiona da mogu da uzmu učešće u aktuelnoj međunarodno raspisanoj kandidaturi za ovogodišnju nagradu o energetskoj efikasnosti ukoliko svoju prijavu pošalju on-line putem do 7. februara ove godine preko http://www.industrie-energieeffizienz.de/eea2010.

Biće nagrađena ona preduzeća koja su primenila inovativna rešenja za porast u energetskoj efikasnosti ili ako njihova rešenja imaju pozitivne efekte na sveukupnu ekologiju odnosno jesu primenjiva i na druge kompanije.

Nagradu u vrednosti od 30.000 EUR raspisuje i dotira Nemačka energetska agencija (Deutsche Energie-Agentur GmbH / DENA) u okviru Inicijative za energetsku efikasnost u saradnji sa Nemačkim sajmom i DZ bankom AG.

Nagrade će biti dodeljene 20. aprila ove godine na sajmu u Hanoveru (Hannover Messe 2010). Rukovodilac DENA, Stephan Kohler, navodi "da će sva ona preduzeća, koja su poslednjih godina uspela da svoju proizvodnju energetski optimizuju, u naročitom obimu moći da profitiraju već sa poboljšanjem ekonomske situacije i porastom energetskih cena".

Prva nagrada iznosiće 15.000 EUR, dok će druga i treća biti dodeljena u iznosu od 10.000 odnosno 5.000 EUR.

Počela konferencija o izgradnji TE "Novo Kosovo" - gradnja moguća 2011. godine

Međunarodna konferencija o mogućim investitorima za izgradnju Termoelektrane "Novo Kosovo" na kojoj učestvuje oko 50 kompanija počela je u sredu (20. januar 2010. godine) u Prištini.

Otvarajući konferenciju, premijer Kosova Hašim Tači je rekao da će ceo proces izgradnje te termoelektrane biti otvoren i zasnovan na zakonu.

"Novo Kosovo" trebalo bi da počne da se gradi 2011, vrednost projekta je između 700 miliona i milijardu evra. Za početak je predviđeno da TE bude jačine od 500 megavata, sa mogućnosću povećanja za još toliko.

LONDON – Britanska vlada dala je zeleno svetlo za gradnju novih elektrana na prirodni gas ukupnog kapaciteta 14.000 MW kao podrška projektima gradnje mega vetro-parkova na otvorenom moru, piše Financial Times. Trenutni kapaciteti britanskih elektrana na gas iznose 25.000 MW. “Novi dašak gasa”, kako ironično list naziva ovu posledicu forsiranja eolske energije, predstavljaće naime back up za hiljade novih vetrenjača onda kada stane vetar. Vlada je prošle nedelje lansirala investicioni program težak 100 milijardi funti u nove farme vetrenjača, koje bi u narednoj dekadi trebalo da pokriju 25% britanskih generacionih kapaciteta, naspram sadašnjih 5%. National Grid je međutim upozorio na rizik oslanjanja na vetar, posebno zimi, kada niske temperature često rezultiraju anti-ciklonskim uslovima sa veoma malo vetrova. Obzirom na neminovno zatvaranje najvećih zagađivača - elektrana na ugalj i činjenicu da će u narednoj deceniji trećina britanskih nuklearki “otići u starosnu penziju”, kombinacija gas/vetar pretstavlja najekonomičnije, a ujedno i najefektivnije rešenje zbog relativno brze gradnje gasnih elektrana. Jedini problem ostaje činjenica da će Britanija već kroz devet godina isprazniti svoja polja gasa ispod Severnog mora i onda zakucati na vrata Gazproma, komentariše The Guardian.

Uskoro manjak gasa
LONDON – Britaniji predstoji “gasni preokret” u 2015-16. posle čega će ta zemlja biti suočena sa manjkom prirodnog gasa do 2020.godine, ocenjuje energetsko regulatorno telo te zemlje Ofgem, a prenosi Financial Times. Predsednik Ofgema Alistair Buchanan upozorava da do tada možda neće biti moguće ugovoriti nove isporuke gasa iz Rusija i kaspijskog regiona kojom bi se nadomestio pad proizvodnje iz domaćih polja.

Računi za struju se povećavaju zbog zelene energije
SOFIJA – Bugarska domaćinstva plaćaju najjeftiniju struju unutar Evropske unije, ali će računi porasti kada vlada u Sofiji sprovede obaveze koje ima u pogledu povećanja udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije, pišu sofijske Novinite. Zelena energija trenutno daje manje od 10% ukupne električne energije proizvedene u Bugarskoj, ali je Sofija prihvatila obavezu da taj nivo do 2020.podigne na 16%. U januarskom izveštaju Centra za demokratske studije (CSD) navodi se da će za gro bugarskih potrošača, njih oko 82,5%, cena subvencionisanja zelene energije biti povećanje računa za struju za 10%, a za ostale više od toga. Studija CSD-a pokazuje da bugarski potrošači ne podržavaju finansiranje razvoja obnovljivih izvora, pa konstatuje da je neophodno da vlada pažljivo odmeri efekte koje će nove investicije imati po cenu struje u Bugarskoj.

Petro China najveća svetska kompanija po tržišnoj vrednosti

NJUJORK - Petro China, je najveća svetska kompanija po tržišnoj vrednosti, navodi se u najnovijoj studiji konsultantske firme Ernst &Young. Na dan 31. decembra 2009. je tržišna vrednost kineske kompanije iznosila 353 milijarde dolara, dok su se na drugo i treće mesto liste plasirali ExxonMobil, sa vrednošću od 323 milijarde dolara i Microsoft sa 270 milijardi dolara, prenele su svetske agencije. Od energetskih kompanija, među prvih deset je još samo brazilski naftaš Petrobras, sa sa 199,2 milijarde dolara.

BUKUREŠT - Druga rumunska nuklearka sagradiće se do 2030.godine, deset godina kasnije od prvobitnih planova vlasti, prenosi Mediafax na osnovu uvida u jedan appendix ovogodišnjem budžetu vlade u Bukureštu. Nuklearka će biti snage 1.000 mw, a agencija navodi da je njena gradnja najavljena još 1983.godine. U 2007.godini je tadašnji premijer Calin Popesku-Taričeanu najavio obnavljanje projekata i odabir među preko 100 mogućih lokacija.

NJUJORK – Kompanija Google, koja troši stotine miliona dolara na račune za struju, rešila je da otvori podfirmu Google Energy u potrazi za najpovoljnijim tarifama na tržištu. Kako prenosi BBC, čelnici kalifornijskog softverskog kolosa zatražili su od američkih regulatornih vlasti licence za energetske poslove za Google Energy , uključujući za trgovinu električnom energijom.

PRAG - Češka energetska kompanija ČEZ planira gradnju najveće solarne elektrane u Češkoj Republici, objavili su ove nedelje tamošnji mediji. Buduća elektrana nalaziće se kod grada Ceske Budejovice, a trebalo bi da bude završena u roku od godinu dana. Njen očekivani kapacitet od 30 megavata gotovo je tri puta veći od sadašnje najveće solarne elektrane u Češkoj.

Kompanija "Logo" i JP "Elektroprivreda Srbije" potpisali ugovor o nabavci OPGW kablova

Kompanije "Logo" i JP "Elektroprivreda Srbije" potpisali su ugovor o nabavci i isporuci OPGW kablova 19. januara 2010. godine, saopštio je "Logo".

Partneri kompanije "Logo" koji su aktivno učestvovali i pomogli su svetske kompanije: "Furukawa Electric" iz Japana, švajcarska kompanija "Huber-Suhner" i "Dalekovod" Zagreb, navodi se u saopštenju.

SARAJEVO - Vlada Federacije Bosne i Hercegovine planira gradnju elektroenergetskih kapaciteta u tom entitetu uz investicije koje premašuju svotu od pet milijardi evra, potvrdili su predsednik federalne vlade Mustafa Mujezinović i ministar energetike i industrije Vahid Hećo. Oni su na press-konferenciji u Sarajevu kazali da je predviđena gradnja šest termoelektrana, 14 hidroelektrana, šest vetroelektrana i 25 mini hidroelektrana, ukupnog kapaciteta 2.800 MW. Gradnja svih ovih objekata treba da počne najkasnije do 2018. a nekih već ove godine. (Dnevni avaz)

PODGORICA - Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) poslovala je prošle godine prvi put profitabilno, kazao je izvršni direktor te kompanije Ranko Vojinović. Kako prenosi RTCG, krajnji rezultat biće poznat krajem januara. Vojnović je dodao da očekuje da će se dobri proizvodni i finansijski rezultati iz 2009. preneti i u ovu godinu. "Međutim, nezahvalno je prognozirati, s obzirom na to da je zahvaljujući odluci Regulatorne agencije za energetiku da smanji cene električne energije između 10 i 40 odsto, EPCG ponovo neopravdano dovedena u nezavidan položaj tako da ovu godinu počinjemo sa 25 miliona evra minusa", kazao je Vojinović.

EFT prvi dobiio licencu za trgovinu strujom
PODGORICA - Energy Financing Team (EFT), sa sedištem u Herceg Novom, podfirma istoimene londonske kompanije, prva je privatna kompanija koja je od crnogorske Energetske regulatorne agencije (ERA) dobila licencu za trgovinu električnom energijom. Energetika.net piše da je ovim “počela liberalizacija crnogorskog energetskog tržišta”. EFT će biti u mogućnosti da – pored dosadašnjeg monopoliste EPCG – direktno prodaje električnu energiju kvalifikovanim kupcima u Crnoj Gori, izuzev domaćinstvima, koji će tu mogućnost dobiti 2015.godine. Vijesti, doduše, pišu da ovo nije izazvalo vidljiviju reakciju na tržištu, “jer je dobro znano da EPCG godinama pokriva manjkove struje kupovinama od EFT-a”.

Najniža feed-in tarifa
BANJALUKA - Republika Srpska ima najnižu otkupnu cenu struje iz obnovljivih izvora energije u regionu od svega 6,2 feninga po kWh, što destimulativno deluje na investitore u toj oblasti, tvrde koncesionari malih hidroelektrana (MHE). U RS je pre pet godina izdato više od 100 koncesija za izgradnju MHE, ali su do sada sagrađene svega dve. Kao primer na koji se treba ugledati koncesionari navode Vladu Srbije, koja je od 1. januara ove godine propisala podsticaje za korištenje obnovljivih izvora energije. Za MHE u zavisnosti od instalisane snage objekta utvrđena je otkupna cena od 7,85 do 10,32 evrocenti po kWh. (Nezavisne novine)

MOSTAR - Elektroprivreda HZHB završila je 2009. godinu sa prihodima od 305 miliona maraka, što je za osam odsto više nego što je planirano, kazao je za Dnevni avaz generalni direktor ove kompanije Matan Žarić. On je rekao da se za sada ne može kazati kolika je bila ostvarena dobit, jer još nije urađen završni račun, ali, oslanjajući se na ranije rezultate, procenjuje da bi ona mogla iznositi gotovo 20 miliona maraka.

PODGORICA – Ministarstvo ekonomije Crne Gore pozvalo je investitore da pošalju ponude na tender za gradnju vetrenjača i licenciranje državnog zemljišta (pogodnog za vetroparkove) na brdu Mozura kod Ulcinja i na Krnovu, blizu Nikšića. Za prvi projekt planiran je kapacitet vetroparka od 46 MW i povezivanje sa 110 kV dalekovodom Bar-Ulcinj. Kapacitet na Krnovu projektovan je do 50 MW, gde bi investitor morao da sagradi i dalekovod od 110 kV.

MOSKVA/ZAGREB - Gazprom razmatra mogućnosti povećanja isporuka ruskog gasa u Hrvatsku, koje bi mogle biti realizovane putem projekta Južni tok oko koga se vode pregovori sa hrvatskom firmom Plinacro, odgovoreno je iz Gazproma na pitanje Poslovnog dnevnika. Ruski gas (1,2 mlrd.m3 do kraja 2010.) u Hrvatsku dolazi putem dugoročnog ugovora između Gazproma i hrvatske firme Prirodni plin, potpisanog 1992. godine. Portparol Plinacroa, Neda Erdeljac, rekla je da Plinacro i Gazprom “rade na tehničkoj i logističkoj podršci" potencijalne gradnje kraka gasovoda Južni tok koji bi u Hrvatsku ulazio iz Mađarske. Erdeljac ističe da je ključna politička podrška projektu o čemu bi uskoro u Moskvi trebalo da razgovaraju predstavnici dveju vlada.

ZAGREB - Gazprom “za sada” ne namerava da preuzima vlasnički udeo u Ini, izjavila je predstavnica ruske kompanije Anastasia Ivanova. Time je demantovala informaciju mađarskog nedeljnika HVG prema kome je Gazprom zainteresovan za udeo u Ini. "Gazprom za sada ne planira kupovinu udela u Ini", rekla je Ivanova za Poslovni dnevnik.

SARAJEVO - Uprkos recesiji, prošla godina bila je najuspešnija poslovna godina u 33-godišnjoj istoriji Elektroprivrede BiH, po svim pokazateljima poslovanja. Ta kompanija je u 2009. ostvarila dobit od 72,2 miliona KM, što je rast od čak 64 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prihod od prodaje električne energije iznosi 860 miliona KM, što je za 4,5 posto više nego u 2008. godini. U 2009. u potpunosti je realizovan operativni plan ulaganja u iznosu od preko 160 miliona KM, što je gotovo dvostruko više nego u 2008., kada je uloženo 87,5 miliona KM.

ZAGREB – Struja u Hrvatskoj poskupeće od aprila ove godine za pet do deset odsto, kazao je za Poslovni dnevnik Branimir Horaček, direktor Uprave za energetiku i ujedno predsednik Nadzornog odbora Hrvatske elektroprivrede (HEP). Kako piše Poslovni dnevnik, HEP je već počeo sa pripremama predloga novih cena. Prema rečima Horačeka, oko 15 odsto bi istovremeno moglo poskupiti grejanje.

ZAGREB – Domaćinstva u Hrvatskoj od 1.januara plaćaju prirodni gas 15 odsto skuplje. Naime, Vlada RH je distributerima gasa odobrila povećanje cena za prosečnih 19 odsto, ali i usvojila mere kako bi povećanje cene za domaćinstva bilo manje. Preostale deo poskupljenja, do prosečnih 19 odsto, pokriće se iz budžeta za 2010. (65 miliona kuna). Poskupljenje gasa posledica je povećanja cene koju distributeri plaćaju Ini, jer je Vlada u decembru povećala cenu gasa za dobavljača (Inu) sa 1,32 kune na 1,70 kuna po m3. Odlukom Vlade tarifne stavke bez PDV-a povećane su na prosečnih 2,33 kune po m3, odnosno od distributera do distributera kreću se od 2,27 do 2,71 kunu po m3 (bez PDV-a).

BUDIMPEŠTA – Mađarska grupacija MOL namerava da poveća svoj kontrolni udeo u hrvatskoj Ini, a interes za ulazak na hrvatsko tržište ima i ruski energetski div Gazprom, piše budimpeštanski nedeljnik HVG. Navodno, Mol želi svoj udeo u hrvatskoj naftnoj kompaniji da poveća sa sadašnjih 47,2 na više od 50 odsto. Izvori HVG-a navode da bi Mađari primili državne obveznice u zamenu za 1,8 milijardi kuna duga Ine državi, a te bi obveznice kasnije pretvorili u kapital. Navedeni list piše i da ruske energetske kompanije razmatraju moguća ulaganja u Hrvatskoj, a između ostalih i Gazprom koji bi, prema pisanju HVG-a, kupio određeni udeo u Ini.

OTVORENO NOVO ODELJENJE U OKVIRU GAZPROMA ZADUŽENO ZA NADGLEDANJE PROCESA IMPLEMENTACIJE JUŽNOG TOKA

Novi projektni tim je oformljen u Gazpromu, JCS.
Funkcije novog odeljenja uključuju nadgledanje projektovanja i izgradnje gasovoda Južni tok, što obuhvata:
- unapređenje ruskih transportnih jedinica za gas potrebno kako bi garantovalo dostavu gasa iz Jedinstvenog sistema zaliha gasa kroz gasovod Južni tok
- konstrukcija spoljnog sektora gasovoda
- nadogradnja postojeće infrastrukture za transport gasa i konstrukcija novih tranzitnih jedinica u zemljama učesnicama Južnog toka

Što se tiče položaja odeljenja, ono će direktno odgovarati predsedniku izvršnog odbora Gazproma.
Gospodin Leonid Čugunov je postavljen na mesto direktora odeljenja.

“Razmere Južnog toka, njegov značaj za sigurniju dostavu gasa Evropi, veliki broj inostranih partera – svi ovi faktori zahtevaju od Gazproma da uloži sve napore u to da se sa implementacijom projekta počne što je pre moguće. Siguran sam da će bogato iskustvo u ovakvim operacijama kao i reputacija Leonida Čugunova omogućiti da se izgradi najoptimalnije i efikasno struktuiran projektni tim,” rekao je Aleksej Miler.

Kako bi diversifikovao izvozne rute dostave prirodnog gasa, Gazprom je promovisao izgradnju gasovoda koji se kreće kroz Crno more do zemalja Centralne i Istočne Evrope – projekat Južni tok.
Sektor gasovoda van kontinenta planiran je da prelazi preko dna Crnog mora, od fabrike Beregovaya na obali Rusije do obala Bugarske.
Ukupna dužina van-kontinentalnog dela gasovoda biće 900 km sa najvećom dubinom od oko 2 km.
Godišnji kapacitet van-kontinentalnog dela Južnog toka biće oko 63 milijardi kubnih metara.
Međudržavni sporazumi potpisani su sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom i Slovenijom, od kojih se očekuje da pomognu izgradnju kontinentalnog dela gasovoda. Sličan sporazum uskoro će biti potpisan i sa Austrijom, i moguće Italijom, koja se takođe smatra ciljnim tržištem.

"Geoplin" i "Gazprom" počeli izradu studije izvodljivosti za deo Južnog toka

Slovenačka firma "Geoplin" Plinovodi i ruski "Gazprom" počeli su izradu studije izvodljivosti za izgradnju slovenačkog dela trase gasovoda Južni tok.

Studija bi trebalo da bude završena do juna iduće godine, u skladu sa međudržavnim sporazumom, najavio je direktor kompanije "Geoplin" Plinovodi Marjan Eberlinc.

On je rekao da će se studijom detaljnije "odrediti tehnička rešenja, kapaciteti, trasa i kompresorske stanice", prenosi portal poslovni.dnevnik.si.

Slovenačkom trasom, stav je ruske strane, trebalo bi da prolazi najmanje deset, možda i 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Međudržavnim sporazumom potpisanim prošle godine u Moskvi predviđeno je da "Geoplin" Plinovodi i "Gazprom" na osnovu studije izvodljivosti osnuju zajedničko preduzeće u kojem će imati jednak udeo u vlasništvu.

Iz "Gazproma" su saopštili da su za realizaciju projekta Južni tok osnovali poseban sektor na čijem čelu će biti Leonid Čugumov koji je 11 godina bio predsednik uprave "Gazprom" podružnice "Jamalgasinvest".

Odluka o kreditu EBRD za "Srbijagas" 26. januara - o 150 mil EUR na sledećoj sednici banke

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odložila je odobravanje kredita od 150 mil EUR za Javno preduzeće "Srbijagas" do 26. januara, rečeno je agenciji "Beta" u kreditoru.

Portparol EBRD-a Bojana Todorovska kazala je da pregovori sa "Srbijagasom" nisu bili završeni do početka redovne sednice Odbora direktora koja je održana 12. januara, tako da je projekat odložen za 26. januar, kada će biti sledeća redovna sednica.

Todorovska je navela da je razlog za odlaganje odobravanja kredita i to što Vlada Srbije još nije odobrila ugovor o jemstvu i što ugovori nisu u finalnoj fazi.

- EBRD je u završnoj fazi da odobri 150 mil EUR Javnom preduzeću "Srbijagas". To podrazumeva da projekat bude predat na odobrenje Odboru direktora EBRD-a, što je poslednja faza u ciklusu odobravanja kredita - navela je portparolka banke.

Kredit za "Srbijagas", navela je, predstavlja projekt iz javnog sektora sa garancijom države, tako da su uslovi EBRD-a isti kao i za druge slične projekte.

"Srbijagas" bi kredit EBRD trebalo da iskoristi za organizaciono i finansijsko restrukturiranje kompanije, kao i za poboljšanje upravljanja, navodi se na sajtu kreditora (www.ebrd.com).

Prema ranijim najavama, kredit bi trabalo da se iskoristi za razvoj gasovodne mreže, povezivanje sa mrežama susednih zemalja i izgradnju novog podzemnog skladišta gasa

Odbor direktora EBRD još nije odobrio kredit "Srbijagasu"

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) još nije odobrila kredit od oko 150 mil EUR "Srbijagasu", pošto je taj kreditor tražio uvid u sve buduće investicije srpskog javnog preduzeća, piše "Politika".

Beogradski dnevnik je, pozivajući se na informacije neimenovanog izvora, naveo da kredit nije odobren na sednici Odbora direktora, održanoj 12. januara, pošto EBRD insistira da se novac koji daje, ne ulaže u projekte koje "Srbijagas" radi s Rusijom.

Izvor je naveo da je ranije zatraženo da se deo novca upotrebi za završetak gradnje Podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, ali da pozajmica nije odobrena, jer je u ceo posao uključen ruski "Gazprom".

S obzirom na to da "Srbijagas" uglavnom posluje s kompanijom "Gazprom", srpsko javno preduzeće treba da napravi projekte koji nemaju direktne veze s ruskim partnerom, navodi "Politika".

Pregovori o kreditu sa EBRD, trebalo bi da budu nastavljeni narednih dana, a kao novi datum pominje se utorak, 26. januar.

Na sajtu EBRD (www.ebrd.com), u ponedeljak, 11. januara je promenjena i uopštena namena kredita. Umesto ulaganja u nabavku gasa za skladištenje u Mađarskoj, povezivanje gasovodne mreže Srbije sa susednim zemljama i izgradnje novog podzemnog skladišta gasa navodi se da će kredit biti korišćen za oranizaciono i finansijsko restrukturiranje kompanije.

Kredit bi trebalo da omogući i povećanje transparentnosti i poboljšanje upravljanje srpskim javnim preduzećem, a EBRD je navela da se Vlada Srbije, vlasnik "Srbijagasa", obavezala da će podržati razvoj preduzeća, harmonizovati propise sa direktivama EU i povećati nezavisnost regulatornih tela.

PODGORICA – Elektroprivreda Crne Gore saopštila je da će zbog odluke tamošnje Regulatorne agencije za energiju (RAE) da smanji cene struje za 15,72 odsto njeni projektovani poslovi biti dovedeni u pitanje, prihodi biti smanjeni za 43 miliona evra, pa očekuje da u 2011. godinu uđe sa gubitkom od 19 miliona evra. Srđan Kovačević, predsednik Upravnog odbora EPCG rekao je da je kompanija očekivala smanjenje cena elektrčne energije od najviše pet odsto i najavio tužbu protiv RAE.

HANOVER – Kompanija za proizvodnju solarne energetske tehnologije Sun Edison prikazala je novi “solarni krov” na zgradi filijale kalifornijske firme Staples Fulfillment Center u Hanoveru. Solarna instalacija kapaciteta 1 megavata prekriva oko 16.000 m2 površine krova građevine. Iz kompanije navode da će paneli uštedeti desetine miliona kg emisija CO2 i obezbediti proizvodnju električne energije za dolazeće dekade. (Baltimore Sun)

BUDIMPEŠTA - Mađarska vlada koristiće u novoj godini gorivo austrijskog OMV-a, a ne mađarskog MOL-a. OMV je poslao povoljniju ponudu na tenderu, izjavio je portparol vlade. Vlada je s OMV-om potpisala ugovor o isporuci 50 miliona litara dizela i gasa u 2010. Državne institucije koristiće kartice OMV-a.

TOKIO – Japanski naučnici objavili su danas da su na pragu da pomoću bakterija pretvaraju ugljendioksid sagorevan u podmorju u prirodan gas. Istraživači Japanske agencije za podmorsko-zemaljske nauke i tehnologiju nameravaju da aktiviraju bakteriju pronađenu u svom prirodnom staništu u dubokom podzemlju ispod mora kako bi pretvarali CO2 u metan, glavnu komponentu prirodnog gasa. Najveći izazov projekta je kako aktivirati tu inače “lenju” bakteriju na vanredno ubrzanje pomenute funkcije, priznao je predstavnik agencije. U prirodnom okruženju, naime, bakterija pretvara CO2 u metan vrlo sporo, tokom milijardi godina, rekao je on.

MOSKVA - Rusija je zadržala energetske preferense za Belorusiju, pristankom da toj zemlji u prvom kvartalu iduće godine prodaje prirodni gas po nižim cenama nego drugim evropskim zemljama, uključujući i Ukrajinu. Holding Gasprom objavio je da će cena plavog goriva za Belorusiju u prvom tromesečju iduće godine iznositi 168 dolara za hiljadu kubnih metara, u poređenju sa prosečnom ovogodišnjom cenom od 150 dolara S obzirom da isporuke za Belorusiju nisu opterećene carinama, cena gasa je značajno niža nego za druge kupce ruskog prirodnog gasa, izjavio je čelnik Gasproma Aleksej Miler, preneo je Reuters. Gasprom procenjuje da će prosečna cena ruskog gasa za Evropu u 2010. godini biti 300 dolara za hiljadu kubika.

AŠGABAT – Iranski predsednik Ahmadinedžad otvorio je (6.jan.) sa turkmenskim kolegom Berdimuhamedovim gasovod između dve države kojim će Turmenistan podići izvoz gasa u Iran sa osam na 20 milijardi kubika godišnje. Oko 50 mlrd.m3 gasa godišnje išlo je iz Turkmenistana u Rusiju, ali je Moskva odlučila da ove godine smanji taj uvoz na 30 mlrd. zbog sporenja oko cena.

BEČ – Gradnja evropskog 2.050 milja dugog gasovoda Nabucco za sada predviđa budžet od 11,4 milijarde dolara i biće to u svakom slučaju do sada najskuplji cevovod ikada sagrađen u svetu, piše UPI. Koštaće, na primer, tri puta više od gradnje naftovoda Baku-Tbilisi-Cejhan, pa eksperti postavljaju sve češće pitanje mogućnosti prikupljanja tolikih sredstava u vreme recesije. Dodatni problem je 18 godina nerešena podela kaspijskog podmorja, kuda treba da ide gasovod, oko koga se spori pet zemalja.
Ključni je problem pronalaženja gasa za projektovani kapacitet od 31 milijardu m3 godišnje. Za sada je najavljeno jedino snabdevanje iz azerijskog Šah Deniza, od eventualnih osam milijardi kubika. Nedavno je Kina otvorila gasovod sa Turkmenistanom kojim će ove godine uvesti 13 milijardi kubika, sa planom da do 2011. to poraste na 30, a do 2014. na 40 mlrd.m3. Time će se iscrpsti planirani proizvodni kapaciteti Turkmenistana za doglendu budućnost. Dodatni gas iz još udaljenijeg Kazahstana za Nabucco naići će na iste geografske prepreke kao i kaspijski, uz dodatni faktor količina koje je ugovorio Gazprom..

Gorivo u Srbiji skuplje u proseku 85 para po litru

Gorivo u Srbiji poskupelo (13. januar 2010. godine) u proseku 85 para po litru, odnosno 0,85%, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvo energetike Srbije.

Kako se najavljeno, motorni benzini će poskupeti u proseku 0,77 dinara po litru, odnosno 0,71%, a dizel goriva za 0,91 dinar po litru, što je poskupljenje od 0,98%.

Litar motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana poskupeće sa 105,93 na 106,67 dinara po litru, a litar dizel goriva D2 umesto 94,15 koštaće 94,97 dinara.

Cena litra bezolovnog motornog benzina od 92 oktana povećaće se za 72 pare na 104,97 dinara, a litar evro premijum benzina poskupeće 86 para na 114,94 dinara.

Eko 350 dizel biće skuplji za 86 para na 98,35 dinara, eko 50 dizel sa 101,43 na 102,35 dinara, a cena evro dizela povećaće se za 97 para, na 104,8 dinara.

Litar lož ulja poskupeće za 1,04 dinara, odnosno za 1,42 odsto, na 74,17 dinara.

Prethodna promena cena goriva na pumpama u Srbiji bila je 11. novembra 2009, kada je gorivo poskupelo u proseku pet dinara po litru, odnosno 5,41%.

LONDON – Devet evropskih zemalja pokrenuće ovog meseca 30 milijardi evra skup projekat izgradnje prve elektroenergetske super prenosne mreže za obnovljivu energiju, kao deo planova Evropske unije da do 2020. smanji emisije štetnih gasova za 20% u odnosnu na nivoe iz 1990. Mega podmorski prenosni kablovi povezaće sa mrežama na kopnu “čiste” energetske projekte u devet severnomorskih država – Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj i Velikoj Britaniji. Ovaj projekat posebno će pogodovati nestabilnom oslanjanju na energiju vetra – gde ga ne bude na jednoj strani, nadoknađivaće se postojanjem na drugom delu mora. Širom Evrope trenutno se razvijaju eolski projekti ukupnog kapaciteta od preko 100 GW, što odgovara otprilike desetini potreba tog kontinenta za električnom energijom. (CleanTechnica.com)

VILNJUS - Jedina nuklearna elektrana u Litvaniji zaustavljena je 1.januara neposredno pre ponoći, u skladu s dogovorom grada Vilnjusa i Evropske komisije, rekao je direktor tog pogona Viktor Sevaldin. Zatvaranje nuklearne centrale Ignalina, stare 26 godina, koja je istog tipa kao ona koja je izazvala havariju u Černobilu, izazvaće odmah povećanje cena struje u Litvaniji, kao i veću energetsku zavisnost te zemlje od Rusije. Pristupajući Evropskoj uniji 2004. godine, Litvanija je, naime, obećala zatvaranje te nuklearke. Ta je odluka često bila osporavana i kritikovana Litvaniji, posebno jer je 231 milion evra uložen poslednjih petnaest godina u njenu sigurnost.

VARŠAVA – Poljski energetski regulator URE saopštio je da će odobriti tahtev za povećanje cena električne energije kompaniji Enea, a odbiti zahteve ostalih snabdevača strujom „jer su previsoki“. Jedino je Enea tražila poskupljenje struje od oko devet odsto, što je nivo koji je regulator ranije ocenio prihvatljivim, dok su druge kompanije tražile dvocifrene korekcije tarifa. „Obzirom da nisu ispunile naše smernice, jer su tražili poskupljenja od 11 do 15 odsto, njihove tarife nećemo odobriti“, saopštio je portparol URE. Tarife za individualne korisnike (ne i za industriju) koje u Poljskoj određuje regulator, predstavljaju kombinaciju velikoprodajne cene i distributivne tarife koju naplaćuju elektroenergetske kompanije, piše Reuters.

BAKU – Moskva i Teheran pregovaraju oko pitanja vezanih za povezivanje elektroenergetskih sistema Rusije, Irana i Azerbejdžana, dok za Baku nema spornih pitanja, saopštio je potpredsednik azerijske elektroenergetske kompanije Azerenergy. Marlen Asgarov je rekao da je njegova zemlja spremna da primeni ovaj projekat koji treba da joj obezbedi mogućnost izvoza struje, kao i zarade na tranzitu električne energije preko svoje teritorije. Asgarov je takođe rekao da Azerenergy trenutno izvozi 200.000 do 250.000 kWh dnevno u Rusiju i to noću kada kompanija ima viškove električne energije. (Trend Capital)

EBRD razmatra odobravanje kredita od 150 mil EUR "Srbijagasu"

Odbor direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) razmatraće 12. januara kredit od 150 mil EUR za Javno preduzeće "Srbijagas", objavljeno je na sajtu tog kreditora www.ebrd.com.

Kako se navodi, taj kredit će biti upotrebljen za unapređenje gasovodne mreže i kupovinu gasa koji će biti uskladišten u Mađarskoj.

Deo novca trebalo bi da bude korišćen i za izgradnju novog podzemnog skladišta gasa i za druge srednjeročne investicije koje bi trebalo da povećaju energetsku bezbednost.

Navodi se i da je jedna od mogućih investicija i povezivanje gasne mreže Srbije sa mrežama susednih zemalja.

Rekonstrukcija sistema prikupljanja, transporta i odlaganja pepela i šljake najveći ekološki projekat TE TO "Kostolac"

Rekonstrukcija sistema prikupljanja, transporta i odlaganja pepela i šljake sa blokova TE "Kostolac B", koju će finansirati Evropska banka za obnovu i razvoj, je najveći ekološki projekat TE KO "Kostolac" do sada, vredan oko 30 mil EUR.

Izradu Analize mogućnosti odlaganja pepela, šljake i gipsa iz novog termoenergetskog postrojenja TE Kostolac B u otkopani prostor PK "Drmno", kao deo pripremnih radova za izgradnju novog termoenergetskog postrojanja finansiraće JP "Elektroprivreda Srbije".

Izrada Analize poverena je konzorcijumu u čijem sastavu su "Energoprojekt-Enel" i Rudarski institut Beograd.

Kina snabdevanje prirodnim gasom iz dva pravca

Moskva –Aleksander Medvedev, zmanik predsednika UO Gazproma, obavio je krajem decembra finalnu rundu komercijalnih pregovora u Kini sa CNPC (Kineska nacionalna naftna korporacija) o snabdevanju prirodnim gasom iz dva pravca – istočni i zapadni. U skladu sa ranije sklopljenim ugovorom Gazprom export i CNPC utvrdili su komercijalne i tehničke uslove snabdevanja Kine ruskim gasom.
Kompanije su se takođe složile o nastavku saradnje u narednoj godini, kako bi se zaključili ugovori o snabdevanju pomenutim gasom. Prema ranijim dogovorima Gazprom istražuje mogućnosti gradnje zajedničkih projekata u cilju rafinisanja i hemijskog korišćenja gasa na istoku Rusije kao projekata u “trećoj zemlji”.

ČERNIVCI (Ukrajina) – Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko kazao je da neće dozvoliti formiranje konzorcijuma sa Rusima za rukovođenje ukrajinskim nacionalnim gasovodnim sistemom. “Poznate su mi namere premijera da formira konzorcijum, što ja nikada neću odobriti dok sam na vlasti. Mi nismo pozvani da se priključimo konzorcijumu za proizvodnju gasa u Rusiji, niti za njegovu prodaju Evropi, a nudimo (Rusima) konzorcijum za naše tranzitne poslove. Da li vi to nazivate nacionalnom politikom?”, rekao je on i podsetio da je ukrajiski gasovodni sistem najveći u Evropi.

BUDIMPEŠTA - Mađarska je napunila središnje skladište za strateške rezerve gasa koje sada sadrži 1,2 milijardi kubnih metara tog energenta, saopštilo je Mađarsko udruženje za zalihe ugljenih hidrata (MSZKSZ). Kapacitet podzemnog skladišta iznosi 1,9 milijardi m3, od čega će se 1,2 milijarde koristiti za rezerve za hitne slučajeve, a 700 miliona za komercijalne namene. Skladište je zajednički projekt mađarske energetske grupacije Mol (72,5%) i MSZKSZ (27,5%). Dodatnih 200 miliona kubnih metara strateških zaliha gasa u Mađarskoj smešteno je u skladištu nemačke energetske kompanije E.ON. Strateške rezerve gasa trebalo bi da pokrivaju dnevne potrebe od 20 miliona kubnih metara u periodu od 45 dana. Procenjuje se da je mađarska dnevna potrošnja ove godine iznosila između 11 i 12 milijardi m3 gasa. Prosečna dnevna potrošnja zimi iznosi između 65 i 75 mil. m3.

NJUJORK – U SAD ne jenjavaju komentari posle, za mnoge u Vašingtonu, šokantnog epiloga nedavne tenderske runde u kojoj ni jedna od američkih naftnih kompanija nije dobila posao razvoja nekih od gigantskih iračkih naftnih polja. Time komentariše da su ovim ostali bez reči oni koji su tvrdili da je američka vojna invazija Iraka iz 2003, bila motivisana namerom da se SAD domognu najvećih neiskorišćenih nafntih depozita na planeti. Pojedini mediji ocenjuju da je činjenica da su među najvećim pobednicima tendera bile ruske i kineske kompanije proizvod američke politike prema Iranu, “koji je ipak bliži prioritet Bagdadu nego što je to Teheran”.

BAGDAD – Irak je na putu da ugrozi poziciju Saudijske Arabije kao najvećeg proizvođača nafte u regionu, ocenjuju analitičari. Prema njihovim procenama, nedavno potpisivanje ugovora sa više naftnih kolosa o pravima na eksploataciju novih izvoza moglo bi da poveća iračku proizvodnju nafte na 12 miliona barela na dan do 2016.godine, što je pozicija na koju cilja do tada i Saudi Arabija. Irak je za sada van OPEC-ovog sistema određivanja proizvodnih kvota za svaku članicu.

AERS dao saglasnost na pravila o radu svih pet elektrodistributivnih kompanija

Savet Agencije za energetiku Srbije (AERS) dao je saglasnost na pravila o radu svih pet elektrodistributivnih kompanija, saopštilo je danas (28. decembar 2009. godine) to regulatorno telo.

Kako se precizira, saglasnost je na sednici održanoj 25. decembra dato na pravila o radu "Elektroprivrede Srbije", Elektrovojvodine, Elektrodistribucije "Beograd" i preduzeća za distribuciju struje Elektrosrbije iz Kraljeva, "Jugoistok" iz Niša i "Centar" iz Kragujevca.

Donošenjem tih pravila zaokružen je tehnički aspekt regulacije elektroenergetskog sistema, pošto je prethodno, aprila 2008. godine, Agencija za energetiku dala saglasnost na Pravila o radu prenosnog sistema, koja se primenjuju od maja prošle godine.

Pravilima o redu elektrodistributivnih sistema se, dodaje se, uređuju tehnički aspekti odnosa između sistema za distribuciju struje i korisnika tog sistema - kupaca i proizvođača, odnosno uspostavljaju prava i obaveze obeju strana.

Pravila su veoma važna komponenta regulative kojom se stvaraju uslovi za otvaranje tržišta električne energije i, kako se ističe, doprineće slobodnom pristupu i ravnopravnom položaju korisnika sistema, kao i racionalnom razvoju i efikasnom korišćenju sistema.

Osnovna pitanja koja su uređena pravilima su: tehnički uslovi za priključenje na distributivni sistem, pristup sistemu, planiranje rada i upravljanje sistemom, razvoj sistema i merenje električne energije, naveo je AERS.

Odluci energetskog regulatornog tela prethodio je dvogodišnji proces pripreme Pravila o radu distributivnih sistema, koja će stupiti na snagu po objavljivanju u Službenom glasniku Srbije.

BRISEL - Evropska investiciona banka (EIB) predstavila je novi fond za finansiranje projekata energetske efikasnosti i obnovlnjivih izvora u Jugoistočnoj Evropi. U početku će fond imati na raspolaganju 95 miliona evra, a očekuje se da u iduće četiri godine naraste na 400 mil. evra. Fond je osnovan u saradnji sa nemačkom Kreditnom bankom za obnovu (KfW) i drugim institucijama, objavio je EIB. Inicijalna pažnja biće usmerena na tržišta Srbije, BiH i Hrvatske.

PARIZ - Francuska energetska kompanija Electricite de France (EdF) spremna je da dozvoli Gaspromu direktan pristup francuskom tržištu u zamenu za udeo u gasovodu Južni tok, objavio je francuski ekonomski dnevnik Les Echos pozivajući se na izvor blizak pregovorima dveju kompanija. Gasprom bi mogao da dobija električnu energiju u zamenu za gas, a moguće je da dobije i udeo u francuskim atomskim centralama, ukazuje list. Početkom decembra, Gasprom i italijanski Eni, paritetni vlasnici projekta Južni tok, potpisali su memorandum o razumevanju, u kojem se navodi da će francuski EdF postati treći učesnik u projektu gasovoda. Zvanični predstavnik Gaspoma je tada izjavio, ne navodeći detalje, da će trostrani sporazum biti potpisan za tri meseca, podsetio je Reuters.

MOSKVA – Iz Gazproma je precizirano da će ta kompanija kupovati struju od EdF-a radi preprodaje, a ne kao kompenzaciju za udeo francuskog elektro-kolosa u Južnom toku. Portparol Gazproma Sergej Kuprijanov demantovao je pisanje francuskog dnevnika Les Echos da je reč o načinu na koji bi EdF platio svoj udeo od 10 do 20 odsto koji bi trebalo da dobije u projektu Južni tok. ”Te stvari su povezane, jer pretstavljaju deo našeg sporazuma, ali je pogrešno reći da bi to bilo plaćanje (EdF-a) za dobijanje udela u Južnom toku”, precizirao je Kuprijanov.

MOSKVA – Veliki uvoznici gazpromovog gasa, kupiće ove godine osam milijardi kubika manje od ugovorenih količina, ali su pristali da plate razliku, jer ne žele da izgube dugoročno ugovorene količine gasa, javljeno je za Reuters iz UBS banke posle telefonske konferencije održane sa ruskim gasnim monopolistom. Prema UBS-u, neuvezeni gas koštaće te uvoznike 2,2 milijarde dolara, što će de fakto pretstavljati avansno plaćanje za buduće isporuke. “Glavni potrošači su pristali da plate deselektovane količine na osnovu ugovorne klauzule preuzmi-ili-plati”, saopšteno je iz banke.

PARIZ - Francuski energetski div EDF saopštio je da je dobio konačno odobrenje od kineskih vlasti za zajedničko ulaganje s kineskim partnerom u gradnju i upravljanje nuklearkom u Tajšanu. Prema sporazumu koji važi 50 godina, EDF će imati 30 odsto udela u partnerstvu s China Guangdong Nuclear Power Companyjem (GCNPC). "Prvi (od dva) element nuklearne elektrane Tajšan s novim tipom evropskog reaktora na pritisak vode (EPR) koji se trenutno gradi u Normandiji, trebalo bi da bude pušten u pogon krajem 2013. godine", saopšteno je iz francuske kompanije. "Tim potezom EDF postaje prvi ulagač u proizvodnju nuklearne energije u Kini". EPR je nuklearni reaktor treće generacije. Dva se već izrađuju u Francuskoj i Finskoj, ali regulatori u te dve zemlje i Velikoj Britaniji izrazili su sumnje u njihovu sigurnost. (AFP)

ANKARA - Turska Vladina uprava za privatizaciju (OIB) objavila je da su se na tender za privatizaciju četiri distributera električne energije u Turskoj prijavile 43 kompanije. Za distributera Uludağ Elektrik prijavilo se 16 investitora. Za Camlibel je stiglo deset ponuda, a Fırat Elektrik i Vangölü Elektrik privukli su po osam ponuda. Rok za podnošenje konačnih ponuda je 12.2.2010. godine, prenosi poslovni dnevnik Intellinews.

STOKHOLM – Švedska se u okviru promena u energetskoj strategiji za narednih 30 godina priprema da otvori njenih 10 nuklearnih elektrana, piše Los Angeles Times. Nuklearkama će se, usvajanjem Zakona, dozvoliti kupovina novih reaktora radi zamene starih. Oko polovina električne energije u toj zemlji potiče od deset nuklearnih elektrana sagrađenih duž južne obale Švedske. “Suština je u maksimalnom smanjenju zavisnosti od uvozne energije i povećanju energetske efikasnosti”, kaže Per Bolund, poslanik iz švedske Zelene partije.

BRISEL – Države Evropske unije moraju da uzmu lokalne prilike u obzir kada odlučuju o mehanizmima smanjenja cena električne energije iz obnovljivih izvora, ocenjuje Evropska federacija obnovljive energije (EREF). Ovo udruženje ocenjuje da razlike u prirodnim uslovima među državama članicama moraju da se reflektuju i na podsticajne sisteme, kao i cene po kojima se otkupljuje električna energija dobijena iz obnovljivih izvora. EREF navodi da je na osnovu podataka dobijenih od 27 zemalja članica utvrdio da su zemlje koje primenjuju tzv. feed-in (potsticajne) tarife, kao i politike zasnovane na cikličnom smanjenju troškova, postigle bolje rezultate od onih koje koriste sistem trgovanja zelenim dozvolama (tradable green certificates – TGC’s). “Iskustva iz više zemalja pokazuju da je sistem feed-in tarifa postigao bolje rezultate u pogledu bržeg prodora obnovljivih, od TGS-a, uz niže, ili uporedive troškove”, stoji u izveštaju EREF-a. (Windpower Monthl)

BRISEL – Savet evropskih energetskih regulatora (CEER) pokrenuo je javnu konsultaciju o regulatornim pitanjima vezanim za integracije proizvodnje električne energije iz vetra u evropski elektroenergetski sistem. U poruci koja prati poziv na raspravu naglašava se da evropski regulatori nisu protiv integracije tržišta u ovoj oblasti, uprkos činjenici da se radi o segmentu koji pretpostavlja visoke troškove ulaganja. Ideje predstavljene u javnoj raspravi, otvorenoj do 18.februara, od koje se posebno očekuju primedbe i predlozi elektroenergetskih kompanija, neće pretstavljati definitivan stav CEER o ovom pitanju. Rasprava će, naime, poslužiti za informisanje nacionalnih regulatora vezano za njihov budući rad i razumevanje pitanja koja pogađaju segment energije vetra. (Utility Week)

BRISEL – Sve članice Evropske unije, izuzev Danske i Irske, neće moći da ispune zacrtane ciljeve vezane za obnovljive izvore energije za 2010.godinu, ocenjuju World Wildlife Fund (WWF) i European Renewable Energy Federation (EREF). Drugim rečima, Evropa će propustiti da ispuni ključni cilj direktive o udvostručenju kapaciteta obnovljive energije do 2010. Istraživanje koje su sproveli WWF i EREF pokazuje da sa postojećim politikama, 15 EU zemalja neće ispuniti cilj uvećanja učešća obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije u Evropi na 22%, jer će dostići udeo od svega 15-17%. Najgora situacija je u Italiji i V.Britaniji. Italija će, umesto zacrtanih 25%, do 2010. uvećati udeo obnovljivih izvora na 17%, dok će V.Britanija dostići udeo od 4%, umesto planiranih 10%.(Energy Business Review)

TIRANA - Albanska vlada će preko fonda teškog 22 miliona dolara pomoći u 2010. godini građanima u plaćanju računa za struju. Ova odluka usledila je posle naajavljenog poskupljenja električne energije u Albaniji od 13% od prvog januara iduće godine. Više cene struje pogodiće preko 70% građana koji troše manje od 300 kWh mjeečno. Iako je nedavno tamošnji distributer električne energije OSSH zatražio povećanje cene struje od 23,1%, Telo za regulaciju energetike (ERE) je odobrilo rast od 13%, prenosi poslovni dnevnik Intellinews.

LONDON – Britanski energetski regulator Ofgem saopštio je da će produžiti do marta 2013. godine kontrolu cena prenosa prirodnog gasa i električene energije koja je na snazi za period 2007.-2012. Kontrola cena prenosnih mreža uključuje regulisanje maksimalno odobrenog prihoda koje četiri kompanije iz tog sektora - National Grid Electricity Transmission, National Grid Gas, SP Transmission i Scottish Hydro-Electric Transmission – mogu da ostvare za korišćenje visokonaponske elektroenergetske mreže i gasovoda pod visokim pritiskom. Regulator je odluku obrazložio potrebom da se do pomenutog roka sagleda efekat mera koje je preduzeo pre uvođenja narednog sistema kontrole cena. (Energy Business Review)

Amandmani i dopune dugoročnog gasnog prodajnog ugovora potpisani su 23. dec. u Ašhabadu u prisustvu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i predsednika Turkmenistana Kurbankulija Berdimuhamedova.
Prema ugovoru, dobavljanje i dostavljanje turkmenistanskog gasa biće obnovljeno 1. januara 2010. godine, količine 30 milijardi kubnih metara gasa na godišnjem nivou. Formiranje cene biće u potpunosti u skladu sa situacijom na evropskom gasnom tržištu.
Pregovori su doveli do potpisivanja sporazuma o zajedničkoj izgradnji Kaspijskog i Istočno-Zapadnog gasovoda. Pored toga, strane su diskutovale i o mogućnostima zajedničkog razvoja ugljovodonika u Kaspijskom moru.
Učesnici ugovora su istakli konstruktivnu prirodu njihove bilateralne saradnje i izrazili uverenje u dalje jačanje njihovog, obostrano povoljnog, dugoročnog partnerstva u energetskom sektoru.
Pozadina:

Rusija i Turkmenistan su 10. aprila 2003. godine potpisali 25-o godišnji međudržavni sporazum o saradnji u gasnoj industriji. U okviru sporazuma, OOO Gazprom Export i GTK Turkmenneftegaz su sklopili dugoročni ugovor o prodaji turkmenistanskog prirodnog gasa dokle god je međudržavni sporazum važeći.

Istočno-Zapadni gasovod će biti glavna veza gasovodnog sistema koji se formira u Turkmenistanu, omogućavajući prenos prirodnog gasa u različitim pravcima. Pored izvoza, Istočno-Zapadni gasovod će doprineti i stabilnoj ponudi gasa različitim naseljenm centrima Turkmenistana.

12. maja 2007. godine, predsednici Rusije, Kazahstana i Turkmenistana potpisali su zajedničku deklaraciju o izgradnji Kaspijskog gasovoda.

20. decembra 2007. godine, vlade Rusije, Kazahstana i Turkmenistana su potpisale sporazum o izradnji Kaspijskog gasovoda.

Cilj izgradnje ovog gasovoda je prenos prirodnog gasa od izvora u Kaspijskom moru i drugih u Turkmenistanu i Kazahstanu do Rusije.

25. jula 2008. godine, potpisan je sporazum prema kom Gazprom uzima učešće u investicionim projektima u okviru gasnog sektora Turkmenistana. Sporazumom se kapacitet turkmenistanskog dela Kaspijskog gasovoda uvećava na 30 milijardi kubnih metara.

Dužina Kaspijskog gasovoda biće oko 1700 km, od kojih će više od 500 km biti u Turkmenistanu a ostalih 1200 km u Kazahstanu.

LONDON - Scottish & Southern Energy je prvi od šest dominantnih prodavaca struje u Velikoj Britaniji prihvatio predlog energetskog regulatora Ofgem o kontroli cena, odnosno o maksimalno odobrenom prihodu iz investicija u lokalnu distrubucionu mrežu u narednih pet godina. Iako su svi vodeći distributeri struje na Ostrvu odmah oštro napali ograničenja regulatora, SSE je saopštio da prihvata mere, jer želi da ostane najefikasniji distributer električne energije u toj zemlji. Kompanije su inicijalno kritikovale Ofgem da im ne odobrava stopu povraćaja dovoljnu da pokrije potrebne investicije. Regulator je odobrio stopu vraćanja uloženih sredstava u lokalne mreže od 4,7% (bez poreza), što je osetno iznad 5,1% odobrene kompanijama u vodosnabdevanju, navodi SSE. (The Herald)

BRISEL – Evropska unija je verovatno izgubila najmanje pet milijardi evra na nezakonitim prodajama vezanim za prava na emisiju štetnih gasova, uz rizik da ovaj novi vid kriminala dodatno usmeri pažnju na evropska tržišta električne energije i prirodnog gasa, navodi Europol, policijska služba EU. Kako prenose mediji, ova vest je dodatno kompromitovala vlade Unije u nastojanju da na klimatskom samitu u Kopenhagenu privole druge zemlje da prihvate ovaj vid borbe za smanjenje zagađenja čovekove okoline. Pomenute prevare uključuju nezakonitu registraciju firmi radi dobijanja dozvola za trgovanje pravima na emisije CO2 u ETS. Kriminalci zatim kupuju dozvole za emisije oslobođene PDV-a u nekoj od zemalja EU, da b ih zatim preprodali sa prodajnom taksom, koju ne prosleđuju relevantnim vlastima. Kriminalac tada nestaje, što poreske vlasti registruju pod stavkom „nepoznati utajivač poreza“. Francuske vlasti su ovih dana uhapsile četiri lica, pod optužbom da su oštetila državu za 157 miliona evra na ovim mahinacijama. (The Age)

Cene struje niže za 15%
BRATISLAVA - Slovačka energetska firma Slovakia Energy planira da snizi cene struje za 15% u 2010. godini. Kompanija trenutno uslužuje oko 10.000 kupaca struje. Međutim, slovački Ured za regulaciju mrežnih usluga (URSO) saopštio da je završio inspekcijsku kontrolu u Slovakia Energy i najavio da će podneti tužbu protiv te firme. Inspekcija je ustanovila kršenje zakona jer je firma naplaćivala usluge klijentima iako njen cenovmik nije odobrio regulator. Slovakia Energy tvrdi da se radi samo o administrativnoj grešci koja neće uticati na poslovanje, prenosi Intellinews.

TIRANA – Albanska energetska regulatorna agencija ERE odlučila je da se cena električne energije od 1.januara 2010. godine prosečno poveća za 13%. Pritom će se zadržati postojeći tarifni sistem koji pri obračunu cene pravi razliku između standardnih potrošača - koji troše do 300 kW i tzv. luksuzne kategorije koja troši preko 300 kW. Poskupljenje struje značajno je niže od 23,1% koliko je zatražila lokalna distributerska firma OSSH (u vlasništvu češkog ČEZ-a). Njen zahtev ERE je odbacio zbog neslaganja podataka o energetskim gubicima koje je navela firma u odnosu na službene državne podatke. ERE je izuzetno dopustio da pekare i mlinovi plaćaju cenu električne energije po nižoj tarifi kako bi cena hleba ostala nepromenjena. (ATA)

25 miliona evra za pomoć projektima energetske efikasnosti u Jugoistočnoj Evropi.

BEOGRAD - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je danas saopštila da će investirati 25 miliona evra za pomoć projektima energetske efikasnosti u Jugoistočnoj Evropi. Sredstva će biti plasirana u novoosnovani Fond za energetsku efikasnost Jugoistočne Evrope (SE4F). Fond, čija je ukupna vrednost 95 miliona evra, osnovali su Evropska investiciona banka (EIB), nemački KfW i Evropska komisija, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu EBRD. EIB, KfW i EBRD će u novi fond uplatiti po 25 miliona evra, dok će preostalih 20 miliona obezbediti Evropska komisija. Osnivači fonda nameravaju da povećaju njegovu vrednost na 400 miliona evra, privlačenjem dodatnih sredstava od javnih i privatnih investitora. (Tanjug)

ANKARA - Turska Uprava za regulaciju tržišta energije (EPDK) najavila je skok ulaganja u energetski sektor u 2010. godini, posebno u području obnovljivih izvora. Navodi se da je 2009. godine turski elektroenergetski sektor dobio 2.700 MW novih kapaciteta. Pri tome će lokalni distrivuteri električne energije moći da koriste sredstva od 750 miliona evra kredita koji je nedavno Turskoj odobrila Evropska investiciona banka (EIB). Tursko Ministarstvo finansija takođe je nedavno objavilo da je iznos direktnih stranih investicija u proizvodnju električne energije i snabdevanje prirodnim gasom i vodom od januara do oktobra 2009. godine dostigao ukupno 1,6 mlrd. dolara, prema nešto preko 900 mil.dolara iz 2008. dok je 2008. (Anatolia)

TOKIO - Japanska Toshiba saopštila je da je zainteresovana za gradnju 7. reaktora u NE Kozloduj, najavljujući dolazak u Sofiju predstavnika te kompanije. Toshiba ima 67% udela u američkoj kompaniji Westinghouse Electric koja gradi nuklearne elektrane. Nova bugarska vlada je ranije objavila da razmatra mogućnost izgradnje jednog reaktora od 1.000 MW u postojećoj elektrani. Početkom decembra je i Moskva najavila zainteresovanost ruskih firmi da grade taj reaktor, na što je odmah reagovao istom merom i Vašington, najavljujući učešće američkih firmi na tenderu, javlja bugarski dnevnik Novinite.

SOFIJA – Moskva je spremna da pokrije gro troškova gradnje 4 milijarde evra skupe nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj, kao i da preuzme “određene rizike”, saopštio je u Sofiji ruski ministar energetike Sergej Šmatko. On je preneo stav Moskve da je važno obezbediti rad na projektu u naredne dve godine. Nemački energetski kolos RWE se povukao iz ranije ugovorene izgradnje ove nuklearke projektovanog kapaciteta 2GW, pošto je bugarska vlada saopštila da ne može finansirati projekat i da je spremna da proda polovinu svog udela od 51%. Ruski Atomstroieksport je 2005. izabran da gradi nuklearku na Dunavu, sa kompanijama Areva i Siemens kao podugovaračima. (Focus)

VARŠAVA - Najveća poljska elektroenergetska kompanija PGE najavila je moguću kupovinu manje energetske firme Energa kako bi na njenim lokacijama u severnoj Poljskoj gradila prve poljske nuklearne elektrane. Prema strateškom planu PGE-a, u Poljskoj su potrebne dve nuklearne elektrane. Svaka bi imala po 3.000 MW snage. Prvi reaktori bi u obe elektrane trebalo da se izgrade do 2020, a ostali 2 - 3 godine kasnije, javlja poljski dnevnik Rzeczpospolita.

Zajednički u gradnju nuklearne elektrane - Jadrova energeticka spoločnos Slovenska

PRAG – Češki ČEZ i slovačka državna nuklearnoenergetska firma JAVYS najavile su osnivanje zajedničke firme za gradnju nuklearne elektrane - Jadrova energeticka spoločnos Slovenska (JESS). Prema ranijim najavama, JAVYS bi imao 51% udela, a ostatak bi pripao ČEZ-u. Akcionarski kapital JESS-a će iznositi 216 miiona. evra. Izgradnja nove elektrane trebalo bu da počne 2014, a završi 2020. godine. Ukupni troškovi gradnje procenjuju se na 4 - 6 milijardi evra, javlja ČTK.

BARSELONA - Južna Evropa će učestvovati sa 25 odsto u kapacitetima za korišćenje solarne energije izgrađenim ove godine u Evropi, pokazalo je najnovije istraživanje organizacije Emerging Energy Research (EER). Prema tom istraživanju, južnoevropski region zauzeće po tom pokazatelju drugo mesto, odmah posle Nemačke, lidera na evropskom trržištu solarne energetike. S obzirom da špansko tržište ograničavaju regulatorni problemi, južnoevropski sektor solarne energetike razvijaju Italija i Francuska. EER očekuje da se solarna energetika u južnoj Evropi razvija ubrzano, pa se rast proizvodnih kapaciteta do 2020. godine predviđa na 47 gigavata, što predstavlja značajno povećanje u poređenju sa sada postojećih devet gigavata. Povećana pažnja komunalnih preduzeća, akcenat na krovne sisteme, kao i mogućnost za uvođenje stabilnih subvencija i transparentnog i lakog dobijanja dozvola, ključni su faktori za dugoročan rast južnoevropske solarne energetike, stoji u analizi EER-a. (Tanjug)

KOPENHAGEN - SAD u se obavezale da uplate 85 miliona dolara u 350 miliona dolara vredan međunarodni fond namenjen ubrzanju razvoja korišćenja obnovljive energije i tehnologija za energetsku efikasnost u siromašnim zemljama. Američki ministar energetike Stiven Ču je - saopštavajući ovo u Kopenhagenu, gde se od 8. do 17. decembra održava međunarodni samit o klimatskim promenama - najavio i da će u Vašingtonu sledeće godine biti održan sastanak ministara energetike glavnih razvijenih zemalja, na kome će se razgovarati o globalnom razmeštanju tehnologije za proizvodnju ekološki čiste energije, preneo je Rojters. Projekti koji će biti finansirani iz novog fonda uključuju plan za proizvodnju jeftinih sistema za osvetljenje na solarni pogon za one koji nemaju pristup električnoj energiji. (Reuters, UPI)

NJUJORK - Gradonačelnik Njujorka Michael Bloomberg najavio je da grad planira da na obali podigne divovski park vetroelektrana, snage 700 megavata, prenosi The New York Times. Park bi mogao koštati 4,3 milijarde dolara i biti najveći te vrste na svetu, ali će podmirivati samo 1 odsto energetskih potreba megalopolisa, piše NYT. Na putu gradnji parka, gradonačelnik Bloomberg će međutim morati da savlada sve jači otpor protivnika ovog projekta koji smatraju da će vetrenjače blokirati legendarni pogled na Njujork sa okeana.

BEČ - Berza u Beču najavila je da će sa Centralnoevropskim gasnim čvorištem (CEGH) otvoriti zajedničku berzu gasa, na kojoj je početak prodaje fjučersa planiran za proleće 2010. Odobrenje za početak međunarodne trgovine gasom na ceremoniji svečanog otvaranja minulog vikenda dali su austrijski ministar ekonomije Rajnhold Miterlener, član Izvršnog odbora OMV Verner Auli, generalni direktor Berze u Beču Hajnrih Šaler i direktor CEGH AG Harald Vistrič. " Berza u Beču će imati 20 odsto udela udela u CEGH, navedeno je u saopštenju. Trgovanje na CEGH berzi gasa Berze u Beču biće sprovedeno putem elektronskog trgovinskog sistema Berze u Beču nazvanog XETRA, pri čemu će CEGH biti odgovoran za upravljanje trgovanjem i odnose sa potrošačima, dok će krajnja supervizija trgovanja biti zajedno sa berzom u Beču.

BUKUREŠT – Ministarstvo privrede Rumunije saopštilo je da je ta zemlja spremna da zameni Bugarsku u projektu gasovoda Južni tok, ako Sofija odustane. Bukurešt je odmah reagovao na izjavu potprerdsednika Gazproma Aleksandra Medvedeva da Gazprom ima opcije da zameni Bugarsku u pomenutom projektu, prenosi Reuters. “Rumunija je zainteresovana za učešće u Južnom toku”, rekao je Medvedev. Rumunsko ministarstvo navodi da je jedini uslov Bukurešta pridržavanje Rusije lokalnim zakonima i regulativama. Rumunija predlaže da Južni tok sa ruske strane izađe u crnomorskoj luci Konstanca i odatle se podeli na dva kraka, prema Srbiji i prema Mađarskoj.

SOFIJA - Bugarska podržava ideju da gasovod Južni tok poveća kapacitet i da se proglasi za projekt od evropskog značaja, izjavio je bugarski ministar ekonomije, energetike i turizma Trajčo Trajkov. On je potvrdio da je Bugarska dobila traženu detaljnu informaciju o ruskom predlogu da se kapacitet tog gasovoda poveća sa 31 milijarde na 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, prenela je agencija BTA. Trajkov je najavio da uskoro počinju pregovori na korporativnom nivou, tokom kojih će biti precizirani svi aspekti bugarsko-ruskih odnosa koji se tiču tranzita i isporuka prirodnog gasa.

MINSK – Belorusija će još nekoliko godina dobijati popust na cenu ruskog gasa, reekao je vicepremijer vlade u Minsku Vladimir Semaško, posle pregovora o tom pitanju sa ruskim kolegama. Predsednik Rusije Medvedev i premijer Putin su pristali da pomere sa 2011. godina na 2014. krajnji rok kada će Belorusija plaćati Gazpromu gas po cenama koje važe za Evropu, dodao je Semaško

MOSKVA – Konzorcijum predvođen Gazprom Njeftom investiraće dve milijarde dolara u razvoj iračkog naftnog polja Badah, odakle prvu naftu (inicijalno 15.000 bbl/d) očekuje za tri godine. Gazprom Njeft planira da uknjiži deo rezervi tog polja,procenjenih na dve milijarde barela, odakle se kroz 6-7 godina očekuje dnevna proizvodnja od 170.000 barela. Partneri u poslu su korejanski KOGAS, malezijski Petronas i turski TPAO. Oni su prihvatili stopu naknade od 5,5$ po barelu. (Neftegaz.ru)

SKOPLJE – Cena električne energije u Makedoniji poskupeće za nekih 10,7odsto početkom 2010.godine, objavila je makedonska TV A1, pozivajući se na neslužbene informacije. Mađedonski energetski regulator je navodno došao do ove računice koju treba tokom iduće nedelje da u detaljima proveri sa snabdevačima električne energije u toj zemlji.

ZAGREB – Cena struje u Hrvatskoj porašće sa početkom 2010. za šest do sedam, a grejanja za čak 25 odsto, zbog skoka cene prirodnog gasa, javlja HRT pozivajući se na neslužbene informacije iz Hrvatske elektroprivrede. Ovih dana potpisani aneks Glavnom ugovoru o gasnom poslovanju između Vlade Hrvatske i mađarskog MOL-a, naime, dozvoljava naftnoj kompaniji INA da od Nove godine podigne cenu gasa za terifne kupce za 33 lipe po kubnom metru, a za povlašćene kupce za 30 lipa. U ovom slučaju prvi će se na udaru naći HEP, najveći potrošač gasa u Hrvatskoj. Vlada je zadužila ministarstvo privrede da u roku od osam dana sa distributerima gasa u Hrvatskoj dogovori što je moguće niži iznos marže. Prema novom Aneksu, hrvatski građani i firme plaćaće još jednu novu obvezu - troškove skladištenja gasa u Okolima, što je do sada išlo na teret Ine. Od Nove godine plaćaće ih svaki potrošač s dodatnih 5 lipa po kubiku gasa, prenosi HRT.

LJUBLJANA - Uprave Nuklearne elektrane Krško zatražila je produženje rada nuklearke do 2043.godine. kada bi ujedno bila obeležena 60-godišnjica njenog rada, prenosi ljubljanski Dnevnik. Bankamagazin s tim u vezi piše da tehnološka nadgradnja NE Krško traje pet godina, a ulaganja od oko 100 miliona evra u sledeće tri godine trebalp bi da garantuju nesmetan rad nuklearke za narednih 20 godina. Inače, NE Krško je u ovoj godini proizvela 5.487 gigavata struje, 1,3 odsto više od plana.

ZAGREB - Kao što se moglo i očekivati, prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom Gazpromnjeftu uvela je u priču o imovini srpskih kompanija u Hrvatskoj još jednog i to prilično neugodnog igrača. Reč je o moćnom Gazpromu, piše zagrebački Poslovni dnevnik. List navodi da se tokom posete hrvatskog predsednika Mesića Moskvi razgovaralo i o nerešenim imovinskim pitanjima. Gazpromnjeft smatra da je kupovinom NIS-a došao u posed nekretnina u Hrvatskoj. Reč je o benzinskim pumpama, skladištima, odmaralištima, čak i delu Jadranskog naftovoda (Janaf). Hrvatska strana takve tvrdnje osporava, a Mesić je obećao brz stav Hrvatske o tom pitanju, dodaje PD.

BANJA LUKA - Posle punih 20 godina, u sredu je obnovljen transport derivata iz Rafinerije nafte u Brodu rekom Savom. "Prvim baržama biće prevezeno oko 3.000 tona derivata za tržište crnomorskog regiona", istakao je direktor brodske rafinerije Aleksandar Litvinjenko, prenela je agencija Fena. Po njegovim rečima, transport derivata baržama omogućava ponton pretakalište na Savi, u koje je investirano oko 850.000 evra. Zamenik generalnog direktora "Optima grupe" Slavko Šćepanović je naglasio i da će transport derivata nafte Savom omogućiti da se oni na brži i ekonomičniji način dopreme do rumunske luke Konstanca, odakle će dalje ići u zemlje Evropske unije i sveta.

Agencija za energetiku prihvatila povećanje cene struje za 10%

Agencija za energetiku saopštila je danas (16. decembar 2009. godine) da je prihvatila predloženi rast cena struje za tarifne kupce u proseku za 10%, uz određene napomene i zahteve.
Agencija je juče dostavila "Elektroprivredi Srbije" (EPS) i "Elektromrežama Srbije" (EMS) mišljenja na njihove predloge cena struje, odnosno korišćenja prenosne i distributivnih mreža, navedeno je u saopštenju. EPS i EMS će predloge cena, sa mišljenjem Agencije za energetiku, dostaviti Vladi Srbije na saglasnost.
Podaci na osnovu kojih su predložene cene obračunate zasnivaju se na planiranim cenama i fizičkim veličinama za 2009. godinu i agencija je zatražila od EPS-a i EMS-a da joj dostave podatke za 2010. godinu u celini, kao i projektovanu visinu cena u narednom periodu.
Agencija je ukazala da treba prekinuti praksu određivanja cena na kratkotočnim osnovama, jer se time ugrožava realizacija investicija i sigurnost snabdevanja električnim energijom u narednim godinama.
Da bi se politika cena mogla voditi na bazi dugoročnijih ciljeva, koji moraju sadržati i racionalizaciju troškova, agencija je pozvala energetska preduzeća da u što kraćem roku dostave Vladi Srbije na saglasnost planove rada i razvoja, koji će obuhvatiti period barem do 2015. godine.
Primena novih cena donosi jednu važnu novinu u otvaranju tržišta i oslobađanju od monopola, navedeno je u saopštenju.
Naime, pet EPS-ovih privrednih društava za distribuciju električne energije je prvi put dostavilo predloge cena korišćenja distributivnih mreža.
Početkom primene ovih tarifa, omogućava se i potrošačima priključenim na distributivnu mrežu da, ukoliko žele, promene snabdevača i kupuju električnu energiju od onog koji bi je ponudio pod povoljnijim uslovima.
Mogućnost i pravo izbora snabdevača imaće i domaćinstva od 2015. godine. Do sada su ovu mogućnost imali veliki potrošači na prenosnoj mreži, mada je, zbog povoljnih cena energije koju prodaje EPS, niko nije koristio.

Ministarstvo energetike pokrenuće raspravu o nuklearkama

Ministarstvo energetike Srbije predložiće da se otvori javna i stručna rasprava o korišćenju nuklearne energije u energetici u Srbiji, izjavio je danas (15. decembar 2009. godine) ministar energetike Petar Škundrić.

- Od donošenja odluke o izgradnji nuklearne centrale do realizacije projekta minimalno je potrebno od 12 do 15 godine. Srpska javnost može da bude mirna što se tiče izgradnje nukleranih centrala u narednih 20 godina - kazao je on novinarima u Privrednoj komori Srbije.

Škundrić je ponovio da je u Srbiji na snazi moratorijum na izgradnju nukelarnih elektrana i da Ministarstvo energetike do sada nije radilo na planiranju, projektovanju ili izgradnji nuklearke.

Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin kazao je 30. novembra u Novom Sadu da Rusija nudi Srbiji mogućnost izgradnje nuklearne elektrane.

Poboljšanje energetske efikasnosti za racionalno poslovanje - skup u PKS 16. decembra

"Energetska efikasnost u sektoru MSP - načini da unapredite svoje poslovanje" naziv je skupa koji 16. decembra 2009. u prostorijama PKS organizuju TAM/BAS Program EBRD u saradnji sa Inovacionim centrom Mašinskog fakulteta (sektor Mreža za energetsku efikasnost u industriji Srbije).

Na skupu će biti predstavljen priručnik za poboljšanje energetske efikasnosti i racionalnu upotrebu energije koji su pripremili eminentni stručnjaci iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a koji će domaćim preduzećima omogućiti uvid u poboljšanje energetske efikasnosti, smanjenje troškova i racionalnije poslovanje.

Prisutnima će se obratiti Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, Bojana Vukosavljević, direktorka BAS Programa za Srbiju, i prof. dr Goran Jankes, direktor Mreže za energetsku efikasnost u industriji Srbije.

Za učesnike skupa obezbeđeni su besplatni primerci pomenutog priručnika, a skup će početi u 11.00 časova.

"Elektroprivreda Srbije" i "Transnafta" u Briselu predstavili svoje regionalne projekte

Predstavnici "Elektroprivrede Srbije" (EPS) i "Transnafte" predstavili su u Briselu konkretne regionalne projekte koje planiraju u godinama koje slede, uključujući Panevropski naftovod i izgradnju hidroelektrane na Drini.

Projekti srpskih kompanija, koji prevazilaze regionalni značaj jer su u njih uključene i firme iz Evrope, predstavljeni su u na panelu "Regionalno povezivanje u okviru infrastrukturnih projekata zemalja Zapadnog Balkana" na Međunarodnoj konferenciji Nova era na Balkanu.

U Briselu je predstavljen i niz međunarodnih ugovora koje su "Elektroprivreda Srbije" i druge kompanije sa energetskog sektora potpisale sa institucijama EU i na taj način napravile iskorak u odnosu na kompanije iz okruženja.

Na panelu, inače, nijedna druga delegacija iz regiona nije imala konkretne projekte regionalnog karaktera, mada su se svi deklarativno izjasnili da su oni od izuzetnog značaja, kako za svaku zemlju pojedinačno, tako i za proces pridruživanja EU.

Iz Srbije su na konferenciji bili i predstavnici "East Point", "Delta Holdinga", EFT i još nekih kompanija, i svi su pokazali optimizam i želju kada je reč o regionalnom povezivanju.

Predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj poručili su zemljama regiona na konferenciji da će ta institucija prioritetno finansirati regionalne projekte.

Konferencija Nova era na Balkanu, u organizaciji više asocijacija koje se bave povezivanjem institucija EU i zemalja u procesu pristupanja, imala je i "politički" deo posvećen stavovima vlada zemalja u procesu pristupanja EU.

"Energoprojekt" ugovorio poslove u inostranstvu u vrednosti 25,9 mil EUR

Energoprojektova" preduzeća ugovorila su u inostranstvu nove poslove ukupne vrednosti 25,9 mil EUR, objavio je danas (9. decembar 2009. godine) beogradski holding na sajtu srpskog tržišta kapitala.

U Kazahstanu je "Energoprojekt Visokogradnja" zaključila dva ugovora s kompanijom "Oil Real Estate" i još jedan s firmom "Mangistaumunaigas". Ukupna vrednost ta tri nova posla je 11,5 mil EUR.

Sa "Oil Real Estate" su ugovoreni projektovanje i proširenje hotelskog kompleksa na obali Kaspijskog jezera i projektovanje i izgradnja dečijeg igrališta u sklopu tržno-rekreativnog centra u gradu Aktau, dok ugovor sa "Mangistaumunaigasom" predviđa remont na hotelu u Aktau.

U Nigeriji su preduzeća iz sistema "Energoprojekt" dobila dva nova posla ukupne vrednosti 9,4 mil EUR.

"Energoprojekt Oprema" i nemačka kompanija "Bilfinger Berger", preko svojih podružnica u Nigeriji, zaključili su podizvođački ugovor za nabavku i isporuku opreme i materijala za potrebe izgradnje Senata Nigerije, a vrednost ugovorenog posla je 4,9 mil EUR.

Takođe su "Energoprojekt Oprema" i "Bilfinger Berger" zaključili podizvođački ugovor za isporuku i montažu opreme i materijala za izgradnju javne rasvete autoputa koji spaja Abudžu i aerodrom, a vrednost tog posla je 4,5 mil EUR.

Kompanija "Energoprojekta" iz Gane, dobila je ugovor za izgradnju poslovnog kompleksa u gradu Tema u vrednosti od 7,4 mil USD (5 mil EUR).

Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić objavio je danas (8. decembar 2009. godine) da je Srbija u završnoj fazi pregovora sa jednom slovačkom kompanijom o izgradnji još jednog podzemnog skladišta gasa u Srbiji.

Škundrić je na promociji strateškog dokumenta u oblasti energetike u Vojvodini rekao da će buduće skladište gasa biti u vlasništvu Srbije i da će u potpunosti zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta.

- Naša želja je da, uz postojeće skladišne kapacitete, imamo potrebne količine deponovanog gasa za svoje potrebe, ali i da možemo da zemljama u okruženju omogućimo da se oslone na naše potencijale - rekao je Škundrić ne želeći da otkrije više detalja o tom projektu.

Škundrić je ocenio da Srbija ulazi u najperspektivniji investicioni ciklus u oblasti energetike u poslednjih 20 godina i jedan od najperspektivnijih perioda za preporod domaće privrede u celini.

On je najavio da će za najkasnije mesec i po dana biti završeni tenderi za rekonstrukciju blokova u termoelektranama "Nikola Tesla" i "Kolubara" čija je ukupna investiciona vrednost oko 3,5 mlrd EUR.

Slovačka investira gradnju magistralne gasovodne mreže od Aleksandrovca, preko Brusa do Novog Pazara i Tutina

Već 2010. godine srpske i slovačke kompanije započeće gradnju podzemnog skladišta gasa kapaciteta 500 miliona kubika i 100 kilometara magistralne gasovodne mreže od Aleksandrovca, preko Brusa do Novog Pazara i Tutina, sa mogućnošću povezivanja sa Leposavićem - najavljuje u razgovoru za "Novosti" Petar Škundrić, ministar energetike, posle potpisivanja protokola o saradnji sa Ljubomirom Jahnatekom, ministrom privrede Slovačke.

Vrednost radova za skladište je oko 40 mil EUR, dok bi prva faza gasovoda do Novog Pazara koštala oko 10,5 mil EUR. Ministar Škundrić ističe da bi u naredne dve godine slovačke kompanije radile projektovanje i izgradnju, dok bi skladištem i gasovodom kasnije upravljale naše firme. Gasni projekti sa Slovačkom trebalo bi da budu finasirani kreditom "Exim" banke iz Bratislave.

- Slovačke kompanije imaju veliko iskustvo u projektovanju i inženjerskom delu posla gradnje skladišta i gasovoda, a ove projekte podržali su i Boris Tadić i Ivan Gašparovič, predsednici Srbije i Slovačke - objasnio je "Novostima" Petar Škundrić.

Ministar energetike kaže i da bi lokacija skladišta trebalo da bude utvrđena uskoro i da će taj kapacitet biti deo strateških državnih rezervi gasa. Slovake interesuje i gradnja vetroparkova na dve lokacije i to kod Vršca i u okolini Sremske Kamenice, kao i gradnja gasnih elektrana i saradnja u revitalizaciji postrojenja sa Elektroprivredom Srbije.

BRISEL – Novoimenovani komesar Evropske unije za energetiku Günther Oettinger, sadašnji guverner nemačke države Baden-Württemberg nasleđuje od Litvanca Andrisa Peibalgsa poslove obezbeđenja snadevanja ovog bloka naftom i prirodnim gasom, dalje liberalizacije energetskog tržišta EU, kao i promovisanja korišćenja čistih izvora energije, komentariše EurActiv. Unija 27 zemalja takođe traži dodatne pravce snabdevanja kako bi se rasteretila prevelikog oslonca na ruski (Gazpromov) gas. Direktor londonskog Centra za evropske reforme Charles Grant kaže da izbor političara iz najveće evropske zemlje sa relativno jakim naftnim i gasnim vezama sa Rusijom može ispasti riskantan, ali i mudar potez. Oettinger bi mogao naići na otpor vlada članica od saradnje na regionalnom nivou, jer će sa otvaranjem tržišta električne energije i gasa, kao i nametanjem ograničenja velikim energetskim zagađivačima, morati da ubeđuje države Unije da ustupe veća ovlašćenja EU i kompletiraju integraciju energetskog tržišta, dodaje Schulke.

ANKARA - Tursko Ministarstvo finansija verovatno je blizu odluke da ne dozvoli poskupljenja cene električne energije do aprila 2010. godine, prenose tamošnji mediji. Energetski regulator - Uprava za regulaciju tržišta energije (EPDK) četiri puta godišnje prilagođava cene električne energije i to u januaru, aprilu, julu i oktobru. U oktobru ove godine cena struje za industriju i stanovništvo porasla je u Turskoj za 9,6 i 9,8 %. Takođe se saznaje da će na cenu prirodnog gasa u idućoj godini značajno uticati rezultat pregovora Turske i Azerbajdžana oko novog ugovora. Pretpostavlja se da će novi sporazum ipak dovesti do rasta cene plina, javlja turski dnevnik Sabah.

SIDNEJ – Nezavisni cenovni regulatorni sud (IPART) Novog Južnog Velsa preporučio je vladi ove najmnogoljudnije australijske države povećanje cena električne energije od ravno 60 odsto, od čega polovinu donose novi nameti proizvođačima vezani za plaćanje prava na emisiju štetnih gasova (Emissions Trading Scheme - ETS), objavljuje ABC News. Ministar energije John Robertson morao je odmah da smiruje prestravljene potrošače izjavom da ne veruje da će konačna cifra koju je preporučio ovaj ekonomski regulator „biti tako visoka”. On je precizirao da mu je pomenuti procenat „usmeno saopšten” na brifingu u IPART-u i da se radi samo o procenama. Regulator, prema ministru, navodno nije uzeo u obzir izdašan kompenzacioni paket u okviru vladine šeme suzbijanja štetnih emisija.

NJUJORK – Neobičan poslovni model osvaja polako prostor na američkom tržištu električne energije – plaćanje potrošačima da ne kupuju struju u periodima kada im je najpotrebnija. Praksa pod imenom “odgovor potražnje” menja način funkcionisanja tog tržišta, piše Financial Times. U okviru ove strategije, elektroenergetske kompanije poznate kao “agregatori” objedinjuju grupu potrošača koji su spremni da smanje potrošnju u tzv. špicevima, tokom najtoplijih letnjih dana. Te kompanije zatim, na račun pomenutih potrošača, prodaju na aukcijama tako ušteđenu električnu energiju. “Umesto gradnje nove elektrane koju ćete koristiti samo 50 sati godišnje, bolje je platiti ljudima da ne troše u tih 50 sati”, objašnjava logiku modela Michael Zenker, analitičar u Barclays Capital-u.

KIJEV – Ukrajinska Nacionalna regulatorna komisija za električnu energiju (NECR) produžila je do januara 2010.godine moratorijum na povećanje tarifa za struju kompanijama iz rudarskog, metaloprerađivačkog i hemijskog kompleksa, javlja Interfax-Ukraine. U cilju pomoći stabilizaciji tih sektora ukrajinske privrede, tarife za električnu energiju za te kompanije ostaće na nivou od oktobra 2008.godine, uprkos poskupljenja električne energije koje je Komisija odobrila za novembar i decembar. Maloprodajne tarife za struju u oktobru 2008. za potrošače prvog reda iznosile su 42,21 kopejku po kWh (bez PDV-a) (0,034 evra), a za potrošače drugog reda 56,24 kop/kWh (0,046 evra).

LONDON – Pristalice ulaganja u obnovljivu energiju kritikuju britansku vladu da potcenjuje potencijal mikro proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora u Velikoj Britaniji. Oni kažu da bi udvostručenje - iz kabineta predloženih - potsticajnih, odnosno feed-in tarifa (FiT) poskupelo prosečan godišnji račun za struju britanskom potrošaču za svega 2,37 funti, a zauzvrat uvećalo ukupnu proizvodnju električne energije na ostrvu za 6% (umesto projektovanih 2%) do 2020.godine. FiT tarife u V.Britaniji treba da startuju od 1.aprila 2010.godine i obuhvatiće plaćanje domaćinstvima i privredi za svaki proizvedeni kWh isporučen u Nacionalnu mrežu (National Greed) po ceni iznad važeće na tržištu. Članovi organizacije Prijatelji zemlje ukazuju na primer Nemačke, gde su FiT tolike da ohrabruju više od 150.000 domaćinstava godišnje da instaliraju solarne panele. Kritičari vladinog predloga navode da je kroz FiT neophodno garantovati 10-procentno godišnje vraćanje investicije u obnovljive izvore, umesto 5-8 odsto kako predlaže vlada. (Ecologist)

Preduzeće BBN Congress Management, prva privatna firma registrovana za profesionalnu organizaciju kongresa u bivšoj Jugoslaviji je 28. novembra napunilo 20 godina rada. Nedavno preminuli vlasnik Ninoslav Bjelica je u mnogo čemu bio izuzetan preduzetnik. Nastojao je da nacionalne asocijacije i udruženja, naročito u oblasti energetike, kroz intenzivnu saradnju podstakne da organizuju konferencije regionalnog karaktera i time je značajno doprineo afirmaciji domaće struke u međunarodnim krugovima. Sadašnji direktor Marko Popović je na prigodnoj prezentaciji naveo još neke izuzetne činjenice vezane za poslovanje ovog preduzeća: „...račun nikada nije bio blokiran, obaveze prema državi, zaposlenima i saradnicima uvek na vreme izmirivane.“ S obzirom na period poslovanja to zvuči neverovatno, ali i u periodu najžešćih sankcija BBN je uspevao da ostvari devizni prihod.

BBN Congress Management je organizovao preko 90 skupova od 50 do 1600 učesnika. Među njima su: 4 savetovanja JUKO CIGRE, 7 savetovanja JUKO CIRED-a, odnosno CIRED-a SRBIJA (među kojima su 2 regionalne konferencije), 4 savetovanja o gasu i gasnoj tehnici kao i 2 međunarodne gasne konferencije i više skupova industrijske energetike poput Regionalne konferencije IEEP, koja se 2010 godine organizuje po drugi put.

Organizovali su takođe sastanak Međunarodnog elektrotehničkog komiteta - IEC (Intenational Electrotechnic Committee), kao i6th i 7th Meeting of the Joint Working Group on Gas Infrastructure and Regulation, 1st Workstream Meeting of Transmission System Operators on the NETS Concept.

Pored brojnih poslovnih partnera iz zemlje BBN je sarađivao i sa značajnim međunarodnim institucijama kao što su: UNHCR, UNDP, Evropska agencija za energiju, Evropska komisija, EU Joint Research Centre, Energy Community, NETZ – New Europe Transmission System, International Police Association i td.

BBN je iskoristio priliku da na prigodnoj svečanosti oda priznanje dr Dragoslavu Jovanoviću, predsedniku CIRED-a Srbija, za saradnju koja traje punih 12 godina, uručivši mu skulpturu vajara Dušana Vukše.

BRISEL – Obnovljivi elektroenergetski kapaciteti u Evropi porasli su 13 odsto u 2007.godini, pokazuju poslednji statistički podaci koje je objavilo sektorsko udruženje Eurelectric. U toj godini sagrađeno je novih kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora u visini 8,8 GW, prvenstveno u vetroparkovima na kopnu i na moru. Udruženje evropskih proizvođača električne energije navodi da je u samo sedam godina, sektor obnovljivih izvora uvećao kapaciteta za 250%, dok su istvoremeno elektrane na fosilna goriva uvećane za skromnih 13%. Uprkos toga, fosilna goriva učestvuju (2007.) sa 55% u generaciji električne energije u Evropi, saopštava Eurelectric. Strukovno udruženje ipak smatra da EU neće ispuniti plan da u idućoj godini obnovljivi kapaciteti zahvate 21% proizvodnje struje u zemljama Unije i procenjuje da će njihov udeo na kraju 2010. biti 19%. (EurActiv)

BRISEL – Predstavnici antimonopolske službe Evropske komisije sproveli su nenajavljeni pretres u češkoj energetskoj korporaciji ČEZ AS i još nekim drugim elektroenergetskim kompanijama u Republici Češkoj u sklopu istrage o mogućoj praksi sprečavanja konkurencije, saopšteno je iz EK. Izvršno telo Evropske unije navodi da se istražuje da li je ČEZ, moguće, sprečavao konkurentima ulaz na tržište kojim dominira, sam, ili u dogovoru sa nekim drugim kompanijama. Islednike Komisije pratili su u pretrazi prostorija ČEZ predstavnici čeških antimonopolskih regulatora. (Dow Jones)

LONDON – Britanska vlada predložila je davanje većih ovlašćenja energetskoj regulatornoj agenciji te zemlje, Ofgem, sa mandatornim pravima da kažnjava kompanije u oblasti električne energije i prirodnog gasa, prenosi Dow Jones. Prema predlozima zakonskim izmena, Ofgem će dobiti dodatna ovlašćenja da kažnjava firme koje zarađuju zloupotrebljavajući ograničenja u prenosnoj elektroenergetskoj mreži, a biće mu i produžen rok u kome može nametnuti finansijske kazne sa jedne na pet godina. Vlada je takođe predložila da ubuduće dostunost jeftinijim tarifama za struju i gas domaćinstvima sa niskim primanjima bude obavezna, umesto kao do sada dobrovoljna, za svakog dobavljača.

MOSKVA - Ruski premijer Putin izjavio je posle priključenja Slovenije projektu Južni tok da je sada sporazum postignut sa "svim evropskim partnerima koji su nužni kako bi taj projekat mogao biti završen". Pojedinosti oko slovenačkog dela gasovoda biće usuglašene iduće godine pošto se napravi studija o izvodljivosti projekta, sa ključnom nepoznanicom hoće li slovenačka trasa budućeg gasovoda ukupnog kapaciteta 23 milijarde kubnih metara godišnje ići preko postoječeg gasovoda, kao i dali će se povezati sa austrijskom ili italijanskom infrastrukturom, pišu mediji u Ljubljani. U svakom slučaju, slovenački deo gasovoda imaće kapacitet od 8 milijardi kubnih metara.

PITSBURG - Naučnici američkog Univerziteta u Pitsburgu su, uz pomoć nanotehnologije, razradili novo sredstvo za sprečavanje stvaranja poledice na električnim vodovima, putevima i trupovima aviona. Oni su prilikom razvoja tog premaza koristili vodoodbojne materije iz nove klase visoko hidrofobnih jedinjenja. Ti premazi su, ustvari, ultratanki filmovi, debljine nekoliko nanometara (milionitih delova milimetra), čija je površina išarana brazdama i uzvišenjima koji imitiraju strukturu lista lotosa na kojem se, kako je poznato, ne zadržavaju vodene kapi, već se se njega odmah slivaju. To se, međutim, odnosi samo na tečnosti, dok je hvatanje leda sasvim druga stvar. Da bi rešili taj problem, naučnici su uspeli da razviju ultrahidrofobnu površinu na kojoj se ne stvara poledica, pri čemu su koristili smole na bazi silicijuma koje su nanosili na alumijumske pločice. Na pločicama obrađenim smolom sa česticama manjim od 50 nanometara voda dodirivala samo vazdušni sloj između tih čestica, nije mrzla i slivala se s površine, objavljeno je na Internet sajtu Izvestia.ru.

MONTGOMERI - Čestice antimaterije, takozvani pozitroni, prvi put su detoktovani u munjama, čime se dodatno razjašnjava nastanak ogromne količine energije koja se oslobađa prilikom te atmosferske pojave, a u perspektivi se možda otvara put za rešavanje energetskih problema čovečanstva. Većina danas poznatih elementarnih čestica, koje se svrstavaju u materiju, ima antipode - čestice antimaterije, koje poseduju istu masu i takozvani spin, ali se od njih razlikuju naelektrisanjem. Pri sudaranju čestice i antičestice dolazi do anihilacije, odnosno njihovog uzajamnog uništenja, uz oslobađanje čudovišne količine energije. Prve rentgenske i gama-impulse iznad Zemlje zabeležile su kosmičke opservatorije još devedesetih godina tokom istraživanja solarnog zračenja, kada je po prvi put utvrđeno da u munjama nastaju antičestice - pozitroni. Naučnici za sada nemaju objašnjenje za ovu pojavu, ali je sama činjenica da antimaterija prirodno nastaje na Zemlji od izuzetnog značaja. Pri anihilaciji samo par kilograma materije i antimaterije stvara se energija slična energiji najjače vodonične bombe. U slučaju pronalaska tehnologije za korišćenje energije anihilacije, energetski problemi čovečanstva bi bili rešeni za sva vremena, prenosi Tanjug.

FRANKFURT - Nemačka je one nedelje dovršila gradnju svog prvog vetro-parka na moru, sistema od 12 vetrenjača pvisine 155 metara, ostavljenih na Severnom moru. Eolski park Alpha Ventus postavljen je u plitkom moru 45 kilometara od ostrva Borkuma. Zajednički projekt elektroenergetskih kompanija EWE, E.ON i Vattenfall stajao je oko 250 miliona evra. (DPA)

BUDIMPEŠTA - U mađarskoj nuklearki Paks finalizovan je posao proširenja kapaciteta na po 500 MW za svaki od njena četiri reaktora. Projekt je počeo u septembru 2006. godine, a njime je ukupan kapacitet nuklearne elektrane povećan za 120 MW. NE Paks zadovoljava 40% mađarskih potreba za električnom energijom, javlja mađarski dnevnik Budapest Business Journal.

FRANKFURT - Prema računici člana Upravnog odbora nemačke kompanije E.ON Rurgas Johana Vajze, cena gasa u dugoročnim ugovorima, koje Gasprom po pravilu primenjuje, već su za 45 odsto veće od cena goriva na spot tržištu. Njegova je ocena da će za tri godine ova razlika da se uveća za dodatnih 25 odsto. (Neftegaz.ru)

BUDIMPEŠTA - Mol će do sredine naredne godine otvoriti novi pogon za proizvodnju dizel goriva u riječkoj rafineriji. "Radovi na postrojenju za hidrokreking bi trebalo da budu gotovi do maja, pa bi proizvodnja dizela u punom pogonu bila do sredine 2010.", izjavio je za Bloomberg Bela Kelemen, član Uprave Mola. Riječka rafinerija ima kapacitete za preradu 100.000 barela nafte dnevno, dok bi rafinerija u Sisku, gde će radovi na modernizaciji prema rečima Kelemana završiti do kraja sledeće godine, mogla prerađivati 143.000 barela, piše Bloomberg. Kelemen je dodao da se u Sisku gradi i postrojenje za izomerizaciju.

LONDON – Strategija britanske vlade vezana za potsticanje obnovljivih izvora iseckana je na rezance posle izveštaja koji razotkriva cenu proizvodnje električne energije iz vetra, piše Sunday Express. Londonski dnevnik je uvidom u jedan interni dokument britanskog mrežnog operatera National Grid utvrdio da će struja iz vetroelektrana koštati barem 3.000 odsto više nego ona dobijena iz konvencionalnih izvora. Dokument National Grid-a, pod naslovom Pristup obnovljivoj energiji, bavi se pitanjem ”balansiranja mreže”, radi dobijanja prave količine električne energije iz različitih izvora u V.Britaniji. U dokumentu piše da će proizvodnja MWh električne energije iz vetra koštati 300 do 800 funti, prema 23 funte, koliko košta dobijanje iste količine energije iz konvencionalnih izvora. Pojedini eksperti navode da bi troškovi dogradnje nacionalne elektroenergetske mreže, radi transporta struje iz vetroparkova (uglavnom projektovanih na otvorenom moru) mogla koštati Britaniju i njene građane 250 milijardi funti, ili 10 puta više od procena Vlade.

PARIZ – Evropska unija počinje polako da pokazuje obrise jedinstvenih tržišta električne energije i prirodnog gasa, stoji u novom izveštaju jednog od vodećih svetskih konsultanata, Cap Gemini. Šef odeljenja za energiju pariske firme Colette Lewiner navodi da je promet električne energije uvećan prošle godine zahvaljujući novim interkonektorima i berzama. Projekt povezivanja severozapadnih evropskih tržišta električne energije je zakazan za mart 2010. U pregovorima su berze Francuske, Nemačke i Holandije, prenosi Bloomberg. Progres na tržištu gasa je sporiji, navodi Lewiner. GDF Suez, operator najveće gasovodne mreže u Evropi, pristao je u julu da do 2014. više nego prepolovi svoj rezervni gasovodni kapacitet za uvoz u Francusku. Capgemini konstatuje da će ova odluka omogučiti ulazak na tržište novih igrača i povećati njegovu prohodnost.

BRISEL – Rusija i Evropska unija postigle su dogovor da zajedno rade na sprečavanju mogućih poremećaja u isporukama energenata i ponavljanju gasne krize od protekle zime. Ministar energije Rusije Sergej Šmatko i evropski komesar za energiju Andris Piebalgs potpisali su memorandum o uspostavljanju mehanizma za pravovremeno upozoravanje od opasnosti u snabdevanju energentima. Novi sistem obuhvata naftu, prirodni gas, kao i isporuke električne energije i obavezuje Rusiju da upozori Evropu na bilo kakvu mogućnost smetnji, kako bi se obostrano na vreme predupredio prekid u snabdevanju. Ugovor je otvoren za pridruženje trećih strana, poput tranzitnih zemalja. (Itar-Tass, AFP)

SOFIJA - Bugarski ministar privrede, energetike i turizma Trajčo Trajkov smenio je upravu državnog energetskog holdinga BEH. Kako je saopšteno iz ministarstva, svi smenjeni članovi uprave su dogovorno pristali na raskid ugovora, a ministar ovim promenama želi da unapredi upravljanje Holdingom. Ta je odluka je usledila pošto je bugarska vlada ranije razmišljala da ukine BEH, ali je sada odlučila da pokuša njegovo restruktuiranje, javlja bugarski dnevnik Novinite.

PARIZ - Niže cene energije i pad potrošnje struje za 5% i prirodnog gasa za 8% u prvoj polovini 2009. godine teško je pogodio energetske kompanije, konstatuje se u izveštaju konsultantske kuće Cap Gemini. Njemački kolos E.ON smanjio je investicije u za period 2009. - 2011. godine sa planiranih 36 na 30 milijardi evra. Italijanski Enel će smanjiti investicije do 2013. godine sa planiranih 44 na 32 mlrd. evra, a španska Iberdrola sa 13 na 4,5 mlrd. evra, dok će nova kompanija nastala nedavnim spajanjem španskih firmi Gas Natural i Union Fenosa investicije smanjiti sa projektovanih 31, na 11 do 13 mlrd. evra. To je značajan pad u odnosu na 2008. godinu kada su ukupne investicije u energetskom sektoru iznosile rekordnih 120 mlrd. evra, prenosi časopis Oil and Gas Journal.

U Srbiji uvedene feed-in tarife, odnosno doneta je Uredba o podsticaju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora

Cilj Republike Srbije je da do kraja 2012. godine poveća proizvodnju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora za 7,4 odsto odnosno za 735 miliona kilovat časova, u odnosu na 2007. godinu.
Iz tih razloga Ministarstvo rudarstva i energetike je pripremilo izmene i dopune Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Srbije do 2012. godine, donelo Uredbu o sticanju statusa povlašćenog proizvođača (još u septembru ove godine), a 19. novembra 2009. godine usvojena je i Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije.
Garantovane otkupne cene kilovat-časa električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje su:
- za mele hidroelektrane od 7,8 do 9,7 evro centi
- postrojenja za biomasu od 11,4 do 13,6 evro centi
- Biogas od 12 do 16 evro centu
- kanalizacioni i deponijski gas 6,7 evro centi
- vetroelektrane 9,5 evro centi
- solarne elektrane 23 evro centa
- elektrane na geotermalnu energiju 7,5 evro centi
- elektrane sa kombinovanom proizvodnjom 7,6 do 10,4 evro centa
- elektrane koje koriste otpad od 8,5 do 9,2 evro centa

Ministar rudarstva i energetike prof. dr Petar Škundrić rekao je ovim povodom u razgovoru s novinarima da je, prema navedenoj Uredbi, Elektroprivreda Srbije (EPS) dužna da struju proizvedenu iz obnovljivih izvora otkupljuje po višim garantovanim cenama koje je odredila Vlada Srbije.
“Objektivno je predviđeno da u narednih nekoliko godina povlašćeni otkup struje ne može da utiče na povećanje cene električne struje u Srbiji više od 0,3 odsto", rekao je ministar energetike.
On je rekao da Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koji je godišnje ekvivaletan potrošnji 4,3 miliona tona nafte, od čega je 63 odsto iz biomase, po 14 odsto iz potencijala vode i sunca, pet odsto iz vetra i četiri odsto iz biotermalnih izvora.
U narednih pet godina, rekao je Škundrić, Srbija očekuje nekoliko milijardi evra investicija u izgradnju pogona za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i napomenuo da bi dve male hidrocentrale trebalo da budu završene do kraja godine. Izdato još deset dozvola za male hidroelektrane i šest dozvola za izgradnju vetroparkova kapaciteta 1.000 megavata.

ZAGREB - Končar, Siemens, ABB i još neke firme „nameštale su“ sa ljudima iz rukovodstva Hrvatske elektroprivrede (HEP) tendere u nekim poslovima javnih nabavki opreme, što je oštetilo državni budžet za najmanje milion evra godišnje, objavljuje portal Index.hr. Reč je o godišnjim tenderima za nabavku srednjenaponske opreme u vrednosti 30 - 40 miliona kuna koji su predmet kriminalističke istrage. Uz to, ističe se da navodno postoji dogovor da pomenute firme jedna drugoj ne obaraju cene i da su podelile područja na kojima dobijjaju poslove. Problem je izbio na videlo kada su se na tender prijavile i druge firme sa drugom opremom i uložile žalbe.

PODGORICA – U Crnoj Gori se do kraja ove i naredne godine mogu očekivati veća izdvajanja za uvoz električne energije, jer su već počele tendencije rasta cena, saopštio je direktor Sektora za razvoj Elektroprivrede (EPCG), Srđan Vujadinović. On je, kako prenosi MINA-BUSINESS, podsetio da Crna Gora za uvoz struje prosečno godišnje izdvoji oko 130 miliona evra. Najveći proizvođač električne energije u Crnoj Gori trenutno je TE Pljevlja, a najveći potrošači, prosečno oko 46 odsto, su - Kombinat aluminijuma i nikšička Željezara. Domaćinstva troše oko četvrtinu ukupne potrošnje električne energije u državi.

PODGORICA – Crnogorska Regulatorna agencija za energetiku (RAE) više ne mora Elektroprivredi priznavati troškove uvoza električne energije samo na osnovu zaključenih ugovora po kojim EPCG kupuje struju, već je izmenjenim Pravilnikom o tarifama uvela mogućnost da to uradi i ako postoje samo okvirni sporazumi. Nova verzija pravilnika dozvoljava regulatoru da, u slučaju nedostatka ugovora ili sporazuma, trošak uvoza može utvrditi na osnovu „biznis plana energetskog preduzeća, ili prosečne cene uvozne energije koju je kompanija ostvarila za poslednjih 12 meseci“. Agencija je EPCG poslednji put priznala uvoz struje po ceni od oko 80 evra po megavatu, (što je kroz više cene palo na teret potrošača) iako nisu bili zaključeni ugovori o nabavci, a energetska kompanija je nakon toga odustala od te kupovine i struju uvozila duplo jeftinije.
Crnogorsko energetsko Regulatorno telo je bilo obavezno po starom Pravilniku da reaguje i smanji cenu struje, ukoliko se troškovi poslovanja EPCG koji se mogu kontrolisati, među kojima je i uvoz energije, smanje za više od tri odsto u odnosu na odobrene. EPCG je poništenjem tendera za nabavku većine nedostajućih količina energije za ovu godinu uštedjela oko 40 miliona i Agencija nije reagovala u tom slučaju, ali je promenila pravilnik pdoižući šprag do koga ne mora da reaguje na pet odsto. “Očigledno da je pravilnik izmenjen da se građanima onemogući podnošenje legalnih i legitimnih zahteva o smanjenju cene struje, odnosno da se RAE u potpunosti oslobodi obaveze da deluje u javnom interesu i blagovremeno ispravlja tarife u skladu są promenama koje se događaju - zamerio je u izjavi „Vijestima” predstavnik nevladinog sektora Stevo Muk, koji są kolegama Goranom Đurovićem i Daliborkom Uljarević kontroliše odluke RAE. (Izvor: Vijesti).

Nove licence

PODGORICA - Austrijski Verbund i švajcarski EGL (Elektrizitats – Gesellschaft Laufenburg) zainteresovani su za dobijanje licence za trgovinu i snabdevanje električnom energijom potrošača u Crnoj Gori. Regulatorna agencija za energetiku (RAE) usvojila je u januaru ove godine Odluku o otvaranju tržišta za sve kupce električne energije, osim domaćinstava koji snabdevača mogu da biraju od 2015. godine. U septembru je objavljeno da su stvorene i formalno neophodne pretpostavke koje omogućavaju stvaranje konkurencije i formiranje tržišta električne energije. Prema podacima sa sajta Agencije za energetiku, Verbund i EGL su dostavili zahteve za dobijanje informacija o proceduri za licenciranje trgovine i snabdevanja energijom u Crnoj Gori.

MOSKVA - Rusija i Austrija će u najskorijem roku potpisati sporazum o saradnji na izgradnji gasovoda Južni tok, izjavio je u sredu ruski premijer Vladimir Putin, posle sastanka sa kancelarom Austrije Vernerom Fajmanom u Moskvi. U pripremi je specijalan sporazum o saradnji na realizaciji projekta, i založili smo se da se ovaj dokument završi u najkraćem mogućem roku, rekao je Putin. Kancelar Fajman je ocenio da je izgradnja nove gasne maršrute u interesu Austrije, dodajući da je federalna vlada pre dve nedelje donela odluku da o tome pregovara sa Rusijom. (Izvor: APA)

ZAGREB - Bude li interesa, a ima takvih naznaka, spremni smo da i sa Hrvatskom sklopimo ugovor o uključenju u projekt gasovoda Južni tok, gde bi nosioci posla bili Gazprom i Plinacro, rekao je Boris Medvedev, ministar savetnik u ruskoj ambasadi u Zagrebu, na predavanju "Ruska energetska politika na Balkanu", koje je organizirao mjesečnik Banka. Medvedev je pojasnio da bi se u tom slučaju izgradio još jedan krak gasovoda koji bi se za Hrvatsku odvajao u Srbiji ili u Mađarskoj.

MOSKVA – “Gazprom, zgrožen ostvarenim neto profitom u prvoj polovini ove godine, odlučan je da bude nemilosrdan prema partnerima koji ne ispune ugovorene obaveze, posebno ugovorene količinske kupovine gasa, a posebno ako se radi o Ukrajini”, piše ruski portal neftegaz.ru. Gazprom će evropskim klijentima odrezati penale (po klauzuli “uzmi ili plati”) zbog za 8,9 milijardi kubika manjeg, od ugovorenog uvoza gasa za 2009., rekao je zamenik direktora Gazprom Exporta Sergej Čelpanov. To je ugovorna obligacija koja mora biti ispunjena, konstatovao je on.

KIJEV - Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko izjavio je da je neophodno da Rusija i Ukrajina uspostave tržišne odnose u sektoru prirodnog gasa, s obzirom na to da su sadašnje odluke u većini slučajeva ispolitizovane. Da li u Evropi postoji neka kompanija koja bi se danas prihvatila tranzita gasa po ceni od 1,7 dolara za hiljadu kubnih metara? U Slovačkoj tranzit košta 4,5 dolara, u Austriji oko šest, u Danskoj oko 12, a u Ukrajini 1,7 dolara, izjavio je Juščenko.

U Moskvi potpisan Sporazum o saradnji u izgradnji gasovoda Južni tok kroz Sloveniju

Ministri privrede Rusije i Slovenije Sergej Šmatko i Matej Lahovnik su u Moskvi 14. novembra u prisustvu premijera dvije zemlje potpisali Sporazum o saradnji u izgradnji gasovoda Južni tok kroz Sloveniju.
Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je posle potpisivanja Sporazuma o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Sloveniju da je taj gasovod postao najznačajniji energetski projekat u Evropi
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa gostom iz Slovenije posle potpisivanja sporazuma ruski premijer je izrazio zadovoljstvo ovim činom i rekao da je Rusija potpisala sporazum o gasovodu sa svim evropskim partnerima. Sa rusko-slovenačkim sporazumom je zaokružena trasa gasovoda za koji su sporazume već potpisali Italija, Grčka, Bugarska, Srbija i Mađarska, a u toku su još pregovori sa Austrijom, Hrvatskom i Rumunijom. Slovenački premijer Borut Pahor je na konferenciji rekao novinarima da je Rusija bila veoma “tvrd pregovarač”, a Putin da su obe države bile “veoma tvrdi pregovarači”, javila je agencija STA.

PARIZ/AMSTERDAM – Electricite de France (EDF), najveći svetski proizvođač nuklearne energije, kao i druge francuske kompanije iz tog sektora, pri kraju su sa predlogom čiji je cilj poboljšanje informisanja o dnevnoj proizvodnji električne energije. Evropska federacija trgovaca energijom (EFET), sa sedištem u Amsterdamu, sa 90 članica, predložila je krajem oktobra usvajanje novih mera, uključujući objavljivanje – u realnom vremenu - podataka o dnevnoj proizvodnji svih elektrana snage iznad 100 MW. Ovi podaci su od velikog značaja, jer se cene električne energije kreću zavisno od toga koliko se struje proizvodi u određenom vremenu, piše Bloomberg.. Neočekivan pad ponude u jednoj zemlji može da izazove skok tarifa u drugom delu povezanog evropskog elektroenergetskog tržišta. Najtransparentnija elektroenergetska ržišta u Evropi su nordijsko, bitansko i špansko, dok ostala zaostaju.

PARIZ/LONDON - Svetu preti rast troškova energenata, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte, ukoliko uskoro ne bude dogovoren novi klimatski sporazum, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Ako mere protiv klimatskih promena ostanu iste, potrošnja fosilnih goriva će u narednih pet godina rasti u proseku za 2,5 odsto, objavila je IEA, zalažući se tako za sklapanje klimatskog sporazuma na samitu UN o klimi od 7. do 18. decembra u Kopenhagenu, preneo je Rojters. Bez međunarodnog sporazuma, odnos potrošnje energije prema bruto domaćem proizvodu udvostručiće se u najvećim zemljama potrošačima do 2030., navela je IEA u svojoj Godišnjoj prognozi, uz napomenu da će svet morati da troši dodatnih 500 milijardi dolara godišnje za smanjenje emisije ugljen-dioksida ako se odgodi primena klimatskog sporazuma.

DENVER – Američka kompanija Xcel Energy najavila je da će odabranom broju od oko 2.000 potrošača u Gradu Boulder (Kolorado) eksperimentalno ponuditi tri cenovne opcije, zavisno od toga koliko troše struje u špicevima toku dana, odnosno kritičnih dana u godini. Ako energetski regulator te američke države (CPUC) odobri ovaj predlog, pilot program trajaće od juna iduće, do decembra 2011.godine. Ideja je da se potrošači povoljnim cenama podstaknu da manje troše u špicu od 14h do 20h, odnosno u 15-ak najkritičnijih dana u godini, što bi kompaniji omogućilo uštedu u troškovima koje stvara potreba aktiviranja „rezervnih” elektrana. Treća opcija koju kompanija nudi potrošačima je odobravanje premije potrošačima koji u špicevima budu smanjili potrošnju ispod prosečne. Kompanija je izabrala Boulder zbog pokrivenosti toga grada „pametnom mrežom”, koja omogućava potrošačima da prate dnevnu potrošnju električne energije. (Izvor: Energy Central)

PRAG – Grupacija ČEZ saopštila je da planira smanjenje bazne cene električne energije za domaćinstva na domaćem tržištu od 15,3 odsto u 2010.godini. Kompanija to objašnjava padom velikoprodajnih cena električne energije u toku protekle godine, prenosi Reuters.

FRANKFURT – Najveća evropska enegetska kompanija E.On objavio je da je za 1,1 milijardu evra prodao svoju dalekovodnu mrežu u Nemačkoj holandskom mrežnom operateru Tennet-u, rešavajući tako godinu dana dug spor o kršenju pravila konkurencije koji je protiv njega vodila Evropska komisija. Odluka označava dalje udaljavanje E.On-a sa striktno kontrolisanih delova energetskog tržišta, kako bi oslobodio i usmerio sredstva na profitabilnije i politički manje osetljive investicije, piše Financial Times. Ova prodaja stvoriće ujedno prvog evropskog prekograničnog sistem operatora, holandsku prenosnu kompaniju koja raspolaže sa dalekovodnom mrežom dužine 2.300 km.
Plan holandskog Tennet-a da kupi dalekovodnu elektroenergetsku mrežu u Nemačkoj mogla bi ubrzati stvaranje integrisanog evropskog elektroenergetskog tržišta, po želji Evropske komisije, prenosi Reuters ocene upućenih analitičara. Reuters navodi da nacionalni mrežni operatori i ograničeni interkonektorski prekogranični kapaciteti za sada blokiraju nastojanje evropskog komesara za energiju Andrisa Piebalgsa da integriše razdvojena EE tržišta na kontinentu. Tennet-ovo preuzimanje mi moglo ubrzati objedinjavanju nemačkog i holandskog tržišta, po uzoru na kombinovano nordijsko tržište energije. Interes operatera u ovom slučaju je da objedinjavanjem mreže smanji roškove i ponudi više usluga klijentima.

MOSKVA – Gazprom predviđa povećanje potrošnje gasa u Evropi od 12,5 odsto do 2020. na 700 milijardi kubika godišnje, prenosi agencija RBC pozivajući se na saopštenje sa sastanka odbora direktora kompanije. Odbor je razmatrao trendove promena u potražnji prirodnog gasa i dinamiku cena tog energenta na globalnim tržištima, dodaje agencija.

BUKUREŠT – Bugarski dnevnici upozoravaju na opasnost da Rumunija preuzme ulogu tranzitera ruskog gasa, ako vlada Bojka Borisova isuviše zategne uslove u pregovorima sa Moskvom. Listovi ukazuju na rezultate minulog sastanka predstavnika Gazproma sa rumunskim operaterom gasovda Transgazom i najvećim tamošnjim proizvođačem prirodnog gasa Romgazom o mogućoj saradnji o skladištenju gasa u Rumuniji, kao i razvoju sadašnjih tranzitnih gasnih kapaciteta te zemlje. generalni direktor Transgaza Joan Rusu je rekao da je tema razgovora bila i gradnja novih gasovodnih tranzitnih pravaca u Rumuniji, u svetlu projekta Južni tok, prenose sofijski listovi.

PODGORICA – Crnogorski energetski regulator do kraja godine treba da odobri troškovnik preduzeću Prenos, a uz uračunavanje ključnih parametara za EPCG, odnosno povrata na investicije zbog dokapitalizacije i skuplje nabavke energije za narednu godinu, očekuje se da će “novogodišnja čestitka” građanima biti prvi “strujni udar” po zahtevu Prenosa, pišu Vijesti. Ukoliko se do tada utvrdi i trošak EPCG, može doći do značajnijeg poskupljenja kilovat-sata. Prvi nezvanični podatak ukazuje na povećanje cene od preko deset odsto, a koliko će tačno biti znaće se kada regulator završi posao i objavi novu tabelu sa cenama i tarifama.

ZAGREB - Nadzorni odbor Hrvatske elektroprivrede (HEP) imenovao je za nove članove Uprave HEP-a Snježanu Pauk, Dubravka Lukačevića, Velimira Rajkovića, Miljenka Pavlakovića i Damira Pečvarca, one koje je prethodno bila prtedložila vlada te zemlje. Na čelu Uprave HEP-a od oktobra ove godine je Leo Begović. On je na toj dužnosti nasledio Ivana Mravka, koji je, zajedno sa kompletnom tadašnjom upravom, razrešen na predlog Vlade, zbog loših poslovnih rezultata i odluka. (Izvor: Poslovni dnevnik)

PODGORICA – Prvo interesovanje za izgradnju vetroelektrana u Crnoj Gori pokazuje 15 kompanija, najviše italijanskih, kao i norveški NTE, javljaju podgoričke Vijesti. Za vetrogeneratore na Krnovu kod Nikšića i brdu Možur kod Ulcinja interesuju se i kompanije iz Španije, Danske, Nemačke, Rusije, SAD, Rumunije, Grčke, Hrvatske i Srbije.

BRISEL – Evropska komisija proučava predloge povećanja konkurencije na elektroenergetskom tržištu Francuske, koje je dobila od energetskog giganta Electricite de France, javlja Dow Jones. Komisija je prethodno bila saopštila da EDF moguće zloupotrebljava dominantnu poziciju u Francuskoj sklapajući dugoročne i ekskluzivne ugovore sa velikim potrošačima u privredi, zatvarajući time tržište konkurentima. EDF je predloži više načina rešenja tog problema, a Komisija navodi da želi da čuje i mišljenje konkurenata. Evropski komesar za konkurenciju Neelie Kroes je rekla da predlozi idu u pravcu stvaranja uslova jednake konkurencije drugim snabdevačima privrede električnom energijom, što će potrošačima omogućiti veći izbor, a time uvesti nadmetanje i u oblasti cena.

LONDON – EDF Energy je najavio da će od Komisije za konkurenciju zatražiti istragu vezanu za novi režim regulisanja cena distributera električne energije u Velikoj Britaniji. Osnovni argument podfirme francuskog energetskog kolosa je da regulativa treba da obezbedi ovom sektoru privrede ostvarenje dovoljno dobiti koja će im omogućiti investiranja u tehnologiju “pametne mreže”. Britanski energetski regulator Ofgem treba uskoro da objavi rezultate poslednjeg petogodišnjeg preseka kontrole cena za distributivne kompanije, koje zahvataju 20 odsto od ukupnog računa za električnu energiju. EDF je saopštio da će, ako proceni da je rešenje koje nameće regulator “preusko”, iskoristiti pravo traženja nezavisne arbitraže od strane Komisije za konkurenciju. (Izvor: Interactive Investor)

KARAKAS – Vlada Venecuele najavila je paket mera namenjen racionalizaciji potrošnje električne energije, uključujući zabranu uvoza svih energetski neefikasnih električnih aparata, objavljuje El Universal. Mere uključuju i 20-procentno smanjenje potrošnje struje u javnim institucijama i uvećanje termoelektričnih kapaciteta.

VAŠINGTON – Trgovci energentima suočiće se sa pretnjom kazni do 1 milion dolara na dan, ako se utvrdi da manipulišu naftnim tržištima, saopštila je u četvrtak (ne-jednoglasnom odlukom) američka regulatorna Federalna komisija za trgovinu (FTC). Propis FTC-a stupio je na snagu od 4.novembra sa zabranjivanjem prevara kako na gotovinskom, tako na fizičkom i energetskom tržištu, te i na regulisanim robnim terminskim berzama. „Novi propis će nam omogućiti da sprečimo bilo kakvu prevaru ili manipulaciju koje bi vodile rastu cena na benzinskim stanicama“, rekao je predsednik FTC Jon Leibowitz. Pod manipulacijom na tržištu će se smatrati iznošenje lažnih podataka o cenama i proizvodnji nafte, pogrešni podaci i tzv. „oprane prodaje“, gde se stiče utisak da je bilo prodaqje, ili narudžbe robe, a da se nikakva promena vlasništva nije desila. Američki institut za naftu je kritikovao odluku ocenjujući da će ona voditi manjoj konkurenciji na tržištu. Protiv je bio i jedan od komisionera FTC-a, Wiliam Kovacic uz stav da bi to moglo dovesti do nepotrebnih poremećaja u energetskim transakcijama. (Izvor: Reuters)

MINHEN - Kompanije uključujući nemačke Deutsche Bank i Siemens i švajcarsku ABB najavile su formiranje zajedničkog ulaganja radi pripreme projekta mamutskog solarnog energetskog sistema u severnoj Africi i na Bliskom istoku, Desertec. On bi do 2050. sa kapacitetom od 100 GW trebalo da podmiruje 15 odsto potreba Evrope za električnom energijom. Nova kompanija, pod imenom Dll GmbH i sa sedištem u Minhenu imenovala je bivšeg energetskog menadžera Paul-a von Son-a za izvršnog direktora. Van Son je rekao da će se kompanija prvenstveno usmeriti na ekonomske, tehničke i regulatorne pretpostavke potrebne za sprovođenje projekta. U konzorcijumu su i nemačke MAN Solar Millennium i Munich Re, alžirski Cevital i španska Abengoa Solar. (Izvor: Science Daily)

NJUJORK – Morgan Stanley predviđa za narednih nekoliko godina prezasićenost ponude na tržištu struje i gasa, što će voditi obaranju cena ovih energenata, kao i profita u tom energetskom sektoru. Analitičari američke investicione banke ukazuju primer britanske National Grid, koja procenjuje da će se tek posle 2015.godine nivo potrošnje električne energije vratiti na onaj iz 2007./08.godine. Kompanija Vattenfall, pak, procenjuje da se potražnja za energijom u nordijskom regionu neće oporavtiti do kraja decenije. Morganovi analitičari navode da će trenutni rast cena gasa verovatno kolabirati i ukazuju da su ustanovili strukturalni zaokret u sektoru prirodnog gasa, koji će voditi dugoročnijoj presasićenosti tržišta ovim izvorom energije. Banka ne očekuje pre 2013. rast na strani potrošnje gasa. U oblasti električne energije, postojeće investicije doneće tržištu ponudu struje iz novih elektrana, uprkos smanjenoj potrošnji koja će ostati i narednih godina, što će depresirati cene struje. (Izvor: Utility Week)

BRISEL - SAD i Evropska unija planiraju da osnuju novi transatlantski energetski savet radi razmatranja mera koje dve strane mogu da preduzmu kako bi povećale energetsku sigurnost i otvorile nova radna mesta u kompanijama s čistom tehnologijom, saopštio je jedan zvaničnik Evropske unije. Očekuje se da američki predsednik Barak Obama i predsednik Evropska komisije Žoze Manuel Barozo objave osnivanje novog foruma prilikom susreta 3. novembra, rekao je Reutersu neimenovani izvor. Nova inicijativa je pokrenuta pred konferenciju o klimatskim promenama, koja se od 7. do 18. decembra održava u Kopenhagenu, a čiji je cilj da više od 190 zemalja, koje vode pregovore o novom sporazumu o borbi protiv klimatskih promena, taj sporazum i postignu. Sporazum treba da zameni Protokol iz Kjota, kome važnost ističe 2012. godine.

LONDON/VAŠINGTON - Nova generacija biogoriva od celuloze, koja bi trebalo da predstavljaju ekološki prihvatljivu alternativu fosilnim gorivima, u narednih nekoliko decenija će proizvesti više ugljen-dioksida (CO2) nego što bi nastalo sagorevanjem benzina, navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Science. Razlog za to je činjenica da će površina zemljišta potrebnog za uzgajanje brzorastućeg drveta topole i visoke trave smanjiti tlo pod žitaricama, pa će doći do uništavanja šuma da bi se dobile veće površine za obradu, koje predstavlja značajan izvor emisije CO2. U uzgoju kultura za proizvodnju biogoriva se koriste đubriva na bazi azota, koja su takođe izvor dva gasa sa efektom staklene bašte: ugljen-dioksida i još štetnijeg azot-oksida. U drugoj studiji, takođe objavljenoj u poslednjem izdanju časopisa Science, navodi se da su UN precenile smanjenje emisije CO2 koje mogu da postignu biogoriva i biomasa, a tu grešku je Evropska unija prekopirala u svoj zakon o smanjenju emisije štetnih gasova i trgovanju dozvolama za emisiju i tako ignorisala uništenje šuma i druge štetne posledice promena u korišćenju zemljišta.

KANBERA – Čista tehnologija proizvodnje električne energije iz uglja poskupeće za 78 odsto proizvodnju električne energije u narednih deset godina, izračunali su eksperti Global Carbon Capture and Storage Institute. U izveštaju se navodi da će tehnologija hvatanja i skladištenja ugljendioksida biti kompetitivna sa ostalim izvorima energije jedino uz postojanje visoke cene uglja. Odnosno po ceni tone uglja od 61 do 112 dolara, ili 80 do 90 dolara za visoku tehnologiju neophodnu za velike TE u Novom Južnom Velsu i Viktoriji. Ministarstvo finansija procenjuje da će u okviru vladine šeme trgovanja emisijama gasa, cena uglja dostići 80$ po toni u realnim uslovima u 2038.godini. (Izvor: theage.com.au)

MOSKVA - Ruska energetska strategija za period do 2030. predviđa rast direktnih stranih ulaganja u sektor energetike za 12 odsto, izjavio je ministar energetike Sergej Šmatko. On je na sastanku Međunarodnog energetskog foruma najavio ključne parametre energetske strategije, prema kojoj će Rusija u pomenutom periodu povećati udeo proizvodnje tečnog prirodnog gasa u ukupnoj proizvodnji energenata za 14 do 15 odsto, prenela je agencija Itar-Tass. Pored toga vlada u Moskvi predviđa aktivniju ulogu ruskih kompanija u realizaciji stranih projekata i razvoju obnovljivih izvora energije, rekao je Šmatko. Ruski ministar je izneo da će njegova zemlja iz obnovljivih izvora do 2030. proizvoditi najmanje 80 do 100 milijardi kilovat-časova električne energije godišnje i dodao da će rast ruskog izvoza nafte i gasa postepeno usporiti, što je u skladu sa državnom politikom diverzifikacije privrede.

BRISEL - Najskuplju električnu energiju za industriju među državama Evropske unije plaćaju tri ostrvske države. Kipar je na prvom mestu sa cenom kWh za industrijske potrošače od 0,14 evra, i to bez uračunatih poreza. Na drugom mestu je Irska gde privreda u proseku plaća kWh 0,13 evra, 45 odsto više nego 2005. godine. U Malti struja za industrijske potrošače košta 0,12 evra, što je čak 73 odsto više nego što se plaćalo 2005. godine. Slede Slovačka, Mađarska, Češka, Luksemburg, Belgija, V.Britanija i Nemačka. Inače, prosek u Evropskoj uniji je devet evrocenti po kWh, prenosi energetika-net.

Najbogatiji čovek na svetu Bil Gejts, koji je u svetski vrh izbio inovacijama i sposobnostima u novim tehnologijama, kupio je kompaniju koja će proizvoditi nuklearne elektrane u Americi. Reč je, običnim i razumljivim jezikom rečeno, o novoj petoj generaciji nuklearnih reaktora, smeštenih na nekoj vrsti velikih kamiona, što će reći pokretnih elektrana. U njih se, prema dosadašnjim saznanjima stavljaju male količine goriva, relatino male su instalisane snage, ali se jednim punjenjem obezbeđuje duži rad.

Elektroenergetsko povezivanje BiH, Crne Gore i Italije - novi sistema za prenos struje vredan 300 mil EUR

Bosni i Hercegovini je ponuđeno da s operaterima prenosa u Crnoj Gori (AD Prenos) i Italiji (TERNA) potpiše memorandum o razumevanju za izgradnju novog sistema za prenos električne energije sa ovog dela Balkana prema Italiji. Sistem se sastoji od 1.000 kilovoltnog kabla nove tehnologije položenog preko Jadranskog mora i izgradnju dodatnih dalekovoda u BiH i Crnoj Gori, prenosi "Oslobođenje".
Reč je o investiciji od oko 300 mil EUR (pri čemu je samo cena kabla oko 80 mil EUR) i činjenici da bi u izgradnji neophodnih dalekovoda kopnenim putem deo posla mogle raditi i firme iz BiH.
Aktivnost za potpisivanje memoranduma u BiH u pripremnoj fazi vodi Nezavisni operater sistema (NOS), uz konsultacije s Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i Državne regulatorne komisije za električnu energiju.
Pojedinosti o tome za Oslobođenje je predočio direktor NOS-a Omer Hodžić, koji kaže kako Evropa insistira na čvršćem međusobnom energetskom povezivanju ne samo članica Evropske unije nego i ostalih zemalja, kako bi potpuno osigurala snabdevanje svojih potrošača. To je za regionalnu elektroenergetsku zajednicu jugoistočne Evrope prilika da racionalnije koriste vlastite kapacitete i obezbedi izvoz viškova električne energije u one delove koji njom oskudevaju.
U opciji su dva alternativna pravca kojima bi se putem dalekovoda električna energija dovela do podmorskog kabla. Prvi je iz pravca Mostara do Neuma, a drugi, prema mišljenju stručnjaka, nešto teži, ali izvesniji, od Mostara prema Trebinju i dalje prema Crnoj Gori i mestu konekcije s kablom prema Italiji.
Za budući izvoz eletkrične energije, ali i njen siguran prenos, biće potrebno izdvojiti 400 kilovotne dalekovode na pravcu Višegrad – Pljevlja i Banja Luka – Bihać – Zagreb.
Italija se na polaganje pomorskog kabla odlučila nakon snažnog protivljenja zelenih stranaka u toj državi, koje u izgradnji stotine kilometara dugih dalekovoda za dovođenje dodatnih količina struje vide novi atak na životnu sredinu, posebno šume. Prvobitno je bilo predviđeno da se kabl provuče od Splita ka Italiji, no taj pravac nije izdržao stručne analize.

EPS i nemačka kompanija KfW potpisale ugovor o kreditiranju obnove HE "Zvornik" - posao vredan 70 mil EUR

"Elektroprivreda Srbije" (EPS) i nemačka firma KfW potpisali su ugovor o 70 mil EUR kredita za revitalizaciju Hidroelektrane "Zvornik", saopštiio je u nedelju (1. novembar 2009. godine) EPS.

Kako se navodi u saopštenju, potpisan je Memorandum o razumevanju u vezi s korišćenjem kredita od 70 mil EUR za rehabilitaciju HE "Zvornik", koja već 54 godine proizvodi električnu energiju.

Ugovor su potpisali generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, predstavnik KfW Fric Roskof i predstavnik Ministarstva finansija Srbije Mirjana Bočkin.

Reč je o kreditu za energetski sektor koji je dogovoren tokom zvaničnih pregovora Vlada Srbije i Nemačke 2008. godine.

Delegacija KfW je od 25. do 30. oktobra godine posetila HE "Zvornik" kako bi se usaglasili svi detalji potrebni za početak realizacije kreditnog aranžmana.

Rehabilitacijom HE "Zvornik" predviđeno je da se zamene vitalni delovi turbina, sa povećanjem snage sa 24 na 32,4 megavata, zatim da se obave potrebni radovi na drenažnim i rashladnim sistemima, zamene sva četiri generatora, postave novi blok transformatori i drugo.

Sva potrebna oprema i radovi će, pored finansiranja iz kredita KfW banke od 70 mil EUR, jednim delom biti plaćeni i sredstvima EPS-a.

LJUBLJANA - BSP SouthPool, slovenačka i srpska berza električne energije, potpisala je ugovor s makedonskim proizvođačem električne energije Elem o njihovom sudelovanju u trgovini električnom energijom. Do kraja godine trebalo bi da se uspostavi prenosna i ostala tehnička infrastruktura koja bi omogućila sve oblike trgovine električnom energijom Elema s ostalim učesnicima BSP SouthPoola. U trećem tromesječju ove godine BSP SouthPool dobio je 8 novih članica, među njima i EGL, E.On, Energy Trading SE, Statkraft Markets i Verbuns. BSP SouthPool sada ima 21 članicu. Do kraja septembra promet na berzi iznosio je 10.448 MWh električne energije. Planirano je uspostavljanje infrastrukture kako bi se tržište povezalo s Italijom, prenosi agencija STA.

BUDIMPEŠTA - Ruska naftna kompanija Surgutneftegas možda će se povući iz vlasništva u MOL-u u zamenu za udeo mađarske kompanije od 47% u hrvatskoj Ini, pišu mađarski dnevnici Nepszava i Vilaggazdasag. Citirajući nemački Handelsblatt, oba lista ocenjuju tu transakciju kao sledeći potez u šahovskoj igri oko energetske politike u regionu. Prema Vilaggazdasagu, transakciju bi mogao omesti sporazum između MOL-a i Vlade Hrvatske o petogodišnjem moratorijumu na prodaju upravljačkih prava u Ini. Međutim on bi se mogao svesti na dve godine ako ne bude stvarnih transakcija deonicama između MOL-a i Ine, piše taj list.

Naftovod kroz Tursku
ISTANBUL – Projekat gradnje 550 km dugog naftovoda očekuje se da košta 1,5 milijardi dolara, sa kapacitetom od 60 do 70 miliona tona godišnje. Gradnju će realizovati Trans-Anatolian Pipeline Company (TAPCO). Italijanski Eni i Turski Čalik Energy poseduju po 50% udela u TAPCO. Turska je u avgustu privolela Rusiju da transportuje naftu tom budućom rutom. naftovod je od značaja za Rusiju jer oko 25% njene izvozne nafte ide trenutno preko zagušenih turskih moreuza (oko 150 miliona tona godišnje), piše turski Zaman.

MILANO – Vlade Italije, Rusije i Turske potpisale su u Milanu sporazum, a kompanije iz tih zemalja (Eni, Čalik, Transnjeft, Rosnjeft i Sovcomflot) memorandum o gradnji naftovoda Samsun-Cejhan, saopšteno je u ponedeljak iz italijanske kompanije. Projekat podrazumeva “zajedničku akciju radi jačanja energetske bezbednosti”, satoji u saopštenju. Naftovod će povezivati crnomosku luku Samsun, sa takođe turskom mediteranskom lukom Cejhan, prenosi Bloomberg.

SKOPLJE - Makedonska Vlada priprema, prema preporukama EU, dopune zakona radi otvaranja i stabilizacije domaćeg energetskog sektora. Cilj je da se tržišni igrači dovedu u ravnopravan položaj i reguliše određivanje cena, kazao je ministar privrede Fatmir Besimi. Državna energetska kompanija Elektrostopanstvo na Makedonija (ESM) podeljena je pre nekoliko godina na tri dela - proizvođača električne energije ELEM, operatora mreže MEPSO (koji su i danas u državnom vlasništvuI i distributera struje koga je 2006. godine kupila je austrijska EVN i imenovala u EVN Makedonija. Makedonsku vladu učestalo kritikuju iz Brisela zbog dopuštanja da ELEM i dalje bude tržišni monopolista, prenosi Intellinews.

ZAGREB - Nemački energetski div RWE napustio je učešće u projektu terminala za utečnjeni prirodni gas u Omišlju na Krku. Njegovih 16,7 odsto udela u projektu koji je u fazi planiranja preuzeće ostali partneri, austrijski OMV, nemački E.On, francuski Total i slovenački Geoplin, prenose zagrebački mediji. OMV je potvrdio da će ispoštovati dogovor deoničara u tom smislu. Portparol RWE-a potvrdio je Poslovnom dnevniku da se povlače iz projekta na Krku zato što su nedavno kupili holandsku firmu Essent i preko nje ušli u veliki projekt LNG terminala u Roterdamu. "S obzirom na ovu akviziciju, morali smo prilagoditi svoju strategiju investicija u LNG", rekao je on.

ZAGREB – Poslanici hrvatskog Sabora usvojili su Strategiju energetskog razvoja te zemlje do 2020., kojom se do tada u tu oblast predviđa ulaganje od oko 15 milijardi evra. Finansijski najzahtevnije investicije u tom bi razdoblju biće vezane za elektroenergetski sistem, čiji je udeo u ukupno potrebnim investicijama oko 60 odsto. Za sisteme proizvodnje, prerade, transporta i skladištenja nafte i gasa izdvojilo bi se oko 30 odsto sredstava, a investicije u sistem toplotne energije iznosile bi oko 10 procenata. Strategijom se predviđa i izgradnja dve termoelektrane na gas, dve na uvozni kameni ugalj i hidroelektrana. Predviđa i da se do 2012. godine donese konačna odluka o eventualnoj izgradnji nuklearne elektrane u Hrvatskoj, prenosi energetika-net.

KIJEV – Cena za tranzit ruskog gasa preko Ukrajine mogla bi u 2010. da poraste 70 odsto, odnosno za jedan dolar, na 2,7 dolara za 1.000m3/100 km, rekao je čelnik ukrajinske državne kompanije Naftogaz Oleg Dubina za ukrajinski nedeljnih Zerkalo. Gazprom trenutno transort gasa kroz Ukrajinu ka Evropi plaća 1,7$ (1.000m3/100km). Gazprom je ranije bio saopštio da nije saglasan sa stavom premijerke Ukrajine Julije Timošenko o ovom pitanju i smatra da če rast iznositi 50-58%, dok je Timošenko najavila poskupljenje od 65-70%, zavisno od cene nafte. Neftegaz.ru primečuje da će krajnji ishod biti vezan za cenu gasa koju za 2010.ugovore dve strane.

Srbija neće da privatizuje Elektroprivredu (EPS), a dogovor za javno-privatno partnerstvo za izgradnju novih energetskih kapaciteta najbliži je sa partnerima iz Nemačke, izjavio je podgoričkim „Vijestima" Mlađan Dinkić, potpredsjednik Vlade Srbije i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj.
“Dozvolićemo javno-privatno partnerstvo. Za sada se u razgovorima najdalje otišlo sa partnerima iz Nemačke i krupne energetske kapacitete najvjerovatnije ćemo graditi u saradnji s njima. Ima interesovanja i iz Italije za izgradnju manjih objekata“, najavio je Dinkić,
Prema pisanju podgoričkih Vijesti, za saradnju sa EPS-om zainteresovan je jedan od tri najveća evropska proizvođača električne energije, nemački RWE, a poznato je da bi partnerstvo želeli ruski Inter Rao i Optima Grupa, kao i pojedine kineske kompanije.
Ova izjava Mlađana Dinkića predstavlja potvrdu procena nekih elektroprivrednih poslenika u Srbiji, od pre nekoliko meseci, da nemačka kompanija RWE ima najveće izglede da pobedi na tenderu za izbor strateškog partnera EPS-a za gradnju TE Nikola Tesla B3 (snage 700 MW). Ova elektrana ima moderniju tehnologiju i za 20 odsto je efikasnije od TE Kolubara B (dva puta po 350 megavata), za koju RWE nije zainteresovan. Tu najveće interesovanja ispoljava češki ČEZ.
Konkretno, u drugoj fazi tenderskog postupka za izbor strateškog partnera za gradnju ovih elektrana učešće su nastavili: za TE Nikola Tesla B3 češki ČEZ, nemački RWE i italijanska kompanija Edison, dok su na tenderu za TE Kolubara B, zainteresovani samo ČEZ i Edison.

LONDON – Nemački E.On pustio je ove nedelje u rad 400 miliona evra skupu farmu vetrenjača na otvorenom moru, Robin Rigg, smeštenu od obala Škotske. Kada bude kompletirana do kraja godine, proizvodiće 180 MW obnovljive energije. Njenih 60 vetrenjača moći će da zadovoljavaju potrebe 120.000 domova za električnom energijom, a uštedeće godišnje emisiju 230.000 tona ugljendioksida, koliko bi proizvodile konvencionalne elektrane iste snage. E.On je svetski lider u proizvodnju pomorskih parkova vetrenjača i planira da investira osam milijardi evra u obnovljive izvore u periodu od 2007. do 2011.godine.

ST.PETERSBURG – Gazprom očekuje da kroz pet godina dostigne istu profitabilnost u prodajama gasa industrijskim potrošačima na domaćem i na inostranim tržištima, rekao je potpredsednik kompanije Valerij Golubjev. “Mislim da je to moguće kroz pet godina, imajući u vidu stanje ruske privrede”, rekao je on na jednom skupu u St.Petersburgu. (Izvor: Neftegaz.ru)

HJUSTON – Gazprom planira da u 2011.godini počne i poslove trgovanja električnom energijom u SAD, saopštio je direktor hjustonske kancelarije ruske kompanije. John Hattenberger je dodao da će se broj zaposlenih u Gazpromovoj američkoj podfirmi povećati za pet godina sa sadašnjih 25, na oko 100, od kojih će se desetoro baviti poslovima iz oblasti električne energije, prenosi Bloomberg.

LONDON - Zalihe nafte mogle bi da počnu da presušuju već u narednih 10 godina, ocenio je, u najnovijem izveštaju, britanski Centar za energetska istraživanja. U izveštaju, predstavljenom na sastanku Medjunarodne agencije za energiju u Parizu, navodi se da će proizvodnja benzina, po svemu sudeći, doživeti vrhunac do 2020. godine, što će, usled sve manjih zaliha, dovesti do globalne nestašice sirove nafte, preneo je Glas Amerike. Svetska potražnja za naftom je neodrživa, poruka je Centra za energetska istraživanja, koji ocenjuje da će globalna eksploatacija nafte dostići vrhunac pre 2030.

Posle objavljivanja „Zelene knjige“, Elektroprivreda Srbije (EPS) priprema i „Belu knjigu“. Ovo je na simpozijumu o klimatskim promenama pod nazivom „Climate Change at the Eve of the Second Decade of the Century“, koji je nedavno održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, izjavio Mihajlo Gavrić, direktor Sektora za zaštitu životne sredine pri Direkciji EPS-a za strategiju i investicije. „Bela knjiga“ će, kako je objasnio Gavrić, predstavljati nastavak projekta EPS-a u okviru zaštite životne sredine u Srbiji, a posebna pažnja u njoj biće posvećena akcionom planu za ublažavanja uticaja klimatskih promena.
„U Srbiji čak 70 procenata emitovanog ugljen-dioskida(CO2) potiče iz EPS-a, zbog čega nepovoljan uticaj klimatskih promena na okolinu i jeste problem kojim se srpska elektroprivreda sve više bavi u poslednje vreme. Shvatili smo velike razmere tog problema i rešili da okrenemo novi list. Spremni smo da postanemo lider u ovoj oblasti u našoj zemlji i šire“, rekao je Gavrić
Ove napore EPS-a podržala je i Energetska zajednica jugoistočne Evrope. Slavčo Nejkov, direktor sekretarijata te zajednice sa sedištem u Beču, istakao je tom prilikom da je Srbija prva zemlja potpisnica Povelje o formiranju Energetske zajednice koja je objavila „Zelenu knjigu“, a biće prva i sa „Belom knjigom“.
„Po ovom pitanju Srbija je jedna od naprednijih zemalja potpisnica i mi sa zadovoljstvom dostavljamo informacije o ’Zelenoj knjizi’ i drugim zemljama članicama Energetske zajednice. U pitanju je dobar primer kako se problemi mogu rešavati, a velika prednost ’Zelene knjige’ jeste to što u njoj autori prikazuju realnost. Zbog toga ćemo nastaviti njenu promociju, u očekivanju ’Bele knjige’“, rekao je Nejkov,
oceninjujući da je to „unikatan dokument na koji su dosadašnje reakcije izuzetno dobre.“

BRISEL - Cena električne energije za domaćinstva u Evropskoj uniji najviša je u Irskoj. Prosečna potrošnja od 3.500 kWh, bez poreza, Irce po kWh košta 15,6 evrocenti (€c). Na drugom mestu je Kipar sa cenom 15,3 ec/kWh. Belgija je na trećoj poziciji sa cenom kWh od 15 evrocenti. Slovenija je sa cenom kWh od 9,1€c u donjem delu tabele. (Izvor: Energetika-net)

BUKUREŠT – Cene električne energije na slobodnom tržištu pale su za nekih 15% zbog smanjene potražnje, objavili su iz rumunske distribucijone kompanije Electrica.. Tako su na aukciji u prošli petak na slobodnom tržištu bilateralni ugovori sklapani po ceni od 33 evra za MWh, što je najniža nivo u poslednjih nekoliko godina i 26% niže od cena u septembru, javlja mađarski poslovni dnevnik Intellinews.

BUDIMPEŠTA - Maloprodajne cene električne energije u Mađarskoj porašće od 1.novembra ove godine za 1,3 - 6,2 %, odobrio je Mađarski energetski ured (MEH). Stopa poskupljenja zavisi od područja do područja, odnosno distributera, s tim što će stanovnici Budimpešte struju plaćati za 4% skuplje. Iako su cene nafte i gasa, kao i električne energije na slobodnom tržištu stabilne poslednjih meseci, distributeri poskupljenje opravdavaju povećanim troškovima nabavke električne energije zbog ugovornih obaveza otkupa skuplje struje proizvedene iz obnovljivih izvora, javlja mađarski dnevnik Budapest Busines Journal.

BRISEL - Velike elektroenergetsko-prenosne kompanije poput nemačkog E.ON-a i francuskog EdF-a neće se suočiti s pritiscima Evropske unije da se razdvoje na manje firme, poručio je evropski komesar za energetiku Andris Piebalgs. One će, međutim, morati strogo da izdvoje poslove u oblasti prenosa električne energije od ostalih operacija. Piebalgs navodi da u tom sektoru ne postoji velika kompanija koja bi dominirala evropskim tržištem. "Rekao bih da ima razloga za postojanje velikih i moćnih snabdevačkih kompanija budući da i one moraju da pregovaraju sa većim snabdejačima gasa", objasnio je Piebalgs. "Ne bih u ovom trenutku rekao da postoji potreba za razdvajanjem velikih firmi", konstatovao je on. Četiri najveće energetske kompanije u Nemačkoj (E.ON, RWE, Energie Baden-Wuerttemberg i Vatenfall) zajedno proizvode oko 80 odsto električne energije za potrebe domaćeg tržišta, objavila je tamošnja agencija za zaštitu tržišne konkurencije. (Izvor: Business.hr)

LONDON - Cene električne energije na otvorenom tržištu mogle bi 2013. godine skočiti za 50% zbog novih ekoloških zakona, predviđa James Atkins, predsedavajući Vertisa, međunarodne finansijske kuće s najvećim iskustvom u trgovanju emisijama štetnih gasova u Srednjoj Evropi.
Od 2013. godine proizvođači električne energije biće, naime, obvezni da plaćaju naknadu za svaku tonu ugljen dioksida koju emituju u atmosferu. Slobodnih kvota više neće biti. Prema proračunu Atkinsa, ukoliko cena jedne tone CO2 bude 100 evra, cena struje će porasti za 50%, javlja bugarski dnevnik Novinite.

LONDON - Britanski ciljevi za proizvodnju trećine električne energije u toj zemlji iz obnovljivih izvora do 2020.godine nisu realni, rekao je za londonski Times izvršni direktor E.ON-a Wulf Bernotat. “Političari moraju da usaglase očekivanja … Velika je zabluda oko ostvarivog. Mislim da je u Britaniji čak veća nego u Nemačkoj. Političari moraju biti realniji”, rekao je on. Izjava čelnika jedne od vodećih svetskih energetskih kompanija nadovezuje se na sve učestalija upozorenja iz tog sektora privrede da vlade treba dobro da odmere cenu i teret proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

LJUBLJANA - Slovenija će prekršiti pravila energetske politike Evropske unije (EU) bude li sa Rusijom potpisala sporazum o gradnji gasovoda Južni tok, čiji je tekst već usaglašen, objavio je ljubljanski Dnevnik. Brisel se već uveliko bavi tekstom tog sporazuma, a sporno je to što bi slovenački Geoplin bio, sa ruskim Gaspromom, suvlasnik nad preduzećem koje bi upravljalo i imalo u vlasništvu krak Južnog toka koji bi prolazio kroz Sloveniju. Naime, Treći energetski paket EU zabranjuje da infrastruktura za gas bude u vlasništvu preduzeća koja trguju tim energentom, što je prvi prekršaj Slovenije. Drugi je što taj paket zabranjuje vlasništvo kompanijama iz trećih država nad gasovodima u članicama EU. Predsednik Slovenije Danilo Tirk je ranije izjavio da Slovenija ne sme da ima komplekse male države pri izgradnji zajedničke energetske vizije buduće Evrope. Ne smemo da dopustimo da nas obiđu energetski tokovi i moramo da učinimo sve da Južni tok ide i preko slovenačke teritorije. Pri tome se ne smemo bojati birokratskih smetnji, a neke od tih smetnji postavlja i Evropska unija, rekao je Tirk.

DOHA - Avion kompanije Katar Ervejs obavio je prvi let u istoriji korišćenjem novog goriva, delimično proizvedenog od tečnog prirodnog gasa, zvanično je saopštila katarska aviokompanija. Prema podacima ovog avioprevoznika, letelica Erbas A-340-600 sa motorima Rols-rojsa je tim gorivom obavila ove nedelje let iz Londona u Dohu. Avion je kao gorivo koristio smešu kompanije Shell od 50 odsto običnog avionskog kerozina i 50 odsto takozvanog GTL-kerozina (gas to liquids kerosene), proizvedenog od prirodnog gasa. Let uz primenu novog goriva je još jedan korak u realizaciji projekta konzorcijuma katarskih i nekoliko svetskih kompanija koji već duže od dve godine usavršava avion na pogonsko gorivo prirodnog gasa, umesto kerozina. Financial Times navodi da je ranije na komercijalnim avio-linijama u Južnoj Africi takođe korišćeno alternativno gorivo, dobijeno preradom uglja (coal-to-liquid kerosene), ali je GTL-kerozin ekološki bezbedniji.

LONDON – Ekonomska kriza smanjila je globalnu potrošnju prirodnog gasa za ukupno 200 milijardi kubnih metara do 2015.godine, procenjuje consultantska kuća Wood Mackenzie. Njen ekspert Graham Freedman rekao je na seminaru u Londonu da je ta količina više nego dvostruko veća od godišnje potrošnje V.Britanije, najvećeg evropskog potrošača gasa. Višak globalne ponude gasa bi trebalo da potraje oko pet godina, rekao je on i dodao da bi iza toga trebalo „vrlo brzo da raste potrošnja“. Stoga će cene gasa početi da rastu, prenosi Bloomberg.

MOSKVA - Realizaciju rusko-nemačkog projekta izgradnje gasovoda Severni tok mogli bi da uspore novousvojeni propisi u regulisanju gasne infrastrukture u Nemačkoj, objavio je danas moskovski dnevnik Vedomosti. Nemačka glasila su prethpodno objavila informaciju da je novim zakonom zarada od transportne infrastrukture ograničena na pet odsto, što će, kako je ocenio ruski list, iskomplikovati privlačenje sredstava za izgradnju te gasne maršrute. Novi propisi, kako navode Vedomosti, neće direktno uticati na Severni tok, već na partnere koji će želeti da izgrade gasovode u Nemačkoj za transportovanje ruskog gasa.

MOSKVA - Zamenik predsednika uprave Gasproma Aleksandar Medvedev rekao je da ne vidi razlog za odlaganje liberalizacije cena gasa u Rusiji, planirane za 2011. godinu, jer to ne bi donelo ništa dobro ruskoj ekonomiji , s obzirom na to da bi usporilo proces uvođenja tehnologije koja štedi energiju, ne samo u sektoru gasa, već i u celom lancu ugljovodonika, uključujući sirovu naftu, naftne derivate i ugalj.

TEHERAN – Iran će biti spreman da popunjava polovinu planiranih kapaciteta gasovoda Nabucco, rekao je u ponedeljak ministar nafte te zemlje, nastavljajući politiku Teherana da iskušava Brisel. Azizola Ramezani je rekao da je energetski potencijal njegove zemlje ključ koji će otvoriti vrata odnosa Irana i Zapada. Iz konzorcijuma Nabucco je rečeno da nemaju informacije o bilo kakvim dogovorima sa Iranom. Nabucco je planiran za kapacitetom od 31 milijarde kubika gasa godišnje, da počne sa transportom 2011. (kapaciteta 8 mlrd.m3) i punom parom u 2014.

LONDON - Energetska kompanija Royal Dutch Shell saopštila je da će napraviti prvi gigantski brod - platformu, koja može da plovi, za proizvodnju tečnog gasa u priobalskom delu severozapadne Australije. Gigantski brod težine oko 600 hiljada tona biće dugačak 480 metara, a širok 75 metara i po velični znatno će nadmašiti bilo koji do sada napravljen nosač aviona, izvestila je agencija Bloomberg. Shell će platformu koristiti za utečnjavanje prirodnog gasa iz manjih i od obale dosta udaljenih nalazišta. Predstavnik Shella je odbio da saopšti koliko će njegovu kompaniju koštati izgradnja pomenute platforme, a eksperti ističu da vrednost izrade super - broda može biti oko tri puta niža nego izradnja klasične fabrike za dobijanje tečnog gasa.

LONDON – Saudijska Arabija planira da do 2013. počne injektovanje ugljen-dioksid u najveće naftno polje na svetu, kako bi poboljšala njegovu proizvodnju i zadovoljila ciljeve smanjenja emisija štetnih gasova. Zamenik ministra nafte te kraljevine, Abdulaziz Bin Salman je na samitu u Londonu posvećenom uskladištenju CO2 rekao da se planira ubrizgavanje 40 miliona kubnih stopa dnevno (nešto preko 1,1 milion m3) u prostore koje je sada ispunila voda u polju Gavar. Polje je otkriveno 1948.godine sa proizvodnjom od oko pet miliona barela dnevno u 2008., otprilike polovina ukupne saudijske proizvodnje.

KALGARI - Otvaranje 3.456 km dugog naftovoda Keystone, planirano za prvi kvartal iduće godine, moglo bi poremetiti balans na svetskom tržištu nafte, i dodatno podupreti sile koje ponovo podižu cenu te sirovine, piše The Globe and Mail iz Kalgarija. Biće potrebno oko tri meseca i ukupno devet miliona barela nafte da se popuni i ostane popunjen cevovod, što će istovremeno oduzeti tržištu ponude određenu količinu sirovine, jer kapaciteti proizvedeni u kanadskoj provinciji Alberta neće biti dovoljni. Eksperti kompanije TransCanada, operatora naftovoda, očekuju da punjenje, ritmom od oko 100.000 barela na dan, počne već u novembru ove godine. Transport će ići od severa Kanade, do centralnog američkog skladišta Cushing u Oklahomi.

PODGORICA – U novom broju Službenog lista Crne Gore objavljena je Vladina Uredba o vetroelektranama kojim je uređen postupak merenja i istraživanja potencijala vjetra, postupak davanja zemljišta za tu namenu, izgradnja vetrenjača, njeno priključenje na elektroenergetski sistem kao i otkup proizvedene struje. Operator prenosa ili operator distribucije dužan je da obezbedi priključenje vetroelektrane na distributivnu mrežu uz uslov da ona zadovoljava zahteve propisane Kodeksom mreže i drugim propisima, odnosno da su ispunjeni svi uslovi za priključenje i korišćenje mreže. Troškove priključenja vetrenjače na prenosnu ili distributivnu mrežu snosi investitor. Javni snabdevač električnom energijom dužan je da otkupi celokupnu energiju proizvedenu u vetrenjači i predatu u elektrenergetsku mrežu. Otkupnu cenu utvrđivaće Regulatorna agencija za energetiku na osnovu posebne metodologije, prenose Vijesti.

ZAGREB - Iako u Molu demantuju da nameravaju izostaviti Inu iz istraživanja nafte i gasa u Crnoj Gori, u pripreme za skori tender za taj posao krenuli su bez Ininih stručnjaka, saznaje Poslovni dnevnik. List dodaje da je i pomoćnik crnogorskog ministra za rudarstvo Vladan Dubljević to potvrdio. "Pre desetak dana ovde su bili ljudi iz Mola, dok nas iz Ine niko nije kontaktirao", kaže Dubljević. Čak je 20-ak naftnih kompanija zainteresovano za dobijanje dozvola za radove u južnom delu crnogorskog podmorja gde se prema procenama nalazi oko 7 milijardi barela nafte i oko 425 milijardi kubnih metara gasa.

ŽENEVA - Evropski institut za nuklearna istraživanja (CERN) završio je nedavno (10.septembra) famozni LHC – Veliki sudarač hadrona, (hardon je zajednički naziv za teške teške atomske čestice kao što su protoni i neutroni). Postrojenje je smešteno 100 metara pod zemljom, na granici Francuske i Švajcarske, i u glavnom delu predstavlja kružni tunel dužine oko 27 kilometara. U ovom tunelu naučnici će u suprotnim smerovima ubrzavati dva snopa čestica do brzine bliske brzini svetlosti, pokušavajući da iz sudara čestica, uz oslobađanje velike energije, zaključe neka važna pitanja na koja savremena fizika još nema odgovore. Tokom eksperimenata koji će trajati čitavih 20 godina, očekuje se da će evropski fizičari otkriti nove vrste čestica, objasniti pojmove materije i antimaterije, objasniti pojam mase, bolje razumeti kako je nastao svemir (Veliki prasak) i kako se dalje razvio. Za širu javnost najintrigantnije je pominjanje crnih rupa (tela koja usisavaju sve oko sebe), jer se očekuje da će se tokom eksperimenata dodatno razjasniti njihova priroda. (Izvor: Svet kompjutera)

KIJEV - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da ukrajinskoj energetskoj firmi Ukrenergo dodeli kredit od 175 miliona evra, o čemu će formalno odlučiti u decembru ove godine. Kreditom će se finansirati deo velikog projekta koji uključuje izgradnju novog dalekovoda od 750 kV između NE Zaporožia i transformatorske stanice Kahovka, zatim izgradnja nove TS Kahovka, dva priključka na postojeće dalekovode od 330 kV, obnovu TS Novokahovska, ugradnju automatske zaštite i komunikacijone opreme i optičku vezu na postojećim dalekovodima. Troškovi celog projekta iznose oko 450 mil. evra, prenose kijevski mediji.