03. 02. 2012.

Kriza „steže“ korišćenje obnovljivih izvora energije

MADRID  - Španija, jedan od lidera u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije, zbog ekonomske krize “privremeno” ukida subvencije za nove objekte u tom sektoru.“Složena ekonomska situacija  u Španiji zahteva privremeno ukidanje pomoći za izgradnju tih objekata” koji su “previše skupi” za sistem proizvodnje i distribucije električne energije, navodi se u saopštenju iz vlade u Madridu. Zahvaljujući povoljnim otkupnim cenama, obnovljivi izvori energije su poslednjih godina imali ogroman rast u Španiji koja je postala prvi proizvođač struje iz energije vetra u Evropi, a treća u svetu iza SAD i Kine. Marta 2011. vetar je postao glavni izvor električne energije u Španiji, pokrivajući 21 odsto potreba, i ispred je nuklearne energije (19 odsto). Tokom 2011. godine obnovljivi izvori energije su pokrivali 33 odsto potrošnje električne energije u Španiji, saopštila je Vlada. EFE

Gaspromova reakcija na vest o nedovoljnoj isporuci gasa u Evropi.

“Uprkos činjenici da je zbog niskih temperatura potrošnja gasa u Rusiji naglo skočila, Gasporm i dalje redovno ispunjava svoje obaveze prema svojim evropskim klijentima. Kako bi zadovoljila potrebe za izvoz, naša kompanija koristi sve dostupne transportne pravce prirodnog gasa, a isporuke iz evropskih podzemnih skladišta su povećane.  Pre svega, gasovod Plavi tok radi punim kapacitetom od polovine januara, dok su količine gasa koje se isporučuju preko gasovoda Jamal-Evropa porasle za 20% od sredine prošle nedelje”. Izvor: Gasprom

Poziv na jedinstvenu energetsku politiku EU

BRISEL – Evropski komesar za energiju Günther Oettinger pozvao je na objedinjavanje nacionalnih ovlašćenja radi uspostavljanja jedinstvene energetske politike iz Brisela, posle 2014.godine. U govoru pred članovima Evropskog komiteta za ekonomska i socijalna pitanja, u utorak, Oettinger je rekao da neke EU članice nisu naklonjene ideji formiranja „istinski jedinstvenog energetskog tržišta“ – koje bi trebalo da se uspostavi do 2014. On je rekao da bi to trebalo da obuhvati i oblast određivanja energetskog miksa u svakoj zemlji, kao i procesuiranja energije. „Za sada je to u nadležnosti država članica, ali ja smatram da bi moralo preći u ruke Parlamenta i Saveta“, naglasio je Oettinger. EurActiv prenosi da pretstavnici energetskog sektora nisu bili impresionirani komesarovim idejama. Jedan neimenovani predstavnik sektora rekao je toj agenciji da članice svakako neće da prepuste Briselu nadležnosti vezane za formiranje energetskog miksa u svojim zemljama. Francuska je, na primer, 90% zavisna od nuklearne, a Poljska isto toliko od energije iz uglja, dok Nemačka teži potpunom prelasku na obnovljive izvore energije.

02. 02. 2012.

U Srbiji potrošnja električne energije rekordna, ali restrikcija nema

Elektroprivreda Srbije će obezbediti redovno snabevanje potrošača i pored rekodne potrošnje električne energije zbog velikih hladnoća. Svi prozivodni kapaciteti EPS-a rade maksimalnom mogućom snagom - izjavio je juče (1. februara) generalni direktor tog javnog preduzeća Dragomir Marković.
Potrošnja struje na teritoriji Srbije (uključujući i Kosovo) dostigla je istorijski rekord od 157,84 miliona kWh dnevno - zbog velikog korišćenja za grejanje. Na teritoriji Srbije bez Kosova dnevna potrošnja iznosi 135,82 miliona kWh i očekuje se da će ona već narednog dana nadmašiti  prošlogodišnji rekord od 136 miliona kWh.
Zbog najavljenih valikih hladnoća i u predstojećem periodu, kako je rekao Marković, može se očekivati da će se rekordi iz dana u dan obarati, odnosno da će potrošnja i dalje sve više rasti u narednih 10 do 15 dana ukoliko se obistine hidrometeorološke prognoze.
„Ukoliko ne bude havarisjkih situacija (velikih kvarova) nećemo imati nikakve restrikcije struje“, rekao je Marković i dodao da EPS uvozi dnevno oko devet miliona kWh, a narednih dana će biti i dodatnog uvoza struje, čija je trenutna cena u Regionu jugoistočne evrope viša nego na berzi i Lajpcigu i premašuje sedam evrocenti za kWh.Taj isti kWh EPS, zbog limitiranih cena, potrošačima mora da prodaje za malo više od pet centi. Dodatna nepovoljna okolnost za region bila je činjenica da su Rumunija i Bugarska proglasile status više sile, što znači da su ranije ugovorene isporuke, odnosno izvoz električne energije umanjile za 40 odsto. Doduše, u Bugarskoj je obistavljen štrajk u jednom rudniku, pa je status više sile u ovoj zemlji ukinut, ali regionu i dalje postoji značajan deficit električne energije.
Prema rečima Markovića, enormno velika potrošnja je na severu Kosova, na području Leposavića i Leška, koje strujom snabdeva EPS, a razlog za to je činjenica da je stepen naplate u tom delu Kosova veoma nizak, kako je rekao Marković jednocifren, što će reći ispod 10 odsto!
Marković je upozorio da bi, zbog velikog opterećenja mreže, jer je cena struje toliko niska da sama po sebi podstiče neracionalnu potrošnju, moglo dolaziti i do automatskog prekida isporuke struje zbog zaštitnih uređaja u trafo-stanicama, koji se sami aktiviraju pri velikom opterećenju.

                                                                                                                        E.P.

Najskuplja struja u Sloveniji 

Najskuplju cenu kilovat-sata plaćaju građani Slovenije-10,8 centi, a potom stanovnici Hrvatske 9,5 centi. Domaćinstva u Crnoj Gori plaćaju od ove godine cenu kilovat-sata po 7,68 centi, stanovnici Bosne i Hercegovine i Makedonije- 6,7 centi, odnosno 6,3 centi, a najjeftinije plaćaju građani Srbije- nešto više od pet centi za kilovat-sat, piše Portal Analitika
Prema podacima sa početka ove godine, visina prosečne zarade u bivšim jugoslovenskim republikama saglasna je sa cenama struje.
Najdeblje koverte primaju građani Slovenije- 980 evra, stanovnici Hrvatske 736 evra, dok je prosečna zarada u Crnoj Gori 484 evra. Najnižu zaradu primaju stanovnici Makedonije 337 evra, dok je neto plata u Srbiji i BiH 411, odnosno 410 evra prema podacima iz decembra prošle godine.
Prema energetskom bilansu, Crna Gora uvozi više od 30 odsto nedostajuće količine električne energije, a novo poskupljenje je prvo od 2009. godine kada su važile rekordne cene električne energije kada je kilovat-sat za domaćinstva koštao 8,46 centi.

“Pravni koraci” protiv evropskih propisa

MINHEN – Rusija razmatra preduzimanje pravnih koraka kako bi osporila legalitet propisa Evropske unije vezanih za obavezno davanje prava trećim stranama da koriste gasovodne sisteme kojima se ovim energentom snabdevaju članice EU, rekao je čelnik ruskog Gasproma. Aleksej Miler je u intervjuu koji nemački Sueddeutsche Zeitung objavio  u četvrtak rekao da je „namera (EU) Komisije izgleda bila da izvrši pritisak na zemnje izvornice, kao što je Rusija. Svaka akcija, međutim, izaziva reakciju“, dodao je on. Miler je rekao da evropska pravila koja nameću razdvajanje sektora proizvodnje, transporta i prodaje i otvaranje trećim stranama unutar jednog tržišta, blokiraju, umesto što otvaraju ulazak snabdevača energentima na to tržište. On je rekao da će Moskva razmotriti opciju osporavanja tih pravila preko suda. Evropa bi se mogla naći u sitaciji da zbog toga ostane bez (ruskog) gasa, upozorio je Miler.

Zamrzavanje cena energenata

MOSKVA – Vlada Rusije postigla je dogovor sa domaćim elektroenergetskim i naftnim kompanijama da zamrznu cene struje i benzina do proleća, na nivoima od prošlog decembra, objavio je u ponedeljak Interfax citirajući ministra energije Sergeja Šmatka. On je rekao da je „u načelu“ postingut dogovor da veliko i malorpodajne cene benzina ostanu na nivou od decembra prošle godine, uprkos ovomesečnog povećanja akciza. List Kommersant piše, ne imenujući izvore, da je vicepremijer Igor Sećin izdao „direktno naređenje“ o zamrzavanju cena benzina do predsedničkih izbora 4.marta.

Podsticanje konkurencije u gasnoj distributivnoj mreži

MILANO – Vlada Italija planira da primora najveću domaću energetsku kompaniju Eni da proda 5,9 milijardi evra vredan udeo u gasnoj distribucionoj mreži Snam Rete Gas, u cilju potsticanja konkurencije u ovom sektoru energetike. Dnevnik Corriere della Sera  piše, citirajući ministra za infrastrukturu Corrado Passera da će prodaja omogućiti svim operaterima ravnopravan pristup distribucionom sistemu, ohrabriti investicije i smanjiti troškove u tom sistemu. On je potvrdio da se razdvajanje odnosi na celinu kompanije Snam Rete Gas, a ne samo na transportni sektor. Eni trenutno poseduje udeo od 50% u Snam-u.

Embargo Iranu na izvoz nafte

BRISEL – Evropska unija je postigla političku saglasnost o uvođenju embarga na izvoz iranske nafte, etapnim ritmom do 1.jula kada će one u celini stupiti na snagu. Kompromisni sporazum predviđa automatsko uvođenje zabrane uvoza iranske sirove nafte, a postepeni izlazak iz postojećih naftnih ugovora (prvenstveno kompanija Eni) vezanih za nadoknadu u vidu isporuka nafte od sada, do 1.jula, prenose agencije. Do tog datuma biće i preispitane potencijalne finansijske posledice koje će embargo naneti posebno zavisnim zemljama od iranske nafte -  Grčkoj  (34,2% od ukupne uvozne nafte), Španiji (14,9%) i Italiji (12,4%), kao i efekti na globalno naftno tržište.  Sankcije obuhvataju i zamrzavanje sredstava iranske centralne banke.  Predviđa se i zabrana trgovine zlatom, drugim plemenitim metalima i dijamantima
isporuka novih kovanica. Reuters, AFP
TEHERAN – Iranski ministar bezbednosti Heidar Mosleji obezvredio je odluku Evropske unije izjavom da je svetska ekonomija toliko diverzifikovana da sankcije na izvoz iranske nafte u EU neće imati efekta. Iran izvozi 2,5 mbd nafte, ili oko 3% globalnih izvoruka. Oko 500.000 barela u Evropu, a gro ostatka u Kinu, Indiju, Japajn i J.Koreju. Kina i Indija su saopštile da nemaju nameru da se pridruže sankcijama, dok Tokio i Seul za sada ćute. Kako u utorak prenosi iranska državna agencija IRNA, Mosleji  je dodao da su sankcije, štaviše, koristile njegovoj zemlji, učinivši je ekonomski samodovoljnom.
VAŠINGTON - Prema proceni američke Energetske informativne agencije (EIA), od 17 miliona barela nafte, koliko se dnevno prevozi Hormuzom, moguće je drugim putevima transportovati svega oko 3 mil. bbl/d. Još je u pripremnoj fazi gradnja više naftovoda u Saudijskoj Arabiji i UAE, kojima bi se zaobišao Hormuz. Najdalje se otišlo sa izgradnjom naftovoda u Emiratima, koji bi mogao biti završen do kraja maja 2012. godine, ali kapaciteta svega 1,5 mil. bbl/d, što je dovoljno za potrebe UAE, ali ne i ostalih proizvođača. Irak , primera radi, 80% nafte izvozi kroz Hormuz. UPI

31. 01. 2012.

MLADI HOĆE POSAO U EPS-u

Na konkurs JP Elektroprivrede Srbije za prijem 110 mladih pripravnika sa visokom stručnom spremom pristiglo je 19.155 prijava od 2.641 kandidata. . Do zaključenja konkursa, u ponoć 15. januara, 2.203 kandidata konkurisalo je, istovremeno, za više radnih mesta, a 438 osoba se samo registrovalo i nije se prijavilo ni za jedno od oglašenih radnih mesta, objavljeno je u kompanijskom listu Kilovat čas (kWh).
EPS je 30. decembra 2011. godine u tri dnevna lista objavio oglas za prijem 110 mladih pripravnika sa visokom stručnom spremom. Ovom akcijom "Zapošljavanje 110 najboljih", kako je tada saopšteno, to javno preduzeće želi da pruži šansu najboljima da kroz rad u tako velikom sistemu steknu i prva praktična znanja.
Konkurs je bio otvoren za radna mesta u matičnom preduzeću i privrednim društvima: Hidroelektrana (HE) "Đerdap", "Drinsko-Limske" HE, Termoelektrana (TE) "Nikola Tesla", Rudarskom basenu Kolubara, TE-KO "Kostolac", "Panonskim TE-TO", "Elektrovojvodini, "Elektrodistribuciji Beograd", "Elektrosrbiji", "Jugoistoku" i "Centru".
Prijave su se podnosile isključivo elektronskim putem, a uslov za učešće je bila diploma završenog fakulteta predviđena za konkretno radno mesto, znanje engleskog jezika i znanje rada na računaru.
EPS je i 2010. godine raspisao konkurs na koji je pristiglo čak 8.000 prijava, od kojih je 6.000 bilo ispravno. Nakon prakse od godinu dana , a 157 najboljih je prošle godine zaposleno u tom javnom preduzeću.

E.P.

Prilagođavanje cenovnika

MOSKVA – Gasprom je saopštio u utorak da je prilagodio cenovne uslove u dugoročnim ugovorima za isporuku prirodnog gasa sa pet svojih klijenata u Evropi, javio je Interfaks. Kompanija je saopštila da je pri tom bila motivisana namerom da očuva udeo na tim tržištima u situaciji pada potrošnje goriva i u svetlu tržišnih uslova u Evropskoj uniji. Gasprom je „prilagodio“ ugovore nemačkom Wingas-u, francuskom GDF Suez, austrijskom EconGas, slovačkom Slovensky Plynarensky Priemysel i kompaniji Sinergie Italiane. Portparol Gasproma odbio je da kaže da li se radi o smanjenju cena, ali je iz italijanske kompanije procurela informacija da su cene „značajno“ smanjene.
Pavel Sorokin, analitičar Alfa banke navodi da diskont na cene, koji će se primeniti retroaktivno, verovatno u proseku iznosi 10 odsto i obuhvata oko 23,5% ukupnih Gaspromovih prodaja u Evropi, prenosi Bloomberg. Agencija potsceća da su u toku postupci arbitraže Gasproma i nemačkih kompanija EON Ruhrgas, RWE-ovog Transgasat, zatim austrijskog Erdgas Import-a i poljskog PGNiG-a, bezane za reviziju dugoročnih cenovnih formula. 

Bugarska zabrana za škriljce

SOFIJA – Bugarska je zabranila američkoj kompaniji Chevron korišćenje tehnologije hidrauličnog drobljenja škrinjaca radi proizvodnje prirodnog gasa u toj zemlji , prenosi u sredu Associated Press. Agencija navodi da se očekuje da bugarski parlament zabrani poslove hidrauličnog drobljenja škriljaca u Bugarskoj i njenim teritorijalnim vodama Crnog mora.

RWE može da napusti Nabuko

BERLIN – Nemački RWE razmišlja o napuštanju projekta evropskog gasovoda Nabuko, rekao je u ponedeljak  čelnik ovog energetskog kolosa za  The Wall Street Journal Deutschland.  Juergen Grossmann je rekao da je glavni prioritet njegove kompanije snabdevanje gasom uz što manje investicije, kako bi amortizovao udarac koji je njegovom segmentu  proizvodnje električne energije zadala vlada zaokretom u sektoru nuklearne energije.  On je naveo da bi odustajanje od učešća u projektu Nabuko uštedelo RWE-u značajna gotovinska sredstva. „Bitno je da kaspijski gas stiže do Evrope ... a nas ne zanima hoće li to biti gasovodom koji se zove Nabuko, ili Turnedo“, prokomentarisao je Grossman aludirajući na naslove Verdijeve, odnosno Pučinijeve opere. RWE je jedan od sedam članica konzorcijuma Nabuko, koji se godinama planira, a čija se gradnja procenjuje na barem osam milijardi evra.

I Turska „minira“ Nabuko

ANKARA – Turska takođe „minira“ Nabuko, komentariše Seeking Alpha posledice nedavnog sklapanja ugovora Ankare sa Azerbejdžanom o gradnji gaspvoda Trans-Anatolian i učešća u ruskom projektu Južni tok, koji će zajedno dopremati u Evropu 70 milijardi kubika gasa godišnje. Benefiti od pravca Trans-Anatolian za Tursku su jasni. Godišnje će tuda ići 16 mlrd.m3 gasa, od čega će 6 mlrd. biti za tursko tržište po niskim cenama. Ostatak će biti distribuiran drugim zemljama. Taj gas je iz azerijskog polja Šah Deniz, bez koga Nabuko nema izgleda da popuni svoje cevi, kažu eksperti. Što se Južnog toka (63 mlrd.m3) tiče, izvesno je da je Turska dobila određene koncesije od Moskve, dodaje portal.

Gazprom bolji od Exxon Mobila

LONDON – Ruski Gazprom ima bolje rezultate od naftnog kolosa Exxon Mobil - mereno odnosom Price to Earnings (P/E odnos) (odnos između trenutne cene akcije na berzi i dobiti po jednoj akciji - pokazuje koliko su investitori spremni da plate za svaki dolar koji kompanija zaradi), prenosi seekingalpha.com. Portal ovu, kako navodi „za mnoge zapanjujuću tvrdnju,  ilustruje tabelom poslovnih rezultata iz 2010:

---	EXXON MOBIL	GASPROM
UKUPNI PRIHOD	$383 MLRD.	$120 MLRD
NETO PROFIT	$31 MLRD	$32 MLRD
NETO ZARADA	8%	26%
PRINOS NA AKTIVU	13.5%	14%
CENA /NOVČANI TOK	7	2.76
DUG / KAPITAL	9%	15%

                                               (Izvor: Financial Times):

Tome dodaje i podatke za prvu polovinu 2011:

---	EXXON MOBIL	GASPROM
Prihodi	$230 MLRD	$75 MLRD
NETO PROFIT	$21 MLRD	$25 MLRD
NETO ZARADA	9%	33%

Portal konstatuje da su „rezultati Gasproma impresivni i definitivno bi trebali voditi većoj ceni njene akcije, ali su one iz nekog razloga jeftine“. Prema toj analizirazlozi leže u tome što je kompanija nešto iznad 50% u vlasništvu države, kao i što prodaje gas u Rusiji za ispod trećine cene po kojoj ga plasira u Evropu. Još jedan razlog pritiska na niže cene akcija je ogroman potencijal škriljnog gasa u Evropi, koji bi mogao podići njene rezerve tog energenta za 50% i smanjiti zavisnost od Gasproma. Najzad, Gasprom će pre ili kasnije morati da izdvoji milijarde dolara u nove projekte kako bi zaustavio stope opadanja proizvodnje u mega gasovode, kao i da obnovi tri-četiri decenije staru infrastrukturu od preko 160.000 km gasovoda. Komentator portala međutim konstatuje da je Gasprom veoma unosno ulaganje za investitora. Trenutna tržišna vrednost kompanije je 133 milijarde dolara, dok je očekivani ukupan profit u 2011. od 40 milijardi dolara. Drugim rečima P/E odnos iznosi 3,3, što dovoljno govori samo za sebe. Exxon Mobil je u 2011. zaradio preko 40 milijardi dolara na ukupnom prometu od 470 milijardi, što odgovara profitnoj stopi od 9% i trenutnom P/E odnosu od 10.

27. 01. 2012.

Sneg kida kablove, sve ekipe na terenu 

(Beograd, 26. januar) Sneg koji neprekidno pada doveo je do prekida u napajanju  električnom energijom na delovima područja privrednih društava „Elektrosrbija“ Kraljevo i „Jugoistok“ Niš. Monterske ekipe, koje rade bez prestanka, najviše problema u otklanjanju kvarova imaju na zavejanim i nepristupačnim terenima, gde se ne može prići ni pešice. Dodatni problem je lepljiv i vlažan sneg, koji uz vetar, lako kida nadzemne kablove, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Bez električne energije ostalo je više od 60.000 kupaca na području „Elektrosrbije“ i to najviše u Loznici, Ljuboviji i Valjevu. Očekuje se da će već večeras veći broj onih koji su ostali bez struje, odnosno više od 50.000 kupaca, dobiti struju. U 1.200 trafostanica koliko ih je bilo van pogona,  problemi će do večeras biti rešeni u 1.000 TS. Na teritoriji „Jugoistoka“ jutros električnu energiju nije imalo oko 20.000 kupaca. Očekuje se da do kraja večeri struju dobije oko 16.000 kupaca. Od 200 trafostanica „Jugoistoka“, koje su bile bez napona,  do kraja dana monterske ekipe osposobiće 160 TS.
Monterske ekipe radiće neprestano na otklanjanju preostalih kvarova.  Na saniranju posledica nevremena u ova dva PD angažovano je 1.200 radnika, a po potrebi će se taj broj povećati angažovanjem ekipa iz drugih PD.
Zahvaljujući višegodišnjem iskustvu stečenom u sličnim stiucijama, EPS uspešno rešava probleme izazavne vremenskim nepogodama.

Gasprom dao ponudu za „ukrajinske cevi“

MOSKVA –Gasprom je navodno ponudio četiri milijarde dolara za kupovinu ukrajinskog gasovodnog transportnog sistema, piše u ponedeljak dnevnik Kommersant-Ukraine, citirajući neimenovanog savetnika ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Ovaj je, prema istom dnevniku, dodao da je Ukrajina odbila ponudu jer želi formiranje internacionalne grupacije koja bi rukovodila gasnom transportnom mrežom. U toj grupi Ukrajina bi kontrolisala udeo od 34%, a Rusija i evropski partneri po 33%, prenosi kijevski list. Kommersant, takođe, piše da Ukrajina ubuduće namerava da smanji uvoz ruskog gasa na osam milijardi kubika godišnje.

Realne ekonomske cene energenata u Hrvatskoj

ZAGREB - Rast cena energenata biće glavna promena koju će Hrvati osetiti ulaskom u Evropsku uniju, piše Poslovni dnevnik. Stručnjaci se slažu da je to neminovno, dodaje list. "Neki kupci energije će proći bolje, a neki lošije. Biće veća zavisnost od promenama cena na tržištu van Hrvatske i cene će biti realna ekonomska kategorija. Očekuje se da će se razviti dobar i efikasan model socijalne pomoći ", kaže Goran Granić, direktor Energetskog instituta "Hrvoje Požar". Sadašnje cene energenata Marijan Kalea iz Hrvatskog ogranka Međunarodnog saveta za velike elektroenergetske sisteme - Cigre ocenjuje nerealno niskim i kaže da se baš toga ne događa toliko potreban razvoj energetskog sistema. Dodaje da još ne razumne to što su u Hrvatskoj prosečne cene za industriju veće (za gas) ili podjednake (za električnu energiju) prosečnim cenama za domaćinstva s obzirom na ionako problematičnu konkurentnost hrvatske industrije u odnosu na evropske prilike. Odnos prosečne cene električne energije za domaćinstva i industriju u EU prema podacima Eurostata za 2011. godinu je, kaže, 0,1275 prema 0,0936 centa/kWh, a u Hrvatskoj je 0,0918 prema 0,0900 centa/kW. Dakle, u EU je prosečna cena za domaćinstva 36% viša od one za industriju, a u Hrvatskoj su te cene gotovo izjednačene.

Uskoro prva vetroelektrana u Sloveniji

LJUBLJANA - Slovenija će tek ovog proleća dobiti svoju prvu vetroelektranu, ali je investitor - Alpe Adrija Energija - već podneo tužbu protiv države i traži milion evra kompenzacije zbog dvogodišnjeg kašnjenje projekta. Direktor tog austrijsko-  slovenačkog preduzeća Anton Korošec kazao je za ljubljanski Dnevnik  da je Ministarstvo za prirodnu okolinu najpre  odobrilo, a onda povuklo odobrenje za projekat, pa je firma pre godinu i po dana morala da povuće dizalice s gradilišta na Griškom polju u općini Divača. Nakon što su dobili sve potrebne dozvole, investitori očekuju da prva slovenačka vetroelektrana već u aprilu počne proizvodnju električne energije kapacitetom  od 4,5 miliona kilovatsati godišnje. Prvi projekti gradnje vetroelektrana u Sloveniji prijavljeni su pre desetak godina, ali su većinom nailazili na probleme vezane uz dobijanje saglasnost države i na protivljenje lokalnog stanovništva.

26. 01. 2012.

Rusi će spustiti cenu gasa za Srbiju

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je 25. januara da gas za potrošače u Srbiji neće poskupeti, uprkos povećanju cene tog energenta u svetu, zahvaljujući pre svega sporazumu sa ruskim partnerom.
U poslednjem ugovoru, zaključenom pre očekivanog dugoročnog sporazuma sa Rusima, "Srbijagas" je dobio popust od 12 odsto, što je praktično omogućilo da se rast svetske cene gasa uopšte ne oseti u Srbiji, rekao je Bajatović novinarima, posle potpisivanja ugovora o saradnji tog javnog preduzeća i Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Bajatović je napomenuo da je gas za naše tržište čak i nešto pojeftnio, ali kako je objasnio nema uslova da se potrošačima snizi cena, jer je ona već dugo nerealno niska.
Najavljujući da će u drugoj polovini februara biti nastavljeni razgovori sa ruskim partnerom, Bajatović je rekao da bi mogao da se očekuje i dodatni popust na cenu gasa za našu zemlju.
On je istakao da se do kraja marta može očekivati prvi nacrt ugovora sa Rusima o dugoročnom odnosno 10 godišnjem snabdevanju Srbijagasom, koje bi najpre trebalo da razmotri Vlada Srbije kako bi se stekli uslovi za potpisivanje tog sporazuma.
U "Srbijagasu" očekuju verifikaciju međudržavnog sporazuma sa Rusijom za novi 10- ogodišnji period u snabdevanju gasom i kada to verifikuju odgovarajući državni organi dveju zemalja, biće stvoreni uslovi za potpisivanje tog ugovora.
Govoreći o pregovorima sa Mađarima za smanjenje transportnih troškova za gas kroz tu zemlju, Bajatović je istakao da ukoliko ovih dana ne bude ostvaren dogovor sa Mađarima o smanjenju transportne cene gasa "Srbijagas" će zatražiti sudsku arbitrazu u Cirihu, jer na osnovu evropskih direktiva "Srbijagas" ima mogućnost da snizi cenu transportnih troškova kroz Mađarsku.
Bajatović je napomenuo da je Mađarima upućen zahtev tim povodom koji oni još nisu prihvatili i ako to ne učine "Srbijagas" će se obratiti za arbitražu u Cirihu.
E.P.

Embargo od 1. jula

BRISEL – Evropska unija predlaže da embargo na uvoz iranske nafte stupi u dejstvo 1.jula, ostavljajući kompanijama i državama pet meseci da pronađu alternativne snabdevače, prenosi Platts informaciju koju je u utorak saznao iz jednog diplomatskom  izvora u Briselu.Šefovi diplomatija članica EU bi na sastanku 23.januara trebalo da donesu konačnu odluku o zabrani uvoza nafte iz Irana.Izvor navodi da bi se embargo odnosio na sve kompanije i podfirme kompanija koje posluju na tržištu EU. Embargo obuhvata i zabranu primanja iranske nafte kao nadoknadu za prethodne upstream poslove koje je neka kompanija (Platts: odnosi se na Eni) obavila ranije u Iranu.

Protest Kineza

PEKING - Kineska vlada uputila je zvanični protest Vašingtonu zbog uvođenja sankcija kineskoj državnoj naftnoj kompaniji Zhuhai Zhenrong, kao najvećem snabdevaču Irana naftnim derivatima. Kina smatra da je taj američki potez suprotan međunarodnim standardima jer se ne krši nijedna rezolucija UN i firma nije povezana s iranskim nuklearnim programom. Američke jednostrane sankcije uključuju nemogućnost dobijanja licenci za izvoz, bankarskih usluga za uvoz i izvoz i kredita iznad 10 miliona dolara od američkih finansijskih ustanova, prenosi Sinhua.

Rusija protiv embarga

MOSKVA – Rusija je ove nedelje ponovila protivljenje međunarodnom embargu na izvoz iranske nafte i saopštila da će vetom blokirati izglasavanje neke takve rezolucije u  Savetu bezbednosti UN. Zamenik ministra inostranih poslova Genadij Gatilov rekao je na press-konferenciji u utorak u Moskvi  i da je za Rusiju „naravno neprihvatljiva“ bilo kakva oružana akcija protiv Irana i dodao: „To bi situaciju učinilo još kritičnijom“.

Gazprom kupuje struju u Velikoj Britaniji

LONDON - Gazprom Energy, maloprodajni trgovački ogranak firme Gazprom Marketing & Trading, potpisao je prvi ugovor kupovini električne energije u Velikoj Britaniji. Gazprom Energy je od malog proizvođača obnovljive energije , firme Infins, ugovorio kupovinu 16 megavata . Kompanija je saopštila da pregovara sa još jednim brojem britanskih nezavisnih proizvođača o kupovini električne energije i dodaje da joj je cilj udeo od 10 odsto na tržištu raspoložive električne energije u toj zemlji do 2015.godine. Gazprom Energy, u potpunom vlasništvu Gazprom Marketing & Trading-a, počeo je 2006. godine prodaju gasa u Velikoj Britaniji, a na tržište distribucije električne energije ušao je 2009. Kompanija takođe prodaje gas u irsnoj, Francuskoj i Holandiji. The Economic Times

Smanjen izvoz ruske nafte van ZND

MOSKVA - Izvoz ruske sirove nafte u zemlje van organizacije Zemalja nezavisnih država (ZND) iznosio je u 2011. godini 212,2 miliona tona, što je za 3,9% manje nego 2010. U zemlje ZND-a, izvezeno je 2011. godine 29,9 mil. t nafte što je povećanje za 13,7% u odnosu na 2010, javlja ruski portal Oil and Gas Eurasia.

Nabuko van novih kombinacija

BAKU – Sa izgradnjom tursko-azerbejdžanskog gasovoda Trans Anadolu Dogalgaz prestaće potreba za gradnjom sekcije evropskog gasovoda Nabuko kroz Tursku, ocenio je  bivši čelnik azerbejdžanske naftne kompanije SOCAR, a sada predsednik tamošnje državne fondacije za promovisanje razvoja poslovodstva. On je dodao da će investitorima u evro-gasovod preostati samo da izgrade sekciju od Turske, preko Bugarske do austrijskog distribucionog čvorišta Baumgarten. Krajem decembra SOCAR i turske kompanije Botas i TPAO potpisale su memorandum o formirannju konzorcijuma za gradnju pomenutog gasovoda, gde azerbejdžanska kompanija ima udeo od 80%. The Moscow Times

24. 01. 2012.

Uskoro cena struje za materijalno ugrožene građane
PODGORICA – Crnogorska Regulatorna agencija za energetiku (RAE)  utvrdiće posebnim aktom, čija je izrada u toku, cene za ugrožene kupce električne energije, što joj je obaveza iz Zakona o energetici. RAE je tako odgovorio na primedbu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) da će nova pravila za izračunavanje cena struje teško pogoditi finansijski ugrožene potrošače. Sumirajući rezultate javne rasprave o novim metodologijama koje priprema regulator, podgorički list Vijesti citira odgovor Agencije da je njeno  “opredjeljenje za postepeni, ali stalni rast cena, bazirano je na kretanju cene struje iz domaćih izvora i uvoza, gde je u dužem periodu uvozna cena bila veća od domaće. Pokazatelji kretanja tržišnih cena u poslednje vreme jasno pokazuju njihovu stagnaciju, što znači da period usklađivanja i neće trajati tako dugo", odgovorili su iz RAE. .Iz MANS-a u primedbama na tri nacrta novih metodologija podsećaju da će računi od 1. jula dodatno biti opterećeni naknadama za podsticaj proizvodnje iz obnovljibih izvora. Nova će biti i naknada za rad operatora tržišta, a biće određena posebnim aktom RAE. U Mreži smatraju da regulator povlađuje interesima energetskih preduzeća i zanemaruje interes građana uvođenjem faktora efikasnosti. Iz MANS-a ukazuju da tako direktno stimulišu da Elektroprivreda i Elektroprenos kroz uštedu troškova poslovanja ostvaruju veće profite, pa će im kvalitet usluga biti manje važan. Regulator je ocenio ovu primedbu opravdanom  i obavio na sajtu da će pristupiti definisanju “minimalno zahtevanog kvaliteta usluge". Iz RAE su objasnili da nakon trogodišnjeg regulatornog perioda, sve postignute uštede kompanija zadržava za sebe ili ih deli sa korisnicima. Tek od sredine 2015. te koristi dobijaju potrošači jer se odobreni prihod umanjuje za ukupno postignute uštede iz prvog trogodišnjeg perioda. Bivši član RAE Branko Kotri smatra da su izostali efikasnost i kvalitet snabdevanja, ukazujući da energetski bilans treba da bude sastavni deo metodologija.

Ukinute strujne subvencije

ZAGREB - Određeni deo domaćinstava i poslovnih objekata, kojima Hrvatska elektroprivreda (HEP) ovih dana šalje akontacijske rate za potrošnju električne energije u narednih pola godine, iznenađen je i do 20% većim iznosima na računima. Električna energija nije poskupela, već je u julu prošle godine ukinuta subvencija države na poskupljenje struje iz 2008. godine, koje sada više nema na akontacijskim uplatnicama za idućih šest meseci, izračunatim na temelju potrošnje unazad pola godine. Domaćinstva koja struju koriste i za grejanje, poput primorskih ili dalmatinskih, puno poskupljenje od 20%, zadesilo je već 2008. godine, tako da im se u većini slučajeva računi sada neće menjati. Povećanje računa osetiće mahom potrošači u kontinentalnoj Hrvatskoj, koji za grejanje koriste gas ili se greju iz toplana, piše Novi list.

SIEMENS značajno proširuje poslovanje u Srbiji

„Sudeći prema rezultatima poslovanja 2011. bila je odlična za Siemens: neto dobit porasla je za 55 odsto (na 6,3 milijarde evra), dok je dobit od redovnog poslovanja dostigla nivo od sedam milijardi evra. Moglo bi se čak reći da je Siemens danas jači nego pre krize i zbog toga verujemo da smo na pravom putu, kako globalno tako i kad je reč o našim planovima u Srbiji“, izjavio je listu Danas Peter Lešer, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor kompanije Siemens AG.
Siemens ima fabriku koja proizvodi turbine za vetroelektrane i nedavno je najavio da će proširiti obim poslovanja u Srbiji i zaposliti još ljudi.
„U 2011. prihodi kompanije Siemens u Srbiji premašili su 88 miliona evra, dok vrednost novih porudžbina iznosi oko 120 miliona evra, što predstavlja povećanje za 50 odsto u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu. To je veliki uspeh i mogu da najavim da ćemo biti u mogućnosti da u naredne dve godine investiramo 24 miliona evra u proizvodnju novog tipa generatora za vetroelektrane koji će se proizvoditi u Siemensovoj fabrici u Subotici. Ovaj pogon je, inače, značajan proizvođač električnih mašina i transduktora koji se koriste u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Svakog meseca 500 radnika zaposlenih u toj fabrici proizvedu oko 150 generatora za vetroturbine. Cilj Siemensa je da proizvodimo više od 300 generatora mesečno, kao i da do 2014. godine povećamo broj zaposlenih na 650“, rekao je Lešer.
Napominjući da je SIEMENS u Srbiji u različitim oblastima aktivan već 125 godina, Lešer je istakao da ih je Elektroprivreda Srbije nedavno angažovala na modernizaciji drobilane (postrojenja za usitnjavanje uglja) u Rudarskom basenu Kolubara.
„Na ovaj način smo omogućili EPS-u da odgovori na rastuće potrebe za električnom energijom u Srbiji i poboljša dostupnost energiji uz smanjenje gubitaka koji se javljaju prilikom prenosa i distribucije. Drugim rečima, u Srbiji smo prepoznali veliki potencijal za poslovanje kompanije Siemens“, izjavio je Lešer. (Danas)

Cene grejanja u Hrvatskoj
ZAGREB - Uz važeću cenu prirodnog gasa od 2,92 kn/m3 za oko 35 % jeftinije je grejanje na drva u toj zemlji, objavljuje Energetski institut Hrvoje Požar (EIHP). Grejanje ekstra lakim lož uljem (6,80 kn/l), kao i tečnim naftnim gasom (TNG) iz cisterni (8,41 kn/kg) dvostruko je skuplje od grijanja na prirodni gas. Tom trošku treba pridodati i cenu najma TNG rezervoara koja se kreće od 1.500 do 5.000 kn godišnje. Grejanje na plinske boce po cijeni od 10,92 kn/kg 157 % puta je skuplje od prirodnog gasa. Električna energija je skuplja od prirodnog gasa i to niža tarifa 21 %, viša tarifa 139 %, a jednotarifna za 126 %. Grejanje na ugalj manje je zastupljeno u Hrvatskoj, a njegova cena kreće se oko 30 – 40 % iznad cene prirodnog gasa, pokazuje analiza Instituta.

Zalihe derivata

ZAGREB –  Hrvatska trenutno u obnaveznim rezervama zaliha ima 10.000 t motornih benzina, 52.000 dizelskog goriva i 293.000 t sirove nafte, piše T portal pozivajući se na podatke Hrvatske agencije za obvezne zalihe nafte i naftnih derivata (Handa). Kad  bi se to sve preradilo, Hrvatska bi imala motornih benzina za 56 dana, dizel goriva za 37 dana, lož ulja za 93 dana, mlaznog goriva za 99 dana i plinskog ulja za 26 dana. Stanje će se popraviti do kraja meseca, kada stiže dodatnih 80.000 t sirove nafte i 40.000 t dizelskog goriva. Tad će Hrvatska ukupno imati benzina za 70, dizela za 55 i lož ulja za 119 dana.

Vlada kontroliše nuklearke
TOKIO -  Japanska vlada razatra mogućnost preuzimanja kontrole nad nuklearkama od privatnih kompanija, radi jačanja odgovornosti ovog sektora energetike, objavio je list Yomiuri. Istovremeno je iz ministarstva za nuklearnu krizu saopšteno da će posle 40 godina reaktor smeti da nastavi sa radom samo izuzetno, a kompanija koja upravlja elektranom dobiće zakonsku obvezu da se pripremi za teške nesreće. Taj plan je deo izmena zakona o upravljanju nuklearnim elektranama, motivisan katastrofom nuklearke Fukušima, odnosno
izazivaja najgore svetske nuklearne krize od Černobila 1986. “Japan mora izbeći situaciju u kojoj privatne kompanije poseduju nuklearnu elektranu i samo uživaju korist, a država se brine za odštete i dekontaminaciju nakon nuklearnih nesreća”, rekao je ministar trgovine Yukio Edano.

Prodaja i transport gasa - različito vlasništvo
TALIN – Estonija je pripremila zakon koji nalaže razdvajanje vlasništva nad prodajom i transportom prirodnog gasa do 2015.godine, čime će se osloboditi zavisnosti od ruskog Gasproma, piše Bloomberg. Kada ga usvoji parlament, Zakon će zabraniti vlasnicima gasne transportne firme Eesti Gaas poslove proizvodnje, ili prodaje prirodnog gasa, saopšteno je iz estonskog ministarstva privrede, a prenosi Baltic Reports. Eesti Gaas je reagovao saopštenjem da će njegovi vlasnici, među kojima je Gasprom najveći (37%), iskoristiti sva sredstva radi odbrane svojih prava, uključujući sud. Ta kompanija osim Estonije, jedini je snabdevač gasom Letonije i Litvanije. Te tri zemlje, inače, nisu obavezane tzv. „trećim paketom energetske liberalizacije EU“ da razzdvoje poslove u svojoj gasnoj privredi. Izuzete su dok god njihove gasovodne mreže nisu direktno povezane sa ostalim zemljama EU.

Za nuklearne kapacitete 15 milijardi dolara manje
PRAG – Češka državna energetska kompanija ČEZ najavila je kresanje planiraih investicija u proširenje nuklearnih kapaciteta za nekih 15 milijardi dolara, zbog pooštrenih radnih propisa i bezbedonosnih pravila. Portparol kompanije rekao je da će ČEZ verovatno odustati od gradnje tri nova reaktora, pored planirana dodatna dva za postojeću nuklearku u Temelinu, prenosi Reuters. Ovim se smanjuje ponuda na tenderu za koji su se najabili vodeći proizvođači nuklearki u svetu, francuska  Areva, Toshibina podfirma  Westinghouse  i češko-ruski konzorcijum Škoda-Atomstrojeksport.

„Solarne cene“
MINHEN – Cena proizvodnje električne energije iz malih solarnih elektrana sa globalnom radijacijom od 1.100 kWh/m2/godišnje trenutno varira od 30 do 34 evro centa po kilovatčasu, pokazuje studija Fraunhofer Instituta za solarne energetske sisteme (ISE). Kod velikih fotonaponskih instalacija (do 100 kWp), sa radijacijom od 2.000 kWh/m2/godišnje cena dobijanja kWh električne energije pada na 18 centi. www.germanenergyblog.de

 

Iz „solarki“ 18 milijardi kWh
BERLIN – Solarne elektrane u Nemačkoj proizvele su 2011. godine ukupno 18 milijardi  kWh električne energije što je dovoljno za potrebe 5,1 miliona domaćinstava. Proizvodnja struje u fotonaponskim elektranama raste uprkos smanjenju državnih subvencija za 13% u 2011. godini, a najavljeno je dalje rezanje za 24% u 2012. Solarna energija danas čini 3% udela u potrošnji energije u Nemačkoj, a očekuje se da će do 2020. godine taj iznos narasti na 10%, prenosi   portal EurActiv.com.

Građani vlasnici polovine kapaciteta sa obnovljivim izvorima energije
BERLIN – Polovina kapaciteta u obnovljivim izvorima energije u Nemačkoj је u vlasništvu građana i poljoprivrednika, a kod energije vetra taj procenat iznosi 54%, piše Treehugger. Zahvaljujući promociji i subvencijama Nemačka iz obnovljivih izvora proizvodi nešto više od 20% struje.

23. 01. 2012.

Gasprom očekuje rast profita od oko 25 odsto

MOSKVA – Gasprom očekuje da u 2011. godini ostvari rast profita od oko 25 odsto, zahvaljujući višim cenama gasa i rastu potrošnje, prenosi The Moscow Times. Neto dobit bi trebalo da poraste na oko 40 milijardi dolara, sa 32 milijarde prethodne godine, rekao je šef finansijskog sektora kompanije Andrej Kriglov. On je dodao da se u 2012. godini očekuje dalje uvećanje prodaja prirodnog gasa na tržištu Evrope. Kriglov je naveo da bi i ukupna dugovanja Gasproma u ovoj godini mogla „beznačajno“ da porastu, na 48 milijardi dolara.

Veliko naftno ležište „na domak ruke“
OSLO – Kompanije Lundin Petroleum i Statoil objavile su svojevremeno, bez mnogo pompe, pronalazak depozita Aldous Major South i Avaldsnes u priobalju Severnog mora, da bi se utvrdilo da se zapravo radi o najvećem naftnom polju ikada otkrivenom u ovom moru, javlja Oilprice.com. Za sada se polje procenjuje na 1,7 do 3,3 milijarde barela proizvodno dostupne sirove nafte. Zapanjujuće u svemu je da je polje tako dugo ležalo neotkriveno u jednom starom naftnom sektoru. Veličina polja rasla je sa svakom novom bušotinom i novom delineacijom ležišta obavljenom 28.novembra, pa se najnoviji podaci očekuju početkom januara. Polje bi moglo proizvoditi dnevno oko 500.000 barela nafte tokom 11 godina, Daljim bušenjima, Polje bi u 2040. moglo davati polovinu ukupne norveške proizvodnje nafte.

Energetska zajednica pripreme Direktivu o zalihama nafte u vanrednim situacijama

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice  Slavčo Nejkov  izjavio je za Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, da EZ priprema usvajanje Direktive o zalihama nafte u vanrednim situacijama i to se očekuje do kraja ove (2012.) godine.
Prema toj direktivi sve zemlje članice Ugovora o Energetskoj zajednici moraju obezbediti zalihe nafte za 61 dan prosečne potrošnje, ili za 90 dana prosečnog uvoza (u zavisnosti šta je veće), a moraju imati i zalihe za najmanje 30 dana, ili trećinu obaveznih zaliha u naftnim derivatima.
„Tako će državnim organima biti omogućeno da brzo, efikasno i javno puste zalihe na tržište u slučaju velikih problema u snabdevanju naftom“, rekao je Nejkov i dodao da primena tog dokumenta podrazumeva znatne investicije, a očekuje se i da snažno utiče na regionalno povezivanje.
Specijalna studija u vezi sa naftnim zalihama je pokazala da su Srbija, Hrvatska, Albanija, Makedonija i Turska najspremnije za primenu te direktive i kod njih će primena trajati pet do sedam godina.
Bosna i Hercegovina, Moldavija, Crna Gora i Gruzija trenutno nemaju zalihe nafte za vanredne situacije i optimalno je da će direktivu moći da primene do 2020. godine.
„Sekretarijat bi voleo da vidi regionalni pristup u stvaranju zaliha pošto je gradnja skladišta za zalihe u trajanju od 90 dana skup i dugotrajan posao, pa bi zajednički napor mogao biti bolja opcija. Ta direktiva bi uvela grupu pravila radi obezbeđivanja visokog nivoa sigurnosti snabdevanja naftom, a pažnja će biti posvećena i držanju minimalnih zaliha tog energenta i naftnih derivata i uvođenje mehanizama za ozbiljne nestašice. Sve opcije će biti razmatrane, mada se ne očekuje da će svaka članica graditi svoje skladište, kazao je Nejkov.
Direktor Sekretarijata je ocenio da je energetska sigurnost zemalja članica EZ, mnogo potrebnija i relističnija od energetske nezavisnosti.

E.P.

Solarci ubrzavaju konkurentnost

BRISEL - Na osnovi istraživanja pet najvećih solarnih tržišta - Nemačke, Italije, Francuske, Španije i Velike Britanije  - Evropsko udruženje fotovoltažne industrije (EPIA) smatra da bi konkurentnost ovog sektora energije mogla biti ostvarena do 2020, a u nekim područjima i pre."Cena proizvodnje sunčeve energije u Evropi mogla bi se smanjiti sa raspona od 0,16 do 0,35 evra po kWh 2010. na od 0,08 do 0,18 evra po kWh 2020., zavisno od veličine sistema i nivoa Sunčevog zračenja", navodi istraživanje EPIA. "Uz pravu politiku i tržišne uslove, fotovoltažna konkurentnost na nekim tržištima može biti postignuta već 2013., a do 2020. proširiti se na različitim segmentima tržišta širom kontinenta", kaže se u izveštaju. www.epia.org

Total ulazi u proizvodnju solarnih panela

NJUJORK – Treća po snazi evropska naftna kompanija Total kupio je za 164 miliona dolara dodatnih 6 odsto udela u američkom proizvođaču solarnih panela, firmi SunPower, gde već kontroliše udeo od 60%. Total je u junu ove godine investirao 1,3 milijarde dolara u SunPower. Cene Solarovih panela pale su ove godine za 47%, pod pritiskom kineske konkurencije, pa se potez uprave francuskog kolosa tumači kao iznenađujuće poverenje u ovaj sektor energetike. Dve nemačke slične kompanije Solon SE i Solar Millennium otišle su ovog meseca u stečaj, dok je naftni kolos BP saopštio da zatvara solarne poslove zbog neisplativosti. Međutim u solarne poslove ima poverenja najveći investitor na svetu, američki multimilijarder Warren Buffett, koji je ovog meseca kupio za dve milijarde dolara projekte u razvoju u Kaliforniji i za 1,8 milijardi dolara jednu fabriku fotonaponskih ćelija u Arizoni. Globalne investicijew u obnovljivu energiju iznosile su 2010.godine 195 milijardi dolara, a prema projekcijama Bloomberg New Energy Finance treba da se više nmego udvcostruče, na 395 milijardi dolara u 2020.

Naftne postaju gasne kompanije

LONDON – Uskoro će neprikosnovene najveće svetske naftne firme, dekadama poznate i kao Big Oil, morati da se pretstavljaju kao naftne i gasne, odnosno preciznije gasne i naftne kompanije. Anglo-holandski kolos Royal Dutch Shell tako već naredne 2012.godine očekuje de proizvede više prirodnog gasa nego nafte, a blizu tog preokreta je i više drugih „naftnih“giganata koji ubrzano poslovno-investicione planove usmeravaju ka narastajućim tržištima utečnjenog prirodnog gasa (LNG), odnosno eksploataciji gasa iz škriljaca. Tri od „šest sestara“ američki ExxonMobil, Shell i francuski Total (ostale tri su britanski BP i američki Chevron i ConocoPhillips) su već u prvih devet meseci o 2011. godine zabeležile udeo prirodnog gasa u svom proizvodnom miksu od  48 odsto, dok je sasvim blizu bio i ConocoPhillips. Iza ove strategije stoji analiza tržišta koja kaže da će prirodni gas diktirati u više narednih dekada portošnju energije u svetu, preuzimajući od uglja ulogu glavne sirovinske baze termoelektrana. Argus media

13. 01. 2012.

Zmaj u boji

Prva benzinska stanica NIS-a sa novim vizuelnim izgledom je renovirana Zmaj 2  stanica na autoputu na ulasku u Beograd. Novi izgled benzinske stanice, obogaćene ne samo znakom i bojama, nego i ponudom i uslugama, dobiće u sledećih nekoliko godina sve benzinske stanice u Srbiji i okolnim zemljama, do 2014.godine biće izgrađeno i obnovljeno 25o stanica pod brendom NIS Petrol sa tri boje crvenom, plavom i belom. Nije slučajno da su to tri boje ruske i srpske zastave, a po prići srpska zastava je i nastala tako što su srpski pregovaraći u Istanbulu dobili na poklon rusku zastavu, a kad su je doneli okrenuli je naopako.

Simbolike ima i u datumu – svečano otvaranje stanice obavljeno je uoči slavlja “pravoslavne nove godine”. Ova i sve buduće benzinske stanice novog  identiteta su, zapravo, deo programa modernizacije NIS-a, koji je započeto u rafinerijama a obuhvati će sve objekte.

Energetika 2012.

Na Zlatiboru ce se krajem marta (27-30) održati 28 savetovanje Energetika 2012, tradicionalni skup Saveza energetičara (strukovne asocijacije sa najdužim stažom u Srbiji) na kome će po tradiciji obraditi sve aktuelne i dugoročne teme enegetskih oblasti. Već iz naslova  dva okrugla stola na ovom skupu (razvojni izazovi evropskog energetskog sektora i koncept razvoja energetskog sektora Srbije 2020)  jasno je da će učestvovati i medjunarodni stručnjaci, dok se iz tematskih celina uočava sveobuhvatan pristup ključnim temama savremene civilizacije, od racionalnog korišćenja energije do zaštite okoline.

Srpska javnost je prosto zatrpana energetskim temama, od problema u proizvodnji i snabdevanju, preko ekonomskih nevolja do najava spektakularnih projekata…Reč struke se jedva čuje, iako je uglavnom znanje i stručnost krugova koji o tim temama raspravljaju. Savetovanje energetičara je mogučnost da se o svakom problemu, svakom projektu i svakoj ideji da meritorna ocena.

EPS predstavlja projekte obnovljivih izvora energije u Abu Dabiju

EPS prva srpska kompanija koja učestvuje na jednoj od najpoznatijih svetskih konferencija o obnovljivim izvorima energije

(Beograd, 15. januar 2012.) Elektroprivreda Srbije će, od 16. do 19. januara, nastupiti na Svetskoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije u Abu Dabiju. Ovo je prvi put da neka srpska kompanija učestvuje na jednoj od najpoznatijih svetskih konferencija o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i čistim tehnologijama, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Na predstojećoj konferenciji, EPS će predstaviti projekte izgradnje novih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije, kao što su velike i male hidroelektrane, kao i mogućnosti za izgradnju solarnih elektrana i elektrana na vetar i otpad. Poseban akcenat biće na predstavljanju „Bele knjige“, koja promoviše energetsku efikasnost i projekte korišćenja obnovljivih izvora energije koji su i prioriteti Elektroprivrede Srbije. „Belom knjigom“ EPS preuzima konkretne obaveze, koje je postavila EU, da se do 2020. godine za 20 odsto smanji emisija štetnih gasova i za toliko povećaju energetska efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Svetska konferencija o obnovljivim izvorima energije je, od svog osnivanja 2008. godine, prerasla u jedan od najznačajnijih svetskih događaja koji se bavi „zelenom“ industrijom i obnovljivim izvorima energije. Na ovogodišnjoj konfereniciji nastupiće 650 kompanija iz 35 zemalja, a očekuje se dolazak više od 26.000 posetilaca. Učesnicima konferencije obratiće se i generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ban Ki Mun, a skup se održava pod pokroviteljstvom Njegovog visočanstva šeika Mohameda Bin Zajeda Al Nahijana, krunisanog princa Abu Dabija i zamenika Vrhovnog komandanta oružanih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Domaćin konferencije, kompanija „Masdar”, pod direktnim je pokroviteljstvom vlade Abu Dabija. Kompanija je posvećena održivom razvoju i predstavlja most između današnje ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima i energetike budućnosti zasnovane na čistim tehnologijama.

Srbija će u 2012. godini da uveze  34 odsto energije

Srbija će ove (2012.) godine morati da obezbedi oko dve trećine potreba za primarnom energijom iz domaće proizvodje, ili konkretnije 66 odsto, a 34 odsto će morati da uveze iz drugih zemalja.
Prema upravo objavljenim podacima u  Energetskom bilansu Srbije za 2012. godinu, jasno se vidi da se povećava zavisnost Srbije od uvoza primarne energije - za sedam odsto u poređenju sa uvoznom zavisnošću u prethodnoj 2011. godini. Planirana je ukupna potrošnja primarne energije od 16,25 miliona tona ekvivalenta nafte, od čega je iz uvoza potrebno obezbediti 5,57 miliona tona ekvivalenta nafte.
Najveće učešće u neto uvozu od 48 odsto imaju sirova nafta i derivati nafte, zatim prirodni gas učestvuje sa 37 odsto, a visokokalorični ugljevi (koks i kameni ugalj) čine oko 14 odsto uvoza. Bilans ne precizira šta ulazi u preostalih jedan odsto uvoza.
U 2012. godini planirana je proizvodnja električne energije od 37,86 milijardi kWh u elektranama u Srbiji. Ona je manje za dva odsto nego u 2011. godini, ali, kako je procenjeno, to će biti dovoljna da se podmire sve domaće potrebe.
Planirani uvoz struje u 2012. godini iznosiće 6,4 milijarde kWh, a izvoz 6,36 milijardi kWh.
Srbija će 54 odsto sirove nafte obezbediti iz uvoza, ali se planira i povećanje domaće godišnje proizvodnje za 11 odsto - na 1,14 miliona tona. Proizvodnja benzina, dizela i drugih derivata iznosiće 2,28 miliona tona, a planirano je da se uveze 1,64 miliona tona derivata nafte.
Potrebne količine uglja za uredno snabdevanje kupaca obezbediće se 90 odsto iz domaće proizvodnje i 10 odsto iz uvoza. Domaća proizvođa uglja planirana je na oko 38,7 miliona tona.
Prema Energetskom bilansu za 2012. godinu 80 odsto gasa ili 2,6 milijardi kubnih metara prirodnog gasa za srpsko tržište biće obezbeđeno iz uvoza.Navodi se da će uvoz gasa biti za 21 odsto nego u 2011. godini.
U Bilansu je navedeno da obnovljvi izvori energije učestvuju sa 18 odsto u strukturi planirane domaće proizvodnje primarne energije za 2012. godinu. Ili preciznije, ogrevno drvo učestvuje sa devet odsto, hidropotencijal sa osam odsto, a geotermalna energija sa manje od jedan odsto.
Potrošnja primarne energije po stanovniku u Srbiji u prošloj godini iznosila je 2.224,5 kilograma ekvivalenta nafte po stanovniku, a u 2012. godini planirana je na 2.232,6 kilograma ekvivalenta nafte po stanovniku.

E.P.

Iran upozorava susedne zemlje

Iran je upozorio zemlje u Zalivu da ne nadoknađuju njegovu proizvodnju u slučaju zapadnih sankcija protiv iranskog izvoza nafte, piše nedeljnik Shargh.
"Ako naftne zemlje u Persijskom zalivu daju zeleno svetlo zameni iranske nafte u slučaju sankcija, biće najodgovornije za ono što će se dogoditi. Ako naši susedi s Juga iskoriste svoj proizvodni kapacitet za zamenu naše nafte u slučaju sankcija i sarađuju sa zapadnim zemljama, biće odgovorni za incidente koji će se dogoditi i njihov gest neće biti prijateljski," izjavio je predstavnik Irana pri OPEC-u Mohamad Ali Hatibi.
EU je najavila da će uvesti sankcije na uvoz iranske sirove nafte, dok su Sjedinjene Države pojačale pritisak na kupce iz Azije da smanje uvoz iz Irana, ne bi li se Teheran "primorao" da odustane od spornog nuklearnog programa.
Taktika SAD zasad daje rezultate, s obzirom na to da lideri azijskih zemalja već obilaze Bliski Istok u potrazi za novim izvorima snabdevanja "crnim zlatom".
Ministar za naftu Saudijske Arabije Ali al Naimi već je saopštio da će njegova zemlja biti spremna da udovolji svim zahtevima tržišta.
EU 23. januara treba da odluči o embargu na iransku naftu, koji treba da bude uveden postepeno - tokom šest meseci. Iran je zapretio da će blokirati prevoz nafte kroz Ormuski moreuz ukoliko mu budu nametnute sankcije na izvoz sirove nafte. Takav potez mogao bi da izazove i vojni sukob sa državama koje zavise od nafte iz tog dela sveta.
"Nikakve pretnje Irana ne smeju nas odvratiti od nametanja novih sankcija. Razvoj njihovog nuklearnog vojnog programa je izuzetno opasan za čitav svet", rekao je Hejg za britanski Skaj njuz.
Iran tvrdi da ne razvija nuklearno naoružanje, već samo atomsku energiju za civilnu upotrebu.
Hejg je naveo da nove sankcije treba da podstaknu Iran da "promeni pravac kojim ide" i započne pregovore. Prema njegovim rečima, Britanija ne poziva na vojnu akciju protiv Irana, ali ne isključuje i tu mogućnost.
Britanija je krajem prošle godine zatvorila iransku ambasadu u Londonu i proterala svo osoblje, nakon što je su demonstranati u Teheranu napali britansku ambasadu, gnevni zbog sankcija uvedenih Iranu. Britanija je zatvorila svoju ambasadu i evakuisala osoblje. (Skaj njuz)

Gorivo u Srbiji često veoma lošeg kvaliteta

Slaba kontrola goriva prilikom transporta do pumpi otvara prostor za mahinacije, koje mogu da utiču na kvalitet pojedinih naftnih derivata. Vlada sa evropskim stručnjacima već priprema monitoring kontrole kvaliteta po zahtevima EU.
Bez obzira na to koji motor imaju u automobilu, mnogi vozači žale se na kvalitet goriva u Srbiji. Naročito oni koji su automobilom putovali i u inostranstvo. Ipak, zvaničnih prijava zbog lošeg kvaliteta goriva gotovo da nema.
Naftni derivati domaće proizvodnje ispunjavaju standarde iz Pravilnika, ali oni su niži od evropskih. Kada je reč o uvoznim derivatima, nadležni kažu da je kontrola uvoza stroga i da je samo prošle godine iz prodaje povučeno milion litara evro -dizela, zbog lošeg kvaliteta.
Taksista Dragan Raškov često putuje van zemlje i, kako kaže, vidi razliku u kvalitetu goriva.
"Skoro sam sipao gorivo u Sloveniji, razlika je nebo i zemlja - auto manje troši, bolje ide, skroz drugačije", kaže Raškov.
Međutim, nadležni kažu da svi uvozni naftni derivati u trenutku ulaska u našu zemlju zadovoljavaju norme kvaliteta Evropske unije.
Slaviša Petković iz Republičke tržišne inspekcije navodi da je derivat, pošto se doveze u Srbiju, u obavezi da se smesti u skladište. Potom se uzima uzorak i utvrđuje se da li derivat odgovara zahtevima tehničkog propisa, objašnjava Petković.
Dragiša Pejčić iz "Jugoinspekta" ističe da nijedno gorivo ne sme da se pusti na tržište ako se ne ispita iz rezervoara iz koga se to gorivo otprema.
Ipak, vozači i dalje tvrde da nešto nedostaje. Stručnjaci smatraju da je problem u kontroli prilikom transporta goriva do pumpi.
"Nemamo odgovarajuće praćenje kvaliteta od ulaska u zemlju do dolaska na pumpu i od izlaska iz rafinerija do pumpi", kaže Dragoslava Stoiljković, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Loš kvalitet goriva kažnjava se novčano, zatvaranjem pumpi ili oduzimanjem licenci za bavljenje uvozom derivata. Mahinacije sa gorivom, ipak, nisu retkost.
"Imate deo derivata koji se preko Dunava plovnim putem skida sa brodova. Ti derivati mogu da se zamešaju sa ovim legalnim. Kvalitet tog derivata se promeni", kaže Slaviša Petković.
Republička inspekcija kontrolisala je krajem godine oko 300 benzinskih stanica. U 98 odsto slučajeva gorivo je bilo propisanog kvaliteta. Problem je što evropski standardi traže kontrolu kojom će biti obuhvaćene sve pumpe. U Srbiji ima oko 1.400 pumpi i za to za sada nema mogućnosti.
"Ako bismo hteli da sprovedemo kontrolu, to bi značilo da svaka pumpa najmanje dva puta godišnje treba da bude kontrolisana. Postoje dva kvaliteta goriva bez obzira na to da li je benzin ili dizel - zimski kvalitet i letnji kvalitet", navodi Dragoslava Stoiljković.
Vlada sa evropskim stručnjacima već priprema monitoring kontrole kvaliteta po zahtevima Unije. Ali, postavlja se pitanje finasiranja, jer takva kontrola košta i do 700 hiljada evra godišnje. I neke evropske zemlje to ne mogu sebi da priušte, pa osnivaju posebne fondove za taj posao.(RTS)

13. 01. 2012.

U NE Fukušima bilo raznih grešaka

TOKIO – Grupa stručnjaka tvrdi da nuklearna elektrana Fukušima nije bila dobro pripremljena za potres i cunami, koji su je pogodili 11. marta, za šta okrivljuju kompaniju Tokyo Electric (Tepco). U izveštaju Tepco se optužuje da nije pravilno procenio i nadgledao stanje jer nije imao dovoljno saznanja o opremi i odgovarajućem načinu reagiovanja. Topljenje goriva u reaktorima i ostaci radioaktivnih materija mogli su se ograničiti da su tehničari smanjili pritisak u reaktorima 1 i 3 i ranije počeli ubrizgavati vodu. Zbog slabe komunikacije među radnim ekipama u Fukushimi, male interventne grupe nisu o svojim postupcima informisale merodavne. Dokument od više od 500 stranica temelji se na razgovorima s 456 osoba. Konačna verzija biće objavljena u leto 2012, prenosi Reuters.

Potrošnja električne energije u EU-27 povratila se u 2010.godini

BRISEL – Potrošnja električne energije u EU-27 povratila se u 2010.godini i dostigla onu iz 2008, stoji u studiji Evropskog udruženja elektroenergetskih kompanija Eurelectric: Power Statistics & Trends 2011. Doduše, opravak sektora bio je neujednačen, tako da Nemačka i Španija još nisu dostigle nivo potrošnje iz 2008, dok je Belgija nadmašila tu granicu za 11 odsto. U isatoj, 2010.godini uvećani su ukupni proizvodni kapacitetu EU za 28 GW, na ukupno 870 GW. Najviše zahvaljujući rastu obnovljivih izvora za dodatno umreženih 22GW. Najveći rast zabeležio je nuklearnih sektor, 1% iznad 2009. Analiza ukazuje i na zastarevanje postojeće mreže evropskih konvencionalnih elektrana, sa preko 70 odsto njih starijih od 30 godina.

NE Belene - “na ledu”

MOSKVA –  Ministar energije Rusije Sergej Šmatko rekao je u ponedeljak da za sada nema izgleda da se oktivira projekat gradnje bugarske nuklearke Belene. “Ne vidim izglede da bi u narednih nekoliko meseci mogao biti obnovljen pregovarački proces”, rekao je on na press konferenciji. Bugarska je poverila ruskom državnom nuklearnom gigantu Atomstrojeksportu gradnju NE Belene, ali je proces stao kada je Sofija ocenila da je cena koju je ponudila ruska kompanija ekstremno visoka. Ministarstvo energije Rusije odgovara da je ponuda ruske strane izuzetno povoljna za Bugarsku i da u ovom trenutku ni jedna kompanija u svetu ne može izaći sa ekonomski boljim uslovima. Šmatko je rekao da Bugarska u ovom slučaju ne može tek tako da se povuče iz posla, kao što je to uradila u slučaju projekta naftovoda Burgas-Aleksandropolis (Rusija-Bugarska-Grčka),” jer su (u Belene) već investirana ogromna sredstva sa ruske strane”. RIA Novosti

Kinezi kupili deo portugalske nacionalne elektroenergetske kompanije

LISABON - Portugalska holding kompanija za državna preduzeća je saopštila оve nedelje da vlada te zemlje prodaje državni udeo od 21,35 odsto u nacionalnoj elektroenergetskoj kompaniji Energias de Portugal (EDP) kineskoj korporaciji Tri klisure (Three Gorges) za 2,7 milijardi evra. Nemački E.On i brazilski Eletrobras i Semig takođe su dali ponude za kupovinu udela u okviru te najveće do sada privatizacije u Portugaliji, prenela je agencija AP. EDP posluje u sektorima električne energije i prirodnog gasa u 13 zemalja , uključujući šest evropskih, Brazil i SAD. Razvija i projekte u sektoru "zelene" energije , pre svega energije vetra, posredstvom svoje podfirme EDP Renovaveis. EDP je prošle godine ostvario promet od 14,2 milijarde evra i neto profit od nešto više od milijardu evra.

12. 01. 2012.

OBNOVLjIVI IZVORI ENERGIJE U SAD PREVAZIŠLI NUKLEARNE

Podaci koje je objavila američka Administracija za informisanje o energetici (EIA) pokazuju da je u 2011. godini količina energije proizvedene iz obnovljivih izvora prvi put prevazišla energiju iz nuklearnih elektrana. Podaci se odnose na prvih devet meseci.
Udeo obnovljivih izvora u ovom periodu iznosio je 12 procenata (skok u odnosu na 10.9 posto u 2010), dok je energija iz nuklearki činila 10,62 posto ukupne energije (pad u odnosu na 11.3 procenta iz 2010).
Najveći deo energije iz obnovljivih izvora i dalje dolazi iz velikih hidroelektrana (4,35 procenata), biomase (3,15) i biogoriva (2.57), dok su po pisanju Washington Post-a  „vetar i solarna energija i dalje daleko od prestizanja nuklearne energije“. Ipak, u tekstu se predviđa i porast udela solarne energije i energije vetra, kako se budu zatvarale nuklearne elektrane. Sunčeva energija i vetar su izvori energije sa najvećom ekspanzijom u 2011 – količina električne energije iz solarnih izvora porasla je 46,5 procenata, a iz vetra 27 procenata. 

11. 01. 2012.

Ostaju dileme oko dalje privatizacije EPCG

PODGORICA - Italijanska kompanija A2A zatražila je produženje roka za izmene i dopune Ugovora o privatizaciji Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) do aprila naredne godine, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije. "Italijani su tražili produženje roka zbog izrade biznis i investicionog plana, koji su u direktnoj zavisnosti od predvidljivosti regulatornog okvira”, rekli su agenciji Mina-Business iz Vlade. Ukoliko Vlada prihvati zahtev A2A, i dalje će na snazi biti Memorandum o razumijevanju kojim se definišu osnove za izmene nekih članova Ugovora o delimičnoj privatizaciji i dokapitalizaciji EPCG, a prvobitno je bilo predviđeno njihovo usvajanje do 31. decembra. Potpredsednik Vlade, Vujica Lazović, koji je glavni koordinator za izmene ugovora, ranije je izjavio da će aneksom biti precizirano da država neće prodavati svoje akcije u EPCG. Izmene ugovora o partnerstvu za EPCG će predvideti da ta kompanija ostane u državnom vlasništvu, ali će biti i zadržana mogućnost da Vlada može da odluči da proda akcije trećoj strani. Vladin pregovarački tim bi trebalo da definiše nivo investicija i precizno osigura da EPCG ostane u većinskom državnom vlasništvu.Očekuje se da budu precizirane i obaveze A2A kada je riječ o investicijama do 2014. godine, na osnovu čega bi bilo ocenjeno da li zaslužuje duže upravljanje elektroenergetskom kompanijom, odnosno da li da se odobri novi petogodišnji ugovor o menadžmentu.

Sindikat radnika HEP-a ne da hidroelektrane

ZAGREB – Strukovni sindikat radnika Hrvatske elektroprivrede (HEP) najavio je da će „svim sredstvima“ pokušati da zadrži u državnom vlasništvu hidroelektrane, ako se nova vlada Hrvatske odluči da ih ponudi u koncesiju. Sumnjam da bi se iko usudio na tako nešto. Ima i drugih nepopularnih poteza koji se mogu povući. Hidroelektrane su retko nacionalno blago i pokušaćemo da ih zadržimo svim sredstvima – rekao je Denis Geto, predsednika sindikata radnika HEP-a. On je komentarisao najave da novi hrvatski vicepremijer i ministar privrede Radimir Čačić razmatra privatizaciju hidroelektrana, autoputeva i šuma putem koncesija. Jutarnji list objavio je da u delu Vlade postoje ideje da se hidroelektrane daju u koncesiju u istom paketu, a tender bi mogao biti završen do marta. Čačićevi saradnici kažu da im poznato da su se ozbiljnije razmatrale i koncesije na hidroelektrane.

Reprogram duga

TREBINJE - Elektro-Hercegovina je u poslednja dva meseca sa pravnim i fizičkim licima sa područja ove regije potpisala oko 300 ugovora o reprogramu duga. U kompaniji kažu da su zadovoljni reakcijom dužnika. Ukoliko potrošač sa kojim se zaključi ugovor o reprogramu ne bude izmirio tri računa biće isključen sa mreže i pristupiće se raskidu ugovora. Za domaćinstva najmanja rata je 30 KM na 48 meseci, a za ostale potrošače rata zavisi od visine duga.Svaki potrošač je, uz reprogram, dužan da plaća i tekuću potrošnju. Nezavisne novine

Osuđeni funkcioneri HEP-a

ZAGREB - Bivši predsednik Uprave HEP-a Ivan Mravak, bivši član Uprave Željko Kljaković Gašpić i bivši direktor proizvodnje HEP-a Petar Čubelić na osnovu sporazuma s USKOK-om u sredu su osuđeni svaki na po godinu i po zatvora zbog primanja mita, uz zabranu obavljanja zvanja u trajanju od dve godine. Odlukom optužnog veća zagrebačkog Županijskog suda u istom postupku direktor i predsednik Uprave Montinga Ljubo Bušić i Ante Matić uslovno su osuđeni na deset, odnosno sedam meseci zatvora zbog davanja mita. Prema USKOK-ovoj optužnici, Mravak se teretio da je zajedno sa saradnicima 2007. od čelnika Montinga tražio 600.000 kuna. S obzirom na to da niko od okrivljenih nije imao ličnu imovinsku korist, nije traženo da im se pomenutih 600.000 kuna oduzme, piše Večernji list.

08. 01. 2012

Boja koja proizvodi električnu energiju

NOTR DAM  (SAD)- Američki naučnici su saopštili da su postigli veliki prodor u tehnologiji obnovljive energije sa jednom jeftinom “solarnom bojom” sposobnom da proizvodi energiju. Tim eksperata Univerziteta Notr Dam navodi da bi ta boja jenoga dana mogla da sa fasade kuća i proizvodi energiju iz svetlosti, dovoljnu da pokriva potrebe kućnih aparata. Boja, nazvana Sunce-verodostojna (Sun-Believable) koristi poluprovodnike od nanočestica koji proizvode energiju iz sunčeve svetlosti, navodi se u saopštenju objavljenom u sredu sa Univerziteta. “Namera nam je da učinimo transformativni pomak i odemo dalje od postojeće silikonske tehnologije” , kaže profesor hemije Prashant Kamat. “Inkorporirajući nanočestice sposobne da proizvode energiju, pod imenom kvantne tačke u jednu komponentu, stvorili smo jednoslojnu solarnu boju koja se može primeniti na bilo koju prenosnu površinu bez posebne opreme. Kada je ta boja izbrušena preko jednog transparentnog sprovodnog materijala, izložena sunčevoj svetlosti proizvodi električnu energiju”, pojašnjava naučnik. Kamat dodaje da je za sada postignuta maksimalna efikasnost konverzije svetlosti u energiju od jedan odsto, što je osetno ispod uobičajene efikasnosti komercijalnih silikonskih solarnih ćelija od 10-15%. “Međutim ovaj premaz se može proizvoditi jeftino i u velikim količinama. Ako uspemo da podignemo efikasnost, možda ćemo uspeti da postignemo realnu razliku u budućim zadovoljenjima energetskih potreba”, kaže američki naučnik.  EC Network

Opozicija za veće presko operećenja Gasproma

MOSKVA – Vodeće ruske opozicione partije zatražile su veće poresko opterećenje za Gasprom, koji je prošle godine prebacio u državnu kasu na ime poreza 23 milijarde dolara, prenosi Bloomberg.  Predstavnik KP Rusije Sergej Levčenko rekao je agenciji da bi taj iznosi u 2012. trebalo da se udvostruči, a sa time se slažu i liberali i socijal demokrate. Bloomberg navodi da Gazprom, najveća ruska kompanija, plaća porez po više nego upola manjoj stopi od onih za ruske naftne kompanije. Sektor nafte i gasa popunjava oko 49% ruskih budžetskih prihoda, a državna kasa u idućoj godini, prema proceni premijera Vladimira Putina, očekuje manjak u visini 1,5% BDP-a. Gasprom je lane uplatio na ime poreza 731,3 milijarde rubalja (23 mlrd.$), odnosno oko 20% od svojih prihoda za tu godinu. Rosnjeft je istovremeno oporezovan sa 30,3 milijarde dolara, što pretzstavlja 48% od prihoda državne naftne kompanije. Konsantin Čerepanov, analitičar moskovske banke UBS AG predviđa da bi gasni kolos ove godine morao na ime poreza uplatiti u državnu kasu 39,5 mlrd.$, što pretstavlja ekeftivnu poresku stopu od 22%, u poređenju sa stopom od 52% koja će važiti za Rosnjeft.

Bez dogovora RWE i Gasproma

MOSKVA – Gasprom i  nemački energetski kolos RWE nisu uspeli da postignu dogovor o formiranju zajedničkog ulaganja u proizvodnju električne energije u zapadnoj Evropi i proglasili u četvrtak razgovore završenim. Pozivajući se na neimenovana lica upućena u ovu temu, Bloomberg navodi da je Gasprom od prvog investiranja te vrste u zapadnoj Evropi odustao zbog pada profita u elektroenergetskom poslu u Nemačkoj.

Rekord NE Kozloduj

SOFIJA – Nuklearna centrala Kozloduj postavila je novi rekord proizvevši najveću godišnju količinu električne energije od kako postoji. Bugarska nuklearka je do 20. decembra ove godine proizvela 15,8 milijardi kWh. Obaranju rekorda prisustvovao je i ministar energetike Trajčo Trajkov, koji je izjavio da je to ne samo najveća godišnja proizvodnja energije kod elektrana s takvim reaktorima, nego je postignuta i s najnižim stepenom sigurnosnih problema. Elektrana ima snagu 2000 MW, a radni vek aktivna dva reaktora ističe 2017. (za peti), odnosno 2019. godine (za šesti) reaktor. Novinite

Višedecenijska sanacija NE Fukušima

TOKIO - Japanska vlada je u sredu objavila novi vremenski plan sanacije nuklearne centrale Fukušima, kojim se predviđa njeno rušenje u razdoblju od 40 godina s obzirom na jako teško stanje u kome je centrala i na novu tehnologiju nužnu za taj pothvat. Vađenje iskorišćenog goriva iz deaktivacijskih bazena treba da počne za oko dve godine i potraje nekoliko godina, a istovremeno će se ojačati sistemi hlađenja reaktora. Vađenje otopljenog goriva iz reaktora 1, 2 i 3 počeće za deset godina i trajaće više od dve decenije. Kako je saopšteno iz Vlade, u oba ova slučaja neophodna je nova tehnologija, budući da se stručnjaci prvi put sreću s ovakvim slučajem. Dow Jones

OPEC - 900 milijardi dolara od izvoza nafte

LONDON – Članice OPEC zaradiće ove godine na izvozu nafte bezmalo 900 milijardi dolara, što je najveća petro-berba od kako je kartel formiran pre 51. godinu, pokazuje računica londonskog Centra za globalne energetske studije (CGES). Projektovana zarada od 899 milijardi „petro-dolara“ u 2011. biće čak 249 mlrd.$ iznad prihoda 12 članica OPEC u 2010.godini. Rezultat je posledica rekordno visoke prosečne cene barela u ovoj godini od 106,8$, pomnoženo sa dnevno prosečnih 29,83 miliona barela OPEC-ovog izvoza u 2011. OPEC-ov raniji rekordni prihod zabeležen je 2008.godine i iznosio je 902 milijarde dolara, uz prosečnu vrednost barela od 95$, mada je tada ovaj iznos uključio i Indoneziju, koja je kasnije istupila iz organizacije. Business

29. 12. 2012.

Potpisan ugovor o kineskom kreditu za revitalizaciju TE "Kostolac"

Predstavnici Srbije i Kine potpisali su danas u Beogradu ugovor o realizaciji prve faze "paket-projekta" za revitalizaciju termoelektrane "Kostolac B", ukupne vrednosti 344,63 mil USD.

Ugovor su u Predsedništvu Srbije potpisali ministar infrastrukture i energetike Srbije Milutin Mrkonjić i ambasador Kine u Srbiji Džang Vansjue (Zhang Wanxue).

Kako je rečeno, 85% vrednosti tog projekta će se finansirati iz kredita kineske Eksim banke pod preferencijalnim uslovima.

Ugovorom je predviđeno da isporuke kineske strane iznosi 53% vrednosti projekta, dok bi se 47% radova, vrednosti od 161,44 mil USD, realizovalo na bazi angažovanja srpskih kompanija.

Početak radova se očekuje u prvoj polovini 2012, a završetak projekta je planiran u roku od 30 meseci.

Ugovor je zaključen na osnovu sporazuma o strateškom partnerstvu i sporazuma o poslovnoj saradnji u oblasti infrastrukture između Kine i Srbije koji je zaključen u avgustu 2009. godine.

Rekord TENT-a

U četvrtak 29. decembra oko 13 sati Privredno društvo Termoelektrane Nikola Tesla iz Obrenovca proizvelo je 20 milijardi kwh u 2011. godini. To je apsolutni rekord godišшnje proizvodnje i čini 60 posto ukupne proizvodnje u Srbiji.

Vrednost proizvodnje po srpskim cenama je iznad milijardu evra, a ukoliko bi se računala po prosečnim evropskim cenama bila bi bar dvostruko veća. Uspeh koji je ostvaren u TENT-u je ponos svih zaposlenih i izazov za redakciju da podrobnije “objasni” šta je sve u kolektivu urađeno poslednjih nekoliko godina.

EPS zapošljava 110 mladih stručnjaka

Mladi visokoobrazovani kadrovi sa tek stečenom diplomom imaće priliku da svoja prva radna iskustva stiču u najvećoj kompaniji u zemlji

(Beograd 29. decembar 2011.) Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“  u okviru svoje akcije zapošljavanja „110 najboljih" objaviće 31. decembra u tri dnevna lista oglas za prijem 110 visokoobrazovanih stručnjaka pripravnika. EPS ponovo želi da pruži šansu najboljima da kroz rad u ovako velikom sistemu steknu i prva praktična znanja saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Konkursi za radna mesta su otvoreni u matičnom preduzeću i privrednim društvima : „HE Đerdap“, „HE Drinsko-Limske“, „Termoelektrane Nikola Tesla“, „Rudarski basen Kolubara“, „TE-KO Kostolac“, „Panonske TE-TO“, „Elektrovojvodina“, „Elektrodistribucija Beograd“, „Elektrosrbija“, „Jugoistok“ i „Centar“.
Uslovi za konkurs su diploma završenog fakulteta predviđena za konkretno radno mesto, znanje engleskog jezika i znanje rada na računaru. Najdetaljnija informacija o uslovima i načinu konkurisanja biće objavljena na sajtu JP „Elektroprivreda Srbije“ (www.eps.rs). Prijave za sva radna mesta će se podnositi isključivo elektronskim putem  na sajtu EPS u delu „Ljudski resursi – Zaposlenje – aktuelni konkursi“. Rok za podnošenje prijava je 15 dana od dana objavljivanja konkursa.
EPS je i 2010. godine raspisao konkurs na koji je pristiglo čak 8.000 prijava. Od 6.000 ispravnih prijava tada je izabrano 157 najboljih, koji su godinu dana sticali znanja i praksu u obilazeći sve delove kompanije od površinskih kopova do postrojenja za distribuciju električne energije. Nakon uspešno završenog jednogodišnjeg pripravničkog staža, svih 157 mladih je letos i zaposleno u „Elektroprivredi Srbije“. Mladima koji su zasnovali radni odnos, EPS i dalje pruža veliku podršku u razvoju karijera, i to kroz usavršavanja u struci i kroz razvoj menadžerskih znanja i veština.

Širi program subvencija

PODGORICA – Iz Vlade Crne Gore je najavljena mogućnost proširenja programa subvencioniranja električne energije, s obzirom da će struja od 1. januara poskupeti oko sedam odsto. Subvencije za struju u Crnoj Gori trenutno ima 13,7 hiljada porodica sa oko 42 hiljade članova, koje primaju socijalnu pomoć. Ministar rada i socijalnog staranja, Suad Numanović, rekao je za Radio Antena M da je trenutna situacija u vezi sa cenama struje novi momenat koji bi mogao da natera Vladu da eventualno razmisli u pravcu neke dodatne podrške, odnosno pojačavanja programa subvencionisanja.

ERS uvozi i do 1.500 MW

TREBINJE - Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) u poslednja dva meseca svakodnevno uvozi 1.000 do 1.500 megavatsati električne energije iz zemalja regiona, što je oko 10 odsto domaće potrošnje, potvrdila je Branislava Milekić, direktor ERS-a. Ona navodi da je uvoz neophodan zbog loše hidrologije, ali da će poslednje padavine doprineti poboljšanju elektroenergerske situacije u ERS i regionu. Milekićeva je istakla da nije realno očekivati da će biti ostvarena planirana proizvodnja električne energije, imajući u vidu da je godina bila izuzetno sušna i da se u narednom periodu ne mogu očekivati značajnije promene. Za ovu godinu planirana je proizvodnja 5.586,89 gigavatsati električne energije. Nezavisne novine

Rudnik Pljevlja zajedno sa EPCG

PODGORICA – Konsultantski konzorcijum predložio je vladi Crne Gore kao ekonomski isplativo i opravdano spajanje Rudnika uglja u Pljevljima (RUP) sa Elektroprivrednom Crne Gore, ili sa TE u Pljevljima, pišu podgoričke Vijesti. List navodi da bi se u tom slučaju ispunilo ono što je tražila italijanska kompanija A2A. Funkcionisanje nove kompanije zavisiće od modela koji prihvate akcionari EP, kojom upravlja A2A, i pljevaljskog Rudnika čiji je najveći vlasnik upravo italijanska kompanija. Dovoljno je da se najveći akcionari usaglase - Vlada i njen partner i da dođe do spajanja preduzeća, što bi umanjilo za nekoliko procenata vlasništvo države u Elektroprivredi sa sadašnjih 55 odsto.

23. 12. 2011.

Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila u ovoj godinu sredstva od 125 miliona evra za strateške projekte EPS-a

(Beograd, 23. decembar 2011.) Elektroprivreda Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj i ove godine su nastavili višegodišnju uspešnu saradnju, potpisivanjem ugovora o kreditima u vrednosti od 125 miliona evra za realizaciju projekata od strateškog značaja za EPS i državu Srbiju. Početkom decembra potpisan je ugovor o kreditu od 45 miliona evra za projekat revitalizacije i izgradnje malih hidroelektrana, dok je u julu potpisan i ugovor za kredit, vredan 80 miliona evra, kojim će biti realizovan Projekat unapređenja zaštite životne sredine u Rudarskom basenu „Kolubara“, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Projekat malih hidroelektrana uključuje revitalizaciju 15 malih HE koje posluju u sistemu Elektroprivreda Srbije, kao i izgradnju sedam novih malih HE na postojećim vodoprivrednim objektima. Revitalizacijom će se instalisana snaga malih hidroelektana povećati za 30 odsto i ukupno će iznositi 23,15 MW, dok planirana instalisana snaga novih hidroelektrana koje će se graditi na vodoprivrednim objektima iznosi 13,33 MW. Realizacijom ovog projekta povećaće se učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije, što je u skladu sa strategijom razvoja energetike Republike Srbije.
Drugi strateški važan projekat čija je realizacija potpomognuta sredstvima iz kredita Evropske banka za obnovu i razvoj je Projekat unapređenja zaštite životne sredine u Rudarskom basenu „Kolubara“, koji za cilj ima proizvodnju uglja ujednačenog kvaliteta, veću efikasnost termoelektrana i smanjivanje negativnih uticaja na životnu sredinu. Sprovođenjem ovog projekta, koji se osim zajmom od EBRD finansira i kreditom od KfW banke, omogućiće se proizvodnja kvalitetnijeg uglja u RB „Kolubara“, čistija proizvodnja električne energije u obrenovačkim termoelektranama i smanjivanje emisije štetnih materija na nivo koji propisuju direktive Evropske unije. U ovoj godini je nastavljena i uspešna saradnja na realizaciji projekta uvođenja sistema upravljanja potrošnjom električne energije. Projekat je ukupne vrednosti 80 miliona evra i finansira se sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, u iznosu od 40 miliona evra od svake banke. Ugovori o kreditu za ovaj projekat su potpisani prošle godine. Osnovni cilj projekta je da se smanje gubici u distribuciji električne energije i da se poveća stepen naplate.

Jevtiniji gas od proleća

Jeftiniji gas iz Rusije u Srbiju mogao bi da stigne sledećeg proleća. Jer, „Srbijagas“ završava usaglašavanje destogodišnjeg ugovora sa „Gaspromom“, čime bi troškovi uvoza energenta mogli da budu smanjeni. Ovaj sporazum mogao bi najranije da bude potpisan sledećeg februara, ali tek kada bude produžen međudržavni ugovor između Srbije i Rusije.
- Osnovne odredbe ugovora smo utvrdili, a drugi deo završićemo u drugoj polovini januara - kaže za „Novosti“ Dušan Bajatović. - Potrebno je da se usaglasimo oko zajedničkih poslova, koji obuhvataju izgradnju gasnih elektrana. Ali, potpisivanju ovog ugovora sa „Gaspromom“ prethodi međudržavni sporazum između Srbije i Rusije, koji moraju da ratifikuju skupštine obe zemlje. Ako budemo radili dovoljno brzo, naš parlament mogao bi da ga izglasa u februaru.

Prema Bajatovićevim rečima, postignut je dogovor da se Srbiji isporučuje pet milijardi kubika gasa godišnje, što je dva i po puta više nego sada. Biće izbegnuti i penali za nepovučene količine energenta, ali cena gasa i dalje će zavisiti od kretanja cena sirove nafte na svetskim berzama. Kako je za „Novosti“ potvrđeno u „Gaspromu“, postojeći jednogodišnji ugovor sa „Srbijagasom“ produžen je i na 2012. godinu, sa klauzulom prestanka važnosti čim desetogodišnji sporazum bude potpisan. (Večernje novosti)

Izmenjena trasa Južnog toka

MOSKVA – Ruski Gasprom izmeniće rutu gasovoda Južni tok, rekao je “dobro obavešteni izvor iz kompanije” agenciji Itar-tass. Gasprom je ranije planirao da severni ogranak Južnog toka ide do Austrije, ali sada će gasovod imati svoj terminal na severu Italije, umesto u Austriji.

Lokalni mediji u Rusiji su pisali da je Evropska komisija blokirala Gazprom u nameri da kupi udeo od 50% u austrijskom čvorištu Baumgarten. Kako prenosi ruska agencija, ova promena ima veze sa planovima gradnje južnog ogranka Južnog toka, prema kojima je terminalni punkt trebalo da bude na jugu Italije. Izvor pretpostavlja da bi učesnici projekta Južni tok mogli ovim odustati od gradnje južnog kraka gasovoda koji je trebalo da ide kroz Bugarsku i Grčku ka jugu Italije, jer će ruski gas svakako doći do severnog dela te zemlje. Analitičari procenjuju da će u tom slučaju kapacitet projekta Južnog toka biti značajno smanjen. U Gazpromu ne žele da komentarišu ovu informaciju.

Zbog cenovne formile Kinezi odustaju od ruskog gasa

MOSKVA – Kina, zbog nemogućnosti da dogovori cenovnu formulu kakvu želi, odustaje od gasnog sporazuma sa Rusijom i okreće se Turkmenistanu, javili su ove nedelje zapadni mediji. Mada vest za sada nema zvanično pokriće, uklapa se  u mozaik pogoršanja rusko-turkmenskih odnosa, zbog jasnih nagoveštaja iz te kaspijske države da želi direktan izvoz svog prirodnog gas u Evropu. On sada, zbog nedostatka drugih tranzitnih pravaca, jedino ide preko Rusije. Međutim, od 2009. Turkmenistan je, uz druge narastajuće gasne sile regiona, počeo direktan izvoz gasa u Kinu, da bi 1.decembra predsednik te zemlje Gurbandžuli  Berdimuhamedov dogovorio u Pekingu povećanje sadašnjih isporuka od oko 11 milijardi kubika godišnje na 25 milijardi, a do 2016. na 65 milijardi, što je polovina kineskih potreba. Druga direktna konkurencija turkmenistanskog gasa na ključnom tržištu ruskog Gazproma, u Evropi, dolazi podrškom Ašgabata trans-kaspijskom gasovodnom projektu, sponzorisanom od strane SAD, kojim kaspijski gas iz Turkmenistana i Azerbejdžana treba da stigne u Evropu premošćavajući Rusiju. Poslednji spor na relaciji Moskva-Ašgabat izbio je posle stava Rusije da Turkmenistan precenjuje svoje rezerve gasa, što je odmah izazvalo oštre reakcije turkmenske strane. Turkmenistan je 2010. proizveo oko 75 milijardi kubika gasa, od čega je oko 50 milijardi prodao Gazpromu, po cenama znatno ispod tržištnih, zbog zavisnosti od ruskih gasovodnih tranzitnih ruta. U aprilu 2009. Gazprom je morao da smanji uvoz turkmenskog gasa za 90%, zbog pada globalne potražnje za tim energentom izazvane recesijom svetske privrede. Prema statistici BP-a iz 2010, turkmenistanske rezerve prirodnog gasa iznose 71,2 milijarde tona, što tu zemlju svrstava na četvrto mesto u svetu.

Gasni koridor sever-jug neisplativ

PRAG - Postoje ozbiljne sumnje u ekonomsku isplativost izgradnje evropskog gasnog koridora sever-jug koji je Evropska unija svrstala među prioritetne energetske projekte, objavio je češki Ured za regulaciju energetike (ERU). Koridor bi trebalo da poveže budući poljski terminal za utečnjeni prirodni gas (LNG) na Baltiku s gasovodnim sistemima na jugu Evrope. Međutim, ERU sumnja da bi češka sekcija koridora, gasovod Moravia, bio isplativ. S jedne strane rizik predstavljaju visoki troškovi novih projekata i potrošnja gasa na regionalnim tržištima koja se neće znatnije menjati. S druge strane projekti su ugroženi sve više i budućom domaćom proizvodnjom gasa iz škriljaca. Osim toga, i bez Moravie tranzitni kapacitet češkog gasovodnog sistema daleko nadmašuje potrebe domaćeg tržišta, upozorava ERU. Češka gasna firma  Net4Gas transportuje godišnje 10 mlrd. m3 za potrebe Češke i još 30 mlrd, m3 za  kupace u drugim zemljama. Nemački RWE,  vlasnik Net4Gasa, je najavio da traži kupca za tu firmu, a veliki interes je iskazao ruski Gazprom, kome ne ide u prilog realizacija koridora sever-jug, piše češki dnevnik Česká pozice.

22. 12. 2011.

Nova vrsta gasne turbine

FERFILD - General Electric je objavio da će termoelektrana koju gradi na severu Francuske biti prva u svetu opremljena novom vrstom gasne turbine, razvijene za primenu u kombinaciji s postrojenjem na obnovljive izvore. GE i EDF zajednički rade na gradnji termoelektrane u Bouchainu vredne 400 miliona evra. Postrojenje ima snagu 510 MW, a treba da startuje 2015. Nove turbine se zasnivaju na GE-  ovoj tehnologiji mlaznih motora i mogu se pokrenuti dva puta brže u odnosu na uobičajena rešenja. GE ih smatra ključnim za rešavanje problema povećanja pouzdanosti primene obnovljivih izvora kao što su Sunčeva ili energija vetra jer se mogu uključiti u pogon vrlo brzo i time pokriti odstupanja u proizvodnji. Uz to, mnogo su efikasnije od uobičajenih gasnih turbina i postižu produktivnost pri osnovnom opterećenju veću od 61%, što je odmah nazvano značajnim poboljšanjem u odnosu na uobičajenih 60%. Tih 1% se ne čini mnogo, ali u GE ističu da svaki postotak efikasnosti smanjuje emisije 2,5%, piše Energia.gr.   

Kanada se povlači iz Kjoto protokola

OTAVA - Kanada je prva država koja je objavila da se povlači iz Protokola iz Kyota o ograničavanju emitovanja gasova sa efektom staklene bašte  Time je i simbolično zadala udarac globalnom sporazumu koji nije zaživeo u punoj meri jer ne obvezuje glavne svetske zagađiivače, prenosi Reuters. Naime, Kanada već dugo prigovara da Protokol iz Kyota nije realan baš zato što njime nisu obuhvaćeni veliki zagađivači poput Indije i Kine. Takođe, kanadska vlada napominje da bi morala platiti kaznu od oko 13 i po milijardi dolara zato što do kraja sledeće godine neće postići smanjenje emisije štetnih gasova.  

Najveći rast potrošnje goriva u Kini i indiji

DOHA – Najveća potrošnja goriva u narednih 40 godina dolaziće iz zemalja u razvoju u prvom redu Kine i Indije, sa rastom od 200 do 300 odsto. Za razliku, potrošnja goriva u sektoru transporta u razvijenim zemljama opašće za 20%, prvenstveno zbog veće efikasnosti, pokazuje izveštaj „Globalni transportni scenario za 2050“, koji je na Kongresu u Dohi prezentovao Svetski energetski savet (WEC). Potrošnja goriva na rastućim tržištima u razvoju trebalo bi da nadmaši onu u razvijenim zemljama do 2025.godine. U izveštaju se takođe navodi da će nafta i narednih 40 godina pokrivati više od 80% potreba globalnog transportnog sektora za gorivima. Do 2050. WEC projektuje da bi globalna potrošnja goriva u svim oblicima transporta mogla porasti za 30 do 82 odsto u poređenju sa nivoima iz 2010. uperstreamonline.com
Deloitte Touche u svom trećem godišnjaku  Oil & Gas reality, publikovanom na Svetskom naftnom kongresu u Dohi, procenjuje da će pojačana proizvodnja nafte iz ne-OPEC zemalja pokriti rastuću potražnju za tom sirovinom u 2012. Britanska konsultantska firma oprezno prognozira ritam obnove proizvodnje u Libiji i Iraku, dok je osnovni izazov za aktiviranje novootkrivenog brazilskog potencijala od 50 do 120 milijardi barela pronalaženje milijardi dolara potrebnih za razvoj ovih ultradubokih polja u podmorju Atlantika. Deloitte u izveštaju takođe predviđa mogućnost trajnog razdvajanja cena nafte i cena prirodnog gasa, zbog globalizacije sektora gasa izazvanog pojačanom specijalizacijom sadašnjih mahom naftnih kompanija za čitav lanac poslova vezanih za ovaj energent, kao i ekspanzije ulaganja u proizvodnju gasa iz škriljaca. Sa globalizacijom prirodnog gasa, tržišta će biti u mogućnosti da formiraju cene gasa zasnovane na tržišnim parametrima, a ne kotizacijama nafte. Izveštaj takođe zahvata teme pojavljivanja ne-tradicionalnih nacionalnih naftnih kompanija, cenovnom razlikom Brenta i američke lake nafte i dr. uperstreamonline.com

BP optužila Halliburton

LONDON – Kompanija BP optužila je servisnog naftnog kolosa Halliburton da je namerno uništio ključne dokaze vezane za eksploziju naftne platforme Deepwater Horizon u Meksičkom zalivu. U dokumentima podnetim federalnom sudu u Nju Orleansu, BP navodi da je američka firma sa sedištem u Dubaiju izmenila dokaze vezane za ispitivanje cementna i zagubila krucijalne dokaze vezane za kopjutersko modeliranje, a smišljeno uništila dokaze vezane za kvaliteta cementnog maltera koji je ubačen u eksplodirani izvor, kako bi zaštitila svoje interese na suđenju.  U ekslpoziji na platformi BP -a 10.aprila 2010.godine 11 radnika je poginulo, dok se u mesecima iza toga u vode Zaliva izlilo 780 miliona litara nafte. The Guardian

OMV prodaje pumpe

BEČ – Austrijska kompanija OMV je saopštila da namerava da proda svoje poslove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u okviru strategije preusmeravanja na upstream (istraživanje i proizvodnja) poslove. Kompanija očekuje da će pregovori sa potencijalnim kupcima njenih maloprodajnih mreža u Hrvatskoj i BiH početi u narednih nekoliko meseci. OMV poseduje oko 90 benzinskih stanica u te dve države. U okviru iste poslovne strategije, turski ogranak austrijske kompanije je u septembru već prodao udeo od 52% u njegovoj kiparskoj distribucionoj firmi Kibris Türk Petrolleri. Kompanija očekuje da na ovim prodajama inkasira oko 1,33 milijarde dolara do 2014. Ukupna vrednost godišnjih prodaja OMV-a u svetu iznosi oko 24 milijarde dolara, sa preko 31.000 zaposlenih. uperstreamonline.com

E.ON ulaže u obnovljive izvore energije

FRANKFURT – Nemački E.On saopštio je u četvrtak da namerava da investira sedam milijardi evra u obnovljive energetske izvore u narednih pet godina. Iz kompanije je rečeno da su donete investicione odluke za tri nove farme vetrenjača na otvorenom moru u Evropi, prenosi Dow Jones. “Investirali smo sedam milijardi evra u obnovljive izvore u proteklih pet godina i investiraćemo još sedam milijardi evra u narednih pet godina, kao supstitut za druge elektrane”, rekao je izvršni direktor kompanije Johannes Teyssen.

21. 12. 2011.

EBRD odobrio EPS-u kredit od 45 miliona evra za male hidroelektrane

Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je 20. decembra Elektroprivredi Srbije zajam od 45 miliona evra za obnovu postojećih i izgradnju novih malih hidroelektrana.
Zajam, za koji će garantovati država, odobren je u cilju unapređenja korišćenja zelene energije u Srbiji, jer je, kako je konstatovao EBRD, povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, jedan je od strateških prioriteta Srbije i u skladu je sa ciljevima EU.
Sredstva iz zajma biće upotrebljena za obnovu 15 malih hidroelektrana ukupnog kapaciteta 18 MW, čime će se produžiti njihov radni vek i izgradnju sedam novih na postojećim branama, koje su u vlasništvu EPS-a. Predviđeno je da ukupna snaga novih malih hidroelektrana bude 13 MW.
Procenjuje se da će realizacija tog projekta doprineti da se emisija CO2 u Srbiji smanji za 60.000 tona godišnje.
Direkcija EPS-a za obnovljive izvore energije će upravljati ulaganjima i raditi na povećanju kapaciteta za proizvodnju zelene energije.
"Ulaganja u zelenu energiju su jedan od prioriteta EBRD-a. EPS je za EBRD partner na dugi rok i zadovoljni smo što ćemo ojačati saradnju zajmom za male hidrocentrale", izjavila je direktorka EBRD za energetiku Nandita Paršad.
Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković je ovom prilikom izjavio da će realizacija tog projekta pomoći Srbiji da dostigne ciljeve na polju obnovljivih izvora. U Srbiji je EBRD do sada učestvovala sa 2,8 milijardi evra podrške u projektima i investicijama čija je ukupna vrednost šest milijardi evra.

Savetnik za energetiku predsednika Vlade Srbije, Petar Škundrić izjavio je da je u samo u prethodne tri godine u energetski sektor Srbije ukupno investirano oko tri milijarde evra i da je planirano da se do 2017. godine u energetski sektor uloži ukupno devet milijardi evra.
Sedam milijardi evra biće obezbeđeno sa strateškim partnerima; 1,8 milijardi evra od EPS-a i ostalo iz drugih izvora.
Škundrić je dalje napomenuo da su ukupne investicije Elektromreže Srbije od 2008. do 2011. iznosile oko 130 miliona evra.
Srbijagas je u periodu od 2008. do 2011. investirao ukupno 162 miliona evra, a NIS je investirao od 2009. godine do sada 540 miliona evra.
E.P.

Solarni park od tri milijarde dolara

Luksemburški investicioni fond “Sekurum ekviti partners” već tri meseca pregovara sa predstavnicima srpskih vlasti o izgradnji najvećeg solarnog parka koji bi sa snagom od 1.000 megavata postao najveći na svetu. Vrednost ovih ulaganja je oko tri milijarde dolara i, ukoliko projekat bude realizovan, to će biti najveća investicija koja je ikada ušla u Srbiju, kaže za “Blic” državni sekretar ministarstva za ekologiju, rudarstvo i prostorno planiranje Bojan Đurić.
Na poslednjem sastanku, održanom prošle nedelje, predstavnici EPS-a i Elektromreža Srbije, potvrdili su da je projekat izgradnje solarnog parka tehnički izvodljiv i da elektromreža Srbije može da izdrži dodatnih 1.000 megavata. Đurić kaže da je potrebno naći i zemljište na kojem bi park bio izgrađen. Za sada se zna da će potencijalni park biti smešten sigurno negde na jugu Srbije.
- Pronalaženje prave lokacije će biti najveći problem jer je njihov plan da solarni paneli budu postavljeni na oko 3.000 hektara. Takvu površinu u celini je teško naći. Zato postoji mogućnost da se napravi 30, 50 ili 100 nezavisnih solarnih plotova koji bi bili povezani u jednu celinu - kaže Đurić i dodaje da će predstavnici “Sekurum ekviti partners” ove nedelje imati sastanak i sa predstavnicima Ministarstva odbrane, sa kojima će razgovarati o ustupanju nekog poligona koji vojska ne koristi uz nadoknadu.
Predstavnici luksemburške kompanije u izjavi za internet portal eKapija.com rekli su da su se za Srbiju odlučili jer je energetski potencijal sunčevog zračenja za trećinu veći nego u srednjoj Evropi.
- U poređenju sa Nemačkom, zemljom koja je najnaprednija u ovom sektoru na svetskom nivou, potencijal je veći skoro za 40 odsto, naveli su predstavnici luksemburške kompanije uz ocenu da je dobro i to što Srbija poseduje odgovarajuću elektroenergetsku infrastrukturu i dobru vezu sa susednim državama.
Oni su najavili da bi izgradnja solarne elektrane koja će biti dvostruko veća od sadašnjeg svetskog lidera - kalifornijskog solarnog parka snage 500 megavata trebalo da počne sredinom 2013. godine. (Blic)

 

Bugarska vlada odustala od projekta transbalkanskog naftovoda Burgas-Aleksandropolis

SOFIJA - Bugarska vlada je odustala od projekta izgradnje transbalkanskog naftovoda Burgas-Aleksandropolis, jer ga smatra ekonomski neopravdanim, izjavila je u sredu prestavnica vlade. Drugim učesnicima u projektu, Rusiji i Grčkoj, Sofija predlaže poništavanje trostranog sporazuma potpisanog 2007. godine, a ukoliko do toga ne dođe u narednih 12 meseci, jednostrano će se povući iz projekta. Projekat, čiji kontrolni paket pripada ruskim kompanijama na čelu sa Transnjeftom,  trebalo je da dužinom od 300 km omogući godišnji transport 50 miliona tona nafte od  crnomorske, do grčke egejske luke. Ranije je predsednik Transnjefta Nikolaj Tokarev rekao da će se projekat zamrznuti ako Sofija odustane od njega. Naftovod je za Rusiju izgubio na aktuelnosti poslednjih godina, obzirom da je smanjila izvoz nafte u južnom pravcu i ima višak propusnih kapaciteta. RIA Novosti

E.ON odlazi iz Bugarske

SOFIJA - Nemačka energetska kompanija E.ON odlučila je da se reši poslovanja u Bugarskoj zbog prevelike državne regulacije energetskog tržišta i javnih napada visokih vladinih zvaničnika, a posebno premijera Bojka Borisova, piše sofijski dnevnik Novinite. E.ON je prodao firmu E.ON Bulgaria češkoj kompaniji Energo Pro za 133 miliona evra. Na odluku je, prema ocenama upućenih, svakako uticala i nova energetska strategija nemačkog kolosa, koja predviđa povlačenje s nekonkurentnih tržišta u Evropi, uz širenje poslovanja u Rusiji i Južnoj Americi. E.ON je u Bugarsku došao 2007. godine investiranjem 140 miliona evra u distributere struje u Varni i Gornoj Orahovici. Energo Pro je specijalizovan za proizvodnju struje u hidroelektranama i iz obnovljivih izvora.
Češka kompanija Energo Pro moraće da ponovi ceo postupak dobijanja licence za distributera električne energije pre nego joj se odobri kupovina firme E.ON Bulgaria, izjavio je bugarski ministar energetike Trajčo Trajkov. Čak i u slučaju da firma samo menja ime, licenca se takođe mora promeniti, objasnio je ministar, pišu Novinite.

19. 12. 2011.

Stabilno snadbevanje električnom energijom za vreme praznike

Rekordna proizvodnja na kopovima i u termoelektranama

Uprkos višemesečnoj suši, proizvodnja električne energije na godišnjem nivou, zahvaljujući rekordnoj proizvodnji na kopovima i termoelektranama, bila je veoma dobra i tokom predstojećih praznika očekuje se stabilno snabdevanje električnom energijom. Svi proizvodni i distributivni kapaciteti „Elektroprivrede Srbije“ spremni su za najveće opterećenje sistema, koje se očekuje na praznik Svetog Nikolu i tokom narednih hladnih dana, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
„Manjak električne energije iz hidroelektrana usled suše, osim boljim radom termosektora, nadoknađen je i blagovremenim uvozom struje“, kaže Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS-a za tehnički sistem.
„Ne očekujemo probleme u radu elektroenergetskog sistema, jer su kopovi i termoelektrane tokom prethodnih dana već ostvarili godišnji plan proizvodnje.“
Rudarski basen „Kolubara“ u noći između 15. i 16. decembra ispunio je godišnji plan proizvodnje i tokom ove godine je iskopano 29,5 miliona tona uglja. Godišnji plan proizvodnje od 19,079 milijardi kilovat-sati električne energije, Privredno društvo „Termoelektrane Nikola Tesla“ ostvarilo je 14. decembra, dok je Privredno društvo „Termoelektrana i kopovi Kostolac“ godišnji plan od 5,2 milijarde kilovat-sati ostvarilo još 11. novembra.

Dotok Dunava dvostruko manji u odnosu na prošlu godinu

U toku ove godine zabeležen je minimalni prosečni dotok Dunava od 4.187 kubika u sekundi, a posledica je druga minimalna proizvodnja u istoriji postojanja i rada PD „HE Đerdap“. Ovaj dotok Dunava je skoro dvostruko manji u odnosu prošlu godinu, kada je dostignut maksimum prosečnog dotoka od 7.584 kubika u sekundi, kao i maksimalna proizvodnja u istoriji rada PD „HE Đerdap“, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Ovogodišnji dnevni maksimum dotoka Dunava ostvaren je 1. januara 2011. godine sa 9. 814 kubika u sekundi i otada je u konstantnom opadanju svakog meseca. Minimalna vrednost dotoka, 1.755 kubika u sekundi, zabeležena je 3. decembra čime je skoro dostignut biološki minimum Dunava od 1.500 kubika u sekundi. Optimalan dotok koji odgovara hidroelektrani „Đerdap 1“ je 9.000 kubika u sekundi, a  hidroelektrani „Đerdap 2“ je 7. 200 kubika u sekundi.
Iako je dotok Dunava tokom cele godine izuzetno nizak i ispod očekivanih i planiranih vrednosti, proizvodnja „HE Đerdap“ na godišnjem nivou je 87,7 odsto, odnosno više od 6,17 milijardi kWh, polovinom decembra meseca. Očekuje se da do kraja godine proizvodnja ne bude manja od 86 odsto godišnjeg plana koji iznosi 7,36 milijardi kWh.
HE „Đerdap 1“ proizvela je 4,52 milijarde kWh, što predstavlja 85 odsto plana, a HE „Đerdap 2“ je proizvela 1,37 milijardi kWh, odnosno 104 odsto plana. HE „Pirot“ je proizvela 74,4 miliona kWh, što predstavlja 79 odsto plana, dok su „Vlasinske HE“ ostvarile 70 odsto plana, odnosno 185 miliona kWh.

Stigla ponuda za modernizaciju TE-TO „Novi Sad“

(Novi Sad, 16.11.2011.) Konzorcijum ponuđača iz Grčke, Slovačke i Ruske Federacije danas je u roku dostavio obavezujuću ponudu u okviru projekta privlačenja strateškog partnera za investiranje u projekat modernizacije i/ili proširenja kapaciteta Termoelektrane – toplane „Novi Sad“. Stručni timovi JP „Elektroprivrede Srbije“, Grada Novog Sada, odnosno ENS AD Novi Sad, i tima savetnika proveriće ispravnost dostavljene ponude, a odluka o partnerstvu očekuje se polovinom februara 2012. godine, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću
Realizacija ovog projekta, novog gasno-parnog bloka snage 450 megavata električne energije i 350 MWt tolotne energije, dugoročno će obezbediti ekonomski i ekološki održivo energetsko snabdevanje u široj zoni Novog Sada, a moći će da pokrije očekivani nedostatak električne energije u Srbiji u periodu do završetka drugih velikih postrojenja EPS-a.

16. 12. 2011.

Bez NE Belene Bugarska će postati uvoznik struje

SOFIJA - Ukoliko ne izgradi drugu nuklearku Belene, Bugarska će od najvećeg izvoznika električne energije u regionu postati od 2015. godine uvoznik struje, jer će joj nedostajati oko 3.000 GWh godišnje, upozorava se u strategiji Elektroprenosne mreže do 2020. godine. Nedostatak struje osjetiće se nakon zatvaranja nekoliko termoelektrana koje ne ispunjavaju stroge ekološke kriterijume EU, navodi se u dokumentu. Ukoliko se završi nuklearka, proizvodiće se višak struje od 8 do 12 hiljada GWh godišnje. U suprotnom biće neophodna moderniziraja postojećih termoelektrana na ugalj. Bugarska je trenutno jedina zemlja u regionu koja ima viška struje za izvoz. Za devet meseci zabeležila je rekordan izvoz, a više od 80% plasirano je u Grčku, Srbiju i Makedoniju. Zaključno sa novembrom, u Bugarskoj je proizvedeno 9,62 milijardi kWh električne energije ili 9,5% više u odnosu na isti period prošle godine. Termoelektrane u ukupnoj proizvodnji struje učestvuju sa 43%, nuklearka Kozloduj s 33%, a hidroelektrane sa 12%, dok ostatak dopunjuju obnovljivi izvori, prenosi Capital 

Netransparentne političke odluke obeshrabruju investicije

DOHA – Regulatorne neizvesnosti i netransparentne političke odluke obeshrabruju investicije u sektor energetike i pretstavljaju pretnju stabilnosti budućeg snabdevanja energentima, rekao je predsednik kineskog naftnog kolosa  Sinopec Fu Čengju. „ Ako danas ostanemo kratki u novcu i onemogućeni da investiramo, nema načina da se sutra obezbede isporuke (energentima)“, rekao je Fu na kongresu WPC u Dohi. On je dodao da se u prva dva dana konsultovanja sa učesnicima Kongresa uverio da „ni jedna pojedinačna zemlja, niti firma, može sama da se suoči sa postojećim socijalnim, ekonomskim i ekološkim izazovima ... već samo kroz saradnju svih sektora industrije, vlada, finansijskih institucija i nauke. uperstreamonline.com

Problematične naftne regulative

DOHA – Evropska komisija (EK) je spremna da „razvodni“ svoje predloge zakona o zaoštravanju regulative vezane za bezbednost proizvodnje nafte u dubokom podmorju, ako on ne dobije saglasnost Evropskog parlamenta, rekao je komesar EU za energiju Guenther Oettinger. On je, na marginama Kongresa WPC u Dohi dodao, međutim, da je uveren da će taj predlog EK iz oktobra biti usvojen uprkos protivljenja u naftnoj  privredi. Britanija, Holandija, Malta i Norveška traže da se ova pravila usvoje u obliku direktive, kako bi nacionalna zakonodavstva mogla da ih tumače. uperstreamonline.com

 

14. 12. 2011.

STRUJA NAM JE TRI PUTA JEFTINIJA NEGO U EU

Struja u Srbiji za domaćinstva je oko tri puta jeftinija od proseka EU, a više od 20 odsto je niža nego u najsiromašnijim zemljama EU Bugarskoj i Rumuniji. Promena cene struje, uz razvoj mehanizama za zaštitu najsiromašnijih, potrebna je prema mišljenju Evropske komisije, koja je na to ukazala u ovogodišnjem mišljenju o Srbiji, ali i po mišljenju energetskih kompanija koje traže otvaranje tržišta.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, cena struje u EU za domaćinstva iznosi 17,8 evro centi po kilovat času, a u Srbiji je cena sa porezom na dodatu vrednost oko 6,5 centi. Najviša cena je u Danskoj - 29,1 evro centi, a najniža u Bugarskoj - 8,3. Više od 20 centi po kilovat času plaćaju i građani Nemačke - 2,53, Belgije - 21,4, kao i Švedske, Kipra i Italije.
Kada je reč o okolnim zemljama, u Hrvatskoj je cena među jeftinijma u EU - 11,4, dok je u Bosni neznatno niža nego u Srbiji - 7,5 evro centi po kilovat času. Za Makedoniju podaci nisu izneti, ali je prema ranijim podacima cena niža i iznosi oko 6 evro centi.
Razlika između Srbije i evropskog proseka u pogledu cena za industriju nešto je manja, ali i dalje drastična. Cene u Srbiji prema zvaničnim podacima iznosi 5,7 evro centi po kilovat času, a u EU 10,1. Struja u ovoj kategoriji najskuplja je na Malti - 18 evro centi, a najjeftinija opet u Bugarskoj - 6,5 evro centi. U Srbiji postoji popust za redovne platiše, kao i za najsiromašnije.
Industrija u Hrvatskoj plaća 9,1 cent, a u Bosni i Hercegovini 6,1 evro cent po kilovat času, pokazuju podaci iz prve polovine godine koje je prikupio evropski statistički zavod Eurostat.
Ta razlika u poređenju sa EU čini se opravdanom kada se uzmu u obzir razlike u platama između Srbije i većine evropskih zemalja. Međutim, problem na koji ukazuju stručnjaci, ali i Evropska komisija, je da takvo subvencionisanje celog stanovništva nije održivo, kako iz finansijskih razloga, tako i zbog toga što ometa razvoj regionalnog tržišta energije i ulaganja u prenosne mreže, a posebno u infrastrukturu za razvoj obnovljivih izvora energije. To bi na duži rok, ukoliko se ništa ne promeni, moglo da dovede u pitanje i kapacitet prenosne mreže i stabilnost snabdevanja.
Pored toga, obaveza je Srbije prema Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope da uspostavi tržište energije.
Prema novom Zakonu o energetici cenu Srbije će od 1. januara 2013. utvrđivati Agencija za energetiku. Kada je reč o niskim cenama zbog kojih se niko, ni firme, ne snabdeva na tržištu, novim propisom je predviđeno da se u 2013. bice uvede obaveza da se 10% trzista snabdeva na trzistu, a od 2014. godine dodatnih 20 odsto. EurActiv.rs

POLOVINA STANOVNIŠTVA U DUGOVIMA

Od 7,1 milion stanovnika koliko, prema popisu, ima Srbija, skoro polovina njih, oko tri miliona, po ovim ili onim osnovama nekome duguje i zbog toga se sudi. Najveći broj sporova odnosi se na dugove za struju, grejanje, komunalije, parking, telefonske račune...
Ovih dana skoro sva javna komunalna preduzeća počinju da prave računice, presavijaju tabak i pišu tužbe. Polovina svih dugova napravljena je u prestonici. Samo u Beogradu, oko 1,5 miliona predmeta koji čekaju na izvršenje odnosi se na potraživanja ”Infostana”, EPS i ”Telekoma”.
U celoj Srbiji domaćinstva samo za struju duguju 41,6 milijarde dinara. Beograđani, ovoga puta, nisu najgori - duguju oko šest milijardi, pa je EDB u 2011. tužilo oko 20.000 ljudi.
I novosadska komunalna preduzeća su ostala ”kratka” za više od milijardu dinara, pa se čak i petnaestak stanova dužnika našlo na licitaciji. Najmanji dug za objedinjene komunalne usluge bio je 400.000, a najveći čak milion dinara.
Prema rečima Biljane Lazić iz novosadskog Osnovnog suda, u ovoj godini bilo je ukupno 56.925 predmeta za izvršenje zbog neplaćenih računa. Od toga, najviše ljudi tužio je ”Telekom” - 23.890, pa ”Informatika” (objedinjena naplata računa) - 20.690, ”Elektrovojvodina” - 9.059, ”Gas” - 937, ”Toplana” - 343. U 90 odsto slučajeva doneta su rešenja o prinudnoj naplati.
U Nišu je su toku hiljade izvršenja zbog neizmirenih komunalija. Do početka decembra, kako kažu u JKP ”Objedinjena naplata” ukupan dug građana bio je 522.317.802 dinara, a ukupno utuženo dugovanje do kraja novembra je - 599.858.810 dinara. U ovoj godini podneto je 9.590 tužbi. Prinudnom naplatom je naplaćeno 43.550.024 dinara.
I u Subotici su tamošnja ”Toplana”, ”Suboticagas” i ”Telekom” podneli ove godine više od 10.000 tužbi protiv nesavesnih platiša, a u Valjevu su izvršitelji obavili nekoliko stotina popisa imovine, i obavili tridesetak plenidbi.
Ne prođe dan a da se širom Srbije, na osnovu izvršnih sudskih odluka, ne desi bar nekoliko desetina ”fendovanja”.
- Tokom ove godine imali smo nebrojeno plenidbi. U poslednja dva-tri meseca desetak puta je po 10 izvršitelja išlo širom grada i vršilo prinudnu naplatu zbog neizmirenih računa. Iz stanova iznosimo sve što može da se proda - tehniku, slike, komade stilskog nameštaja. Posebno dobro se prodaju kola. Ne uzimamo samo stvari potrebne za egzistenciju - ležaj, šporet, frižider - kaže Veselin Čuljković, šef sudskih izvršitelja Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Ali, dešava se i da od naplate odustanu u poslednjem trenutku jer potražilac napravi dogovor o reprogramiranju duga, i to najčešće radi ”Infostan”. Do sada nisu plenili nijedan stan zbog neizmirenih računa, ali jesu zbog nenamirenih kredita bankama. Sve se češće stavljaju i zabrane na raspolaganje platom ili penzijom dužnika dok ne izmiri potraživanja.
Kazna za bahate – zaplena automobila
U Nišu još nije bilo prodaja nepokretnosti dužnika zbog neizmirenih računa, kaže za ”Novosti” direktor JKP ”Objedinjena naplata” Predrag Milačić. On, međutim, najavljuje da će uskoro početi plenidbe automobila ”bahatih dužnika koji za račune duguju po nekoliko stotina hiljada dinara, a voze skupa kola i žive u luksuznim kućama.” (Novosti)

EdF mora da proda struju konkurenciji

PARIZ – Francuski energetski regulator CRE saopštio je da će držani monopolista EdF morati dogodine da proda 61 teravatčas (TWh) električne energije koju proizvede konkurenciji, u sklopu zakona o jačanju konkrencije na tom tržištu. radi se o oko 12 odsto godišnje potrošnje struje u toj zemlji. Francuska je proške godine usvojila zakon kojim primorava EdF da proda četvrtinu, ili maksimum 100 TWh električne energije proizvedene u njenim nuklearkama konkurentima. Rivali će počev od 2012. kupovati MWh od EdF-a po ceni od 42 evra, ili oko 10 evra ispod cene koju bi morali da plate na tržištu. Reuters

Gasprom preuzima italijanskog veletrgovca

BRISEL – Evropska komisija odobrila je u ponedeljak prodaju preostalog udela u italijanskom veletrgovcu prirodnim gasom, firmi Promgas kompaniji Gasprom Schweiz of Switzerland (pod kontrolom Gasprom Export of Russia). Gasprom Export je već vlasnik 50% Promgasa, pa ovim poslom zaokružuje kontrolu nad italijanskom firmom, saopšteno je iz izvršnog tela EU. Gasprom je na italijanskom tržištu gasa već zastupljen preko zajedničkog ulaganja PremiumGas. KUNA

Potrebna efikasnija motorna goriva

DURBAN - Međunarodna agencija za energiju (IEA) zatražila je od vlada razvijenih zemalja čiji je energetski savetnik „brze promene“ vezane za povećanje efikasnosti motornih goriva, ako se žele ispuniti ciljana smanjenja emisija štetnih gasova za 50% do 3030.godine. U prezentaciji IEA na Konferenciji o klimatskim promenama u Durbanu objavljeni su rezultat istraživanja u zemljama   u kojima se prodalo 90% novih vozila na svetu u periodu 2005-2008. Utvrđeno je da se istovremeno efikasnost  goriva povećala za svega 1,7%,  daleko manje od planiranih ciljeva. IEA traži unapređenje tehnologije benzinskih motora, veće korišćenje dizel motora i ukupno smanjenje veličine vozila, javlja novinska agencija UPI.

13. 12. 2011.

I GdF Suez traži od Gasproma promenu cenovne  formule

PARIZ - GdF Suez se pridružio drugim velikim evropskim energetskim kompanijama koje pregovaraju sa Gazpromom o promeni formule vezivanja cena gasa za kretanja cena nafte, saopšteno je iz rukovodstva francuske kompanije. “Pregovaramo kao što to rade i druge veće evropske kompanije”, rekao je u ponedeljak na jednom energetskom skupu čelnik ekonomsko-trgovinskog sektora Evariste Nyouki. Reuters potseća da su ove kompanije pre više godine ugovorile takvo indeksiranje cena gasa sa Gazpromom, da bi se padom vrednosti te sirovine na spot tržištima našle u situaciji da plaćaju ruski gas skuplje nego što ga mogu prodati.  

OMV otkrio veliko nalazište gasa

BEČ - Kompanija OMV otkrila je veliko nalazište gasa na teritoriji austrijske pokrajine Donje Austrije i sada traži načine za eksploataciju tih naslaga gasnih škriljaca. Nalazište gasa, koje, prema procenama stručnjaka može da podmiri potrebe Austrije u naredne tri decenije, nalazi se na teritoriji opštine Pojsdorf, poznatoj po vinogradima. APA

Povećava se udeo Rosatoma u gadnji NE

МОSКVА - Rosatom planira da osvoji 20 odsto udela na svetskom tržištu gradnje nuklearnih elektrana u idućih pet godina, naročito posle uvođenja nove generacije reaktora, AES-2006. Trenutno ruski kolos gradi 29 reaktora u svetu, dok Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) procenjuje da se globalni relizuje 350 projekata. Vodeće zemlje u ovom području su Francuska, SAD i Rusija, a njima će se uskoro pridružiti i Južna Koreja koja još nije sagradila nijednu elektranu, ali je pripremila sopstvenu konstrukciju koja se temelji na američkim iskustvima, javlja ruski portal Voice of Russia.

Zajednički poslovi RWE i Gasproma

МОSКVА – Nemački energetski gigant RWE i ruski gasni kolos Gazprom saopštili su da pregovaraju o mogućem zajedničkom ulaganju u energetskom sektoru. Izvršni direktor Gazproma Aleksej Miler i njegov kolega iz RWE Jurgen Grossmann sastali su se u sedištu ruske kompanije u Moskvi, prenosi UPI. Dve kompanije su u julu potpisale memorandum o zajedničkom radu u sektoru tehnologije za evropske gasne i termoelektrane na ugalj. U avgustu je iz Gazproma saopšteno da bi RWE mogao dobiti “konkurentne cene” ruskog gasa preko zajedničkog ulaganja sa Gazpromom u gradnje elektrana u zemljama Beneluksa, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Suša skinula 1.500 MW

BANJALUKA - Zbog dugotrajnih suša Elektroprivredi Republike Srpske dnevno nedostaje oko 1.500 MWh električne energije za redovno snabdevanje potrošača, pa se potrebe podmiruju iz uvoza. Izvršni direktor za ekonomsko-finansijske poslove ERS Blagoje Šupić kaže da su cene po kojima ERS kupuje električnu energiju za potrebe domaćih potrošača višestruko veće od cena po kojima  snabdeva svoje potrošače. Energetika-net

Ina smanjuje plate radnicima

ZAGREB – Uprava hrvatske Ine najavila je smanjenje plata za 3.000 radnika na svojim benzinskim stanicama za oko 40 odsto, tvrdeći da su one za toliko veće nego u konkurentskim firmama, prenosi Slobodna Dalmacija. Iz sindikata Ine navode da pregovori sa upravom traju već sedam dana. Sindikatima je prezentiran podatak da konkurencija po litri goriva ostvaruje 3 do 6 puta veći profit, a Inini troškovi osoblja u strukturi ukupnih troškova u maloprodaji iznose 72%. Poređenja radi, u Srbiji taj procenat iznosi 62%, u Sloveniji 57% a u Slovačkoj 52%, prenosi Energetika-net Prosečna bruto plata Ininog radnika na benzinskoj stanici iznosi 9.000 kuna (675€), dok konkurentski lanci svoje zaposlene plaćaju između 5 i 6 hiljada kuna bruto.

Potraživanja HEP-a

ZAGREB - Građani i privreda samo u četiri najveća hrvatska grada – Zagrebu, Splitu, Rijeci i Osijeku – duguju Hrvatskoj elektroprivredi (HEP) 1,71 milijardi kuna (oko 124 miliona evra). HEP-u domaćinnstva duguju ukupno 288 miliona kuna, a privreda 1,43 milijarde, saopšteneno je iz hrvatske elektroenergetske kompanije. U odnosu na isto razdoblje lani, dug HEP-u se do kraja septembra 2011. povećao za 122 miliona kuna i to u celni na račun privrede, prenosi Novi list.

EPS i Ekonomski fakultet potpisali ugovor o saradnji

EPS podržao osnivanje studijskog programa master akademskih studija ,,Ekonomija i menadžment energetike“

JP „Elektroprivreda Srbije“ i Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu potpisali su 9. decembra ugovor o međusobnoj saradnji, koji ima za cilj usavršavanje stručnjaka u energetskom sekoru. Ugovor su potpisali dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora JP EPS i prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Reforme u energetskom sektoru i zahtevi da se multidisciplinarnim pristupom vode  energetski poslovi i projekti ukazali su na potrebu stručnog usavršavanja fakultetski obrazovanih kadrova u EPS-u. Ovaj ugovor utvrđuje saradnju na master akademskim studijama i to na studijskom programu „Ekonomija i menadžment energetike“. Master studije će biti na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u školskoj 2011/2012 godini. Prvu generaciju na ovom programu pohađa 31 student, od čega je 23 polaznika iz JP EPS-a i njegovih privrednih društava.

„U narednom periodu očekuju nas velike promene u sektoru energetike, koje pre svega podrazumevaju otvaranje tržišta. Želimo da spremni dočekamo promene na tržištu sa kadrovima koje ćemo obrazovati na jednom od najprestižnijih fakulteta u zemlji“, rekao je dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora JP EPS.
„Formiranje ovog studijskog programa predstavlja nastavak uspešne saradnje našeg fakulteta i Elektroprivrede Srbije. Obrazovanjem zaposlenih na ovom programu, EPS će unaprediti stručnost svojih kadrova, koji će doprineti strateškom razvoju jedne od najznačajnih kompanija u Srbiji“, izjavio je prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta.
„Svesni smo činjenice da ulaganjem u obrazovanje ulažemo u budućnost kompanije, jer zaposleni predstavljaju naš najvredniji resurs. Očekujemo da jednog dana ovi ljudi uspešno vode našu kompaniju“, izjavila je Dubravka Mitrić Visković, direktorka Funkcije upravljanja ljudskim resursima u EPS-u.
JP EPS je aktivno učestvovao i dao svoj doprinos i podršku kreiranju studijskog programa master akademskih studija ,,Ekonomija i menadžment energetike“, koji je usklađen sa utvrđenim stručnim standardima za akreditaciju. Ciljevi master studija ,,Ekonomija i menadžment energetike“ su obezbeđivanje relevantnih teorijskih i praktičnih znanja iz oblasti ekonomije i menadžmenta u uslovima liberalizacije tržišta i restrukturiranja energetskog sektora u Republici Srbiji.

 

Suša desetkovala proizvodnju u „Drinsko-Limskim HE“

(Beograd, 11. decembar 2011.) U toku prve polovine ove nedelje dotok vode u HE „Bajina Bašta“ bio je 50 kubnih metara u sekundi, što je ispod minimuma. Srednji protok inače je 330 kubika, dok je prošle godine u ovo doba protok vode iznosio 4.000 kubika u sekundi, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
„Od februara ove godine nije pala ozbiljnija kiša na ovim prostorima“, kaže Mijodrag Čitaković, direktor PD „Drinsko-Limske HE“. „Ovakva suša ne pamti se u poslednjih 40 godina. Zato je proizvodnja u HE „Bajina Bašta“ za prvih osam dana decembra bila 6.565.000 kilovat-sati, što je ostvarenje decembarskog plana od samo 16,5 odsto”.
HE „Bajina Bašta“ do sada je u ovoj godini proizvela nešto više od 1,1 milijarde kilovat-sati, a reverzibilna HE „Bajina Bašta“ više od 558,32 miliona kilovat-sati, odnosno ukupno 1,66 milijardi kilovat-sati, što je znatno ispod plana. U „Limskim HE“ plan proizvodnje u HE „Uvac“ u decembru ostvaren je sa 74 odsto, u HE „Potpeć“ sa 64 odsto, dok je u HE „Kokin Brod“ sa 55,82 odsto. Jedino je HE „Bistrica“ premašila plan za 16,3 odsto. Ostvarenje plana u HE „Elektromorava“ je 90,45 odsto.

 

Srbija duguje oko 82 milijarde za struju

Prema podacima „Elektroprivrede Srbije“, domaćinstva nisu platila račune od oko 41,6 milijardi dinara, dok fabrike i preduzeća imaju dug od oko 40 milijardi dinara.
 Kao i do sada, najveći zastoji u plaćanju nastaju u Nišu, Pirotu, Leskovcu i Vranju. Rudarsko-topioničarski basen Bor, kragujevačka „Zastava energetika“, pančevačke „Petrohemija“ i „Azotara“, kao i „Matroz“ iz Sremske Mitrovice su najveći dužnici među privredom. Jer, samo ovih pet preduzeća duguju 10,6 milijardi dinara za struju.Među građanima, najveće dugove broje domaćinstva koja su u zaostatku za plaćanjem računa većem od 100.000 dinara, a njihov dug čini 57 odsto potraživanja. (Novosti)

05. 12. 2011.

Sarkozi: “Neodgovorno smanjenje nuklearki”

PARIZ - Francuski predsednik Nikolas Sarkozi rekao je da bi bilo neodgovorno smanjiti broj nuklearnih elektrana, komentarišući pritiske koje javnosti i političari u Evropi vrše u tom smeru. “Nemamo pravo da narušavamo politički konsenzus postignut pre 65 godina, niti da rizikujemo gašenje radnih mesta u francuskoj (nukelarnoj) industriji. To je ludilo", rekao je Sarkozi i dodao: “To bi, ustvari, bilo katastrofalno”. Sarkozi je govorio u trenutku dok je nemačka policija osiguravala nuklearni otpad koji je iz Francuske ove nedelje otpremljen u Nemačku na skladištenje. To je prva isporuka nuklearnog otpada iz Francuske u Nemačku otkako je nemačka vlada donela odluku da do 2022. zatvori sve nuklearne elektrane posle katastrofe u Fukushimi. AFP

Novi  nuklearni reaktori u SAD

NJUJORK – Posle 34 godine zastoja, u SAD će uskoro biti sagrađeni novi nuklearni reaktori. Krajem ove godine počeće izgradnja dva nova reaktora u NE Alvin W. Vogtle u Džordžiji i dva reaktora u NE Virgil C. Summer u Južnoj Karolini. Svi reaktori će biti modela AP 1000 snage 1.100 MW, a gradiće ih američka kompanija Westinghouse Electric (u vlasništvu japanske  Toshiba). Očekuje se da će novi reaktori biti pušteni u rad najranije 2016. godine, piše američki dnevnik The Advocate.

Prva NE u Vijetnamu

HANOJ –Rusija je pristala da pozajmi Vijetnamu do devet milijardi dolara, radi prikupljanja sredstava za gradnju prve nuklearne elektrane u toj azijskoj državi. “Ukupna vrednost (kredita) biće od osam, do devet milijardi dolara, zavisno od cene sirovina u vreme početka konstrukcije”, rekao je čelnik državnog odeljenja za nuklearnu energiju Fan Min Tuan. Kredit se daje na rok od 28 godina, dodao je on u telefonskoj izjavi za Bloomberg, ne otkrivajući kamatnu stopu. Vijetnam je prošle godine saopštio nameru da izgradi 13 nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta 16.000 megavata u naredne dve decenije.

Planovi gradnje vetroelektrana

BRISEL - Više od 141 GW snage mogu da proizvedu off-shore vetroelektrane koje se trenutno grade, planiraju ili su u ugovorene u Evropi, a to je dovoljno za potrebe za električnom energijom čak 130 miliona prosečnih domaćinstava, odnosno za pokrivanje preko 13% ukupnih potreba Evrope. Ti parkovi vetrenjača na otvorenom moru predstavljaju 35 puta veću snagu od 4 GW, koliko ih je sada instalisano u eolskom elektranama. Evropsko udruženje energije vetra (EWEA) ove nedelje je objavilo najnoviji izvještaj analizirajući sve off-shore projekte u 17 evropskih zemalja, uglavnom u severozapadnoj Evropi. Trenutno se grade farme ukupne snage 5,6 GW u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Belgiji. Izveštaj naglašava da je od ključne važnosti izgradnja prenosne mreže na severu i Baltiku, odnosno  upozorava na pretnju manjka visokonaponskih podvodnih kapaciteta u idućim godinama, piše Energia.gr.

Liberalizovano tržište električne energije

TIRANA – Albanski parlament liberalizovao je u subotu tržište električne energije te zemlje, omogučavajući velikim potrošačima snabdevanje strujom i od drugih proizvođača, izuzev državnog monopoliste KESH-a i distributera ČEZ-a. Ministar energije Nasip Načo rekao je pred parlamentom da je zakon u skladu sa direktivom Evropske unije od jula 2009. kojom se promoviše konkurencija na unutrašnjim tržištima energije. On je dodao da se ovim rasterećuje i državni budžet kojim su se popunjavale rupe zbog kupovine električne energije za javne kompanije. Reuters

02. 12. 2011.

Sekretarijat EZ  osporio odluke Regulatorne agencije Crne Gore

BEČ - Energetsko regulatorno telo Crne Gore nije ispunilo obaveze proistekle iz Ugovora o energetskoj zajednici (EZ) odobravajući tarife za korišćenje distribucionih elektroenergetskih sistema koje ne odražavju u potpunosti troškove, saopšteno je iz sekretarijata EZ u Beču . U otvorenom pismu koje je Sekretarijat 28.novembra uputio Regulatornoj enregetskoj agenciji u Podgorici stoji da su troškovno-pokrivene mrežne tarife preduslov sa održivost tih sistema, kao i za privlačenje investicija i obezbeđenje snabdevanja energijom, što su polazišta Ugovora koji je EU sklopio 2005. sa zemljama jugoistočne Evrope. Sekretarijat je osporio regulatoru određivanje nivoa odobrenih mrežnih troškova samo na osnovu tehničkih gubitaka. To isključuje tzv. komercijalne gubitke nastale generalno zbog krađa struje.Osim toga RAE se zamera što je pri  odlukama vezanim za odobravanje troškova za nabavku električne energije radi pokrivanja gubitaka na mreži i stope prinosa na aktivu zanemario konkretne prilike, a rukovodio se isključivo na Zakonom datom diskrecionom pravu da prvenstveno vodi računa o ostvarenju ekonomske i energetske politike vlade. Sekretarijat poziva regulatora da u roku od dva meseca odgovori na ove primedbe.www.energy.eu

Znatno veća proizvodnja iz starih naftnih ležišta

KARPINTERA (Kalifornija, SAD) - Američka naftna firma NiMin Energy razvila je tehnologiju koja omogućava znatno veću proizvodnju iz starih naftnih polja nego što je to moguće uz postojeće tzv. EOR metode. Nova tehnologija pod imenom  CMD (eng. combined miscible drive) zasnovana je na injektiranju čistog kiseonika i rastvora vodene pene u podzemna ležišta gde se procesom spaljivanja stvara para i ugljendioksid. Oni pomažu da se nafta razredi i istisne prema horizontalnim bušotinama, a odatle se izvlači na površinu. Prema navodima firme, proces treba da omogući 60% iskorišćenja starih bušotina i na probnoj bušotini proizvedeno je 10 puta više nafte, javlja američki naftni portal 'Rigzone'.

EU će tužiti Italiju

RIM – Evropska unija saopštila je da će tužiti Italiju zbog restriktivnih pravila vezanih za investiranje u kompanijama, uključujući energetske, poput Enel-a, čime se Vlada upliće u oblast upravljanja tim firmama. Radi se, naime, o zakonodavstvu koje daje državi specijalna ovlašćenja ako proceni da pojedine investicione odluke kompanija mogu ugroziti vitalne interese nacije. Prema oceni Evropske komisije, takva ovlašćenja čine direktne i portfolio investicije manje atraktivnim i mogu da obeshrabre potencijalne investitore.Novoj vladi Italije, Marija Montija, dat je rok od mesec dana da reaguje pre nego što EK preda ovaj slučaj sudu. AKI/Bloomberg

Podela kaspijskog naftnog blaga

MOSKVA, TEHERAN - Izjava predsednika Lukoila, Vagita Alekperova (da će kompanija investirati 16 milijardi dolara u narednoj dekadi u razvoj naftnih i gasnih polja na severu ruskog dela Kaspijskog mora, ponovo je otvorila vruću, dežurnu temu podele naftnog blaga u ovom podmorju. Ono, prema procenama američke Energetske informativne administracije (EIA), krije 250 milijardi barela dostupnih i 200 milijardi barela potencijalnih rezervi nafte, plus 9,2 biliona kubika prirodnog gasa. Formula podele traži se, bez mnogo uspeha, od 1991.godine kada su raspadom SSSR-a nastale tri nove prikaspijske države – Azerbejdžan, Turkmenistan i Kazahstan. Pre toga, more su delili SSSR i Iran na osnovu bilateralnog ugovora iz 1940, kojim je svakoj od strana dato „ekskluzivno pravo ribarenja u vodama do 10 nautičkih milja od obale“. Prepreku dogovoru stvara krajnje oprečan prilaz Moskve i Teherana rešenju problema. Po ruskoj formuli, svaka od pet zemalja treba da dobije deo mora, odnosno podmorja u skladu sa dužinom svoje obale, što prevedeno znači da bi Iranu pripalo 12-14% Kaspijskog mora.  Iranska strana insistira da svaka od zemalja dobije jednako – odnosno po 20% mora. U međuvremenu, svih pet zemalja oprezno razvijaju svoje podmorske rezervoare u delovima koji im nesumnjivo pripadaju. Poslednji su se uključili upravo Iran i Rusija, najavom planova Lukoila.

ČEZ traži partnera za NE u Slovačkoj

PRAG – ČEZ je najavio mogućnost traženja partnera u zajedničkom ulaganju u gradnju nuklearke u Slovačkoj, kako bi prikupio dodatnih dve milijarde evra za ovaj projekat, prenosi Reuters. Slovačka je 2008. izabrala praškog elektroenergetskog kolosa za gradnju nuklearke treće generacije u Jaslovačkim Bohunicama, na zapadu te države. ČEZ je onda formirao zajedničko ulaganje sa slovačkom kompanijoj Javys AS, da bi ove nedelje direktor nuklearnog odeljenja češke kompanije najavio moguće uključenje  trećeg partnera zbog „ograničenih finansijskih mogućnosti slovačke strane“. Britanska agencija navodi da bi ČEZ mogao zadržati svoj udeo od 49%, ili ustupiti i deo njega, ako novi investitor odluči da otkupi udeo slovačke strane.

Rusi hoće da kupe E.ON Bulgaria

SOFIJA - Ruski državni holding MRSK zainteresovan je za kupovinu bugarske energetske kompanije E.ON Bulgaria. Iako MRSK i nemački E.ON demantuju da pregovaraju, neki mediji navode kako je MRSK već poslao ponudu za 100% udela u E.ON-u Bulgaria. Ukoliko dođe do sklapanja posla, to bi bila prva firma koju je MRSK kupio van Rusije, javlja bugarski dnevnik Novinite.

Kineski kredit od četiri milijarde dolara - Venecueli

KARAKAS - Kina je odobrila novi kredit od četiri milijardi dolara Venecueli koji će biti iskorišćen za unapređenje proizvodnje nafte, izgradnju elektrana i povećanje proizvodnje gvožđa i aluminijuma u toj južnoameričkoj državi. Kredit će biti otplaćen kroz isporuke nafte Kini. Prema ugovoru, potpisanom u sredu u Karakasu, predviđeno je da venecuelanske i kineske kompanije podignu proizvodnju nafte u toj zemlji sa sadašnjih 100, na oko 330 hiljada barela na dan. Ministar energije Venecuele, Rafael Ramirez rekao je da bi proizvodnja nafte sa kineskim kompanijama u Venecueli trebalo da do 2014. dostigne 1,1 milion barela na dan. Predviđeno je da ukupna proizvodnja sirove nafte u Venecueli do 2015. godine poraste sa sadašnjih tri, na četiri miliona barela dnevno. Kina je postala najveći kreditor Venecuele, a ukupni zajmovi dostigli su vrednost 32 milijarde dolara. AP

Gasprom snižava cenu gasa za Evropu

MOSKVA – Ruski  Gazprom najavio je da će od 2012. godine izvoziti prirodni gas za evropske zemlje po nešto nižoj ceni, ali nije precizirano koliko će iznositi pojeftinjenje. Evropske zemlje sada plaćaju prosečno 0,446 US$/m3. Gazprom planira da 2012. godine poveća izvoz gasa u Evropu za 8%, na 164 milijardi kubnih metara, javlja ruski portal  Prema podacima ruskog centra za izvoz prirodnog gasa, ukupan izvoz tog energenta je za 10 meseci ove godine povećan 8,7% u odnosu na isti period lani, na 92,74 milijarde kubnih metara. Ta količina je, međutim, za 7,6% manja od planirane, prenela je agencija Itar Tass.

Veliki gasni ustupci Belorusiji

MOSKVA  - Rusija se odlučila za kardinalne ustupke Belorusiji u ceni ruskog gasa, tako da bi 2012. ovaj energent za Minsk mogao da bude dvostruko jeftiniji nego sada. Cene bi se 2013. izjednačile sa onima za ruske potrošače. Cena gasa za Belorusiju je sada vezana za naftne kotacije i stalno raste, s tim što je trostruko veća od cene na ruskom tržištu, piše ruski poslovni dnevnik Vedomosti.  Kao moguća cena za iduću godinu pominje se nešto iznad 150 dolara za hiljadu kubnih metara u poređenju sa sadašnjih 300 dolara. Prognozirana prosečna cena ruskog “Gasproma” za Rusiju je za 2012. godinu oko 99 dolara bez PDV, a za narednu 106-107 dolara. Paket dokumenata o razvoju saradnje na sektoru gasa, isporukama od 2012. i kupoprodajni ugovor za 50 odsto Beltransgasa, ruski holding i Belorusija će potpisati 25. novembra, rekao je za novinare potpredsednik upravnog odbora “Gasrpoma” Valerij Golubjev. 

Problematične neenergetske komponente

MADRID – Vrhovni sud Španije ocenio je da se prilikom određivanja regulisanih tarifa za potrošače električne energije ne mogu koristiti neenergetske komponente kako bi se izbeglo pokrivanje opravdanih troškova energetskih kompanija. Sud je odgovorio na pritužbu članica udruženja španskih proizvođača električne energije, posle prošlogodišnje odluke vlade da zamrzne cene struje u sklopu predizbornog energetskog pakta sklopljenog sa glavnom opozicionom Narodnom partijom. Prema oceni suda “ne može se koristiti jedna komponenta, radi balansiranja druge”. Španski regulatorni energetski sistem zasnovan je na tzv. Tarifi krajnjeg sredstva (TUR), koju čine dve komponente. Prva su stvarni troškovi električne energije, koji se kvartalno određuju preko pool-a sistem operatora. Druga, ujedno neenergetska komponenta je tzv. pristupna tarifa koju vlada revidira kvartalno. Ona pokriva prenos, distribuciju i subvencije za obnovljive izvore energije, što je nastojano da se postigne osporenim računom. Veštački niski regulisani računi za električnu energiju izazvali su tarifni deficit u zemlji od ukupno 19,9 milijardi evra do 31.avgusta ove godine. To je nastalo zato što su sredstva prikupljena putem pristupne tarife u računima nisu pokrivala troškove u elektroenergetskom sistemu. Drugi razlog koji je motivisao odluku suda je što vlada prilikom donošenja odluke nije konsultovala elektroenergetski sektor, odnosno regulatorno telo CNE. Odluka suda je u skladu sa stavom energetskog regulatora CNE, koji je upozorio vladu da će zamrzavanje tarifa izazvati tarifni deficit.  EFE

30. 11. 2011.

Mala HE „Prvonek“ kreće sa proizvodnjom električne energije

Mala hidroelektrana „Prvonek“, na Banjskoj reci u okolini Vranja, 1. decembra je počela sa probnim radom i proizvodnjom električne energije. Posle više od 20 godina „Elektroprivreda Srbije“ dobija novu malu HE. „Prvonek“ ima dva agregata snage od 110 i 800 kilovata  i godišnje će proizvoditi između 2,5 i tri miliona kilovat-časova, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošu.
U toku dana elektrana će biti povezana na elektroenergetsku mrežu i stvoriće se uslovi za početak puštanja elektrane u probni rad. Mala HE „Prvonek“ izgrađena je za manje od godinu dana, a investiciju u vrednosti od 1,55 miliona evra EPS finansira samostalno.
- Veoma je bitno da će mala HE „Prvonek“ poslužiti i kao „model izgradnje'' za sve buduće male hidroelektrane na vodoprivrednim objektima i da će kao novi hidroenergetski objekat imati pravo na „feed in“ tarifu - izjavio je Slobodan Mitrović, direktor za strategiju i investicije u proizvodnji u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije, koja je vodila ovaj posao. – Mala HE „Prvonek" je prvi energetski objekat koji se gradi u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o utvrđivanju programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, a koja se odnosi na izgradnju novih energetskih postrojenja na postojećim vodoprivrednim objektima.
Ova hidroelektrana nalazi se na brani „Prvonek", ključnom objektu budućeg regionalnog vodoprivrednog sistema na jugu Srbije. Brana je visoka 90 metara i njenom izgradnjom formirana je akumulacija zapremine oko 20 miliona kubnih metara. Na projektovanju male HE „Prvonek“ angažovan je Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, dok je tehničku kontrolu glavnog projekta uradio Građevinski fakultet. Isporučilac osnovne opreme (turbina, generator i automatika) je „ATB SEVER d.o.o.“ iz Subotice, kao nosilac zajedničke ponude, i „Andino Hydropower Engeneering Ltd.“, kao član grupe ponuđača. Izvođač građevinskih radova je „Hidrotehnika-Hidroenergetika a.d.“, a isporučilac ostale opreme je „Metalac Company d.o.o.“ iz Kuršumlije.

Više od jednog veka Elektroprivreda Srbije proizvodi čistu električnu energiju i, shvatajući značaj očuvanja životne sredine, nastavlja da ulaže u obnovljive izvore energije. Osim ulaganja u male hidroelektrane, EPS kontinuirano investira i u modernizaciju velikih hidroenergetskih postrojenja, čime se povećava njihov energetski potencijal i produžava radni vek.

 

Negodovanje zbog direktiva

BRISEL – Budućnost evropskih energetskih kompanija ugrožena je zbog mase političkih direktiva Evropske unije i nacionalne regulative, rekao je šef sektora za regulatorna pitanja u belgijskoj kompaniji Electravel. Učestvujući na debati na temu cena električne energije u EU Luc Van Nuffel je rekao da je kombinacija pomenuta dva faktora rizika „kriva za uništavanje vrednosti energetskih kompanija u Evropi“. On je pri tom citirao septembarski izveštaj finansijske korporacije Citigroup prema kome su evropske energetske kompanije od 2008. do septembra 2011. izgubile 33% vrednosti u poređenju sa američkim i azijskim konkurentima.  Van Nuffel najviše zamera na evropskoj preteranoj opsednutosti klimatskim promenama, odnosno ulaganjima u obnovljivu energiju, na račun sigurnosti snabdevanja. Dabome, iz Evropske komisije su odmah reagovali na ovu kritiku tvrdnjom da je EU energetska politika ciljana da zadovolji tri faktora – konkurentnost, sigurnost snabdevanja i održivost. Platts

„Treći paket“ poštuje samo polovina članica EU

ZAGREB – Trenutno tek otprilike polovina od 27 zemalja Evropske Unije primenjuje pravila iz Trećeg paketa energetske liberalizacije, rekao je Peter Pozgai, predstavnik Evropske komisije na skupu u Zagrebu, posvećenom toj temi. On je najavio i podnošenje tužbi protiv neposlušnih članica iz EK. Slavčo Nejkov, direktor sekretarijata Energetske zajednice rekao je da bi do sredine iduće godine mogla biti dogovorena regionalna energetska strategija. Branko Terzić (na slici), izvršni direktor Deloitta za energetska rešenja i regulaciona pitanja, rekao je da u SAD otvoreno energetsko tržište funkcioniše u manjem broju federalnih jedinica, pa je na primer ono u Kaliforniji propalo jer nije bilo dobro organizovano. Prema pravilima Federalne energetske regulatorne komisije da bi tržište energije funkcionisalo potrebno je zadovoljiti sledeće preduslove: ista pravila za korisnike mreže, tržišna pravila trebaju štititi od tržišnih manipulacija, ni jedan investitor ne sme kontrolisati cene kako bi se zaštitili potrošači i cena prenosa mora biti jasno definisana. On je dodao i da u SAD ne postoji federalni zakon koji obavezuje države da povećavaju udeo obnovljivih izvora energije. Energetika-Net

Uskoro rekord u Kostolcu

U kostolačkoj Termoelektrani, koja godinama unazad beleži izvanredne rezultate, u toku decembra očekuje proizvodnja veća od šest milijardi kilovat sati električne energije, što će biti najveći godišnji rekord od kada se u Kostolcu proizvodi električna energija.
U kostolačkoj Termoelektrani, koja godinama unazad beleži izvanredne rezultate, u toku decembra očekuje proizvodnja veća od šest milijardi kilovat sati električne energije, što će biti najveći godišnji rekord od kada se u Kostolcu proizvodi električna energija.
Iako su zbog nepovoljne hidrološke situacije i niskog vodostaja hidrocentrale smanjile isporuku energije, pa je teret uvećane proizvodnje pao na termoelektrane, to u ovom trenutku ne ugrožava rad kostolačkih blokova koji su do 11. novembra ispunili godišnji plan od 5,2 milijarde kilovat sati. Sva četiri bloka kostolačkih termoelektrana ukupne snage 1000 mgw rade punim kapacitetima i dnevno elektroenergetskom sistemu isporučuju više od 20 miliona kilovat sati električne energije. Na deponijama ima oko 450 000 tona uglja što je uz redovnu proizvodnju na površinskom kopu „ Drmno“ koji je početkom novembra ispunio godišnji plan, dovoljno za stabilan rad blokova.
(Danas)

29. 11. 2011.

Rezanje podsticajnih tarifa

BRISEL - Evropske kompanije, proizvođači opreme za obnovljive izvore energije najnovije su žrtve globalnog kolapsa cena i vladinih rezanja potsticajnih tarifa (feed-in tariff – FiT), s obzirom da se zemlje EU suočavaju s velikim merama štednje zbog krize u evrozoni, piše Euractiv. Posebno su pogođeni proizvođači opreme za solarne kolektore, koji su povečali proizvodnju da bi zadovoljili veliki interes investitora, privučenih visokim subvencijama, da bi kasnije vlade upravo u tom segmentu sprovele, ili najavile najveća kresanja FiT. Cene modula ove su godine pale 40 odsto, a iduće godine očekuje se pad od narednih deset odsto. Činjenica je da industriji opreme za obnovljive izvore nije bitnije pomoglo ni nemačko odustajanje od nuklearne energije. Zapravo, analitičari i industrijski stručnjaci ocenjuju da se događa povratak konvencionalnim izvorima i uvozu energije

Povećaće se kapacitet NE „Kozloduj“

SOFIJA - Bugarska NE Kozloduj povećaće kapacitet dva aktivna reaktora za 4 odsto, na 1.100 MW pojedinačno. Njihov sadašnji kapacitet je po 1.040 MW. Proširenje kapaciteta koštaće nešto manje od  pola miliona evra po MW, odnosno ukupno 61 milion evra, što je znatno ekonomičniie od gradnje nove elektrane, tvrdi uprava Kozloduja. Prema najavama, kapacitet reaktora broj 6 će biti proširen do kraja 2013, a reaktora broj 5 tokom 2014. godine, javlja bugarski dnevnik Novinite.
U međuvremenu je Nuklearna regulatorna agencija (BNSA), objavila da je nuklearka uspešno prošla test sigurnosti. Ispitivana je otpornost na poplave, potrese, velike promene u temperaturi i oluje kod aktivnih reaktora 5 i 6 kapaciteta po 1.040 MW i kod isključenih reaktora 3 i 4 kapaciteta po 400 MW.

Rađanje “gasnog OPEC-a”

MOSKVA - Katarski emir šeik Hamad Bin Kalif al Tani otvorio je u Moskvi prvi samit Foruma zemalja izvoznica prirodnog gasa pozivom na postizanje pravedne cene tog energenta. On je ocenio 'nelogičnim' da se javlja sve veći disparitet između cena prirodnog gasa i nafte u korist nafte. Ovaj Forum, u kome su mnogi eksperti prepoznali rađanje “gasnog OPEC-a” tvrdi da nema nameru da se bavi dogovaranjem proizvodnje gasa, već za korišćenje drugih puteva poput tehničkog unapređenja proizvodnje i potrošnje gasa , zalaganja za propise koji će potsicati korišćenje gasa, promoviranje ovog energenta i njegovih ekoloških prednosti, kao i za otvaranje novih tržišta za gasnu industriju, prenosi ruski portal Oil and Gas Eurasia.

Teška nabavka struje

PODGORICA - Elektroenergetska situacija u celom regionu je krajnje kritična, a dodatno je komplikuje i zagušenje prenosnih mreža, pa se tako viškovi električne energije iz zemalja srednje Evrope mogu dopremati samo u ograničenim količinama, rekao je u intervjuu podgoričkoj Pobjedi Zoran Đukanović, direktor za operativno upravljanje EPCG. On dodaje da je pri tom, potražnja ogromna, a u takvoj situaciji sve je teže nabavljati energiju koja uz to dostiže astronomsku cenu. Za prenos energije preko pojedinih granica potrebno je između 20 i 25 €/MWh, što sve zajedno utiče da cena konstantne (band) energije trenutno dostiže i 106 €/MWh, ukazuje Đukanović. Navodi primer Albanije, „koja je ovih dana raspisala tender za uvoz 600 MW električne energije u decembru. Pri tom, nema izgleda da se situacija i u susednim zemljama poboljša, posebno ako se tome doda i činjenica da su u Republici Srpskoj već otkazani neki ugovori za uvoz električne energije, konstatovao je Đukanović.

„Treći energetski paket“ - čeka

ZAGREB –  Hrvatski koncept sprovođenja Trećeg energetskog paketa Evropske unije pretočen je u četiri zakona koje Hrvatski sabor, međutim, neće usvojiti pre novog saziva. Dotle će se o njima opet diskutovati i eventualno će biti dorađeni pre usvajanja. Ne želimo divlju liberalizaciju već ista pravila za sve na energetskom tržištu, to je pretpostavka za otvaranje tog tržišta", rekao je Darko Horvat, direktor Uprave za energetiku pri Ministarstvu privrede na 20. Forumu Hrvatskog energetskog društva, posvećenom Trećem energetskom paketu. Energetika-Net

EPCG traži poskupljenje struje

PODGORICA – Elektroprivreda Crne Gore zatražila je od Regulatorne agencije za energetiku (RAE) odobrenje za poskupljene električne energije, koje bi moglo nastupiti već 18.decembra ove godine.  Agencija, naime, u roku od 30 dana treba da usvoji odluku o novim cenama, koje će – kako pišu podgoričke Vijesti - najverovatnije biti korigovane u korist EPCG. Iz Elektroprivrede zahtev (čiji detalji za sada nisu poznati) pravdaju povećanjem troškova koje ne može kontrolisati – uvozom struje i većom nabavkom uglja od planirane. Cene električne energije za domaćinstva u Crnoj Gori su od aprila snižena  2,7 odsto, na 8,4 evro centa sa PDV-om. Većem dijelu preduzeća iz takozvane male privrede i dijelu škola i bolnica struja je značajno pojeftinila i gotovo izjednačena sa ovom koju plaćaju domaćinstva. Prema Zakonu, energetsko preduzeće može tražiti od RAE korekciju tarifa pre isteka roka za cene i tarife za tekuću godinu, ukoliko nepredviđene okolnosti dovedu do odstupanja prihoda pet odsto. To se desilo EPCG“, saopšteno je iz kompanije.
Regulatorna agencija za energetiku (RAE) tražila je u sredu od Elektroprivrede (EPCG) da joj dostavi dodatnu dokumentaciju po zahtevu za izmenu dozvoljenog prihoda, cena i tarifa.Kako prenosi Montena Fax, RAE traži da joj se u roku od dva dana dostave dodatni podaci, kako bi mogla da postupi po zahtevu za izmenu regulatorno dozvoljenog prihoda, cena i tarifa koji joj je EPCG poslala u prošli petak. Regulator traži od EPCG ugovore i račune o uvozu električne energije, kao i račune o nabavci i isporuci struje sa Elektroprivredom Srbije (EPS) po članu 18 Ugovora o dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji.

Cena struje po „naftnoj formuli“

ZAGREB – Mladen Zeljko iz Energetskog instituta Hrvoje Požar predlaže da se cene električne energije u Hrvatskoj određuju po formuli, sličnoj onoj za naftne derivate. Jedino se cene struje zbog velikog i skupog posla očitavanja više od dva miliona brojila ne bi, kao kod derivata, usklađivale svake dve nedelje, nego, na primer, svaka tri meseca. On, inače, procenjuje da bi struja i prirodni gas u Hrvatskoj trebalo da poskupe oko 15%, prenosi Vjesnik..Predsednik Hrvatskog  udruženja za gas Miljenko Šunić smatra  da je zbog loše privredne situacije teško očekivati od buduћe nove vlade poskupljenje veće od 10%. Posebno ako se ne razdvoje cene za socijalne i ostale kategorije potrošača. Prosečne cene gasa za domaćinstva u Hrvatskoj su, prema njegovim rečima, malo više od 3 kune po m3, a u EU oko 4 do 4,50 kuna po kubiku. Osim tržišnih i socijalnih razloga, do sredine 2013. Hrvatsku čeka nas još jedan razlog za poskupljenje tih energenata. Naime, u Hrvatskoj akcize, koje se plaćaju na cene naftnih derivata, ne postoje u cenama gasa i struje. Kako će ta zemlja do ulaska u EU i po tome morati da se izjednači s evropskim propisima, to će izazvati novo poskupljenje tih energenata, piše Vjesnik.

MOL hoće deset odsto slovenačkog tržišta derivata nafte

LJUBLJANA - Mađarski MOL, koji je ovogodišnjom kupovinom lanca benzinskih stanica Tuš Oil, dostigao u Sloveniji tržišni udeo od 7,2%, cilja na kontrolu 10 odsto tržišta goriva u toj državi. Najvažniji su ciljevi Ljubljana i Gorenjska, područja koja trenutno ne pokriva, rekao je potpredsednik prodaje MOL-a László Piry. MOL je u Sloveniji prisutan od 1996. godine, kako u maloprodaji, tako i u veleprodaji. MOL Slovenija, koji tu ima 37 benzinskih stanica, ostvario je prošle godine 130 miliona evra prihoda, pretežno u veleprodaja, prenosi SEEbiz.

25. 11. 2011.

Potpisan ugovor o kreditiranju EPS-a za izgradnju postrojenja za odsumporavanje

Vlada Japana odobrila je "Elektroprivredi Srbije" (EPS) zajam vredan 26 milijardi i 250 miliona dinara za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani "Nikola Tesla A" (TENT) u Obrenovcu.

Sporazum o zajmu potpisali su danas u Obrenovcu generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" (EPS) Dragomir Marković i stalni predstavnik Japanske agencije za međunarodnu saradnju (Japan International Cooperation Agency - JICA) Satoru Kurosava.

Na svečanosti su potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki potpisali i razmenili note između vlada dveju zemalja.

Kredit za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT predstavlja najveću investiciju u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji.

Japanski kredit koji će EPS dobiti biće među najpovoljnijim, pošto je kamatna stopa 0,6% godišnje, sa rokom otplate od 15 godina u koji je uključen grejs period od pet godina.

Realizacija tog projekta doprineće minimiziranju negativnih uticaja proizvodnje u termoelektranama, značajno će smanjiti emisiju sumpornih oksida i usaglasiti granične vrednosti emisije sumpor-dioksida sa standardima Evropske unije.

Potpisivanju sporazuma u Obrenovcu, prisustvovali su i predsednik opštine Obrenovac Željko Jovetić i direktor TENT-a Petar Knežević.

Kredit koji će EPS dobiti za realizaciju ekološkog projekta u obrenovačkoj termoelektrani, deo je Programa japanske vlade za materijalnu i tehničku pomoć nerazvijenim državama za njihov ekonomski i socijalni razvoj (ODA).

To je prvi takav kredit koji će vlada Japana odobriti Srbiji, a ukupna vrednost projekta je 300 mil EUR pa će preostalih 15% sredstava će obezbediti EPS.

Izgradnja postrojenja će početi do kraja 2012. godine, a trebalo bi da traje od 2,5 do tri godine.

Projekti odsumporavanja dimnih gasova su među najznačajnijim projektima koje EPS treba da realizuje u okviru približavanja standardima poslovanja u EU.

Nova hapšenja u Kolubari

Hapšenja u vezi sa zakupom mehanizacije i štetom od milion i po evra. Pored sedmorice u četvrtak uhapšenih, na krivičnoj prijavi nalazi se još devet imena U nastavku istrage na rasvetljavanju svih malverzacija u Rudarskom basenu (RB) „Kolubara“ u četvrtak je uhapšeno još sedmoro osumnjičenih. Lisice su stavljene Slavoljubu Pavloviću, direktoru „Kolubara-Građevinar“, Dušku Obradoviću i direktoru „Kolubara-Usluge“, ćerki firmi RB. Reč je o zloupotrebama „teškim“ milion i po evra sa zakupom mehanizacije od privatnih firmi.
Privedeni su i Dejan Dimitrijević, vlasnik firme „Joni komerc“, čiji je otac Vitomir, zvani Vita Gusan ranije uhpšen, Zoran Ristivojević, vlasnik preduzeća „Čakitrans“, Milorad Vojnović, vlasnik „Kačartransa“, Dragan Ivanović, vlasnik firme „Kolubara Osečanica“ i Lazar Laketa, vlasnik firme „Laketa“.
Osnovano se sumnja da su bivši čelnici „Kolubare“ formirali zavisna preduzeća „Kolubara-Građevinar“ i „Kolubara-Usluge“(ćerke firme) kako bi izbegli zakonom predviđene tendere za obavljanje određenih usluga. Ova zavisna preduzeća su, potom, angažovali mehanizaciju od privatnika i tako im omogućili, pored ostalog i falsifikovanim papirima, zaradu od milion i po evra, samo u ovom slučaju.
U četvrtak uhapšena grupa sa još devetoro ranije uhapšenih (na novoj krivičnoj prijavi je ukupno 16 imena), koju predvodi nekadašnji generalni direktor RB Dragan Tomić, sumnjiči se za zloupotrebu službenog položaja. Bivši rukovodioci „Kolubare“ su u periodu od novembra 2007. do juna 2009. angažovali mehanizaciju gorepomenutih privatnih firmi na kopovima „Kolubare“ iako praktično za to nije bilo potrebe.
Utvrđeno je da su u radnim nalozima i mesečnim izveštajima o radu mašina upisivali veći broj radnih sati, pa su tako i fakturisali nepostojeći rad za koji je naplaćeno milion i po evra. Sve je to „pokriveno“ falsifikovnaom dokumentacijom, koju su istražni organi i pronašli.
Hapšenje direktora firmi i pojedinih privatnika nikoga u Lazarevcu u četvrtak nije posebno iznenadilo. Još od trenutka kada su se iza rešetaka našli bivši i sadašnji rukovodioci Rudarskog basena „Kolubara“, očekivalo se da policija nastavi hapšenja odgovornih u lancu pronevere oko zakupa privatne mehanizacije na površinskim kopovima ovog srpskog energetskog giganta.
Među uhapšenima je i Lazar Laketa, vlasnik ovdašnjeg stovarišta i brojnih građevinskih mašina, koga mnogi smatraju najbogatijim čovekom u Lazarevcu. Za njim, po bogatstvu, doduše, ne zaostaju ranije uhapšeni Vitomir Dimitrijević i Radosav Savatijević Kene.
Savet za borbu protiv korupcije gradske opštine Lazarevac protiv sada uhapšenih direktora „ćerki“ firmi „Kolubare“ ranije je podneo krivičnu prijavu zbog sumnje u malverzacije oko rada privatnih mašina u mesnim zajednicama, koje je finansirao rudarski basen. Prema navodima Saveta, saznajemo, mućke sa naduvanim troškovima radova privatne mehanizacije po mesnim zajednicima lazarevačke, ali i susednih opština, dostižu bezmalo 20 miliona evra!
U vreme dok je generalni direktor „Kolubare“ bio ranije uhapšeni Dragan Tomić, zakup privatne mehanizacije 2007. godine koštao je oko 2,4 milijarde dinara. Sledeće, 2008. godine, cifra je skoro udvostručena - za privatne mašine „Kolubara“ je izdvojila čak 4,2 milijarde dinara!
Pre hapšenja osumnjičenih, policija je, saznajemo, pročešljala više od 10.000 raznih dokumenata u vezi sa angažovanjem privatne mehanizacije od 2004. do 2008. godine, kada je generalni direktor „Kolubare“ bio Dragan Tomić, a potom i od 2008. do 2009. godine, kada je tu funkciju obavljao Vladan Jovičić.
Početkom oktobra ove godine pored Tomića uhapšeno je 16 ljudi zbog sumnji da su oštetili to preduzeće za više od 10 miliona evra i hapšenja sprovedena su u nastavku istrage tog slučaja, potvrdio je Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radosavljević.
Visina pribavljene imovinske koristi za koju se terete Tomić i ostali kreće se od 20 miliona pa do 290 miliona dinara, a ukupan iznos pribavljene imovinske koristi za privatna preduzeća i visina štete za Kolubaru iznosi 920 miliona dinara, što je u vreme izvršenja krivičnog dela iznosilo preko 10 miliona evra.
Hapšenja direktora
Pored Tomića u oktobru je uhapšen Dragan Jovičić, koji je tu funkciju obavljao od 2008. do juna 2009, kao i pomoćnik direktora za komercijalne poslove u „Kolubari“ Radiša Vranković. Uhapšeno još sedam rukovodilaca - Radosav Milić, Vladan Radovanović, Milutin Bobić, Sveta Mirković, Milan Petrović, Živojin Jovanović i Svetolik Simić. Iza rešetaka su se tada našli i vlasnici više privatnih preduzeća Vitomir Dimitrijević, Dejan Živojinović, Nenad Živojinović, Radovan Cvetić, Goran Marojević, Vera Trifunović kao i Radoslav Savatijević Kene. Deo njih je pušten da se brani sa slobode.
Tender
Prošle godine troškovi zakupa su smanjeni i koštali su 935 miliona dinara. Lane je sproveden i tender za nabavku mehanizacije koja „Kolubari“ nedostaje, pa je posao poveren izdvojenom preduzeću „Kolubara-Građevinar“, čiji je direktor u četvrtak uhapšen.

                                                                                                            (Novosti)

 

Novi Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srpske do 2030. godine

BANJALUKA - Novi Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srpske do 2030. godine, koji je usvojila Vlada RS, uključio je potrebu reorganizacije "Elektroprivrede RS", dok je među prioritetne projekte uvrstio izgradnju hidroenergetskog sistema Srednja Drina, piše Nezavisni dnevnik. Elektroprivrede RS i Srbije i italijanska kompanija "Seci Energie" u septembru ove godine potpisale su preliminarni sporazum o uspostavljanju strateškog partnerstva radi realizacije projekta Srednja Drina putem zajedničkog ulaganja u vrednosti 870 miliona evra. Projekat predviđa izgradnju tri hidroelektrane - Dubrava, Tegare i Rogačica ukupne instalisane snage 320 megavata.

 

Koncesije za gasifikaciju
BANJALUKA - Ruska kompanija Teplogazservisprojekt Overseas zatražila je preko svoje firme kćeri GAZSERVIS RS Banja Luka od Vlade Republike Srpske koncesiju za gasifikaciju i toplifikaciju Banjaluke propan–butan gasom (TNG ili LPG), uz mogućnost toplifikacije i ostalih gradova u tom entitetu. Vrednost projekta je oko 80 miliona evra, navodi se u dokumentu Nacrt ekonomske politike Republike Srpske 2012. koji objavljuje portal Capital.ba.

 

Sumnje u naduvavanje troškova

PODGORICA – Crnogorska Državna revizorska institucija (DRI) sumnja da kompanije koje snabdevaju tržište naftom (Jugopetrol) i električnom energijom (EPCG),  naduvavajući troškove iskazuju manju dobiti i na taj način smanjuju osnovicu za oporezovanje. Među “osumnjičenima” su i mobilni operatori (Telenor, T-Mobile i M-tel). To je, kako prenose Vijesti, saopšteno u ponedeljak na godišnjoj konferenciji za novinare DRI koja je do tih sumnji došla obavljajući reviziju Završnog računa budžeta za 2010. godinu.

 

Osporavanje regulatornih propisa EU

MOSKVA – Rusija bi mogla - po prijemu u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) - da оspori pred tim telom energetske regulatorne propise EU, kojima bi se Gazpromu ograničilo pravo kontrole sopstvenih gasovoda  u Evropi. Ministarski sastanak STO bi u decembru trebalo da pozove Rusiju u ovu organizaciju, posle 18 godina bilateralnih trgovinskih pregovora Moskve sa svakom od njenih članica. „Mi smatramo da taj paket („Treći paket energetske liberalizacije“) krši naše bilateralne sporazume sa EU, rekao je za Reuters jedan ruski zvaničnik, zahtevajući da ne bude imenovan. „Mi sada analiziramo da li instrumenti STO mogu biti iskorišćeni da zaštite naše interese“, dodao je on. Reuters potseća da je ruski premijer Vladimir Putin okarakterisao pomenuti regulatorni paket kao „pljačku“. Pojedini ruski energetski analitičari smatraju da bi Rusija mogla da postigne kompromis sa EU, kojim bi se obezbedio odgovarajući pristup trećih strana Gazpromovoj gasovodnoj infrastrukturi, bez zadiranja u prava rukovođenja tim sistemima.

 

Kritikovanje „Trećeg energetskog paketa“

LONDON - Nemačka kompanija Wintershall, partner Gazproma u nekim poslovima proizvodnje nafte, kao i u projektima gasovoda Severni tok i Južni tok, kritikovala je “treći energetski paket” Evropske unije, koji zahteva razdvajanje poslova proizvodnje i transprta prirodnog gasa, kao i otvaranje pristupa gasovodima trećim stranama. Izvršni direktor nemačke kompanije za poslove istraživanja i proizvodnje, Martin Bachmann, rekao je za Argus da ta regulativa ne ide u susret rastućim EU potrebama za gasom, posebno kao suplement obnovljivim izvorima i neophodnosti Nemačke da nadomesti energiju koju je dobija iz odlazećih nuklearki. “Mi smo sa ovom regulativom vrlo blizu, ili smo već na mestu gde zarada koju ostvarujete na gasovodima nije više uopšte privlačna za kompaniju poput naše”, konstatovao je on. Argus potseća da je izjava Bachmann-a  u skladu sa gledanjima ruskih zvaničnika, koji su oštro kritikovali regulatorne namere EU. Iz Gazproma je rečeno da ta kompanija, zbog pomenutih pravila, nema nameru da koristi gasovod Severni tok punim kapacitetom.

 

E.On tužio Nemačku

BERLIN - Nemački energetski div E.ON tužio je državu zbog odluke da se ubrza planirano napuštanje nuklearne energije u toj zemlji, smatrajući da su mu vlasnička prava ugrožena, pa traži kompenzaciju (Bilten od 04/11/11) . E.ON je tako postao prvi proizvođač (pored ostalog i) nuklearne energije koji je potegao tužbu protiv države, a analitičari procenjuju da bi se ukupni kompenzacioni zahtevi energetskih kompanija mogli popeti na čak 15 milijardi evra. E.ON-ov portparol je kazao da će kompanija u ovom slučaju tražiti “jednocifenu odštetu u milijardama evra”. Vlada je odbila da komentiše tužbu. Sada se čeka potez ostalih operatera nuklearnih elektrana - RWE-a i Vattenfall-a, prenosi DPA.

 

23. 11. 2011.

Jevtiniji ruski gas za Belorusiju

Rusija se odlučila za kardinalne ustupke Belorusiji po pitanju cene gasa, tako da bi 2012. ovaj energent za Minsk mogao da bude dvostruko jeftiniji nego sada, a 2013. cene bi se izjednačile sa cenama za ruske potrošače.
Cena gasa za Belorusiju je sada vezana za naftne kotacije i stalno raste, s tim što je trostruko veća od cene na ruskom tržištu, piše ruski poslovni dnevnik “Vedomosti”.
Kao moguća cena za iduću godinu pominje se nešto iznad 150 dolara za hiljadu kubnih metara u poređenju sa sadašnjih 300 dolara.
Prognozirana prosečna cena ruskog Gasproma za Rusiju je za 2012. godinu oko 99 dolara bez PDV, a za narednu 106-107 dolara. U Srbiji sada hiljadu kubika saje 500 dolara (napomena EP)!
Cena će biti bliska ruskoj, potvrdio je za dnevnik predstavnik ruske vlade uz napomenu da će se od 2013. godine na cenu dodavati troškovi Gasproma za prenos, skladištenje i prodaju.
Paket dokumenata o razvoju saradnje na sektoru gasa, isporukama od 2012. i kupoprodajni ugovor za 50 odsto Beltransgasa, ruski holding i Belorusija će potpisati 25. novembra, rekao je za novinare potpredsednik upravnog odbora Gasrpoma Valerij Golubjev.
Popust na cenu gasa je “direktna pomoć i podrška, ali nije baš poklon” rekao je ranije ruski premijer Vladimir Putin, uz napomenu da su ruske kompanije dobijanjem širih mogućnosti poslovanja na beloruskom tržištu spremne na ustupke beloruskim partnerima.

Gasne elektrane pre Južnog toka

Izmene trase gasovoda Južni tok preko Srbije neće biti, što znači da će cevi u Srbiju ući kod Zaječara i izaći ili kod Horgoša ili kod Bačkog Brega, potvrdio je juče za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, istakavši da je to još jednom rečeno u nastavku razgovora s Aleksejem Milerom, predsednikom Izvršnog odbora „Gasproma”, koji je pre dva dana posetio Beograd.
Jedino će biti skraćeni rokovi za rešavanje pitanja eksproprijacije zemljišta kuda gasovod Južni tok treba da prođe, kao i pitanje ekologije, za koje dokumenti treba da budu završeni do polovine 2012. godine, kaže Bajatović.
„Srbijagasu” je juče stigao i memorandum Gasprom banke, koja bi uskoro i zvanično trebalo da počne da posluje u Srbiji, objašnjava on i dodaje da su juče predstavnici „Srbijagasa” nastavili razgovore o tehničkim pitanjima s predstavnicima „Gasproma” o gradnji Južnog toka, kojim bi gas trebalo da poteče od ruske luke Novorosijska.
Odstupanja od studije izvodljivosti za gasovod Južni tok, koju je „Srbijagas” prvi predao „Gaspromu”, neće biti, kaže prvi čovek „Srbijagasa” i objašnjava da je tokom razgovora s Milerom potvrđeno i da će kapacitet gasovoda preko Srbije biti najmanje 36 milijardi kubika gasa, a na trasi će se naći i dve kompresorske stanice. Preostaje još da se u najskorije vreme registruje firma koja će se baviti gradnjom gasovoda Južni tok u Srbiji.
Posetu Milera, Bajatović je juče ocenio kao još jednu potvrdu „Gasproma” da ozbiljno namerava da u Srbiji realizuje sve ono što je predviđeno Međudržavnim sporazumom, a dokaz toga je i završetak gradnje prve faze podzemnog skladišta Banatski dvor, prvog objekta u okviru realizacije gasovoda Južni tok.
Upitan da li bi gradnja gasnih elektrana u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Nišu (vrednost investicija s Južnim tokom oko pet milijardi evra) mogla da startuje i pre nego što počne gradnja ovog gasovoda, Bajatović odgovara potvrdno i kaže da bi se završetak gradnje elektrana poklopio s 2015. godinom (za gradnju jedne gasne elektrane potrebno oko tri godine), kada se očekuje da prvi gas poteče Južnim tokom.
Dve gasne elektrane bi, pojasnio je Bajatović, mogle odmah da počnu da se grade, budući da postoje tehnički uslovi za transport gasa, pa bi tako posle završetka gradnje dvosmernog gasovoda Gospođinci – Banatski dvor, elektrana u Novom Sadu odmah mogla da počne da radi, a uslova za to ima i u Beogradu.
Niš bi morao još da pričeka s početkom gradnje gasne elektrane, jer nema dovoljno transportnih kapaciteta. Gradnjom ovih gasnih elektrana, stepen iskorišćenosti toplotne energije bio bi maksimalan, a iz gasa bi se dobijala struja koju bi Srbija mogla i da izvozi. S obzirom na to da je reč o vrlo unosnom poslu, Vlada, EPS i „Srbijagas” bi trebalo ozbiljno da dogovore način investiranja.
– Kao što se NIS regionalno širi i hoće da proširi svoju delatnost i na proizvodnju struje, iste namere ima i „Srbijagas”, kaže prvi čovek „Srbijagasa”.
Kako se saznaje, Miler se u nastavku razgovora pre dva dana susreo s Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske, kako bi utanačili detalje oko prolaska kraka gasovoda Južni tok preko teritorije RS.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, potvrđuje da gradnja gasnih elektrana može da počne i pre završetka gradnje Južnog toka, jer industrija ne radi u meri u kojoj je ranije radila, tako da ima dovoljno gasa i za gasne elektrane.
Pozivajući se na studiju EPS-a, gradnja elektrana kogenerativnog tipa (proizvodnja struje i toplotne energije) bila bi moguća u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Nišu, Subotici i Sremskoj Mitrovici, kaže Vuletić.
Kada se struja dobija iz uglja, stepen iskorišćenosti je oko 25 odsto, dok bi proizvodnjom struje u termoelektranama sa parno-gasnim ciklusom stepen iskorišćenosti bio 80 odsto i tada je proizvodnja struje iz gasa rentabilna. Upravo je to navelo Nemačku da gradi Severni tok i proizvodi struju iz gasa.
Gradnja gasnih elektrana u Srbiji će imati smisla kada se bude uspostavio paritet cena energenata i kada struja za domaćinstva ne bude jeftinija od grejanja na gas, zaključuje Vuletić.                                                         

  (Politika)

 

Kako napustiti sistem centralnog grejanja

Odjavljivanje sa sistema centralnog grejanja u Srbiji za mnoga domaćinstva je - neizvodljivo. Dok vlasnici kuća, uz podnošenje zahteva i plaćanja taksi, tek nešto lakše mogu da isključe svoje radijatore, gazdama stanova potrebne su još i komplikovane tehničke mogućnosti i saglasnost cele zgrade.
Zbog poskupljenja mazuta i gasa, cena grejanja iz toplana u većini gradova Srbije povećana je ove zime za sedam do deset odsto. Zato mnoga domaćinstva računaju da bi zagrevanje kuća i stanova plaćali manje da se greju na struju, drva ili ugalj, nego preko daljinskih sistema. Ali najveći problem imaju vlasnici stanova, jer za njih je isključenje često - nemoguće.
Kako objašnjavaju u „Beogradskim elektranama“, posle podnetog zahteva, njihove stručne službe procenjuju da li ima tehničkih mogućnosti za isključenje, a da se pritom ne ugrozi snabdevanje ostalih korisnika. Ako šansa postoji, ekipe izlaze na teren i podnosioca zahteva isključuju sa mreže.
- Tehničke mogućnosti podrazumevaju da postoji zajednička stepenišna vertikala na koju je svaki stan pojedinačno priključen - kažu u ovom preduzeću. - Tada je moguće isključiti stan, ako su se pritom saglasili Skupština stanara i vlasnici okolnih stanova. Ako vertikale prolaze kroz stambene jedinice, a ne postoji mogućnost premeštanja, jer toplotom snabdevaju ostale stanove, tada nema mogućnosti za isključenje. Ova usluga se, kao i ponovno priključenje, plaća po obračunu.
Prema analizi „Beogradskih elektrana“, zahteve za isključenje najčešće podnose vlasnici poslovnog prostora, kada ne koriste lokal i nemaju zakupce, dok gazdi stanova ima znatno manje.
U užičkoj „Toploti“, koja greje oko 6.000 domaćinstava i preduzeća, navode da korisnici koji žive u kućama mogu bez problema da se odjave sa sistema centralnog grejanja.
- U zgradama je to takođe moguće, uz saglasnost ostalih stanara - kaže Zoran Šibalić, direktor „Toplote“. - Saglasnost je potrebna, jer još uvek nemamo sistem naplate po utrošku energije za svaki stan.
Niška „Gradska toplana“, takođe, isključuje korisnike samo ako imaju ranije rešenje o odobrenju za priključak, ispunjavaju tehničke mogućnosti i pribave pisanu saglasnost svih stanara zgrade.
Neplaćanje obaveza
Teška procedura za odjavljivanje korisnika predstavalja problem i za same toplane. Jer, domaćinstva ili preduzeća koja ne plaćaju račune ne mogu da isključe sa distributivne mreže.                                                                                                                                                                                                           (Novosti)

Pregovori A2A i EPCG

PODGORICA - Pravni tim priprema nacrt teksta pregovora u skladu sa memorandumom o razumevanju Vlade Crne Gore i italijanske kompanije A2A, koji će potpisnici usaglašavati, saopšteno je podgoričkim Vijestima iz Vladinog tima za pregovore. Očekuje se da će pregovarački proces o Elektroprivredi Crne Gore biti završen do kraja decembra. Memorandum predviđa da, ukoliko se ne usaglase izmene i dopune ugovora za EPCG, važi onaj potpisan u trećem kvartalu 2009. godine. List navodi da se aneksom dogovaraju povoljniji uslovi za italijansku kompaniju. Umesto dvadeset investicionih indikatora, od kojih je najvažniji pofit od ukupno 300 miliona evra za pet godina, rad partnera će se kraja 2014. ocenjivati kroz sedam indikatora. Ukoliko se A2A predomislio i ne želi da odustane od mogućnosti da dođe do većinskog gazdovanja Elektroprivredom, zbog očekivanja da će dobiti poskupljenje struje, jasno je da samo treba da ne ispoštuje dogovoreni rok za izmene ugovora, konstatuje list. A2A je zahtevao reviziju ugovora, uvidevši da neće ispuniti zadate obaveze preko kojih bi imao mogućnost da dobije većinsko vlasništvo u EPCG., potsećaju Vijesti

Etinger: Veća dobit BiH od izvoza struje

SARAJEVO – “BiH bi, kao jedini značajan izvoznik električne energije u regionu, mogla ostvarivati veću dobit, uz bolju koordinaciju ukupne energetske politike, koja bi radila na privlačenju investitora iz privatnog sektora, istakao je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger u poruci učesnicima četvrtog godišnjeg sastanka Pododbora za energetiku Evropske unije /EU/ i BiH u Sarajevu. On je dodao da to podrazumeva da je potrebna energetska strategija na nivou BiH, koja bi omogućila bolje domaće i regionalno planiranje i dugoročni razvoj energetske politike. “Jedini uslov je efektivna i efikasna koordinacija između dva entiteta, zajedno sa nivoom BiH, kako bi se izbjeglo preklapanje i nedosledno planiranje”, istakao je Etinger. Energetika.ba.

Gubitak hrvatskog “Dalekovoda”

ZAGREB – Hrvatska kompanija Dalekovod je objavila gubitak od 111 miliona kuna u prva tri tromesečja 2011, odnosno u periodu od 1.januara do 30.septembra ove godine. Pritom je naglašeno da je glavni 'krivac' za loše poslovne rezultate, 'značajno smanjenje obima poslovanja na domicilnom tržištu koje je prvenstveno izazvano prolongacijom ili otkazivanjem većine domaćih tendera na kojima se firma pojavljuje. Energetika-Net

22. 11. 2011.

Boris Tadić i Aleksej Miler prisustvovali puštanju u rad podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru

Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler prisustvovali su 21. novembra zvaničnom puštanju u rad podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, u koje je investirano oko 30 miliona evra. Tom prilikom Tadić je naglasio da je i to potvrda ispravnosti odluke o strateškom partnerstvu s Gaspromom i da Srbija ima potencijal da postane važno energetsko čvorište u jugoistočnoj Evropi.
Po njegovim rečima, postojanje kapaciteta za skladištenje energenata izuzetno je važno jer se time izbegavaju problemi s kojima se Srbija suočila pre nekoliko godina, kada su zbog blokade isporuke ruskog gasa,  privreda i domaćinstva pretrpeli veliku štetu.
Upitan da li će jedan od kraka Južniog toka proći preko Republike Srpske, Tadić je rekao da će, kada se bude gradio gasovod kroz Srbiju, jedan krak ići ka Republici Srpskoj. 
Po rečima Alekseja Milera, izgradnja gasovoda Južni tok, od Rusije preko Bugarske i Srbije ka Zapadnoj Evropi, počeće 2013. godine, a završetak se očekuje do kraja 2015.
„Puštanjem u rad Podzemnog skladišta Banatski Dvor  može se reći da je prvi objekat Južnog toka počeo da radi. Uz obezbeđenje sigurne isporuke gasa i stabilnosti snabdevanja tržišta Srbije, ovo podzemno skladište jača status Srbije kao tranzitne zemlje“, rekao je Miler.
Međutim, trebalo bi naglasiti da, sam čin puštanja u rad ovog skladišta gasa, nije osnovni povod Milerovog boravka u Srbiji. On je ovom prilikom potvrdio da će 22. novembra s predsednikom Tadićem razgovarati o mnogim energetskim temama, među kojima su i investicije u izgradnju elektrana na gas i naglasio da je Gasprom spreman da učestvuje i pregovara o direktnim isporukama gasa tim elektranama po povoljnim cenama. Takođe, Miler je naglasio da su u toku pregovori o dugoročnoj isporuci ruskog gasa Srbiji, o čemu se potpisivanje ugovora očekuje do kraja ove godine, a juče je potpisan memorandum o isporukama prirodnog gasa iz Rusije u Srbiju.
Prvi čovek Gasproma, nagovestio je mogućnost pojeftinjenja gasa u prvom kvartalu 2012. godine sa sadašnjih 500 dolara za hiljadu metara kubnih, ali nije precizirao koliko će taj energent pojeftiniti. On je samo podsetio da se sada cena gasa obračunava devetomesečno po složenoj formuli, koja prati kretanje cena nafte na svetskom tržištu.
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je ukazao na to da će, ukoliko budu realizovane investicije u eneregetici o kojima će razgovarati predstavnici Srbije i Gasproma, biti ugovoreni poslovi u vrednosti od pet milijardi evra. Reč je o ulaganjima u gasovod Južni tok, izgradnji nekoliko elektrana na gas, kao i izgradnji još jednog skladišta gasa u Itebeju.  
Posle ceremonije otvaranja skladišta u Banatskom Dvoru (kapaciteta 450 miliona kubnih metara gasa) , Aleksej Miler je u Rafineriji nafte u Pančevu pustio u rad novu komandnu salu iz koje će se upravljati svim postrojenjima rafinerije. Ova sala je deo modernizacije pančevačke rafinerije, u šta će Naftna industrija Srbije investirati oko 550 miliona evra. Modernizacija će biti završena u trećem kvartalu 2012. godine, kada će biti moguće proizvesti 4,8 miliona tona naftnih derivata godišnje i proizvoditi gorivo evropskog kvaliteta. Takođe, ukazali su generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko i Aleksej Miler, modernizacija će omogućiti da se u 2014. godini iz Srbije izvezu derivati u vrednosti većoj od milijardu evra.

E.P.

 

U 2012. godini u Srbiji će najviše ulagati Kinezi

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji sa privrednom delegacijom Srbije u kojoj su predstavnici Elektroprivrede Srbije i Telekoma boravi u poseti kineskoj provinciji Guandong izjavio je 21. novembra da je realno očekivati da 2012. godine Kina bude najveći investitor u Srbiji.
Šef srpske diplomatije podsetio je da je prošlog meseca EPS potpisao Protokol o saradnji sa konzorcijumom kineskih kompanija u izgradnji termoelektrane "Nikola Tesla" B3 i realizaciji energetskih projekata čija je ukupna investiciona vrednost dve milijarde evra.
Navodeći da su u toku pripreme za početak ovog projekta, Jeremić je istakao da će to biti "prva kineska investicija te vrste u Evropi", koja je u Kini izazvala veliko interesovanje.
"Ona je otvorila vrata za nove investicije u Srbiju i privredna delegacija koju sam predvodio u Kini, imala je razgovore oko ulaganja u oblast proizvodnje telekomunikacione opreme i drugih visokih tehnologija. Ovo je potencijalno izuzetno velika investicija. Očekujemo da bi pregovore o tome naši stručni timovi mogli da završe već do kraja godine", kazao je Jeremić.

T.E.

 

Opasna geomagnetna oluja

HJUSTON - NASA je zabeležila jednu od najvećih solarnih oluja u ovom ciklusu koju je izazvala ogromna Sunčeva pega nazvana Bad Boy. Loša vest je da bi sledeća geomagnetna oluja usmerena prema našoj planeti mogla izazvati ozbiljne štete na satelitima i sistemima snabdevanja električnom energijom. Naučnici iz NASE nastavljaju da aktivno prate ovo područje. Naučnici upozoravaju da poseban problem pretstavlja činjenica da se u ovakvim slučajevima znak za alarm može dati tek dva dana, a nekada samo par sati unapred. Spaceweather.com

 

Enel instalira “pametnu mrežu”

RIM - Italijanska energetska kompanija Enel počela je instalisanje jedne od prvih „pametnih mreža“ u Evropi u pilot-projektu u mestu Isernia u srednjoj Italiji. Projekat vredan 14 miliona dolara, omogućiće optimalno regulisanje dvosmernog toka električne energije od obnovljivih izvora do niskonaponske i srednjonaponske mreže. U projekat će biti uključeno i skladištenje energije uz korišćenje sistema nemačkog Siemensa koji se zasniva na litijum-jonskim baterijama za moduliranje toka struje, kao i postavljanje 8.000 „pametnih brojila“ za kontrolu potrošnje u domaćinstvima, javlja novinska agencija UPI.

 

Ušteda 3,5 milijardi kWh električne energije

SOFIJA - Bugarska je premašila ciljeve za 2010. godinu u vezi razvoja i primene obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, izjavio je ministar privrede, energetike i turizma Trajčo Trajkov. Bugarska je lane uštedela 3.549 GWh energije zbog primene programa energetske efikasnosti, što je za 1.000 GWh više od planiranih 3%. Iz obnovljivih izvora je proizvedeno 5.509 GWh ili 15% ukupne potrošnje energije dok je bilo planirano da 'zelena energija' dostigne udeo od 11%, javlja bugarski dnevnik Novinite.

 

Profit ČEZ-a manji 78 odsto

PRAG - Neto profit češkog proizvođača električne energije ČEZ pao je 78 odsto, na 2,48 milijardi kruna ($135.9 miliona) u trećem kvartalu, što je znatno manje od očekivanja na tržištu. Iz kompanije objašnjavaju da je jedan od ključnih razloga precenjivanje za 1,8 mlrd.kruna jedne opcije vezane za udeo u mađarskoj naftnoj kompaniji MOL. Drugi razlozi su posledice novog poreza na dozvole za emisije CO2, kao i gubici vezani za dolarske pozajmice za poslove u Turskoj. Analitičari su očekivali neto profit bude 7,41 mlrd.kruna, prema 11,36 milijardi zarade u istom razdoblju 2010.godine. Reuters

E.On AG profitirao 196 miliona evra

FRANKFURT – Nemačka gasna i elektroenergetska kompanija E.On AG saopštila je da je uvećala profit u trećem kvartalu, uprkos posledica zatvaranja nuklearki u toj zemlji i novog poreza na goriva. Njen neto profit iznosio je 196 miliona evra, naspram gubitku od 388 miliona evra u istom periodu 2010. Vrednost ukupnih prodaja porasla je 24%, na bezmalo 25 milijardi evra, saopšteno
je iz kompanije i najavljena isplata dividende od po jedan evro po akciji. Kompanija u saopštenju od srede navodi da jerast profita posledica poslovanja u sektoru obnovljivih izvora, kao i u proizvodnji prirodnog gasa i elektroenergetskim poslovima u Rusiji. Associated Press

Sukob Izraela  Irana znatno bi podigao cene nafte

VAŠINGTON – Barel naftemogao bi dostići nikad zabeleženu visinu od 175 dolara u slučaju napada Izraela na Iran i  posledičnog zatvaranja  Hormuškog tesnaca, pokazuje nova stručna analiza, koju piše Oil and Gas Journal. Vašingtonska konsultantska grupacija Rapidan izračunala je da bi cene nafte skočile za 23% u prvim satima posle napada. Čelnik Rapidan-a Robert Mek Neli (McNally), koji je od 2001-03. bio savetnik Bele kuće za pitanja nafte, rekao je da među zvaničnicima u Vašingtonu raste bojazan  da bi se izraelski lideri mogli odlučiti na jednostranu vojnu akciju protiv Irana.
Hormuški tesnac,  ima strateški značaj u činjenici da kroz ovaj morski prolaz između Omana i Irana tankerima dnevno ide od 20 do 40% svetskog snabdevanjеа sirovom naftom. Dnevno u proseku oko 13 tankera sa oko 15,5 miliona barela (2.460.000 m3) sirove nafte prođu ovim tesnacom. (Podaci iz 2009.)

18. 11. 2011.

Pregovori A2A i EPCG

PODGORICA - Pravni tim priprema nacrt teksta pregovora u skladu sa memorandumom o razumevanju Vlade Crne Gore i italijanske kompanije A2A, koji će potpisnici usaglašavati, saopšteno je podgoričkim Vijestima iz Vladinog tima za pregovore. Očekuje se da će pregovarački proces o Elektroprivredi Crne Gore biti završen do kraja decembra. Memorandum predviđa da, ukoliko se ne usaglase izmene i dopune ugovora za EPCG, važi onaj potpisan u trećem kvartalu 2009. godine. List navodi da se aneksom dogovaraju povoljniji uslovi za italijansku kompaniju. Umesto dvadeset investicionih indikatora, od kojih je najvažniji pofit od ukupno 300 miliona evra za pet godina, rad partnera će se kraja 2014. ocenjivati kroz sedam indikatora. Ukoliko se A2A predomislio i ne želi da odustane od mogućnosti da dođe do većinskog gazdovanja Elektroprivredom, zbog očekivanja da će dobiti poskupljenje struje, jasno je da samo treba da ne ispoštuje dogovoreni rok za izmene ugovora, konstatuje list. A2A je zahtevao reviziju ugovora, uvidevši da neće ispuniti zadate obaveze preko kojih bi imao mogućnost da dobije većinsko vlasništvo u EPCG, potsećaju Vijesti

Etinger o energetskoj politici B i H

SARAJEVO – “BiH bi, kao jedini značajan izvoznik električne energije u regionu, mogla ostvarivati veću dobit, uz bolju koordinaciju ukupne energetske politike, koja bi radila na privlačenju investitora iz privatnog sektora2, istakao je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger u poruci učesnicima četvrtog godišnjeg sastanka Pododbora za energetiku Evropske unije /EU/ i BiH u Sarajevu. On je dodao da to podrazumeva da je potrebna energetska strategija na nivou BiH, koja bi omogućila bolje domaće i regionalno planiranje i dugoročni razvoj energetske politike. “Jedini uslov je efektivna i efikasna koordinacija između dva entiteta, zajedno sa nivoom BiH, kako bi se izbjeglo preklapanje i nedosledno planiranje”, istakao je Etinger. Energetika.ba.

“Dalekovod” u gubicima

ZAGREB – Hrvatska kompanija Dalekovod je objavila gubitak od 111 miliona kuna u prva tri tromesečja 2011, odnosno u periodu od 1.januara do 30.septembra ove godine. Pritom je naglašeno da je glavni 'krivac' za loše poslovne rezultate, 'značajno smanjenje obima poslovanja na domicilnom tržištu koje je prvenstveno izazvano prolongacijom ili otkazivanjem većine domaćih tendera na kojima se firma pojavljuje. Energetika-Net

Reorganizacija ERS

BANJALUKA - Novi Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srpske do 2030. godine, koji je usvojila Vlada RS, uključio je potrebu reorganizacije "Elektroprivrede RS", dok je među prioritetne projekte uvrstio izgradnju hidroenergetskog sistema Srednja Drina, piše Nezavisni dnevnik. Elektroprivrede RS i Srbije i italijanska kompanija "Seci Energie" u septembru ove godine potpisale su preliminarni sporazum o uspostavljanju strateškog partnerstva radi realizacije projekta Srednja Drina putem zajedničkog ulaganja u vrednosti 870 miliona evra. Projekat predviđa izgradnju tri hidroelektrane - Dubrava, Tegare i Rogačica ukupne instalisane snage 320 megavata.

Sumnja u naduvavanje troškova

PODGORICA – Crnogorska Državna revizorska institucija (DRI) sumnja da kompanije koje snabdevaju tržište naftom (Jugopetrol) i električnom energijom (EPCG),  naduvavajući troškove iskazuju manju dobiti i na taj način smanjuju osnovicu za oporezovanje. Među “osumnjičenima” su i mobilni operatori (Telenor, T-Mobile i M-tel). To je, kako prenose Vijesti, saopšteno u 15. novembra, na godišnjoj konferenciji za novinare DRI koja je do tih sumnji došla obavljajući reviziju Završnog računa budžeta za 2010. godinu.

17. 11. 2011.

Etika na prvom mestu

Nova funkcija Interne revizije i kontrole poslovnog sistema EPS-a nadziraće sve aspekte poslovanja u JP EPS i 12 privrednih društava u okviru kompanije

(Beograd, 16. novembar 2011.) Uvođenjem nove funkcije Interne revizije i kontrole poslovnog sistema u sam vrh kompanije, Elektroprivreda Srbije  potvrđuje da u svom radu promoviše etičko i transparentno poslovanje, kao i antikorupcijski način rada. U pismu Dragomira Markovića, generalnog direktora EPS-a, i Nikole Litvinenka, direktora za internu reviziju i kontrolu poslovnog sistema EPS-a, koje je upućeno poslovnim partnerima i kupcima električne energije, ističe se da će nova funkcija u EPS-u nadzirati sve aspekte poslovanja, kao i svih 12 privrednih društava u okviru kompanije.
Zadaci nove funkcije Interne kontrole i revizije proizilaze iz strogo definisanih procedura kojima se promovišu i afirmišu svi aspekti etičkog poslovanja unutar kompanije, a koji podrazumevaju transparentnost, stručnost, društvenu odgovornost, depolitizaciju, primenu najboljih praksi i blagovremeno i istinito izveštavanje nadležnih struktura i javnosti. Uvođenje ove funkcije ima za cilj poboljšanje rada preduzeća i preventivno delovanje kroz prepoznavanje rizika poslovanja i usvajanje najkvalitetnijih procedura. Funkcija Interne revizije i kontrole poslovnog sistema novina je u poslovanju javnih preduzeća i jedan je od koraka ka približavanju standardima Evropske unije.
Pismo upućeno poslovnim partnerima i kupcima električne energije objavljeno je i na sajtu EPS-a, na adresi www.eps.rs.

KRAĐA DIJAGONALA NA DALEKOVODIMA VISOKOG NAPONA NA NOVOM BEOGRADU

Sa nekoliko dalekovodnih stubova na tri dalekovodna pravca naponskog nivo 220 i 110 kV u vlasništvu JP Elektromreža Srbije na teritoriji opštine Novi Beograd ukradeni su metalni profili (dijagonale) različitih dimenzija, čime se direktno ugrožava stabilnost rada sisitema i snabdevanje potrošača u Beogradu električnom energijom.

Krađa dijagonala je uočena 16. novembra. Dijagonale su skinute sa stubova koji napajaju upravo rekonstruisanu Trafostanicu 220/110/35 kV Beograd 5 , koja je vitalno značajna za sigurno i pouzdano snabdevanje potrošača el.energijom na području opština Novi Beograd i Zemun.

Ekipa JP EMS se trenutno nalazi na terenu i vrši detaljan pregled trase stubova dalekovoda, nakon čega će izveštaj biti prosleđeni MUP-u Srbije.

Ovo još jedna u nizu krađa elektroenergetske opreme koje se dešavaju na celoj teritoriji republike Srbije. Ističemo da je korist koju kradljivci mogu ostvariti ovakvim akcijama nesrazmerno mala u odnosu na ogromne štete koju prouzrokuju ovakvim delovanjem, i da se to nikako ne može posmatrati kao običan vid krađe, jer su posledice ovakvog čina uperene protiv opšte sigurnosti građana i stabilnosti rada elektroenergetskog siistema Republike Srbije.

Zašto se tek sada pokreće pitanje enormno skupog tranzita gasa kroz Mađarsku

Srbija traži da bude smanjena cena tranzita ruskog gasa kroz Mađarsku, jer je ona šest puta veća za Srbiju nego za bilo koju drugu zemlju u okruženju! Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, koji je i  ranije je izražavao negodovanja zbog enormno visoke cene tranzita gasa, 15.novembra je  izjavio  da bi u narednih mesec i po dana moralo da se to reši pitanje, jer cene tranzita gasa preko Mađarske sada iznosi oko 30 dolara za hiljadu kubnih metara.
“Ako se u naredne tri do četiri sedmice ovo pitanje, o kome se već razgovara s Mađarima, ne bi rešilo na obostranu korist, Srbijagas će biti prinuđen da pomoć potraži na Međunarodnom sudu pravde u Strazburu, jer nema osnova da se transport preko ove susedne zemlje već  dugo godina Srbiji naplaćuje po enormno visokim cenama”, rekao je Bajatović i dodao da bi uspešnim završetkom razgovora s Mađarskom cena gasa za krajnjeg potrošača bila niža.
On je napomenuo da bi šef ruskog “Gasproma” Aleksej Miler trebalo da uskoro dođe u Beograd gde će sa zvaničnicima razgovarati o gradnji gasovoda Južni tok, kao i o podzemnom skladištu gasa Banatski dvor, kao i o gradnji gasnih elektrana. Milerova poseta biće iskorišćena i za zaključivanje dugoročnog ugovora kojim će se ponovo izbeći plaćanje penala Gaspromu, ukoliko se dogodi da Srbija ne povuče najavljene količine gasa. Bajatović dodaje da će se u razgovoru sa Milerom pokušati dogovoriti da se cena gasa ubuduće određuje nešto drugačije, što bi moglo dovesti do pojeftinjenja ovog energenta.
Cena gasa u Srbiji, kako je najavljeno do kraja godine trebalo bi da dostigne i 500 dolara za hiljadu kubnih metara, o čemu smo već pisali i ona je razlog za naglo smanjenje broja korisnika. Iako je gas stigao do novih naselja u blizini Niša, broj priključaka na gasovodnu mrežu u Srbiji nije se povećao, več je u ovoj godini opao za oko 1.400 korisnika. Izvesno je da će i mnogi potrošači, iako nisu odjavili gasni priključak, prestati da koriste gas zbog previsoke cene i preći na grejanje najvećim delom električnom energijom.

E.P.

 

Velika odšteta E.ON-a bugarskom penzioneru

SOFIJA – Jedan bugarski penzioner dobio je rekordnu otštetu od nemačkog elektroenergetskog kolosa E.ON, jer je sud u mestu Košov, na severoistoku Bugarske utvrdio da Ivan Petrov (66) nije odgovoran za njegovog neispravnost
brojila za struju, pošto je ono vlasništvo kompanije. Bugarska podfirma E.ON-a, koja je snabdevač strujom u ovom delu zemlje, utvrdila je neispravnost brojila i odrezala Petrovu kaznu od 1.800 leva. Petrov je međutim odbio da plati kaznu, uz argument da je brojilo postavljeno van kuće, te da on nije odgovoran za njegovo stanje. Lokalni sud je, posle tri godine parničenja, ocenio da je potraživanje E.ONa bez osnova, pošto je brojilo u njenom vlasništvu, pa je distributeru naloženo da familiji Petrov isplati odštetu od 24.150 leva (12.100 evra). Novinite

Podsticajne cene na sudu

BOSTON - Podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora doneće potrošačima struje u Masačusecu povećanje računa za struju u naredne četiri godine od sedam odsto, saopštila je državna tužiteljka te američke države Martha Coakley u raportu zakonodavnom komitetu. Naime, troškovi implementiranja “Zelenog zakona”, posredstvom plaćanja podsticajnih tarifa
proizvođačima obnovljive energije, premašiće u tom periodu četiri milijarde dolara, što prevedeno na račune potrošača donosi pomenuti rast. Ona je napomenula da su cene električne energije u masačusecu več među najvišima u SAD. AP

14. 11. 2011.

Rezultati Gasproma iznenadili analitičare

Evropi i drugim zemljama ove godine isporučeno je 86,6 milijardi kubika gasa što je za oko 13 odsto više nego u istom periodu lane
 Ruski gasni gigant Gasprom nastavlja da podstiče globalnu potražnju za gasom kao čistim, pouzdanim i sigurnim izvorom energije i energentom budućnosti. Ukupan obim izvoza u Srbiju u 2010. godini iznosio je 2,1 milijardi kubika, dok je u Evropu u 2010. godini isporučeno 148 milijardi kubnih metara, s tim što se  predviđa rast do 165 milijardi kubika do kraja ove godine, potvrđujuju iz Gasproma.
Rezultati drugog tromesečja su premašili očekivanja analitičara. Ukupna prodaja gasa povećana je za 37 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine. Do ovoga je došlo uprkos sezonskom padu u drugom tromesečju, odnosno u proleće i leto, kad je potreba za gasom umanjena.
Imajući sve ovo u vidu jasno je da je Gasproma i dalje glavni i pouzdan snabdevač gasa na svetskim tržištima.
Mnoge od vodećih svetskih energetskih kompanija se sve više okreću prirodnom gasu i sve više udaljavaju od nafte. Ovo je delimično zbog sve veće globalne potražnje za prirodnim gasom kao gorivom za dobijanje energije.
Gasprom se pokazao kao snažna kompanija u poređenju sa svojom konkurencijom na međunarodnom nivou i ima veoma snažnu poziciju u međunarodnoj industriji gasa.
Kapitalni troškovi se u potpunosti uvećavaju u skladu sa širim opsegom poslovanja. Finansijski rezultati pokazuju da je za prvu polovinu 2011. godine   profit pre plaćanja poreza povećan za 52 procenta u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je smanjenje neto duga oko 17 odsto.
Ukupna prodaja gasa povećana je sa 258,6 na 287,6 milijardi kubika, što je više za  oko11 odsto.

Evropi i drugim zemljama isporučeno je 86,6 milijardi kubika gasa po ceni od 361,8 dolara za milion kubnih metara, što je za oko 13 odsto više, dok je neto prodaja uvećana za 42 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. J.P.

 

Libija dostigla polovinu predratne proizvodnje nafte

Produkcija nafte u Libiji dostigla je 600.000 barela dnevno i trebalo bi da do kraja godine bude povećana do 800.000 barela na dan, izjavio je u Dohi šef libijske naftne kompanije.
„Naša prozivodnja je dostigla 600.000 barela dnevno, od čega 140.000 ide lokalnmom rafinerijama, a ostatak za izvoz”, rekao je Nuri Berouin, prvi čovek libijske naftne kompanije.
Berouin je to rekao novinarima na marginama sastanka zemalja proizvođača nafte. On je dodao da Libija namerava da poveća proizvodnju na 800.000 barela dnevno do kraja godine, a da do kraja 2012. ona dostigne nivo od pre rata - oko 1,6 mliona barela dnevno.
Libijski ministar za naftu i finansija Ali Tarhuni rekao je nedavno da je krajem oktobra proizvodnja iznosila 530.000 barela na dan.
Pre početka narodne pobune sredinom fenruara, Libija koja je članica OPEK-a (Organizacija zemalja izvoznica nafte) proizvodila je 1,6 miliona barela dnevno. Proizvodnja je bila skoro potpuno obustavljena tokom rata, da bi 12. septembra ponovo počela.
Oko 10 odsto infrastrukture je ozbilno oštećeno tokom rata.
Šef libijske naftne kompanije Berouin rekao je da se štete nanete infrastrukuturi procenjuju na „stotine miliona dolara”.

NIS-u uskoro veća rudna renta

Naftna industrija Srbije (NIS) plaćaće veću naknadu za vađenje nafte i gasa po završetku ulaganja u rekonstrukciju rafinerije u Pančevu, krajem 2012. godine, izjavio je savetnik za energetiku premijera Srbije Petar Škundrić.
Škundrić je kazao da je ugovorom o prodaji NIS predviđeno da se uslovi poslovanja ne menjaju dok se ne završi revitalizacija postrojenja, a to znači do kraja 2012. godine.
Škundrić je dodao da će novo postrojenje za "hidrokreking" omogućiti da rafinerija nafte u Pančevu proizvodi derivate kvaliteta kao i druge naftne kompanije u Evropi.
Po usvajanju novog zakona o rudarstvu, rudna renta za naftu i gas biće povećana sa tri na sedam odsto prihoda od prodaje.
Škundrić je kazao i da je dolaskom Gaspromnjefta za vlasnika NIS, povučen niz strateških poteza u reorganizaciji sistema, povećana je eksplatacija domaće nafte, smanjen broj zaposlenih i povećana finasijska disciplina što je dovelo do boljih poslovnih rezultata.
"NIS je prošlu godinu završio sa najboljim poslovnih rezultatom i dobiti od 165 miliona evra, a očekujem da će ove godine dobit biti znatno viša - na osnovu rezultata poslovanja u prvih devet meseci", kazao Škundrić koji je i predsednik Skupštine akcionara NIS.
Naftna industrija Srbije je za devet meseci ove godine imala profit od 27,1 milijardu dinara.
Škundrić je kazao i da je kupoproodajnim ugovorom predviđeno da deo profita kroz dividende može da se raspodeli svim akcionarima, ali će najveći deo dobiti biti reinvestiran u razvoj NIS.
"To znači dalje zapošljavanja ne samo naftnog sektora, nego i pratećih, koji rade na kapitalnom remontu i pružaju usluge", kazao je on.
Škundrić, bivši ministar energetike Srbije, rekao je da je predviđeno da NIS i jedna domaća kompanija, zajedno sa strateškim partnerom, osnuju firmu za istraživanje i dokazivanje rezervi nafte iz naftnih škriljaca u regionu Aleksinca.
Mora se voditi računa o tome koja tehnologija će biti primenjena za eksploataciju, pošto ima i ona koje ne bi mogla biti prihvatljiva iz ekoloških razloga.
Škundrić je istakao da su istraživanja od pre oko 40 godina pokazala dobre količine uljne komponente u naftnim škriljcima i dodao da je to "ozbiljan resurs za dalji razvoj Srbije".

Znatan porast ineresovanja za invstiranja u srpsku energetiku 

Savetnik za energetiku premijera Srbije Petar Škundrić izjavio je da će investicije u elektroenergetici, zahvaljujući novim projektima, ubrzo premašiti ranije planiranih devet milijardi evra.
"Postoji veliko interesovanje za ulaganje u energetski sektor Srbije. Kompanije iz Kine, Italije, Holandije, Austrije, Rusije, Madjarske i Portugalije zainteresovane su da učestvuju u gradnji reverzibilne hidrocentrale (RHE) Bistrica(četiri puta po 170 MW)  i jedne od najvećih reverzibilnih hidrocentrala na svetu - Đerdap 3 na Dunavu (ukupno četiri puta po 600 MW)“, Ako bi se gradio Đerdap 3, samo taj projekat vredeo bi između četiri i pet milijardi evra“, kazao je Škundrić i dodao da će zajednički projekti sa Italijanima, koji bi trebalo da se potpuno realizuje do 2020. godine premašiti vrednost od dve milijarde evra. Ulaganje u gradnju termoelektrane Kolubara B, koju će realizovati italijanski Edison i EPS, iznosiće oko 1,5 milijardi evra.
Prema njegovim rečima, potencijane investicjie u otvaranje rudnika uglja Štavalj (kod Sijenice) i gradnju termoelektrane trebalo bi da se iznose najmanje 700 miliona evra.
On je podsetio i da je potpisan memorandum sa kineskim kompanijama o podizanju Termeoelektrane Nikola Tesla B3, čija će vrednost premašiti dve milijarde evra.
Škundrić je takođe najavio i to da će Naftna industrija Srbije plaćati veću naknadu za vađenje nafte i gasa po završetku ulaganja u rekonstrukciju rafinerije u Pančevu, krajem 2012. godine.  Ugovorom o prodaji NIS predviđeno da se uslovi poslovanja ne menjaju dok se ne završi revitalizacija postrojenja za preradu nafte - do kraja 2012. godine. Posle usvajanju novog zakona o rudarstvu, rudna renta za naftu i gas biće povećana sa tri na sedam odsto prihoda od prodaje.
"NIS je prošlu godinu završio sa najboljim poslovnih rezultatom i dobiti od 165 miliona evra, a očekujem da će ove godine dobit biti znatno viša. Naftna industrija Srbije je za devet meseci ove godine imala profit od 27,1 milijardu dinara (oko 265 miliona evra) ", kazao Škundrić koji je ujedno i predsednik Skupštine akcionara NIS.
On je saopštio i to da je predviđeno da NIS i jedna domaća kompanija, zajedno sa strateškim partnerom, osnuju firmu za istraživanje i dokazivanje rezervi nafte iz naftnih škriljaca u regionu Aleksinca i da su istraživanja od pre oko 40 godina pokazala dobre količine uljne komponente u naftnim škriljcima i dodao da je to ozbiljan resurs za dalji razvoj Srbije. T.E

Ponovo raste prodaja nafte na crno  

U Srbiju se, po svemu sudeći, vraćaju slike koje pamtimo od pre više od decenije – kupovina goriva uz put, u podrumima i budžacima umesto na benzinskoj pumpi. I, naravno, ne zna se šta se sipa u rezervoar, a ni dokle će se stići.
Ne znamo da li baš Dunavom stiže drugi talas krize u Srbiju, ali su šverceri goriva ponovo tu. Da je tako mogu da se uvere svi oni koji češće bace oko na veliku reku gde neretko mogu videti čudne a prepoznative igre oko šlepera s kojih se pretače i odvozi gorivo na obalu. Nažalost to nije sve, jer nelegalno tržište naftnih derivata ima sve više lica i naličja.
U Srbiju se, po svemu sudeći, vraćaju slike koje pamtimo od pre više od decenije – kupovina goriva uz put, u podrumima i budžacima umesto na benzinskoj pumpi. I, naravno, ne zna se šta se sipa u rezervoar, a ni dokle će se stići.
Iako bi se moglo pomisliti da je do povratka u prošlost došlo zbog visokih cena goriva (jer potrošači pokušavaju da uštede koji dinar sipajući gorivo van benzinskih pumpi), slobodno se može reći da se slika ponavlja jer je to moguće. Naime, od 1. januara ove godine domaće naftno tržište je liberalizovano i omogućen je uvoz svih derivata. Osnovni cilj bio je povećanje konkurencije i kvaliteta goriva, a najavljivano je i da će litar biti jeftiniji. Međutim, desilo se nešto sasvim drugo – gorivo je u Srbiji među najskupljim u regionu, a uvozni kanali različiti. Otvaranje tržišta u Srbiji je shvaćeno malo drugačije.
Dakle, zloupotrebe i šverc goriva su se vratili, a po rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, nadležni državni organi bi, sprečavanjem takvih pojava, mogli napraviti značajan korak i uvesti red na tržište. On ukazuje na to da je zloupotreba nekoliko, a da bi se pojačanom kontrolom i poštovanjem pravila igre na tržištu moglo uticati na smanjenje akcize na sva goriva u legalnom prometu, smanjenje maloprodajne cene litra goriva, uz istovremeno očuvanje budžetskog priliva od prometa derivata nafte.
Nekoliko je vrsta zloupotreba – naftni derivati se švercuju brodovima koji su u tranzitu na Dunavu, lož-ulje se nelegalno koristi kao pogonsko gorivo za motorna vozila, a potrebna je i veća kontrola uvoza neaktivnih naftnih derivata, koji se deklarišu kao neka druga vrsta naftnih derivata i ne podležu plaćanju akciza.
– Nelegalnim korišćenjem lož-ulja umesto dizela D-2 za pogon motornih vozila država na svakom litru gubi 37 dinara, koliki je iznos akcize na dizel D-2 – kaže Mićović. – Zato je neophodno suzbijanje šverca goriva Dunavom i pojačana kontrola uvoza neaktivnih naftnih derivata. Naime, u prvoj polovini ove godine uvezeno je i deklarisano 150.000 tona baznog ulja, a godišnja potrošnja svih maziva u Srbiji je oko 60.000 tona. Prosto je nemoguće da je ta količina u Srbiji potrošena kao bazno ulje i procena Udruženja je da je to završilo kao gorivo za motorna vozla, čime je opet država uskraćena za iznos akcize.
Naravno, kako kriza bude rasla može se očekavati i porast šverca tim pre što su akcize na gorivo u Srbiji visoke a to znači i da se krijumčarenje isplati.
Iz bureta u rezervoar?
Da se lož-ulje koristi umesto dizela D-2 govori se već neko vreme. Kako kaže Tomislav Mićović, pri tome se čini akcizni prekršaj jer se na lož-ulje ne naplaćuje akciza. Međutim, prekršaj se čini samo ukoliko se lož-ulje na benzinskoj pumpi sipa u rezervoar, jer to nije dozvoljeno, a ukoliko ga potrošač sipa u bure, ne može se nagađati za šta će svaki pojedinac koristiti gorivo koje je kupio. (Dnevnik)

11. 11. 2011.

I Belgija odusteje od NE

BRISEL - Belgija se u potpunosti odriče od nuklearne energije – izjavio je 31. oktobra lider vladajuće koalicije i najverovatnije budući premijer zemlje, Elio di Rupo, prenosi ITAR TASS. Postepeno zatvaranje belgijskih atomskih reaktora će započeti 2015. godine i treblo bi da bude završeno tokom 2025. godine. U Belgiji sada rade dve nuklearke sa ukupno 7 reaktora. "Plan za odustajanje od atomske energeije je već usaglašen i ušao je u program nove vlade. Postizanje ovog sporazuma trebao bi da bude signal za investitore, da se usmere ka novim energetskim izvorima, rekao je Di Rupo.

Za ponovni gubitak u EPCG kriva loša hidrologija

Elektroprivreda Crne Gore EPCG prošle godine ostvarila je rofiz od oko 20 miliona evra, ali će ovu godinu, prema procenama stručnjaka završiti sa gubitkom koji premašuje 30 miliona evra. Uzrok je  smanjena proizvodnja električne eergije u hidroelektraqnama od oko 50 odsto u odnosu na rekordnu 2010. godine i povećanog uvoza struje. Krivac je, daklde, veoma loša hidrološka situacija u Crnoj Gori ove godine.
Iz više izvora je potvrđeno da je EPCG, već potrošila 40 miliona evra za uvoz struje, što je dvostruko više nego prethodne godine. EPCG je struju kupovala po prosečnoj ceni od 52 evra za MWh, dok im je Regulatorna agencija za energetiku odobrila pet evra nižu cenu za uvoz struje.
Što se tiče proizvodnje, ništa  bolja  situacija  nije  ni  u  okruženju:  Albanija,  BiH,  Hrvatska, Makedonija, Bugarska i Grčka beleže pad proizvodnje struje u hidroelektranama od 33 do 39 odsto u odnosu na prošlu godinu. Srbija je u septembru ove odnosu na septembar prošle 2010. godine u protočnim hidroelektranama imala manju proizvodnje električne energije čak za 47,7 odsto.
Prema raspoloživim podacima, proizvodnja struje u balkanskim hidroelektranama u prvih devet meseci opala je u proseku za 27 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period.
E.P.

Nova gasna TE

BUDIMPEŠTA - MOL-ČEZ European Power Hungary (MCEPH), zajednička firma MOL grupe i ČEZ-a potpisala je ugovor sa španskom firmom Tecnicas Reunidas o izgradnji gasne termoelektrane s kombininovanim ciklusom (CCGT) u mađarskom gradu Százhalombatt. Sa Siemensom je sklopljen dugoročni sporazum o uslugama za termoelektranu. Projekat vredan 600 miliona evra predviđa izgradnju gasne termoelektrane u Molovoj rafineriji Duna u Mađarskoj, sa snagom od 860 MW. Prema planovima, termoelektrana bi trebalo da počne s komercijalnim radom u prvom tromesečju 2015. godine. Ulaganje u termoelektranu rezultat je strateške saradnje između MOL-a i ČEZ-a ostvarene 2007. godine, saopšeno je iz MOL-a .

ČEZ ulaže tri milijarde evra u obnovljive izvore

BUKUREŠT – ČEZ planira da u Rumuniji izgradi novih 2.000 MW kapaciteta obnovljivih izvora energije, kao deo plana uvećanja “zelenih” generacionih kapaciteta za 3.000 MW, piše Ziarul Financiar. Citirajući Jana Veskrna, čelnika rumunske podfirme češkog energetskog kolosa, list prenosi da bi ČEZ mogao do 2013. godine investirati tri milijarde evra u obnovljivu energiju, a od toga pola u Rumuniji. ČEZ u Rumuniji trenutno razvija vetroparkove snage oko 600 MW, u regionu Dobrogea, na jugu zemlje.

Rosatom povećava sigurnost NE

MOSKVA – Ruska državna kompanija za gradnju nuklearki, Rosatom investiraće 586 miliona dolara u povećanje sigurnosti postojećih nuklearnih elektrana u Rusiji, prenosi Itar Tass. Time će u naredne dve godine unaprediti sigurnost 32 reaktora u 10 elektrana, dok nove elektrane već imaju ugrađenu novu generaciju sigurnosnih sistema.

Rusi grade NE u Bangladešu

MOSKVA - Rusija će izgraditi prvu nuklearnu elektranu u Bangladešu. Posao će realizovati državna kompanija Rosatom, a elektrana će biti sagrađena 200 km od glavnog grada Dake. Imaće dva reaktora i biće opremljena najmodernijim sigurnosnim sistemima, a Rusija će isporučivati gorivo za njen rad tokom čitavog radnog veka nuklearke, javlja ruski portal Voice of Russia. 

9. 11. 2011.

Puštena prva linija Severnog toka

U nemačkom gradu Lubminu 8. novembra svečano je pušten u rad gasovod Severni tok. Kako navodi Glas Rusije, to je najkraća maršruta ruskog gasa za 26 miliona evropskih potrošača. Isporuke Severnim tokom odgovor su na deficit gasa u EU, prognoziran do 2030. godine.
Kako ističu svi eksperti, Severni tok će omogućiti da se uvećaju isporuke, što je posebno važno u uslovima kada Evropa pokušava da izađe na kraj sa ekonomskom krizom, izjavio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev, puštajući u rad prvu liniju gasovoda Severni tok.
Prirodni gas iz Rusije i električna energija proizvedena na osnovu tog gasa, pomoći će da se osigura pouzdano energetsko snabdevanje stanovnika kontinenta, a to znači učiniće život ogromnog broja ljudi komfornijim. Već narednih godina puštanjem u rad njegove druge linije evropski potrošači će moći svake godine da dobijaju iz Rusije do 55 milijardi kubnih metara gasa.
Po prognozama, već za 20 godina isporuke Severnim tokom će činiti 11 % ukupnog obima uvoza prirodngo gasa u EU.
Prva linija Severnog toka prolazi preko dna pet zemalja: Rusije, Finske, Nemačke, Švedske i Danske. Prvo je cena svake linije bila procenjena na 2 milijarde evra. Ipak kasnije se ipostavilo da projekat zahteva mnogo više ulaganja. Na kraju je cena prve linije iznela 7,4 milijarde evra. 70 % vrednosti cevovoda preko dna Baltičkog mora se finansira od sredstava 26 banaka, ostalih 30 % od novca akcionara. Trenutno su akcionari projekta Nord Strim ruski Gasprom, nemačke BASF SE/Vinteršel Holding i EON Rurgas, francuski GDF Suec i holandski Gasuni. Takvo internacionalno parnterstvo najbolji je dokaz efektivnosti projekta, rezimirao je Dmitrij Medvedev.
(Glas Rusije)

Srbija troši mnogo energije

Potrošnja energije u Srbiji je pet do šest puta veća po jedinici bruto domaćeg proizvoda (BDP) u odnosu na razvijene zemlje Evropske unije, rečeno je na
Konferenciji "Štedimo energiju-investirajmo u budućnost“, održanoj juče
(8. novembra) u Beogradu.
U Srbiji se, kako je navedeno, u proseku troši 228 kWh električne energije po metru kvadratnom stambenog prostora, a u zemljama EU prosečno 138 kWh.
Profesor Mašinskog fakulteta iz Beograda Goran Jankes je ukazao je da se u Srbiji oko 40 odsto energije troši u industriji i naglasio da postoji velika energetska neefikasnost i gubici energije u industrijskim postrojenjima, zbog loše izolacije sistema za razvod pare i kotlova koji su stari više od 25 godina.
Modernizacijom kotlova i sistema za paru u industriji bi moglo da se uštedi oko 30 odsto energije, a uvođenje organizovanog sistema energetskih menadžera u industriji dovele bi do smanjenja potrošnje energije za više od 15 odsto u periodu od tri godine, naveo je Jankes.
Zbog loše izolacije cevi u industrijskim postrojenjima potrošnja energije je za oko 20 puta veća u odnosu na cevi koje su izolovane, kazao je on i naveo da samo jedna pukotina kojom curi para povećava potrošnju goriva za oko 800 do 4.000 litara goriva godišnje.
On je ukazao na značaj kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, jer je to energetski efikasniji način od klasičnog načina dobijanja struje i toplotne energije, kao i na značaj obnovljivih izvora energije, s obzirom na to da se u Srbiji koristi samo 20 odsto potencijala obnovljivih izvora.
Konferencija "Štedimo energiju-investirajmo u budućnost" deo je šire kampanje koja ima za cilj da doprinese podizanju svesti građana i privrednika o značaju energestke efikasnosti i finansijskim uštedama.

   T.E.                                                                                                    

Struja iz Kostolca iznad plana

Proizvodnja električne energije na sva četiri bloka termoelektrane Kostolac, za deset meseci, iznad je planiranih okvira i, ako se nastavi ovakav trend, treba očekivati postizanje rekorda u svim segmentima proizvodnje.
Za deset meseci proizvedeno je, na sva četiri bloka, 5.042.531 megavat sati električne energije, što je za čak 23 odsto više od plana.
Najveća proizvodnja ostvarena je na revitalizovanom bloku B2, od 3,6 miliona megavat časova, što je za 94 odsto više od planirane proizvodnje u ovom agregatu.
Visok prebačaj je ostvaren jer je prema planu za ovu godinu blok trebalo da bude u drugoj fazi revitalizacije, od koje se odustalo i koja je pomerena za narednu godinu.
Gotovo upola manje, ali sa značajnim prebacivanjem plana, radi i blok B1, na kome je za 10 meseci proizvedeno 1,7 miliona megavat časova, ili sedam odsto više od plana.
Na deponijama ima nešto manje od 500.000 tona uglja, što su dovoljne rezerve, a dnevno se troši u blokovima 24.000 tona uglja, i rezerve su dovoljne za 20 dana rada svih agregata.

8. 11. 2011.

CHINT electrik u Srbiji

Zastupnik renomirane kineske kompanije CHINT Electrik, iz Šangaja, Rudnap Global Trade organizovao je na Iriškom vencu  prezentaciju proizvoda kineske kompanije u oblasti elektroenergetike. Ljudi iz elektroprivrede, projektanti i izvođači radova iz Srbije imali su priliku da se upoznaju sa bogatim proizvodnim programom kineske komapanije, načinom rada, stečenim referencama iz gotovo celog sveta i sertifikatima i standardima po kojima se u Kini proizvodi.

Većini srpskih stručnjaka kineska kompanija je pravo otkrovenje: za transport i distribuciju električne energije proizvodi celokupnu opremu, a po potrebi je spremna da projektuje, rešava složene probleme i opremi najsavremenijim uređajima svakog kupca. Pri tome je vrlo konkurentna, kako po kvalitetu i rokovima isporuke (za sličnu opremu iz poznatih evropskih kompanija rokovi isporuke su godinu dana i duže, Kinezi sve obave za par maseci) uz znatno povoljnije cene i uslove nabavke.

Treći naftni forum

U Beogradu je krajem oktobra zasedao Treći naftni forum Energetske zajednice, što se poklopilo sa obeležavanjem pet godina postojanja ove enegetske organizacije zemalja jugoistočne Evrope. Još jednom su istaknuti ciljevi formiranja šireg okvira uticaja tržisnih zakonitosti u energetici i približavanja normama Evropske unije za ceo region. Ovog puta je taj značaj potenciran s obzirom na zbivanja u energetici (Fukušima, Libija i kriza u većini evropskih zemalja). Pre svega naravno u delu nafte i gasa.

U centar pažnje je izbila sigurnost i stabilnost snabdevanja, počev od obaveznog stvarnaja rezervi i obezbeđenja transportnih puteva, pa sve do regionalne saradnje, otvaranja tržišta i zastite okoline. Ocenjeno je da će nafta i gas još dugo imati značajno mesto u podmirenju energetskih potreba i da još nema alternativnih olika energije koji ih mogu uspešno zameniti. Pogotovo u oblasti saobraćaja.

Srpski zvaničnici su se pohvalili potpunom liberalizacijom tržišta, od slobodnog uvoza do slobodnog formiranja cena, što bi za region mogao biti putokaz i način dobijanja benefita za potrosače u međunarodnoj konkurenciji.

Bela knjiga partnera za rast

Prezentacija Bele knjige Saveta stranih investitora u Srbiji napunila je najveću salu hotela Hiyat u Beogradu i većinu ministara srpske vlade koji se bave ekonomijom, uključujući i samog premijera. Ipak, teško je reći da su se stranci i domaći zvaničnici razišli zadovoljni, Savet stranih investitora u Srbiji postoji od 2002. godine, okuplja 120 stranih kompanija, koje su uložile 13,7 milijardi dolara u Srbiju i zaposlile 75.000 ljudi. Uobičajeno svake godine prave izveštaj o svojim aktivnostima u Srbiji, uz poseban osvrt na prepreke i probleme na koje nailaze. Predsednik saveta stranih investitora Kjell-Morten Johnsen je istakao da “Vlada jednostaavno treba  da učini više  nego što je do sada radila”. Podsetio je, takodje, da preporuke Saveta iz prethodnih godina, koje i dalje važe, naglašavajuci da donošenje novih propisa nije dovoljno, tj. da je izuzetno značajno sprovoditi te nove zakone i propise. Smatrajući da su strani investitori Srbiji partneri za rast i reforme savet je sačinio preporuke za budući ekonomski raazvoj Srbije. Karakteristično je energija gotovo nije pomenuta na ovom skupu, kako ulaganja u ove energetske objekte tako i količine i cene energije neophodne za očekivati progress.

 

EPS i Seći počinju gradnu HE na Ibru - Austrijanci se naglo uključuju u hidroenergetiku

Prve dve od 10 hidroelektrana na reci Ibar u Srbiji počinju da se grade sledeće godine, izjavio je juče (7. novembra) savetnik za energetiku premijera Srbije Petar Škundrić, dodavši da bi one trebalo da se završe za dve, do dve i po godine. On je podsetio da je to zajednički projekat Elektroprivrede Srbije i italijanske kompanije Seći.
"Formirano je i zajedničko preduzeće EPS-a i kompanije Seći. Reč je o kapacitetu od 117 MW instalisane snage (za svih 10 hidroelektrana) , a investicija je na nivou od 330 do 350 miliona evra", rekao je Škundrić.
On je ovom prilikom rekao da je takođe potpisan i ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća između EPS-a, kompanije Seći i Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) za korišćenje hidropotencijala na srednjem delu toka reke Drine, gde će se graditi hidoroelektrane ukupne snage 225 MW.
"To su ozbiljni razvojni i regionalni projekti jedinstveni po svom karakteru u Evropi, jer jedino Srbija ima tu vrstu partnerstva sa članicom EU na proizvodnji i plasmanu čiste energije. Cena od 15,5 evrocenti po kWh koja je dogovorena za plasman struje iz Srbije na italijansko tržište, gotovo je osam puta viša od proizvođačke cene električne energije u Srbiji“, rekao je Škundrić.
Valjalo bi ovom prilikom napomenuti da je naglo poraslo ineresovanje i Austrijanaca za poslove u hidroenergetici iskorišćenje preostalih hidropotencijala u Srbiji. Ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije Milutin Mrkonjić i pomoćnik ministra Saveznog ministarstva za saobraćaj, inovacije i tehnologiju Austrije Andreas Rajnhart potpisali su 3. novembra ove godine Memorandum o razumevanju za proširenje saradnje Srbije i Austrije u oblasti hidroenergetike.
Najbolja austrijska tehnologija u sektoru hidroenergetike treba da se primeni u Srbiji, kako bi joj pomogla da u oblasti alternativne energije postane samostalna i nezavisna u snabdevanju, izjavio je Rajnhart novinarima posle potpisivanja Memoranduma u Vladi Srbije.
„Značajan broj hidro-postrojenja u Srbiji je trenutno na tenderima, zbog toga što se do sada nije ulagalo u tu oblast. Austrija je u poslednje vreme dosta uložila u Srbiji, prvenstveno u revitalizaciju HE Bajna Bašta i speremna je dalje da ulaže, a Memorandum koji smo potpisali predviđa aktivnosti kako bi dve države podstakle ta ulaganja“, rekao je Mrkonjić, istakavši da postoji još desetak zainteresovanih investitora.
Prioritet bi mogao da dobije projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica na Limu, koji se u Srbiji u poslednje vreme na pomalo zagonetan način potencira. Reč je o reverzivilnom kapacitetu od četiri puta po 170 MW, koji bi trebalo da bude u većinskom vlasništvu države Srbije.
Međutim sada je izvesno da bi  austrijske firme, trebalo da dobiju posao na rehabilitaciji hidroenergetskih kapaciteta na Hidroelektrani Zvornik ili reci Limu. Austrijske kompanije, kao što je Kelag, već rade u Srbiji, a zainteresovane su za izgradnji mini hidrelektrana u Srbiji.

E.P.

Transnacionalna strategija za obnovljivu energiju

BERLIN - Nemačka energetska agencija (DENA) je objavila da prihvatanje većih količina energije proizvedene iz obnovljivih izvora zahteva transnacionalnu stragegiju i, u skladu s tim, bi zemlje Evropske unije trebalo da izgrade i zajedničku strategiju za razvoj evropske energetske infrastrukture. Do zaključka se dolazi posle objavljivanja nalaza projekta SUSPLAN, koji je sprovodio konzorcijum  evropskih istraživačkih ustanova, a finansirala ga je Evropska komisija. Projektom su ispitivani izazovi u vezi s prihvatanjem većih količina energije proizvedene iz obnovljivih izvora u evropsku energetsku mrežu u razdoblju 2030. - 2050. godine. Pri tome su pretpostavljena četiri scenarija, svaki s različitim nivoom razvoja obnovljivih izvora. Najambiciozniji od njih predviđa udeo obnovljivih izvora od čak 50% u pokrivanju konačne potrošnje, odnosno čak 70% proizvodnje struje u Evropi. Projekat je obuhvatio primere iz devet područja Evrope kako bi se analiziralo kako će se menjati potražnja i struktura proizvodnje električne energije i kako se tome treba prilagoditi električne i gasne mreže. Radilo se o područjima iz Nemačke, Austrije, Španije, Italije, Poljske, Srbije, Rumunije, Norveške i Velike Britanije. Kada se pak radi o snabdevanju gasom, kao ključna područja u narednim decenijama smatraju se Italija, Španija, Turska i zemlje Balkana. SEEBiz

Nulti rast za energetski sektor

KAN – Spor ekonomski rast Evrope znači da je energetskom sektoru zacrtan nulti rast do 2035. godine, rekao je u sredu izvršni direktor italijanske kompanije Enel Fulvio Conti. On je zatražio ujednačeniju regulatornu energetsku politiku u EU-27, ali istovremeno upozorio na posledice preambicioznih ciljeva tzv. održive energije. Evropa trenutno 60 odsto potreba za energijom podmiruje uvozom, rekao je Konti. Dosta tog uvoza biće zamenjeno iz obnovljivih izvora, ali čak i da EU ostvari svoje planove potsticanja održivih izvora, to će biti od malog efekta na globalnom nivou.
„Nas će skupo koštati, a uštedećemo ukupno energije koliko Kina potroši za par nedelja“, dodao je Konti. On je pri tom istakao primer Južne Afrike, zbog izgradnje stabilnih regulatornih energetskih okvira i omogučavanja „dostojne stope povrata“ investicija, dodajući da su takvi uslovi potrebni i u Evropi. Dow Jones.

Da li je tekst u Mondu oborio akcije kompanije EdF?

PARIZ – Francuski elektroenergetski kolos, Electricite de France (EdF), zatražio je od tržišnog finansijskog regulatora te zemlje AMF da istraži razloge koji su prošlog petka izazvali bizaran i oštar pad vrednosti akcije kompanije. Vrednost deonice EdF-a završila je prošli petak padom od čak 5,52%, na 22,26 evra po akciji. Deo brokera pripisao je ovo pojeftinjenje posledicama teksta u uglednom pariskom dnevniku Le Monde o mogućem izbornom dogovoru između francuskih socijalista i partija zelenih o zatvaranju pojedinih nuklearki u Francuskoj (koje su sve u vlasništvu EdF-a). “Smatramo veoma čudnim da je jedan tekst u Le Mondu, demantovan sa svih strana, do te mere uticao na cenu akcije”, rekao je portparol kompanije. Reuters

E.ON tuži Vladu Nemačke

BERLIN – Najveća nemačka kompanija, mereno vrednošću obrta, E.ON tužiće vrhovnom sudu te zemlje Vladu, zahtevajući kompenzaciju štete zbog odluke kabineta Angele Merkel o zatvaranju nemačkih nuklearnih elektrana, objavio je Financial Times Deutschland. Tužba će biti podneta Nemačkom ustavnom sudu pre kraja godine, piše dnevnik citirajući neidentifikovana lica iz energetskog  sektora privrede. E.ON nije želeo da komentariše. Kompanija je ranije saopštila da će tražiti nadoknadu za izgubljene profite, zbog naređenja vlade i zatvori neke nuklearke odmah posle topljenja reaktora u japanskoj centrali Fukushima, a i sve preostale do kraja 2022.

4. 11. 2011.

Veliko ležište gasa u Meksiku

MEKSIKO SITI – Meksička vlada objavila je u ponedeljak uveče otkriće gigantskih polja prirodnog gasa u blizini granice sa SAD. Ministar energije Jordy Herrera se za sada ograničio na izjavu da bi ova otkrića mogla izmeniti u potpunosti energetsku sliku Meksika u narednih par dekada. On nije precizirao obim otkrivenih polja, ali je rekao da će zemlja sada imati više nego dovoljno prirodnog gasa za sopstvene potrebe i najavio gradnju dva do tri petrohemijska kompleksa na severu zemlje. Razvoj novih gasnih depozita bi mogao uvećati BDP Meksika za oko 1%, a postojeće rezerve gasa zemlje za četiri do pet puta, rekao je Herrera. RIA Novosti

Priprema se osnivanje Regionalnog centra za upravljanje sušom

Posledice suše, koja već mesecima pogađa jugoistočnu Evropu, zaista je teško neko mogao da predvidi, posebno kada je reč o poljoprivredi i proizvodnji električne energije u hidroelektranama. U Srbiji je, na primer,  proizvodnja u protočnim hidroelektranama u septembru za 47,7 odsto bila manja u odnosu na isti mesec prošle godine! Snabdevanje Albanije električnom energijom već je suočeno je sa teškom situacijom zbog nedostatka kiše koja mesecima nije pala. Direktor Albanske elektroprivrede, Angel Zero, izjavio je pre nekoliko dana da su akumulaciona jezera prazna, a za uvoz električne energije nema sredstava, jer je uvozna cena sada tri puta viša od one po kojoj Albanija donedavno izvozila struju. Najavljene su i gotovo sigurne restrukcije u potrošnji električne energije u ovoj zermlji, koja najveći deo struje proizvodi u hidroelektranama.
Hidroenergija je, dakle, u većoj ili manjoj meri „zatajila“ u svim zemljema jugoistočne Evrope i sada se upravo priprema osnivanje Centra za kontrolu suše za jugoistočnu Evropu. Osnovaće devet zemalja, kako bi povećale spremnost na pojavu suša i umanjile njene štetne efekte, rečeno je juče,(3. novembra) u razgovoru s novinarima u Novom Sadu.
Direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine" Atila Salvai rekao je da radna grupa za osnivanje ovog Centra radi već dve godine i okuplja hidrometeorološke službe, poljoprivredne fakultete i institute i vodoprivredna preduzeća.
"To je udruženje devet država koje bi reagovale, ne samo prilikom poljoprivrednih suša, već i u situacijama kao što su problemi oko redovnog vodosnabdevanja, rada hidroelektrana i s tim u vezi zabrane plovidbe Dunavom zbog niskog vodostaja i drugo“, rekao je Salvai.
Koordinator projekta Gregor Gregorič iz slovenačke Agencije za zaštitutu životne sredine objasnio je da bi Centar trebalo da priprema regionalne projekte za koje bi se kasnije tražila sredstva u pretpristupnim i strukturnim fondovima Evropske unije.
"Mi moramo da procenimo rizike koje suša donosi, jer od svih elementarnih nepogoda suše prouzrokuju najveću štetu", rekao je Gregorič.

D.Ob.

Gasprom razmatra opcije ulaganja u Japanu

MOSKVA – Gazprom razmatra opcije investiranja u elektroenergetske projekte u Japanu, sa lokalnim snabdevačima struje, saopšteno je u četvrtak iz ruskog energetskog kolosa. Iz Gazproma je, bez preciziranja kada, saopšteno da su o tome su u Tokiju razgovarali potpredsednik Gazproma i generalni direktor Gazprom Export-a Aleksandar Medvedev  sa čelnicima japanskih elektroenergetskih kompanija Mitsui, Mitsubishi i TEPCO.

Gasovod ITGI koštaće između 1,5 i dve milijarde evra

BAKU -  Projekat gasovoda Interkonektor Turska-Grčka-Italija (ITGI) koštaće između 1,5 i dve milijarde evra i imaće kapacitet transporta 10 milijardi kubika prirodnog gasa godišnje, rekao je u ponedeljak grčki ministar energije George Papakonstantinu. ITGI, koji sponzorišu italijanska energetska kompanija Edison i grčka DEPA, konkuriše projektima Trans-jadranskog gasovoda i Nabucco, jer sva tri pretenduju na snabdevanje gasom iz azerbejdžanskog gigantskog crnomorskog gasnog polja Šah Deniz. foxbusiness.com

Smanjen ruski zvoz nafte

MOSKVA - Ruski izvoz nafte je u periodu januar-avgust smanjen dva odsto u odnosu na isto razdoblje lane, na 161,3 miliona tona, pokazali su podaci ruske statističke službe Rosstat. Udeo nafte u ukupnom obimu ruskog izvoza za osam meseci ove godine iznosio je 35,2 odsto, prema 34,5 odsto godinu dana ranije, prenela je u nedelju agencija Prajm-Tass. Rusija je u posmatranom periodu proizvodila 10,076 miliona barela nafte dnevno (b/d. Prosečna izvozna cena ruske nafte je u avgustu snižena 0,7 odsto u odnosu na jul, na 778,6 dolara za tonu, dok je istovremeno cena ruske izvozne nafte tipa "urals" na svetskom tržištu opala pet odsto, na 799,3 dolara za tonu.

BP obnavlja bušenja u Meksičkom zalivu

VAŠINGTON - Kompanija BP  (naziv potiče od imena British Petroleum pod kojim je kompanija bila registrovana do januara 1999.)  dobila je dozvolu da obnovi bušenje u Meksičkom zalivu, gde je pre 18 meseci izazvao najveću ekološku katastrofu u istoriji offshore naftne privrede. Američki regulatori odobrili su britanskoj kompaniji dozvolu za bušenje na podmorskom naftnom polju Kaskida, sa potencijalnim rezervama  do tri milijarde barela sirove nafte, javlja BBC News. BP će smeti da buši do dubine od 6.000 stopa, odnosno 1.830 metara, i to oko 320 kilometara od obale Nju Orleansa. 

3. 11. 2011.

NE Fukušima ponovo u opasnosti

U reaktoru 2 havarisane japanske nuklearne elektrane Fukušima-Daići postoje naznake nove nuklearne fisije, saopštio je operater TEPCO. Agencija Kjodo je prenela da je operater preduzeo mere za stavljanje pod kontrolu moguće lančane reakcije. Radnici u nuklearki su počeli sa ubrizgavanjem vode i borne kiseline.
"Ne možemo negirati mogućnost male nuklearne fisije", rekao je portparol TEPCO Jiroki Kavamata dodajući da su preduzete mere preventivnog karaktera.
Kako je saopšteno, nije bilo promene temperature, pritiska ili radioaktivne koncentracije u reaktoru. TEPCO ističe da se ne radi o posebno kritičnoj situaciji.
Mere su preduzete nakon što je u reaktoru ustanovljeno prisustvo Ksenona 135 i Ksenona 133, proizvodi nuklearne reakcije. Inače, nuklearna fisija je proceš usled kojeg nukelarni reaktor proizvodi energiju.
Moguća nuklearna fisija neće, kako naglašava rukovodstvo, uticati na planove stabilizacije reaktora.
Nuklearna elektrana Fukušima Daići teško je oštećena u zemljotresu, i naknadnom cunamiju 11. marta.
U reaktorima 1,2 i 3 je usled havarije došlo do otapanja jezgra. Jedan nuklearni reaktor, prvi posle havarije u Fukušimi, na jugu Japana počeo je juče sa proizvodnjom nuklearne energije.
Reaktor u nuklearki Genkai, na teritoriji prefekture Saga, je prvi koji je obnovio rad od razarajućeg zemljotresa 11. marta. 

Zajedničko preduzeće za gradnju Termoelektrane Kolubara B - do kraja februara

Zajedničko preduzeće Elektroprivrede Srbije i italijanske kompanije Edison, za izgradnju termoelektrane Kolubara B biće osnovano do kraja februara naredne (2012) godine. U EPS-u je potvrđeno da će formiranje ove projektne kompanije sačekati da na snagu stupi novi srpski Zakon o privrednim društvima, a trenutno se razmatraju promene u prvobitnom projektu ove termoelektrane.
Da podsetimo, Italijanski partner je na međunarodnom tenderu sredinom ove godine, ponudio da učestvuje sa 36,4 odsto u termoelektrani Kolubara B, u kojoj će biti podignuta dva nova bloka ukupne snage od 750 MW. Do sada se govorilo i ukupnoj snazi od 700 MW, odnosno gradnji dva bloka po 350 MW. U okviru svoje ponude Edison je predložio optimizaciju tehničkog rešenja i izgradnju dva bloka bruto snage po 375 MW sa 37 odsto neto efikasnosti blokova. U EPS-u je rečeno da će oprema koja će biti ugrađena u novu elektranu zadovoljiti i najstrože kriterijume zaštite životne sredine po domaćoj i evropskoj regulativi.
Vrednost celog projekta, prema sadašnjim procenama, iznosiće oko 1,5 milijardi evra.
(Večernje novosti)

„Šengensko energetsko područje“

SOFIJA - Bugarski ministar privrede, energetike i turizma Trajčo Trajkov zatražio je uspostavljanje svojevrsnog 'Šengenskog energetskog područja', skupa propisa za pristup energetskom tržištu Evropske unije od trećih zemalja. Ovaj poziv za usklađenu poziciju za evropske energetske projekte i stav prema uključenju trećih zemalja u te programe, bio bi obuhvaćen sporazumom nalik onom iz Šengena, rekao je Trajkov na međunarodnoj konferenciji Energetske zajednice u Beču. Bugarski ministar je ujedno zatražio i da više sredstava iz EU bude kanalisirano za energetske infrastrukturne projekte na jugoistoku Evrope kako bi se što pre omogućila diversifikacija dobavnih puteva i postigla energetska sigurnost celog regiona, prenosi sofijski  dnevnik Novinite.

Obnovljivi izvori veliki teret

PRAG - Češka vlada će platiti do 470 miliona evra 2012. godine kako bi ograničila rast cena električne energije zbog tereta subvencija za energiju iz obnovljivih izvora. Vlada očekuje rast cena struje od 4,3 % za domaćinstva i 6% za industriju. Stoga planira iz budžeta pokrivanje subvencija koliko iznose garantovane cene za energiju iz obnovljivih izvora. O tom predlogu još će se raspravljati. Subvencije su izazvale velik rast fotonaponskih elektrana koje na ukupno preko 1.900 MW kapaciteta. Vlada je ukinula subvencije da uspori ovaj segment energetskog sektora jer ocenjuje da bi dalji brzi rast proizvodnih kapaciteta ugrozio stabilnost prenosnog sistema i  zbog dotadašnjih velikih potsticajnih tarifa izazvao preveliki rast cena struje, javlja Reuters. 

Teška elektroenergetska situacija u Albaniji

TIRANA – Snabdevanje Albanije električnom energijom suočeno je sa teškom situacijom zbog nedostatka kiše koja mesecima nije pala. Direktor Albanske elektroprivrede, Angel Zero, rekao je u nedelju jednoj privatnoj albanskoj televiziji da su akumulaciona jezera prazna, a za uvoz električne energije nema sredstava.
Takođe je napomenuo da je uvozna cena električne energije tri puta veća od cene po kojoj Albanija izvozi struju. Albanija je doživela hroničnu krizu u snabdevanju energijom u periodu između 2000. i 2008, piše Gazeta Shqip.

Velika potrošnja struje u domaćinstvima

SOFIJA - ČEZ Bulgaria saopštio je da bugarska domaćinstva i privreda troše do 50 odsto više električne energije nego u ostatku Evrope i upozorio svoje potrošače da bi takva praksa tokom dolazeće zime mogla zagušiti prenosnu mrežu u Bugarskoj. ČEZ Bulgaria je na početku ove godine potpisao ugovore o saradnji sa kompaijama koje proizvode energetski štedljive proizvode. U saopštenju jednog od tri distributera struje u Bugarskoj potseća se da je Evropska unija postavila cilj svojim zemljama članicama da smanje potrošnju energije za devet odsto do 2017, prenosi Sofia Echo

1. 11. 2011.

EPCG blokira račun KAP-a

PODGORICA - Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) poslala je Privrednom sudu novi zahtev za blokadu poslovnih računa Kombinata aluminijuma (KAP) i prinudnu naplatu 8,44 miliova evra zbog delimično ili u potpunosti neplaćenih računa za električnu energiju za maj, jun, jul i avgust ove godine. Izvršni direktor EPCG Enriko Malerba, zatražio je od izvršnog ojeljenja Privrednog suda da se, ukoliko u roku od osam dana KAP ne plati navedeni iznos dospelih obaveza, obavi blokada svih poslovnih računa aluminijumske kompanije ili popiše aluminijum na lageru u Luci Bar (namijenjen izvozu) kao i u krugu fabrike. KAP mesečno potroši između 112 i 118 miliona kilovat-časova električne energije. Prosečna cena struje koju potvrđuje Regulatorna agencija za energetiku za maj ove godine je iznosila 3,47 centi po kilovatu, za jun 3,4 centa, za jul 3,35 centi i u avgustu 2,9 centi. Vijesti potsećaju da EPCG nikada nije pokušao da ukine dotok struje svom godinama najvećem dužniku KAP-u jer bi to značilo prekid rada fabrike, hlađenje ćelija i ogromne troškove za ponovno pokretanje.

Sporne deonice INE

ZAGREB/LONDON – Hrvatska naftna kompanija INA i njene deonice u sredu su bile predmet oglašavanja dveju važnih evropskih adresa - Londonske berze i Evropske komisije (EK), a u četvrtak i hrvatske Vlade, piše Business.hr. Londonska berza je po nalogu tamošnje regulatorne finansijske agencije FSA, a „na potsticaj Hanfe“ objavila privremenu suspenziju trgovanja GDR-ima (Global Depositary Receipts) Ine. Iza toga se EK i službeno oglasio s negativnim stavom o predlogu zakona hrvatske vlade o Ini kojim je trebalo da se zabrani sticanje više od 49% deonica nacionalne naftne kompanije s pravom glasa. Iz EK su izrazili i nadu da će "hrvatski partner to uzeti u obzir". Vlada u Zagrebu ih nije izneverila; odustala je od zakona, a za dalje akcije 'zadužila' je DORH. Donela je zaključak kojim ga poziva da preduzme, „sve potrebne zakonom predviđene mere, pokretanjem sudskih postupaka i uvođenjem privremenih mera radi zaštite vlasničkih i upravljačkih prava RH u Ini", prenosi poslovni portal.
Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (HANFA) podnela je hrvatskom državnom tužilaštvu (DORH) krivičnu prijavu protiv predsednika UO i izvršnog direktora mađarskog naftnog koncerna MOL, Žolta Hernadija i potpredsednika uprave te kompanije Zoltana Aldota – zbog trgovanja akcijama kompanije INA na osnovu poverljivih informacija, javlja HTV. Ovo je druga kaznena prijava Hanfe protiv čelnih ljudi MOL -a nakon što je u maju podneta prijava zbog manipulacije tržištem. Prijava se, komentariše HTV,  verojatno odnosi na činjenicu da je MOL u Ini na strateška mesta postavio svoje ljude koji barataju internim informacijama od interesa za deoničare i potencijalne ulagače. Hernadija  hrvatski Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) takođe tereti za davanje 10 mil. evra mita bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu.

Skuplji prirodni gas

SARAJEVO - Vlada FBiH u četvrtak je i zvanično dala saglasnost "BH gasu" da prirodni gas od 1. novembra poskupi za 13,89 odsto za distributivna preduzeća, što znači da će za građane gas biti skuplji najmanje 14 odsto zbog PDV-a, rekao je Adnan Kreso, v.d. direktora "BH gasa". Ovo je drugo poskupljenje gasa u ovoj godini, a potrošači sada strahuju da će doći do lančanih poskupljenja hrane i komunalija. Nezavisne novine

Povećan broj korisnika subvencija

BANJALUKA - Broj korisnika subvencija za račune električne energije u proteklim godinama u Republici Srpskoj povećao se za oko 12.000, objavljuje sarajevski Avaz. Tokom 2008. bilo je oko 30.900 korisnika ove subvencije, a krajem 2010. bilo ih je više od 43.000, kazao je poslanik PDP-a Zoran Đerić tokom skupštinskog razmatranja informacije o realizaciji Programa zaštite socijalno ugroženih kategorija potrošača električne energije u 2010.

Jagma za bosanskom naftom

SARAJEVO – Sarajevski mediji upozoravaju da se u trku za bosanskom naftom uključuje i Crna Gora, a mogla bi i Hrvatska. „Kad je čula da se naftno polje proteže duž čitavih Dinarida do Albanije, i Crna Gora je raspisala tender za istražne radove, pa se ovih dana mediji više bave analizom budućeg bogatstva nego aktuelnog siromaštva i političkoga haosa“, prenosi sarajevski portal Energetika.ba. Ministar rudarstva Federacije BiH Erdan Trhulj izjavio je da se potencijal, koji u BiH treba da istraži Royal Dutch Shell prema ranijim istraživanjima procenjuje na 300 do 500 miliona barela. Stručnjaci tvrde da se nafta preliva u bušotine, bez obzira na državnu granicu. S obzirom na to da državna granica između BiH i Hrvatske ide Dinaridima, piše Slobodna Dalmacija, to znači da će više zaraditi onaj ko prvi izbuši i počne proizvodnju nafte. 

Značajan rast troškova za energiju

LONDON - Britanski premijer David Cameron i državni sekretar za energetiku Chris Huhne sastaće se sa šest najvećih snabdevača energijom u Velikoj Britaniji, energetskim regulatorom i udruženjima potrošača, reagujući na  činjenicu da su Britancima računi za energiju (struja/gas) u godinu dana narasli u proseku za čak 300 funti (oko 340 evra), piše Guardian. Prosečno britansko domaćinstvo za energiju godišnje izdvaja 1.530 evra. Premijer je pozvao građane da učine sve što je u njihovoj moći da smanje trošak za energiju, dok je Huhne naglasio da  samo mali udeo (22€ godišnje) povećanja otpada na subvencije za obnovljive izvore energije, a glavninu poskupljenja izazvao je dramatičan rast cena gasa.. Regulator Ofgem optužio je"veliku šestorku" za ogromna poskupljenja struje, tvrdeći da postoje skriveni troškovi u čak 400 tarifa koja se nude kupcima u toj zemlji na izbor. Regulator traži transperentnije račune. Energetske kompanije (RWE Power) odgovaraju tvrdnjom da na svakih 100 potrošenih funti ostvare tek 1,5 funtu zarade.
Računi za energiju za domaćinstva u Britaniji nastaviće da rastu, bez obzira na mere vlade, rekao je u utorak generalni direktor British Gas-a, komentarišući najavljeni sastanak predstavnika vlade za najvećim snabdevačima struje i gasa u toj zemlji. Phil Bentley je objasnio za BBC da će cene energenata na duži rok „neizbežno“ nastaviti da rastu zbog povećanja cena gasa na medjunarodnom tržištu i uvećane potražnje za tim energentom sa Bliskog istoka.

Vađenje goriva sve skuplje

PARIZ - Energetskoj industriji su potrebne investicije od 38 biliona dolara (27 biliona evra) do 2035, od čega bezmalo polovina u sektor električne energije, a budući da vađenje goriva postaje sve teže i skuplje, saopštila je u utorak Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Iznos investicija od 1,5 biliona dolara

godišnje je za oko 15 % viši u odnosu na prethodnu prognozu agencije, izjavio je glavni ekonomista IEA Fatih Birol na skupu ministara energetike i industrijskih rukovodilaca u Parizu, prenela je agencija AFP. "Iznos je veliki jer je, zbog rasta troškova proizvodnje u mnogim delovima sveta, sve teže i teže izvlačiti energetske sirovine ", naveo je Birol. "Ukoliko ne obezbedimo taj novac, proizvodnja neće rasti u potrebnom nivou, što će rezultirati mnogo višim cenama od današnjih", dodao je on. IEA predviđa da bi 45% investicija otpalo na sektor električne energije, 26% na naftu, 25% na gas, a ostatak na ugalj i biogoriva.

Odbrana nuklearki

PRAG – Republika Češka će zatražiti zaštitu od Evropske unije u odbrani njenih planova gradnje nuklearnih elektrana, zbog rastućih pritisaka i protivljenja njenih suseda Nemačke i Austrije, izjavio je jedan od vodećih menadžera kompanije ČEZ.  Šef sektora prodaja kompanije Alan Svoboda rekao je da Češka brani svoje energetske planove na osnovama Lisabonskog ugovora, gde stoji da svaka država samostalno bira svoj energetski miks, bez prava drugih članica na uplitanje ČEZ planira gradnju još dva reaktora u svojoj nuklearki Temelin, a potom moguće još tri u Slovačkoj i svojoj NE Dukovani. Ti planovi su izazvali oštre napade iz Austrije (od čije granice je NE Temelin udaljen nekih 50 km) i Nemačke. Reuters

Državna pomoć za obeštećenja

TOKIO - Vlasnik nuklearne centrale Fukushima Daiići, kompanija Tepco, zatražiće državnu pomoć od približno 700 milijardi jena (6,7 milijardi evra) radi obeštećenja žrtava. Novac bi bio uplaćen u Fond za isplatu obeštećenja za nuklearnu štetu, a tim bi činom Tepco kao privatna firma potpao pod javnu upravu. Načelno bi Tepco kasnije trebalo da vrati tu svotu. Tepcu taj novac treba kako bi izbegao da njegova neto vrednost (aktiva bez dugova) ne bude negativna u finansijskom izveštaju za razdoblje od aprila do septembra, čime bi kompaniji pretila opasnost od bankrota.

Aranžmani sa Gaspromom

BUKUREŠT - Rumunija će početi kupovinu dela uvoznog gasa direktno iz Gazproma jer nekima od država posrednica ugovori ističu početkom 2012. godine, rekao je rumunski ministar privrede Ion Ariton.  On je dodao da direktna kupovina ne mora nužno rezultirati nižim cenama:  "Cene su postavljene na tržištu, zavise od ponude i potražnje." Ministar je najavio da će cena gasa ostati stabilna do aprila 2012. godine. Prema nekim medijskim izveštajima, ruski Gazprom namerava da uđe na rumunsko tržište sa ulaganjem nekoliko stotina miliona evra do 2015. Gazprom njeft navodno namerava da preuzme platformu Solventul u Temišvaru, koja trenutno ne proizvodi, prenosi Nine o clock.

31. 10. 2011.

AERS DALA SAGLASNOST NA PRAVILA ZA RASPODELU PREKOGRANIČNIH PRENOSNIH KAPACITETA

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), na sednici održanoj 27. oktobra, dao je saglasnost javnom preduzeću za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom „Elektromreža Srbije“ (JP EMS) na Pravila za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta na granicama regulacione oblasti JP EMS za period od 1. januara do 31.decembra 2012. godine. Ovim pravilima se uređuju postupak i način raspodele prava na korišćenje prekograničnih prenosnih kapaciteta, kao i vrsta i obim podataka i način njihovog objavljivanja. Odluci Saveta Agencije prethodio je proces pripreme ovih Pravila, uz učešće stručnih timova JP EMS i srpskog regulatora za energetiku, tokom kojih je tekst Pravila usaglašen sa Zakonom o energetici,  i drugim propisima, kao i obavezama preuzetim potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice. Ove godine usvojen novi Zakon o energetici, kao posao Agencije prvi put utvrđuje i davanje saglasnosti na pravila za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta. Donošenjem ovih Pravila otklonjene su primedbe Sekretarijata Energetske zajednice na pravila za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta koja su da sada bila u primeni od strane JP EMS, čime je uspostavljen nediskriminatorni i transparentni okvir za raspodelu prekograničnih prenosnih, kao značajan preduslov za dalji razvoj tržišta električne energije.

EPS prednjači u EU reformama

Radna poseta Slavča Nejkova, direktora Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope

Slavčo Nejkov, direktor Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope, bio je 27. oktobra u radnoj poseti u „Elektroprivredi Srbije“ i tom prilikom se sastao sa Dragomirom Markovićem, generalnim direktorom EPS-a, Bratislavom Čeperkovićem, izvršnim direktorom EPS-a i Aleksandrom Vlajčićem, direktorom za unapređenje sistema u Privrednom društvu „Termoelektrane Nikola Tesla“. Tema razgovora je bila dosadašnja petogodišnja saradnja, ali i dalji koraci koji tek očekuju EPS i elektroenergetski sektor Srbije, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću

„Uloga EPS-a u elektroenergetskom sektoru regiona veoma je značajna i upravo je EPS do sada bio jedan najvažnijih pokretača razvoja u ovom delu Evrope. Zato nemam nedoumice da će menadžment kompanije preduzeti konkrentne korake u nastavku sprovođenja reformi u pridruživanju Evropskoj uniji“, izjavio je gospodin Slavčo Nejkov.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope je ukazao i da je novi Zakon o energetici usaglašen sa propisima Evropske Unije. „Energetska zajednica je spremna da pomogne i pruži podršku pri donošenju podzakonskih akata. U ovim reformama Srbija ima veoma dobre šanse da uspe, jer ne počinje od samog početka“, objasnio je Nejkov.

Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, ukazao je da je za pet godina članstva u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, učinjeno mnogo, posebno u podršci Republici Srbiji na putu ka integracijama u Evropsku Uniju. On je istakao i veliku ulogu Energetske zajednice pri donošenju novog Zakona o energetici i pozitivno ocenjivanje tog dokumenta, kao i ocene ove institucije da EPS prednjači u odnosu na aktivnosti države u pravcu zadovoljavanja evropskih regulativa.

„Podzakonska akta omogućiće postepeno otvaranje tržišta. EPS je u potpunosti spreman i za drugi stepen procesa otvaranja tržišta, čak i priželjkuje tu vrstu utakmice. To je deo naše kompanijske i državne strategije“, rekao je Marković.

Generalni direktor EPS-a je naglasio i da se sve interne reorganizacije unutar ove kompanije sprovode u konsultacijama sa Energetskom zajednicom i Sekretarijatom i da se i u tom delu vidi njihova direktna pomoć.

                                                                                                                        T.E.

 

25. 10. 2011.

Privredno društvo za OIE u Užicu

Od 1. januara naredne godine počeće sa radom Privredno društvo za obnovljive izvore energije sa sedištem u Užicu. Kako javlja Tanjug biće to dvanaesto društvo u sastavu Elektriprivrede Srbije i imaće nacionalni karakter, što znači da će se upravljanje svim projektima obnovljivih izvora energije, izdavanje dozvola i saglasnosti, potpisivanje ugovora i razgovori sa investitorima voditi iz sedišta Društva u Užicu.
Generalni direktor EPS Dragomir Marković istikao je prilikom osnivanja Društva, da je među prioritetima Elektroprivrede u oblasti obnovljivih izvora energije modernizacija postojećih i gradnja 50 novih malih hidroelektrana, od kojih će 28 biti u užičkom regionu, razvoj vetroelektrana i solarnih panela.
Na Zlatiboru se već gradi prva elektrana na energiju sunca, a Marković ističe da se razmatraju i projekti izgradnje postrojenja za sagorevanje komunalnog otpada, a već su potpisani memorandumi o razumevanju za razvoj ovakvih projekata sa gradovima Užice i Kragujevac.
Najvažniji ciljevi ovih projekata su dobijanje jeftinijih i obnovljivih izvora energije, otvaranje novih radnih mesta i zaštita životne sredine, kaže generalni direktor EPS Dragomir Marković.
Gradonačelnik Užica Jovan Marković ističe da je formiranje Privrednog društva za obnovljive izvore energije za ovaj grad velika razvojna šansa i da Užice može sa kapacitetima koje ima da odgovori zahtevima Elektroprivrede Srbije i Ministarstva energetike i pokaže visok nivo odgovornosti u realižaciji projekata proizvodnje zelene energije.

Rast cena struje najmanje dve decenije

BRISEL – Evropsku privredu i domaćinstva očekuju najmanje dve decenije rasta cena električne energije, stoji u jednom internom dokumentu Evropske komisije, vezanom za projekcije razvoja obnovljivih izvora energije. Financial Times, koji se dokopao tog poverljivog papira od 112 stranica, prenosi ocenu Komisije da će prosečne cene električne energije za domaćinstva i privredu, u svih pet  analiziranih scenarija “beležiti jak” rast u periodu do 2020-2030. godine. Izveštaj, u kome se proučavaju razni modaliteti smanjenja emisija štetnih gasova za 80% (od nivoa 1990.) do 2050. godine, namenjen je formulisanju komisijinog Energetskog hodograma do 2050, čije se objavljivanje očekuje do kraja ove godine. Među pet ponuđenih varijanti, cene električne energije najviše će porasti u slučaju najvećeg ulaganja u obnovljive izvore, posebno u mega parkove vetroelektrana na Severnom moru i koncentrisane solarne elektrane. Cene će najmanje rasti ako se EU odluči za scenario “raznolikog snabdevanja”, uključujući podršku obnovljivim, ali i zadržavanje nuklearnih elektrana i računanje komercijalne celishodnosti  tzv. CCS projekata (hvatanja i pohranjivanja ugljendioksida).

Putin ne očekuje pad cena nafte u 2012. godini

MOSKVA – Ruski premijer Vladimir Putin ne očekuje oštar pad cena nafte u 2012, mada smatra da bi Rusija budžet podneo i cenu barela od 95 dolara, prenosi Interfax-Ukraine. „Budžet za iduću godinu kalkulišemo na ceni barela od 100 dolara, a ove godine će prosečna cena nafte biti 110 dolara. Pretpostavljamo da neće biti oštrog pada cena nafte iduće godine, ali ipak polazimo od pragmatične procene da će barel vredeti 100 dolara“, rekao je on u intervjuu u ponedeljak za tri domaća federalna TV kanala. U slučaju da cena barela padne na 95$, „nećemo morati da opterećujemo naš finansijski sistem većim pozajmicama“, dodao je on.

Ukrajina će morati da poveća cene gasa

KIJEV - Ukrajina će morati da podigne cenu prirodnog gasa za stanovništvo, ukoliko ne uspe da sa Rusijom dogovori nižu cenu uvoznog gasa, izjavio je u utorak ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. "Sve što želimo je da plaćamo prosečnu evropsku cenu za gas iz uvoza, a ukoliko to ne ostvarimo, bićemo prinuđeni da podignemo domaće cene", obratio se Janukovič inostranim novinarima u Kijevu, prenela je ruska agencija Itar-Tass. Ukrajina želi da sledeće godine smanji uvoz gasa na 27 milijardi kubnih metara, sa 40 milijardi koliko je procenjeno za 2011, kao i da snizi cenu na 230 dolara po metru kubnom sa 415 dolara, koliko iznosi očekivana prosečna cena za sledeću godinu. Rusija je odbacila te zahteve, navodeći da uslovi dogovoreni u okviru sporazuma iz 2009. moraju biti ispoštovani.

24 .10. 2011.

Španci najavili ulaganja u elektroenergetski sektor u Srbiji

Vlada i Agencija za energetiku španske pokrajine Katalonije, kao i više španskih kompanija, zajedno će nastupati na tržištu obnovljivih izvora energije u Srbiji i izneta je namera da kroz biznis pul u Srbiju ulože više od milijardu evra.
Ovo je zaključeno je na konferenciji „Potencijali investiranja u elektroenergetski sektor Srbije“ održanoj krajem minule sedmice u Barseloni.
“Imali smo konkretne pregovore sa ozbiljnim investitorima. Osnivači biznis pula ubrzo će doći u Srbiju kako bismo ozvaničili saradnju. Ovi investitori imaju snage i kapitala da uđu u takve projekte, a veoma je važno da EPS, pored saradnje sa italijanskom kompanijom Edison, nemačkom RWE i francuskom EdF, ostvari partnerstva i sa španskim firmama - rekao je posle ove konferencie, Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS.
Direktor jedne od najmoćnijih evropskih kompanija u oblasti solarne energije „Grin solar“ Fernando de Lukas izjavio je ovom prilikom da, bez obzira na krizu, Španija ima izvore finansiranja za projekte u Srbiji i da najveće interesovanje postoji za hidropotencijale,  vetro-parkove, a posebno solarnu energiju.
„Ministarstvo infrastrukture i energetike dodelilo je veći broj energetskih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana u Srbiji, pa se očekuje da iz hidropotencijala budu najpre realizovani projekti obnovljivih izvora energije“, izjavio je posle konferencije u Barseloni pomoćnik ministra u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku Srbije, Milutin Prodanović.
“ Već imamo 20 proizvođača koji su stekli status povlašćenog proizvođača električne energije i više investitora ušlo je u proces izgradnje hidroelektrana, snage do 10 MW. On je podsetio da je Vlada Srbije dala podsticajne tarife (feed in tarife) za korišćenje energije iz obnovljivih izvora i da postoji veliko interesovanje potencijalnih investitora za dobijanje dozvola za ulaganja u “čistu energiju”.
Prodanović je dalje ukazao da je u izgradnji vetroparkova situacija malo složenija jer su to velike i skuplje investicije. Za izgradnju vetroparka potrebno je oko1,5 miliona evra po jednom MW, a postoje i određeni problemi u imovinsko - pravnim odnosima. Prema njegovim rečima, Ministarstvo infrastrukture i energetike će insistirati da se pojednostave birokratske procedure kako bi se potencijalnim investitorima za izgradnju vetroparkova omogućilo da brže dobiju građevinsku dozvolu.
Srbija bi do 2015. godine trebalo da dobije oko 200 MW novih kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije.U tom periodu trebalo bi da budu završeni mnogi planirani projekti, među kojima su prve u nizu hidroelektrana na rekama Ibru i Velikoj Moravi, zatim neke vetroelektrane, kao i male hidroelektrane na rekama u Srbiji.

T.E.

Stečaj Oboda zbog duga za struju

PODGORICA - Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) podnela je zahtev Privrednom sudu za uvođenje stečaja u cetinjski Obod zbog duga od 121,88 hiljada evra, saznaju Vijesti. Ovom zahtevu prethodio je neuspešan pokušaj EPCG da blokadom računa i prinudnom naplatom naplati dug, ali je zbog nelikvidnosti cetinjske firme u dužem roku to bilo nemoguće. EPCG kao najvrednija državna kompanija, proteklih nekoliko godina poslala je, zbog neplaćenih računa za struju, u bankrot Duvanski kombinat AD Podgorica i prodajnu mrežu Duvankomercs, koji su, takođe, bili u državnom vlasništvu. Vijesti primećuju da se pri tom radilo se o „firmama koje su bile mnogo manji dužnici nego, na primer, Kombinat aluminijuma iz Podgorice, koji je sa 28 miliona evra i najveći dužnik EPCG. Dug će u novembru (zbog neplaćenog oktobarskog računa) narasti na čak 32 miliona evra, dodaje ovaj list.

Ruska ulaganja u crnogorsku energetiku

PODGORICA - Ministar za vanredne situacije Rusije, Sergej Šojgu rekao je da će posredovati u privlačenju velikih ruskih kompanija iz sektora energetike, kao što je Inter Rao, da ulažu u crnogorski energetski sektor i gradnju malih hidroelektrana. On je, komentarišući zasedanje mešovitog rusko-crnogorskog komiteta za ekonomsku saradnju, u sredu u Podgorici, podsetio da Crna Gora koristi svega 17 odsto hidroresursa kojima raspolaže . "Crna Gora bi, u slučaju realizacije tih investicionih projekata, mogla postati vodeći izvoznik električne energije u regionu, zbog čega smo se i dogovorili da formiramo radne grupe za turizam i za energetiku", naveo je Šojgu. Vijesti

Crna Gora hoće u Južni tok

PODGORICA - Crna Gora je zainteresovana za uključivanje u gasovod Južni tok, rekao je u sredu ministar za inostrane poslove te države Milan Roćen posle zasedanja Međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju između Crne Gore i Rusije, koju je zastupao ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu. Predstavnica tog Ministarstva Irina Andrianova potvrdila je za Glas Rusije da je na zasedanju istaknuta želja Crne Gore „da se uključi u projekat Južni tok. “Ovo pitanje će se proraditi, rekla je ona i podvukla da o formi učešća i eventualnom priključivanju Crne Gore neposredno na gasovod nije bilo reči.

Evropske komisija negativno ocenila predlog Vlade Hrvatske

BRISEL/ZAGREB - Evropska komisija (EK) ocenila je prema očekivanjima – negativno - predloge Vlade Hrvatske o izmeni Zakona o privatizaciji Ine,  kojim se u toj kompaniji želi ograničiti vlasništvo na 49% deonica, odnosno tako sprečiti mađarskom MOL-u da postane većinski vlasnik hrvatskog naftaša. Vladina delegacija koja je u ponedeljak u sedištu EK pokušala da brani predlog, dobila je jasna upozorenja da bi takav zakon mogao postati prepreka pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji (EU). Nacional piše da su u EK ocenili da bi donošenjem takvog zakona bila narušena sloboda kretanja kapitala, uz napomenu, da bi mera ograničavanja vlasničkih prava mogla biti prihvatljiva jedino kad bi je donela
politički nezavisna institucija, na primer, sud – a ne zainteresovana strana, u ovom slučaju Vlada. „Čini se da Vladi preostaje jedino da se bori kroz mukotrpnu i verovatno višegodišnju sudsku proceduru, čiji ishod zavisi od odgovora na pitanje: postoji li kazneno delo podmićivanja bivšeg premijera Sanadera od strane MOL-a“, konstatuje Poslovni dnevnik.

Petrol najuspešnija poslovna grupacija u Sloveniji

LJUBLJANA - Energetska kompanija Petrol najuspešnija je poslovna grupacija u Sloveniji prema ostvarenim prihodima u 2010. godini, pokazale su ovog meseca objavljeni konsolidovani bilansi koje je 17.oktobra prenelo Delo. Na lestvici najuspešnijih firmi prema prihodu Petrol je sa 2,80 milijardi evra prihoda 'preskočio' ranijih godina vodeći Mercator, čiji je ukupan prihod lane bio 2,78 milijardi evra. Razlog je u rastu prihoda Petrola od 21% u prošloj godini, dok je prihod Mercatora povećan za 5%. Prema ostvarenoj neto dobiti u prošloj godini, najuspješnija je farmaceutska firma Krka sa 170 miliona evra čiste zarade. Na drugom mestu je energetski holding HSE sa 103 miliona evra. Sledi farmaceutska firma Lek (67 mil.), a četvrti je Petrol (35,5).

ČEZ očekuje rast prihoda

PRAG – Češka 70% državna elektroenergetska kompanija ČEZ AS saopštila je da očekuje ove godine blagi rast prihoda od njenih firmi u inostranstvu, na ukupno 62 milijarde kruna (3,4 mlrd.dolara), u poređenju sa 61 mlrd.kruna prihoda iz 2010. Čelnik međunarodnog sektora kompanije Tomas Pleskac rekao je takođe da ČEZ planira da u narednih pet godina uveća kapacitete obnovljivih izvora energije na 3.000 megavata „i to gotovo u celini na inostranim tržištima“. Predsednik i izvršni direktor kompanije Danijel Beneš rekao je da će ČEZ biti selektivniji pri budućim kupovinama u inostranstvu, ciljajući prvenstveno na visoko profitabilna tržišta obnovljive energije. Dow Jones20. 10. 2011.

Projekti Elektroprivrede Srbije predstavljeni u Barseloni

Španci spremni za ulaganja

Vlada i Agencija za energetiku španske pokrajne Katalonije i više španskih kompanija od sada će zajedno nastupati na tržištu obnovljivih izvora Srbije dogovoreno je 19.oktobra u Barseloni na konferenciji „Potencijali investiranja u elektroenergetski sektor Srbije“, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Kako je objasnio Bratislav Čeperković, izvršni direktor Elektroprivrede Srbije, španski investitori na čelu sa Vladom i Agencijom za energetiku Katalonije, koji su veoma aktivni u našem regionu, spremni su da ulože više milijardi evra u našu zemlju i saradnju aktiviraju kroz potpisivanje Memoranduma o saradnji sa EPS-om.
Tokom ove konferencije EPS je predstavio najvažnije starteške i razvojne projekte iz oblasti korišćenja obnovljivih izvora, a mnoge španske energetske kompanije zaintersovale su se za mogućnosti gradnje malih hidroelektrana, vetroparkova i korišćenja svih drugih vidova obnovljivih izvora u Srbiji.
„Ova konferencija bila je prilika da veoma uticajni španski investitori koji godišnje ulažu stotine miliona, pa i milijardi evra saznaju šta sve EPS planira i na koji način želi da ulazi u strateške projekte“, rekao je Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a.
„Španska isukustva su dragocena, jer ova zemlja ima više od 30 godina prakse u proizvodnji „zelene energije“. Ovi investitori imaju snage i kapitala da uđu u takve projekte, a veoma je važno da EPS, osim saradnje sa italijanskom kompanijom „Edison“, nemačkom kompanijom RWE i francuskim EDF-om, ostvari partnerstva i sa španskim kompanijama“, dodao je Čeperković.

ENTSO-E pozdravlja zakonodavni predlog EK 

ENTSO-E pozdravlja zakonodavni predlog Komisije u pogledu  Regulative o smernicama za transevropsku energetsku infrastrukturu. Predlog se bavi najkritičnijim pitanjima vezanim za razvoj elektroenergetske infrastrukture koja je Evropi potrebna kako bi ispunila svoje ambiciozne ciljeve energetske politike: Koristi od pojednostavljenih postupaka za izdavanje dozvola za prioritetne  inrfastrukturne investicije utire put ka ispunjenju tih ciljeva. Predloženi finansijski i regulatorni instrumenti unapređuju ukupni kontekst za pravovremeno dobijanje neophodne infrastrukture.
ENTSO-E podržava i pragmatični pristup za utvrđivanje prioritetnih projekata na osnovu regionalnog odlučivanja koje uključuje sve glavne činioce (države članice, regulatore, Operatore prenosnih sistema). Sve ovo, u skladu sa EU okvirom čija je doslednost obezbeđena neobavezujućim desetogodišnjim planom razvoja na nivou Unije sa centralnom ulogom u vidu glavne početne tačke za utvrđivanje projekata od zajedničkog interesa.
ENTSO-E će i dalje sarađivati sa Komisijom kako bi se pojasnili kriterijumi za izbor projekata od zajedničkog interesa koji bi, npr. trebalo da uzmu u obzir uključivanje obnovljivih izvora i sigurnost napajanja na osnovu informacija datih u desetogodišnjem planu razvoja mreže. Ono što će takođe imati koristi od daljih razmatranja su regulatorna pitanja i finansiranje, kako bi se prevazišli scenariji “i dalje kao i do sada”. Ono što pogotovu treba imati na umu je da dobar regulatorni EU okvir za investicije predstavlja preduslov kako bi se obezbedio zadovoljavajući pristup kapitalu i kreditima za one koji rade na razvoju mreže.
ENTSO-E pruža snažnu podršku ukupnom pravcu tog zakonodavnog predloga i nastaviće da radi sa Komisijom, telima koja rade na izradi politike, ACER-om i drugim zainteresovanim stranama na neophodnim poboljšanjima i stvarnoj primeni tog predloga.

EU traži veća ovlašćenja

BRISEL - Evropska unija zahteva veća ovlašćenja pomoću kojih bi mogla da zanemari prigovore članica na planove i ubrza realizaciju energetskih projekata od strateškog značaja za sigurnost snabdevanja, obelodanjuje Reuters pozivajući se na zakonske predloge u koje je imao uvid. Nacrt takođe predlaže uspostavljanje “Evropskog koordinatora” koji bi pomogao ubrzanju realizacije projekata “u slučaju osetnih kašnjenja ili implementacionih prepreka”. Predlog obuhvata i davanje prioriteta alociranju 9,1 milijarde evra u budžetskom periodu 2014-2020. Mada je reč o manje od 1% EU budžeta, ova stavka je izuzetno značajna jer je prvi put budžetom predviđena stavka troškova u energetsku infrastrukturu, pa može biti poluga za privlačenje dodatnih sredstava iz privatnih fondova, ocenjuje Reuters. Prioritetni projekti obuhvataju tzv. Južni gasni koridor, kojim treba da se smanji EU zavisnost od ruskog gasa, kao i integrisana prenosna elektroenergetska mreža na Severnom moru i regionu Baltika. Ako je projekat od takvog značaja, pod određenim uslovima mogu biti zanemarene primedbe javnosti (ekologa, lokalnog stanovništva), pa bi “bila odobrena manje štetna ruta tog projekta”, stoji u predlogu koji kruži unutar EU odeljenja. Portparol Evropske komisije nije želeo ovo da komentariše. Ukupno se na preko 1 bilion evra procenjuju investicije potrebne za evropski gasni i elektroenergetski sektor u dekadi između 2010. i 2020.godine. Evropska komisija je u junu saopštila da u projektu budžeta za 2014-2020. treba uključiti 40 milijardi evra za energetske, transportne i druge infrastrukturne projekte, od čega 9,1 milijardu evra u gasno transportnu, odnosno elektroenergetsku prenosnu mrežu. Reuters procenjuje da će biti potrebno  najmanje godinu dana da pomenuti predlog dobije potrebnu saglasnost EU vlada.

Strožija pravila

BRISEL – Evropska unija usvojila je nova, strožija pravila vezana za trgovinu na veliko energijom. Osnovni cilj je sprečavanje korišćenja insajderskih informacija i drugih oblika zloupotrebe tržišta radi uticanja na cene na veliko. Za sprovođenje ovih mera mandatiraće se nova Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER), dok će regulatori na nacionalnom nivou kažnjavati takve postupke. Osnovni zadatak HACER-a biće da prikuplja podatke potrebne za nadgledanje energetskih veleprodajnih tržišta. HACER će uspostaviti Evropski registrar učesnika na tržištu, na osnovu podataka koje mu dostave nacionalni regulatori. Nova pravila takođe zabranjuju insajderska trgovanja i manipulaciju tržištem i uspostavljaju obavezno objavljivanje insajderskih informacija. Problem je zasnovan na činjenici da su cene energije izuzetno osetljive na stanje proizvodnjih i prenosnih kapaciteta. Stoga cene mogu naduvane stvaranjem lažnog utiska o raspoloživosti kapaciteta. Na cene utiče i odnos ponude i potrošnje unutar nacionalnih granica, što je takođe polje podložno manipulativnim informacijama. Do sada nacionalni energetski regulatori nisu imali pristup svim podacima o prekograničnom prometu, što im je onemogučavalo otkrivanje zloupotreba. Evropski komesar za energiju Günther Oettinger ocenio je da će nova pravila doprineti formiranju poštenih cena i poverenja kod učesnika na internim tržištima.
www.neurope.eu

Petrol kupuje i elektrodstributere

LJUBLJANA - Nakon preuzimanja trgovca električnom energijom GEN-I, slovenаčki Petrol zanima se za kupovinu elektrodistributера Elektro Primorska i Elektro Ljubljana. SEEbiz piše da su Petrol i Holding Slovenske Elektrarne (HSE) međusobno već podelili nova društva za trgovinu električnom energijom koja je nedavno moralo da osnujei svih pet slovenačkih distributera struje. HSE je sa ostalima (Gorenjska, Celje i Maribor) već potpisao pisma o nameri ulaska u vlasništvo njihovih novoosnovanih društava. Ako HSE preuzme tri, a Petrol dva trgovca na slovenačkom tržištu električne energije ostaće umesto sedam, samo dva trgovca električnom energijom.

Nava optužba za Sanadera

ZAGREB - Kako neslužbeno saznaje Jutarnji list, bivši premijer Ivo Sanader, trebalo bi da dobije i ulogu glavnog optuženog u aferi HEP - TLM sa najvećom dosad inkriminisanom štetom od 666 miliona kuna. Radi se, naime, o višegodišnjim isporukama električne energije šibenskoj Tvornici lakih metala, odnosno mostarskom Aluminijumu po nerealno niskim cenama. Za sprovođenje istrage u tom slučaju, kojom su u maju 2010. obuhvaćeni bivši potpredsednik Vlade Damir Polančec i bivši čelnici HEP-a i TLM-a, Ivan Mravak i Ivan Koštan, hrvatski USKOK ima još nepunih mesec dana. Naime, početkom novembra ističe rok za sprovođenje istrage od 18 meseci. Jutarnji list je iz pouzdanih izvora saznao da su istražioci prikupili dodatne dokaze da je HEP oštećen za 90 miliona evra. Dakle, 60-ak miliona kuna više nego što je početno utvrđeno, piše list.

U Sloveniji 38 novih solarnih elektrana

LJUBLJANA - U okviru programa Solar do kraja godine u Sloveniji će biti postavljeno 38 solarnih elektrana koje će zajedno proizvoditi 4,3 megavata električne energije. Kompanija Gorenje je prve elektrane počela da postavlja pre dve godine, pa danas ima udeo od 10% na slovenačkom tržištu. Gorenje planira širenje na druga tržišta, prvenstveno na jugoistočnu Evropu. Program Solar usmeren je na preduzeća koja raspolažu velikim krovnim površinama, mada obuhvata i domaćinstva. STA

Zarubežneft se proširuje u regionu

BANJALUKA -  Ruska firma Zarubežneft, većinski vlasnik rafinerije Bosanski Brod, namerava da zagrize i dobar deo tržišta u zemljama regiona - Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, ali i u nešto udaljenijim tržištima poput Rumunije i Bugarske, prenosi Business.hr. Naftni konsultant Rafinerije Brod Milorad Cerić rekao je hrvatskom poslovnjaku da već sada derivate iz brodske rafinerije kupuju, pored
ostalih,  OMV Hrvatska i Petrol Hrvatska. On dodaje da rafinerija planira godišnju preradu od 4,2 miliona tona nafte.
Ruski Zarubežnjeft, vlasnik naftne industrije RS, planira agresivno širenje i na tržište Federacije BiH, saznaje Dnevni avaz. Prvo će se na meti naći Sarajevo, gde je kompanija, prema saznanjima lista, već je kupila zemljište za izgradnju prve benzinske pumpe. Iz kompanije navode da je plan da u skorije vreme u svakom delu BiH ima svoju maloprodajnu mrežu. “Avaz”, međutim, navodi da će velika konkurencijam Rusima na BiH tržištu biti turska naftna kompanija Turkoil, koja je prošle godine unajmila polovinu naftnih rezervoara u Luci Ploče, ukupnog kapaciteta 41.000 tona, i to na deset godina. Osim toga, Turkoil je već od avgusta počeo da toči svoje gorivo na četiri benzinske pumpe firme Imzit-komerc u Sarajevu.

Mađari ne daju da se manje vlasnička struktura INE

ZAGREB - Evropska komisija neće odobriti zakonski predlog Hrvatske kojim bi se ograničila vlasnička struktura naftne kompanije INA, jer on nije u skladu sa pravom zajednice Unije, ocenio je ambasador Mađarske u Hrvatskoj Ivan Gabor. On je u intervjuu mađarskoj novinskoj agenciji MTI rekao da u predlogu zakona hrvatske vlade (dostavljenom Briselu na mišljenje) stoji da osim nje u Ini niko drugi ne može da ima vlasnički udeo veći od 49%. „Ovim se vređa slobodno kretanje kapitala i usvajanje takve odredbe koja je suprotna pravu zajednice Unije nije moguće", izjavio je ambasador. " Zakonski predlog je obrazložen pretpostavkom da su se dogodile moguće korupcijske radnje u periodju sklapanja deoničarskih ugovora. Zasnivati predlog zakona na pretpostavkama protivi se pravu zajednice", zaključio je Gabor.

"Jadran-Naftagas" traga za naftom u RS

BANJA LUKA - Preduzeće "Jadran-Naftagas" - Banja Luka najavilo je 13.oktobra da počinje geološka ispitivanja na teritoriji Republike Srpske, na osnovu koncesije na istraživanje i korišćenje ugljovodonika (sirove nafte i gasa), koje mu je dodelila Vlada RS, javlja Tanjug. Seizmička istraživanja će se izvoditi na teritoriji od 210 km2, koja obuhvata prostor od Novog Grada do Doboja, odnosno opštine Novi Grad, Kozarska Dubica, Kostajnica, Prijedor, Oštra Luka, Banja Luka, Čelinac, Prnjavor i Doboj. Istraživanja će se sprovesti i na dodatnih 490 km2 na prostoru Semberije, u okviru koje su opštine Bijeljina, Ugljevik, Lopare, kao i jedan deo Zvornika, saopštilo je ovo preduzeće. Programom investicija za period do 2014. godine, u geološka istraživanja nafte i gasa na području RS biće investiran 41 milion dolara, a u ovoj godini, investicije u istraživanja iznose 4,05 miliona evra. "Jadran-Naftagas" je zajedničko preduzeće NIS-a i „NeftegazInKora", ćerke-firme ruske kompanije "Zarubežnjeft". Osnovano krajem prošle godine u Banjaluci, bavi se istraživanjem i proizvodnjom ugljovodonika na teritoriji RS. 18. 11. 2011.

Raste potrošnja električne energije
Zbog zahlađenja potrošnja električne energije povećana za više od 25 odsto. - Za grejanje radi oko 900 megavata, što je oko 15 odsto kapaciteta kojima upravlja EPS

Potrošnja električne energije u Srbiji, na teritoriji koju snabdeva „Elektroprivreda Srbije“, u poslednjih nekoliko dana porasla je za više od 25 odsto. U odnosu na period pre zahlađenja svakog dana je za oko 20 miliona kilovat-časova veća saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Početkom oktobra dnevna potrošnja na teritoriji koju snabdeva EPS bila je oko 80 miliona kilovat-časova a u ponedeljak 17. oktobra zabeležena je potrošnja od čak 103 miliona kilovat-sati. To je potrošnja karatkteristična za novembar. Imajući u vidu  najave vremenskih prilika u Srbiji, očekuje se da se potrošnja električne energije zadrži na ovom nivou do kraja oktobra.
Porast potrošnje električne energije, usled grejanja i dogrevanja, uslovio je i povećanje maksimalnog opterećenja sistema za 800 do 900 megavata, što predstavlja 15 odsto ukupne snage kapaciteta za proizvodnju električne energije kojima upravlja EPS.
Elektroprivreda Srbije će i u narednom periodu nastaviti sa stabilnim i redovnim snabdevanjem kupaca, a eventualni kvarovi na mreži usled povećane potrošnje biće otklonjeni u najkraćem roku.

Poskupeo gas u Srbiji

Vlada Srbije odlučila je da odobri zahtev „Srbijagasa“ za poskupljenje ovog energenta. Tako će od 1. novembra domaćinstva u Srbiji ovaj energent plaćati deset odsto više, dok će privreda imati za čak 15 odsto više račune. Poslednji navodi generalnog direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića potvrđuju ideju da gas za domaćinstva mora da poskupi za 10 odsto. Kubni metar gasa koštaće oko 36 dinara (oko 0,36 evra), kaže Bajatović i dodaje da će tako prosečan račun porasti sa 12.000 (120 evra)  na 14.000 dinara (oko 140 evra).
Srbija je plaćala „Gaspromu“ 384 dolara za 1.000 kubika u prvom kvartalu, dok je cena u drugom kvartalu porasla na 420 dolara. Za isporuke u periodu od jula do septembra, cena se popela na 478 dolara. Prema Bajatovićevom mišljenju, do kraja godine očekuje se da nabavna cena poskupi na 515 dolara.
Dok u „Gaspromu“ navode da na njihovu cenu utiču kretanja nafte na svetskim berzama, Ukrajina, Turska, Nemačka i Poljska traže popust od 10 do 20 odsto. Poljaci očekuju da će im cena u poslednja tri meseca ove godine iznositi oko 400 dolara za 1.000 kubnih metara. Dok s jedne strane domaći distributeri traže poskupljenje, prosta računica pokazuje da Srbija u nabavci plaća gotovo 20 odsto skuplji gas. U cenu gasa koji teče Srbijom uzidana je, ipak, i veoma visoka tranzitna taksa kroz Mađarsku, kao i osiguranje od penala za ugovorene, a ne preuzete količine.

T.E.

IEA traži ograničenje državnih subvencija na fosilna goriva

PARIZ - Međunarodna agencija za energetiku (IEA) zatražila je od svetskih vlada da ograniče državne subvencije za fosilna goriva u cilju doprinosa borbi za zaštitu životne sredine, manjih troškova za nacionalne budžete i podsticaj privredama.U saopštenju IEA se navodi procena da je prošle godine na ime subvencija na fosilna goriva u svetu isplaćeno oko 409 milijardi dolara, što je čak 33 odsto više nego prethodne godine, prenela je agencija AP.  SAD su daleko najveći svetski potrošač nafte, a američki predsednik Barak Obama pokušava da ukine državne subvencije za velike naftne kompanije, na što se troše milijarde dolara godišnje. Pored subvencija na proizvodnju, poput gore navedene, i drugih poreskih olakšica za naftnu industriju, neke države subvencionišu potrošnju nafte kako bi snizile troškove za građane. Subvencije koje veštački snižavaju cene za krajnje korisnike energenata rezultuju nepoželjnim posledicama kao što su rastrošnost, nagle promene cena, veći podsticaj za šverc i manja konkurentnost obnovljivih i drugih efikasnijih izvora energije, navela je Van der Heven.

Petrom ne pregovara sa NIS-om o prodaji benzinskih pumpi

BUKUREŠT - Rumunska naftna kompanija Petrom je objavila da ne pregovara sa srpskom naftnom firmom NIS o prodaji 139 benzinskih stanica kako je bilo objavljeno u rumunskim medijima. Petrom kontroliše 40% rumunskog tržišta derivata i ima mrežu od 550 stanica. Novi čelnik austrijske naftne i gasne kompanije OMV, koja je vlasnik Petroma, najavio je nova ulaganja u naftnu rafineriju Petrobrazi koja je, posle zatvaranja rafinerije Arpechim, jedina koju poseduje Petrom. Stoga je važno da firma zadrži vodeću poziciju na rumunskom maloprodajnom tržištu derivata nafte. Međutim, naftni stručnjaci ne isključuju  mogućnost da kompanija ipak proda deo stanica radi optimizacije mreže i smanjivanja troškova, javlja rumunjski portal Nine o'Clock.

Otkazano snabdevanje Istambula ruskim gasom

ANKARA - Turska kompanija Botaš otkazala je 1.oktobra ugovor o snabdevanju megalopolisa Istanbula ruskim gasom, pošto Gazprom nije pristao na smanjenje cene te sirovine. Ova odluka znači da Turska ostaje bez nekih 15% gasa koji je potreban toj zemlji, prenosi EurActiv. Dva dana ranije ministar energije Turske Taner Jildiz najavio je raskid gasnih ugovora sa Rusijom, nezadovoljan što je gas za turske potrošače poskupeo 39 procenata u prethodnih nekoliko godina. “Turska je zatražila od Rusije da snizi cene prirodnog gasa”, izjavio je Jildiz. "Procenićemo ponudu Rusije, a u suprotnom ne možemo da produžimo ugovor (ističe krajem 2011.) i prepustićemo ga privatnom sektoru, koji će voditi trgovinu", rekao je turski ministar u intervjuu turskom dnevniku Bugjun. Turski ministar za energetiku je istakao da u slučaju da se sporazum sa Rusijom ne produži Ankara neće imati probleme sa snabdevanjem gasom. Iz Gazproma je kratko potvrđeno 1.oktobra da je spor izazvao prekid ugovora o godišnjim isporukama šest milijardi kubika gasa Zapadnom linijom. Turska će, međutim nastaviti da uvozi ruski gas (bezmalo 16 milijardi m3 godišnje) Plavim tokom, koji ide ispod Crnog mora do terminala blizu turske luke Samsun

BP predlaže projekat novog gasovoda za dopremanje azerbejdžanskog gasa u Evropu

LONDON - Britanska petrohemijska kompanija BP predložila je projekat novog gasovoda za dopremanje azerbejdžanskog gasa u Evropu što bi smanjilo njenu zavisnost od ruskog gasa, piše današnje Financial Times. Projekat BP nazvan "Cevovod jugoistočna Evropa" predviđa izgradnju 1.300 kilometara gasne magistrale iz zapadne Turske preko Bugarske i Rumunije do istočne granice Mađarske. Gasovod će se nadovezati na postojeću infrastrukturu koja povezuje azerbejdžansko gasno nalazište "Šah Deniz" sa zapadom Turske. Do sada su u opticaju tri slična projekta, a svaki od njih formira "južni koridor" do azerbejdžanskog nalazišta koje eksploatiše konzorcijum sedam kompanija, uključujući i BP. U pitanju su gasovod "Nabuko", kao i manji Transjadranski gasovod švajcarske EGL i projekat ITGI konzorcijuma IGI/Posejdon koji bi trebalo da poveže Tursku, Grčku i Italiju. Projekat "Nabuko", koji predviđa izgradnju gasovoda dugog bezmalo 4.000 kilometara, biznismeni ocenjuju kao "preterano ispolitizovan" i glomazan. Projekat BP-a predviđa kompaktniji i jeftiniji gasovod, trostruko kraći od "Nabuko", zbog čega je prema preliminarnoj računici i mnogo jeftiniji.

Naknade za emisije CO2 ubrzavaju zatvaranje evropskih Rafinerija

LONDON - Planovi Evropske unije da natera prerađivače nafte da od 2013. godine plaćaju za emisije ugljen dioksida moglo bi ubrzati zatvaranje niza evropskih rafinerija i preseljenje dela tih kapaciteta van EU. Na primer, u Velikoj Britaniji bi naknada iznosila 25 USD/t CO2 u 2013., ali bi se taj iznos godišnje podizao sve do 2020, kada bi dostigao 46,7 USD/t. Naftna industrija stoga strahuje da će mnoge starije rafinerije, koje već sada zbog niskih marži ne mogu zaraditi za modernizaciju, morati da budu zatvorene. Procenjuje se da u EU ima oko 40% rafinerija koje bi u većoj ili manjoj meri morale da se modernizuju. Konsultantska kuća Frost & Sullivan navodi da neke naftne kompanije već traže lokacije izvan EU i da se rade proračuni hoće li uopšte evropske rafinerije nafte moći da pozitivno posluju u narednih 5 - 10 godina, javlja novinska agencija Reuters.

OMV se okreće prirodnom gasu

BEČ - Austrijska naftna i plinska grupa OMV razmatra mogućnost prodaje rafinerija i benzinskih stanica u nekim istočnoevropskim zemljama i u Italiji da bi te prihode preusmerila u unosniji sektor proizvodnje prirodnog gasa, javila je češka televizija CT 24. Radi se o OMV-ovim poslovima u Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini, a OMV prodajom imovine do 2014. planira da ostvari prihod od oko milijardu evra. Češka TV je do ove informacije došla uvidom u OMV-ovu novu poslovnu strategiju, u koju je televizija dobila uvid. Portparol OMV-a nije direktno želeo da komentariše vest, ali je podsetio na kompanijin program prodaje imovine gde je najavljena mogućnost optimizacije portfelja u segmentu rafinerijske obrade i marketinga. „Obzirom da nije doneta konačna odluka koja će imovina u segmentu rafinerija i marketinga biti prodata, nećemo komentarisati glasine na tržištu", izjavio je potrparol.

Subvencija na električna vozila

LJUBLJANA -  Slovenačka Vlada odobrila je predlog Ministarstva zaštite okoline i prostornog uređenja o davanju subvencija za kupovinu električnih vozila. Ukupni iznos subvencije za 2011. godinu iznosi pola miliona evra, za 2012. godinu 1.2 miliona, a za 2013. godinu dva miliona evra. Pojedinačni iznosi subvencija kreću se od dve, do pet hiljada evra. Prema proceni slovenačkih proizvođača i zastupnika vozila, na tom tržištu bi se do kraja 2011. godine moglo prodati do 65 vozila, a do kraja 2014. godine čak do 250 “elektromopbila”. STA

MOL preuzeo 19 benzinskih stanica u Sloveniji

LJUBLJANA -  Kompanija MOL Slovenia,  preuzela je svih 19 benzinskih stanica koje su bile u vlasništvu kompanija Tuš Holding, saopšteno je iz mađarske energetske grupacije. Mol grupa je ovim udvostručila, na ukupno 37, broj benzinskih stanica u Sloveniji.  „Nameravamo da u Sloveniji ostvarimo bar 10% učešća na maloprodajnom tržištu goriva u narednih nekoliko godina", rekla je generalna direktorka Mol Slovenije Valeria Glavac. STA

17. 10. 2011.

Ojačan drugi agregat HE Bajina Bašta

U prisustvu predstavnika Vlade Srbije i EPS-a, 15. oktobra 2011. svečano je pušten u rad drugi revitalizovani agregat HE „Bajina Bašta“. Završetkom druge faze, počela je treća faza projekta, revitalizacija agregata 3. Ukupna vrednost revitalizacije cele HE, sa četiri agregata, je 77 miliona evra, od čega je 30 miliona evra obezbeđeno iz kredita nemačke razvojne banke KfW , dok čak 47 miliona evra obezbeđuje EPS iz sredstava od prodaje struje. Kada se završi ceo posao, umesto instalisanih 368 megavata, HE će imati snagu od 420 megavata a njen radni vek biće produžen za 30-40 godina saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.   
Svečanosti u Privrednom društvu Drinsko-Limske HE, prisustvovali su zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar energetike i infrastrukture Milutin Mrkonjić, specijalni savetnik predsednika Vlade prof. dr Petar Škundrić, predsednik Upravnog odbora JP EPS dr Aca Marković i generalni direktor EPS-a Dragomir Marković. Obeležavanju završetka značajnog posla prisustvovali su i predstavnici ambasade Nemačke, nemačke razvojne banke KfW, kao i kompanije Andritz Hydro.
„Energetika je jedna od strateških prednosti Srbije. Iako se stvara utisak da je zaduživanje nepotrebno, ovakvi projekti, kao što je obnova HE Bajina Bašta, jasno pokazuju da je uzimanje kredita koji su u funkciji realizacije razvojnih projekata, sasvim opravdano. Pa, i ova hidroelektrana je izgrađena uz pomoć kredita Svetske banke i do sada se isplatila nekoliko puta. Krediti koji nam pomažu da gradimo su u interesu građana Srbije, jer EPS na ovakvim projektima zapošljava i veliki deo srpske privrede. Obnove postojećih i izgradnja novih kapaciteta je ulaganje u energetiku Srbije a to je ulaganje u budućnost Srbije“, rekao je zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
„Kad je reč o „Kolubari“, naglašavam da će policija nastaviti da radi svoj posao. To što se tamo desilo i čime se bave nadležni organi, nije razlog da ne pohvalimo energetski sektor i EPS, kao nosioca tog sektora. Jer, rezultatima koje postižete zaslužujete to“, rekao je Dačić.

„Opravdana je bila odluka da energetika ostane u državnim rukama, da se ne privatizuje u potpunosti, jer nam energetika obezbeđuje značajnu stabilnost. To ne znači da ne treba ulaziti u strateška partnerstva za realizaciju razvojnih projekata. Naprotiv. Ona su poželjna. Ali, naglašavam da država mora da donese strategiju očuvanja prirodnih resursa, kao što je ovaj, reka Drina. Podržavam sve te projekte koji će doprineti boljem iskorišćenju naših prirodnih resursa, na dobrobit naše zajednice“, rekao je zamenik premijera Ivica dačić.     
„Odlična saradnja sa nemačkom razvojnom bankom KfW, koja obezbeđuje deo novca za revitalizaciju HE Bajina Bašta, kao i sa austrijskom kompanijom  Andritz Hydro, omogućavaju da se ovaj veliki projekat već dve godine realizuje bez ikakvih problema“, istakao je savetnik predsednika Vlade za energetiku prof. dr Petar Škundrić.
„Elektroenergetski sektor je sektor sa najvećim investicijama u državi. One su na godišnjem nivou od oko pola milijarde evra. U vremenu krize, kad smo imali pad industrijske proizvodnje od oko tri odsto, EPS je imao i ima rast proizvodnje oko tri odsto. Svojim investicijama, EPS zapošljava celu srpsku privredu. Zato su veoma važni projekti, kao što je ovaj, kojima povećavamo snagu naših elektrana i većom proizvodnjom stvaramo dodatni prihod kojim vraćamo kredite. Ovakve dobre projekte imamo i u Kostolcu, gde ćemo koristiti kineski kredit, u TE Nikola Tesla, a verujem i na ostalim lokacijama na Drini. Reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“, za koju je zainteresovano dosta kompanija, treba da bude jedan od najvećih projekata EPS-a“, rekao je Škundrić.
„Imamo problem sa zloupotrebama određenog broja zaposlenih u Rudarskom basenu Kolubara. Ali, to ne znači da sada treba da imamo negativan stav prema EPS-u i „Kolubari“, koja nam obezbeđuje ugalj za polovinu struje koju proizvodi Srbija. Zahvaljujem rudarima koji pošteno rade i ostvaruju izvanredne proizvodne rezultate i omogućavaju nam da imamo stabilno snabdevanje strujom. Država će raditi svoj posao, a mi treba da EPS-u odamo priznanje za ono što ostvaruje u nimalo lakim uslovima“, istakao je Petar Škundrić.        
„Proces revitalizacije izuzetno važne hidroelektrane realizuje se u četiri faze, pri čemu se u okviru svake faze revitalizuje po jedan agregat. Godišnja proizvodnja najčistije energije , zahvaljujući povećanju snage elektrane, biće povećana za 40 miliona kilovat-sati električne energije“, istakao je Mijodrag Čitaković, direktor PD Drinsko-Limske HE.

„Prvi revitalizovani agregat, koji je priključen na elektroenergetsku mrežu u novembru prošle godine, pri maksimalnim parametrima proizvodi na mesečnom nivou oko devet miliona kilovat-sati više u odnosu na period pre obnove. Ako bi se efikasnost ove proizvodnje merila evrima, prvi agregat HE „Bajina Bašta“, zahvaljujući obavljenoj revitalizaciji, u prva tri meseca uvećao je prihod „Drinsko-Limskih HE“ za 1,4 miliona evra“, istakao je Čitaković.
„Hidroelektrana Bajina Bašta koja će za dve godine biti u potpunosti obnovljena, predstavlja izuzetno važan oslonac elektroenergetskog sistema Srbije. Revitalizacije hidroelektrana potpuno su u funkciji jednog od ciljeva EPS-a – povećavanje energetske efikasnosti i proizvodnje čiste energije, jer svaka revitalizacija naših HE podrazumeva i povećavanje snage, samim tim i proizvodnje. Ali, naš cilj mora da bude i izgradnja novih HE. Zato što pre treba da se donese odluka o izgradnji nove reverzibilne HE „Bistrica“. Ona je potrebna i EPS-u i Srbiji“, rekao je dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS-a. 
Na poslovima revitalizacije, pored zaposlenih u HE „Bajina Bašta“, angažovani su i austrijska firma Andritz hudro, kao i domaće kompanije: Goša montaža, ATB Sever Subotica, instituti „Mihailo Pupin“ i „Nikola Tesla“, ABS Minel, Energoprojekt, Elnos, Elektroizgradnja, Temelj, GP „Marković“ i još nekoliko domaćih preduzeća.                                                                    

14. 10. 2011.

Moguća saradnja Elektroprivrede Srbije sa „Masdarom“
Štand EPS-a na forumu u Ženevi posetio prvi čovek jedne od najvećih energetskih kompanija iz Abu-Dabija

Generalni direktor kompanije „Masdar“ iz Abu-Dabija, dr Sultan Ahmed Al Džaber, posetio je 11. oktobra u Ženevi, na Forumu o energetskoj budućnosti Evrope, štand „Elektroprivrede Srbije“ i ostalih srpskih kompanija u okviru „Energetske asocijacije Srbije“ i sa čelnicima EPS-a razgovarao o mogućnostima za buduću saradnju na projektima korišćenja obnovljivih izvora energije saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
„Na ovom forumu smo se prvi put upoznali sa potencijalima i projektima u energetici Srbije. Znamo da je EPS zainteresovan za saradnju i da su obnovljivi izvori energije visoko u agendi vaše Vlade i kompanije“, rekao je Al Džaber. „Verujem da će Srbija postati zanimljiva destinacija za investitore u oblasti „zelene“ energije. Kao jedan od organizatora ovog foruma zahvaljujem se EPS-u i ostalim srpskim kompanijama na učešću i posebno ističem da smo spremni da svojim iskustvom pomognemo razvoj održivih rešenja u oblasti energetike.“
Sa Al Džaberom razgovarali su predstavnici kompanija članica „Energetske asocijacije Srbije“ – Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a, Milenka Jezdimirović, direktorka „Dunav osiguranja“, Milan Dacić, direktor Hidrometeorološkog zavoda Srbije i Srđan Mihajlović, direktor kompanije „Transnafta“.
Izvršni direktor EPS-a Bratislav Čeperković izjavio je da je Al Džaber ponudio EPS-u i njegovim partnerima zajednički nastup na Svetskoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije u „Masdar sitiju“ u Abu Dabiju, koji se održava od 16. do 19. januara naredne godine. „Masdar siti“ je jedini grad na svetu koji će koristiti isključivo obnovljive izvore energije
„Predstavnici Ujedinjenih arapskih emirata pozvaće najviše predstavnike srpske vlasti da učestvuju u političkom delu konferencije, dok će EPS i ostale kompanije učestvovati u stručnim panelima“, rekao je Čeperković. „Učešće na sajmu nije kraj već početak saradnje, jer će u prvom kvartalu iduće godine predstavnici kompanije „Masdar“ sa zvaničnicima UAE posetiti Srbiju. Ideja je da to završimo potpisiivanjem memoranduma o strateškoj saradnji u oblasti obnovljivih izvora. Više milijardi američkih dolara uloženih u obnovljive izvore energije Španije, Nemačke i još nekih evropskih zemalja, dolazi upravo iz „Masdar sitija“ i treba se nadati da nešto od toga dobije i Srbija.“
Kompanija „Masdar”, pod direktnim pokroviteljstvom vlade Abu Dabija, posvećena je održivom razvoju i predstavlja most između današnje ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima i energetike budućnosti zasnovane na čistim tehnologijama.

12. 10. 2011.

Otvoren Osmi Međunarodni sajam zaštite životne sredine "Ekofer" i Sedmi Međunarodnog sajma energetike "Energetika 2011". 

Veliki broj novih radnih mesta u zelenoj i reciklažnoj indstriji

Do sada je u oblasti zelene i reciklažne industrije otvoreno 8.000 novih radnih mesta, a do kraja mandata ove vlade u Srbiji će biti otvoreno još dve hiljade, tako da će ukupan broj zaposlenih u ovoj oblasti dostići brojku od deset hiljada. Upravljanje otpadom u Srbiji je uloženo više  milijardu dinara.
Ovo je rekao ministar za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje Oliver Dulić 12. oktobra na otavarnju Osmog međunarodnog sajma zaštite životne sredine "Ekofer" i Sedmog međunarodnog sajma energetike "Energetika 2011" i najavio da će  u narednom periodu u toj oblasti, kao i u oblasti obnovljivih izvora energije biti otvoreno nekoliko desetina hiljada novih radnih mesta.
Ministar je istakao da je trenutno 72 odsto teritorije Srbije pokriveno organizovanim odnošenjem otpada a da će se do kraja godine otpad iznositi sa 75 odsto, podsetivši da je 2008. godine otpad odnošen sa 60 odsto teritorije Srbije.
Dosta novca je uloženo u saniranje crnih ekoloških tačaka kao što su u Pančevu i Boru, a investirano je u 17 regionalnih reciklažnih centara, koji će omogućiti da oko 50 odsto komunalnog otpada bude iskorišćeno.
Ministar je najavio da se ovih dana očekuje usvajanje u parlamentu dva važna zakona - o komunalnim delatnostima i o javno-privatnom partnerstvu, koji će omogućiti investiranje privatnog kapitala u komunalni sektor.
On je podsetio da su svi važni ekološki zakoni doneti i da sada predstoji faza njiihove implementacije, koja je skupa, ali je u interesu građana.
Država uspešno sprovodi mere ekološkog taksiranja i subvencioniše transport i reciklažu otpada u zemlji, rekao je Dulić i najavio da će ovih dana biti raspisan konkurs za davanje bespovratne pomoći preduzećima koja se bave reciklažom.
Na ovom sajmu, koji traje do 14. oktobra, učestvuje oko 250 izlagača iz zemlje i inostranstva, a osim domaćih kompanija, kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS), Naftna industrija Srbije, Srbijagas, Elektromreža Srbije, predstaviće se i izlagači iz Belgije, Češke, Austrije, Italije, Nemačke, Hrvatske, Bugarske, Islanda, Rumunije, Poljske, Bosne i Hercegovine...
Međunarodni sajmovi "Energetika" i "Ekologija" okupiće značajne domaće i inostrane kompanije i institucije koje se bave proizvodnjom i distribucijom različitih vidova energije, naftom, gasom, električnom energijom, obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnošću i zaštitom i očuvanjem životne sredine.
Privredno društvo EPS-a Termoelektrane "Nikola Tesla" (TENT) najavilo je ovom prilikom da planira da od 2012. do 2017. godine investira 1,1 milijardu evra u modernizacija postrojenja i ekološke projekte.
- Od te sume 600 miliona evra će biti uloženo u ekološke projekte, koji obuhvataju i sistem odsumporavanja i postavljanje elektrofiltera - rekao je direktor TENT Petar Knežević predstavljajući taj projekat na Međunarodnom sajmu energetike na Beogradskom sajmu.
Knežević je naveo da će preostalih 500 miliona biti investirano u drugu fazu revitalizacije blokova obrenovačke termoelektrane, povećanje snage i energetsku efikasnost.
U TENT-u, koji je najveći proizvođač struje u Srbiji, završena je prva faza revitalizacije u koju je uloženo 450 miliona evra i koja omogućava povećanje prozovodnje za tri milijarde kilovat-sati struje godišnje. Drugim rečima za navedenu sumu dobijem je još jedan blok od 400 megavata.
Kako je saopšteno ukupna snaga TENT-a sada je 3.271 megavat, a nakon revitalizacije biće povećana na 3.392 megavata. Sadašnja snaga, rekao je Knežević, ostvaruje proizvodnju od 19,446 milijarde kilovat-časova, a nova snaga koja će za šest godina podićić proizvodnju TENT-a na 23,174 milijarde kilovat-časova. Znači,  na postojećim kapacitetima doneće novih oko 3,5 milijardi kilovat-časova električne energije, što je jednako proizvodnji još jednog bloka od 400 megavata.
Knežević je istakao da se do kraja ove godine očekuje ratifikacija japanskog kredita od 250 miliona evra za projekte odsumporavanja i dodao da bi taj novac mogao da bude na raspolaganju početkom 2012. godine.
Na Sednom međunarodnom sajmu energetike i Osmom međunarodnom sajmu zaštite životne sredine "Ekofer", koji se na Beogradskom sajmu održavaju od 12. do 14. oktobra, učestvuje ukupno oko 250 domaćih i stranih izlagača.
U okviru sajma ekologije biće održno niz okruglih stolova za kojima će učesnici sajma razgovarati o "zelenoj ekonomiji", industriji reciklaže, obnovljivim izvorima energije, upravljanju otpadom i o drugim projektima i problemima iz oblasti zaštite životne sredine.
Posebne celine sajma "Ekofer" činiće Mreža nulte emisije, Berza ekoloških usluga, Održivi razvoj i učešće nevladinih organizacija (NVO), a neke od kompanija koje će izlagati na tom sajmu su Farmakom, Tetra pak, Ekostar pak, Delta pak, Srbijašume, instituti Kirilo Savić i Jaroslav Černi i drugi.

E.P

11. 10.2011.

Evropski operatori prenosnih sistema zabrinuti su za adekvatnost sistema tokom ove zime

Na osnovu preliminarnih rezultata i analiza za Izveštaj ENTSO-E-a o izgledima za predstojeću zimu, operatori prenosnih sistema su zabrinuti u pogledu margina adekvatnosti za nadolezeći zimski period, i nastavljaju veoma tesnu saradnju radi koordinisanih mera na održavanju sigurnosti snabdevanja električnom energijom
Zahvaljući blagom letu u većem delu Evrope, operatori prenosnih sistema suočili su se sa napetom ali upravljivom situacijom sa snabdevanjem tokom proteklog leta. Doduše, operatori su i dalje zabrinuti u pogledu smanjene margine na strani proizvodnje koja je posledica, između ostalog, zatvaranja osam nuklearnih elektrana u Nemačkoj. Pošto operatori i sada očekuju da se adekvatnost proizvodnje u Evropi održi u slučaju prosečnih vremenskih uslova, sigurnost napajanja ključnih oblasti u Evropi ne može biti zagarantovana u ekstremnim uslovima. Duži hladni periodi i temperature niže od očekivanih mogu da iziskuju značajne kontramere.   
Zbog toga, evropski operatori prenosnih sistema jačaju veoma tesnu saradnju radi koordinisanih preventivnih i sanacionih mera poput redispečinga elektrana, kontrole proizvodnje iz obnovljivih izvora, kad god je to moguće, i regionalne restrikcije.
ENTSO-E Izveštaj o izgledima za predstojeću zimu posvetiće posebnu pažnju razmatranju ove situacije i pružiti detaljnu analizu prognoze za zimski period u čitavoj Evropi. Izveštaj će biti objavljen 1. decembra 2011. godine i postavljen na ENTOSO-E veb strani. 

TE bez štetnih gasova

SPREMBERG  (Nemačka) -  Švedska kompanija Vattenfall otvorila je prototip termoelektrane na ugalj za koju tvrdi da, zahvaljujući novoj tehnologiji, bezmalo ne emituje štetne gasove sa efektima staklene bašte. Forbes prenosi da predstavnici ekoloških institucija, prisutni na svečanosti otvaranja termoelektrane 'Sćwarze Pumpe' (Crna pumpa) na istoku Nemačke nisu bili impresionirani rečima izvršnog direktora Vattenfalla za Evropu Tuomo Hatakka da je ovo istorijski događaj u oblasti proizvodnje električne energije. Nova tehnologija zasnovana je na principu ČS (Carbon Capture and Storage) (hvatanju i skladištenju ugljendioksida). Uhvaćeni CO2 se komprimuje do pretvaranja u tečnost i potom injektuje i pečati u skladišta duboko ispod površine zemlje. U slučaju pilot termoelektrane otvorene kod grada Spremberg, utečnjeni CO2 se transportuje cisternama 350 km na sever Nemačke, gde se trajno pohranjuje u jednom polju prirodnog gasa. Organizacija Greenpeace međutim navodi da ČS smanjuje količinu proizvedene energije iz TE na ugalj za 10 do 40%, što znači da će znatno više uglja morati da bude spaljivano radi proizvodnje iste količine električne energije. 

Proradila elektrana na morske talase

BON - U španskom gradu Mutriku u pogon je puštena prva komercijalna elektrana na morske talase. Postrojenje od 300 kilovata snabdeva strujom već oko 600 ljudi, piše Detuche Welle. U ovom baskijskom mestašcu, na španskoj atlantskoj obali,  živi oko 5.000 ljudi. U lukobranu, spolja nevidljiva, nalazi se vrlo moderna elektrana na morske talase. Ova tehnika je više od deset godina testirana i usavršavana, prvenstveno u Škotskoj. Prema navodima proizvođača turbina Voitha efektivnost je poslednjih godina povećana za više od 50%.

Likvidacija nemačkih NE 18 milijardi evra

BERLIN - Likvidacija svih 17 nemačkih nuklearnih elektrana koje treba da budu isključene iz procesa rada do 2022. koštaće kompanije koje upravljaju njima najmanje 18 milijardi evra. To je u objavio nemački ekonomski dnevnih Handelsblat pozivajući se na studiju savetodavne firme Arthur D. Little - ADL, koja sarađuje sa tim kompanijama. U ukupnu sumu nisu uračanuti troškovi za skladištenje iskorišćenog goriva, tako da se krajnja suma može popeti i na 30 milijardi evra. ADL je troškove likvidacije jednog nuklearnog postrojenja obračunao na 670 miliona do 1,2 milijarde evra. Dok četiri kompanije koje upravljaju nemačkim nuklearnim elektranama - E.ON, RWE, EnBW i Vatenfal - moraju, prema Handelsblatu računati sa daljim finansijskim gubicima, davaoci usluga za ta postrojenja mogu da se raduju "masnim" narudžbinama. Dnevnik Die Welt je nedavno naveo da bi, zahvaljujući promeni nemačke energetske politike, samo građevinske firme u narednih 10 godina mogle da zarade oko 60 milijardi evra. Vlasti u Nemačkoj su naložile da ove godine trajno bude zatvoreno osam starijih nuklearnih elektrana. U periodu od 2015. do 2022. trebalo bi da bude isključeno iz procesa rada i preostalih devet nemačkih nuklearnih blokova, koji obezbeđuju petinu potrošnje električne energije u državi.

U obnovljive izvore - 250 milijardi evra

FRANKFURT - Odluka Njemačke da pređe sa nuklearne na obnovljive izvore energije zahtevaće ulaganja od 250 milijardi evra u narednih 10 godina, pokazali su rezultati studije nemačke državne investicijske banke KfW. U saopštenju se navodi procena da će udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u Nemačkoj do 2050. porasti na 80% sa prošlogodišnjih 17%, prenela je agencija AFP.

Produžen rok za pregovore o izgradnji NE Belene

SOFIJA - Bugarska i Rusija su postigle sporazum o produženju roka za pregovore o projektu izgradnje NE Belene. Novo produženje trajaće 6 meseci, do marta 2012, kada bi Bugarska trebalo da donese odluku o sudbini projekta, saopštilo je bugarsko Ministarstvo privrede, energetike i turizma. Ovo je 14. aneks ugovora o gradnji kojim se produžava rok za donošenje odluke i udovoljava zahtevu Sofije da se uzmu u obzir i rezultati sigurnosnog testa elektrane i očekivani razvoj tržišta električne energije, javlja bugarski dnevnik Novinite.

Puštene u rad vetroelektrane u Rumuniji

BUKUREŠT - Najveća rumunska naftna firma Petrom pustila je u komercijalni rad  vetroelektranu Dorobantu blizu grada Dobrogee. Elektrana ima 15 vetroturbina pojedinačne snage 3 MW, a proizvedenu energiju isporučivaće u javnu mrežu. To je prvi projekat OMV Grupe, većinskog vlasnika Petroma,  na području obnovljivih izvora u Rumuniji, javlja dnevnik Ziarul Financiar.

Sunce zagreva tešku naftu

HJUSTON - Američka naftna kompanija Chevron razvila je probni projekat za zagrejavanje teške nafte u ležištu uz pomoć Sunčeve energije. Time teška nafta postaje tečnija što olakšava proizvodnju. Sada se za takvu vrstu proizvodnje koristi gas. Chevron će na polju Coalinga u Kaliforniji testirati isplativost solarne tehnologije. Ona bi se mogla koristiti kao zamjena za skupi gas ili na mestima gde ga nema, javlja novinska agencija UPI.

Planira se gradnja šest nuklearki u Južnoj Africi

PRETORIJA, BRAZILIJA -  Južna Afrika planira izgradnju šest nuklearnih elektrana. Očekuje se da će južnoafrička vlada raspisati međunarodni tender za izgradnju  ukupno 9.600 MW nukleranih kapaciteta već počekom 2012. Nove nuklearke bi počele sa radom 2024. ili 2025. godine. Južna Afrika ima samo jednu nuklearnu elektranu, a 90% električne energije proizvodi u elektranama na ugalj, javlja energetski portal Energy Busineš Review.  Istovremeno je brazilski ministar rudarstva i energetike Edison Lobao najavio planove o gradnji četiri nuklearne elektrane. Brazil trenutačno ima NE Angra I snage 657 MW i NE Angra II snage 1.350 MW. U toku je izgradnja NE Angra III snage 1.300 MW koja bi trebalo da proradi 2015. godine.

07. 10.2011.

Primedbe ENTSO-E na Nacrt direktive EK

Evropski operatori prenosnih sistema podržavaju ukupne ciljeve iz Nacrta direktive Evropske komisije o energetskog efikasnosti, koja je predstavljena 22. juna, ali su zabrinuti da može dovesti do neželjenih rizika po efikasan rad sistema. Stoga, ENTSO-E, u ime  41 člana operatora prenosnih sistema, predlaže izmene i dopune člana 12 nacrta direktive.
ENTSO-E razume da su mere za energetsku efikasnost jedan od troškovno najefektnijih načina za ispunjavanje strateških ciljeva politike EU u pogledu rešavanja problema  klimatskih promena, obezbeđivanju sigurnosti u napajanju i jačanju konkurentnosti, a u isto vreme doprinose stvaranju novih radnih mesta i davanju doprinosa u pogledu dostupnosti usluga za potrošače. Prema tome, namera ENTSO-E nije da promeni duh ili namenu direktive, već da posebno ukaže na neki neželjeni negativni uticaj na efikasnost elektroenergetskog sistema, do čega bi mogao da dovede član 12 direktive koji govori o Prenosu i distribuciji energije, i na Aneks XII. Predlog ENTSO-E se posebno odnosi na tarife za prenos i gubitke u prenosu; prioritno usmeravanje proizvodnje elektrana za kombinovanu proizvodnju el. energije i toplote; i pitanja priključenja.
(ENTSO-E)

EK kažnjava 18 članica EU

BRISEL - Evropska komisija poduzela je mere protiv država članica, kao i evropskih monoplskih kompanija u sektoru električne energije i prirodnog gasa. Komesar za energetiku EU, Günther Oettinger rekao je da su pokrenuti kazneni  postupci protiv 18 država članica, uključujući Francusku, Veliku Britaniju i Španiju.
Članice EU trebalo je da do početka marta unesu u nacionalna zakonodavstva odredbe o razdvajanju vlasništva nad proizvodnjom, prenosom i distribucijom energije. To razdvajanje trebalo bi da stupi na snagu 2012. Većina država nije sprovela ove direktive. Oettinger je rekao da je svega 17, od 27 zemalja EU usvoilo odredve tzv. „Trećeg paketa“ energetske liberalizacije u sektoru električne energije, a 18 u oblasti prirodnog gasa. U međuvremenu je, 27.septembra EK iskoristila ovlašćenja iz EU zakona o konkurenciji da sprovede racije u 20 gasnih kompanija, uključujući tu austrijski OMV, nemačke E.ON i RWE, poljski PGNiG, ruski GazpromExport i slovačku firmu SPP. Komisija je saopštila da sumnja da kompanije dogovaraju podelu tržišta i blokiraju konkurenciji pristup gasovodima, čime dovode do povečanja cena ovog energenta. New Europe

Borba za pristup izvozu ruskog gasa

MOSKVA - Borba za pristup izvozu gasa iz Rusije je razlog antimonopolske provere Evropske komisije koja je izvela raciju u stranim predstavništvima ruskog "Gasporma" rekao je premijer Vladimir Putin. Pokrenute provere filijala i partnera "Gasproma" u centralnoj i istočnoj Evropi krajem septembra, jedan je od pokušaja da se obezbede niže cene ruskog gasa i omogući pristup ruskim gasovodima, smatra najuticajniji ruski političar  "Ne isključujem liberalizaciju ruskog tržišta gasa, sve je moguće, i smatram da nas na to podstiču evropski partneri sprovodeći beskonačne pretrage u evropskim filijalama Gasproma", rekao je Putin na investicionoj konferenciji "Rusija zove" u Moskvi. Ruski premijer je prethodno rekao da je za sada strancima zatvoren pristup izvozu gasa iz Rusije, a da je liberalizacija moguća samo u nekoj neodređenoj perspektivi, prenosi agenicja Reuters. Putin smatra da su niže cene svrha liberalizacije i ističe da Rusija "može da prodaje više gasa, po nižnoj ceni, što je u krajnjoj liniji i cilj liberalizacije". Strane kompanije, koje ulažu u rusku eksploataciju gasa za sada moraju da se zadovolje sa malim i kako je obećao Putin "mogu da dobiju pristup i proizvodnji i transportnom sistemu ali unutar zemlje".

Evropsko udruženja za skladištenje energije

BRISEL – Grupa vodećih evropskih (mahom privatnih) igrača u energetskom sektoru, uključujući proizvođače, komunalna preduzeća i akademske institucije, potpisala je 27.septembra u Briselu formalni dogovor o formiranju Evropskog udruženja za skladištenje energije (EASE). Ovo međunarodno, neprofitno udruženje, biće fokusirano na objedinjavanju gledišta i akcije radi promovisanja značaja skladištenja energije, što smatra ključnim faktorom za omogučavanje tehnologija ua tranziciju Evrope ka održivom, fleksibilnom i stabilnom energetskom sistemu. Njegov primarni cilj je da ispita ulogu skladištenja energije u budućoj evoluciji evropskih prenosnih elektroenergetskih mreža u jedinstveno, koherentno i moćno telo. Trinaest osnovača EASE su Alstom, DONG Energy, EDF, EnBW, Enel, E.ON, GDF Suez, Hitachi Power Europe, KEMA, RISØ, RWE, Saft i Siemens, ali je ono otvoreno za nove članice i partnere. modernpowersystems.com

Skuplja struja zbog korišćenja obnovljivih izvora energije

BUKUREŠT – Računi za električnu energiju za potrošaće u Rumuniji biće ove godine 1,12% veći od lanjskih, dok ih iduće 2012. godine očekuje novo poskupljenje struje od 4,76%, zbog tereta potsticajnih cena za obnovljive izvore energije, prenosi Mediafax. “Povećanje proizvodnje struje iz energije vetra od četiri odsto u 2012. izazvaće uvečanje računa za električnu energiju od 4,76%, a inflacije za 0,23%, usled rasta sredstava namenjenih potsticaju obnovljivih izvora”, pokazuje računica Rumunskog udruženja energije vetra. Rumunska energetska regulatorna agencija (ANRE) saopštila je da su potsticajne tarife za obnovljivu energiju u 2005.godini sudelovale sa 0,02 nova leva (RON) po MWh, da bi u 2010. ovaj teret  skočio na 2,85 RON (23 evro centa) /MWh. Za ovu 2011.godinu ANRE je prognozirao da bi taj cenovni uticaj mogao biti između sedam (1,62€)  i 14 RON (3,25€) po MWh. Inače, rumunsko zakonodavstvo podržava projekte obnovljive energije, potsticajnim cenama i preko sistema “zelenih certifikata”. Investitori vraćaju uložena sredstva kako prodajom energije, kao i preko “zelenih certifikata” sa kojima mogu da trguju na slobodnom tržištu. Snadevači električne energije, naime, moraju da godišnje kupuju određene kvote tih certifikata, u skladu sa odlukama ANRE. romania-insider.com

Podsticaji pod lupom

AMSTERDAM – Vlada Holandije će od 2015. godine određivati koji procenat električne energije u toj zemlji mora da bude iz zelenih izvora. Od tada, naime, stuipa na snagu zakon kojim se vlada ovlašćuje da uspostavlja godišnje nivoe udela obnovljivih izvora u ukupnoj nacionalnoj proizvodnji struje. Vlada će da obustavi potsticaje za izvore obnovljive energije koji nisu profitablini i potsticaće konkurenciju u ovom sektoru proizvodnje energije. Proizvođači će u svoje tarife zaračunavati više troškove “zelene energije”, ali se očekuje da konkurencija i faktori slobodnog tržišta obore cene u ovoj oblasti ispod onih iz potsticajnih tarifa.
Radio Netherlands Worldwide

Ograničenja za vetroelektrane

BUKUREŠT - Vetroelektrane u Rumuniji bi mogle dobiti ograničenje u veličini proizvodnog kapaciteta ukoliko počnu da destabilizuju energetsku mrežu, najavio je zamenik direktora rumunskog operatera mreže Transelectrica. Ta firma je već počela da smanjuje broj dozvola za nove vetroelektrane, a posebno nakon što su brojni investitori počeli da traže dozvole za instalisanje kapaciteta koji premašuju mogućnosti prihvata mreže. Zahvaljujući državnim potsticajnim tarifama broj vetroelektrana u Rumuniji je u stalnom porastu, piše rumunski Ziarul Financiar.

Potrošnja energije u svetu veća za 53 odsto do 2035. godine

VAŠINGTON – Prema analizi statističko-informativne službe ministarstva energije SAD (EIA) potrošnja energije u svetu uvečaće se za 53% do 2035.godine, u odnosu na onu iz 2008, a polovina rasta otiči će na Kinu i Indiju. Eksperti EIA izračunali su, takođe, da će obnovljivi izvori energije najbrže rasti, korakom od 2,8% godišnje, da bi u 2035. Njihov udeo u ukupnoj potrošnji energije u svetu dostigao 15%. Pri tom će učešće fosilnih goriva u 2035. ostati na dominantnom nivou od bezmalo 80%. Tečna goriva ostaće najveći izvor energije u svetu i do 2035.godine, ali će udeo nafte opasti na 28%, jer će visoke cene te sirovine usmeriti potrošače na druge alternative.  Emisija ugljendioksida iz energetskih izvora porašćeod 2008. Do 2035.godine za 43% i dostići 43,2 milijarde tona, stoji u Energetskom isveštaju EIA.
Proizvodnja električne energije u svetu porašće 84%, sa 19,1 bilion kWh u 2008, na 35,2 biliona kWh u 2035, uz presudan uticaj rasta potrošnje u zemljama u razvoju, pokazuje analiza statističko-informativne službe ministarstva energije SAD (EIA) International Energy Outlook 2011. Najveći doprinos ovom rast daće obnovljivi izvori energije i prirodni gas, dok će se i udeo uglja u proizvodnju struje uvećati u zemljama u razvoju, posebno Kini i Indiji. Ukupan rast neto proizvodnje električne energije u zemljama u razvoju napredovaće korakom od 3,3% godišnje, a u Kini i Indiji sa 4% do 2035. Nasuprot tome, projektovani rast proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta u razvijenom delu sveta eksperti EIA procenjuju na u proseku 1,2% godišnje. www.eia.doe.gov

EBRD - 40 miliona evra za čistu energiju

LONDON  - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) doprineće sa 40 miliona evra formiranju Fonda za tranziciju ka čistoj energiji (Clean Energy Transition Fund - CETF), koji bi trebalo da ukupno dosegne 200 miliona evra. Namena novog fonda je da pomogne ekspanziji obnovljivih energetskih kapaciteta u Turskoj i susednim zemljama zapadnog Balkana, kao i regiona Kavkaza, saopšteno je iz Banke. CETF će podržati projekte usmerene u hidro, eolsku, geotermalnu, solarnu energiju i biomasu, kao i investiranje u opremu za energetsku efikasnost i servisne usluge vezane za te projekte. EBRD je saopštio da planira da finansira 15 pojedinačnih investicionih projekata vrednosti od pet do 30 miliona evra, od čega najmanje 70% u Turskoj. www.ebrd.com

04. 10. 2011.

U AFERI KOLUBARA UHAPŠENI BIVŠI DIREKTOR I JOŠ 16 RUKOVODILACA

Dragan Tomić (58), bivši generalni direktor Rudarskog basena "Kolubara", uhapšen je 3. oktobra oko 15.15 sati kada je pokušao da iz Srbije pobegne u Grčku. Pored njega uhapšeno je još 16 rukovodilaca ove kompanije.
Tomić je uhapšen na granici Srbije sa Makedonijom, a istovremeno je pokrenuta akcija na hapšenju još šesnaest sadašnjih i bivših rukovodilaca "Kolubare" i vlasnika privatnih preduzeća koji se terete za ukupnu zloupotrebu od 12 miliona evra.
Među osumnjičenima je i Radoslav Savatijević Kene (51), vlasnik preduzeća “Pam-ek”, “Aros beton”, “Beokran komerc” i “Beoogrev”, koji je u maju uhapšen zbog malverzacija u vezi izgradnje puteva oko Požarevca, a zatim uz narukvicu, pušten u kućni pritvor.
Osumnjičeni u akciji “Kolubara” sumnjiče se da su od novembra 2007. do jula 2009. bez postupka javne nabavke dodeljivali poslove privatnim preduzećima, kao izvođačima radova, iako su znali da nemaju adekvatnu mehanizaciju.
U posao su zatim uvodili druge firme kao podizvođače i njima višestruko uvećavali broj sati rada, koje su bile osnov za fakturisanje naplate.
Ovakvim fakturisanjem, osumnjičeni su pribavli više od 12 miliona evra.
Akciju izvodi Uprava kriminalističke policije, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal.
Demokratska stranka Srbije zatražila je danas povodom hapšenja bivšeg direktora Rudarskog basena Kolubara Dragana Tomića da se "odgovorno i nepristrasno" utvrdi da li je bilo kršenja zakona u tom preduzeću i ko je za to odgovoran.
"Zahtevamo da sve državne institucije odgovorno i nepristrasno u skladu sa zakonom utvrde da li je, i ako jeste, ko je prekršio zakon u poslovanju Kolubare. Bilo bi veoma opasno ako se ispostavi da se hapšenja koriste za političke obračune sa neistomišljenicima", rekao je portparol DSS Petar Petković.
Policijska akcija “Kolubara” pokrenuta je juče 12 sati pre planiranog starta jer je prvoosumnjičeni Dragan Tomić (58), bivši generalni direktor Rudarskog basena Kolubara a sadašnji savetnik generalnog direktora EPS krenuo da beži iz Srbije. Tomića, koji je sam krenuo put Grčke, policija je uhapsila čim se pojavio na graničnom prelazu sa Makedonijom.
- Akcija hapšenja, kojom je rukovodilo Tužilaštvo za organizovani kriminal je planirana za utorak, 4. oktobar. Tomić je očigledno krenuo da beži u poslednji čas, dan ranije. Policija je, međutim danima pripremala akciju i bila spremna. Istog momenta kada je automobilom krenuo ka autoputu u pravcu Niša, patrole su započele pratnju, koja je trajala sve do granice sa Makedonijom. Nekoliko minuta posle 15 sati, Tomić je zaustavljen, i uhapšen - kaže za “Blic” izvor uključen u istragu.
Tomić je, inače član DSS, i kao kadar ove stranke na funkciji direktora “Kolubare” bio je od 2004. do 2008. godine, kada je postavljen za savetnika za tehnička pitanja u Direkciji za strategiju i investicije u EPS-u.
Istovremeno sa praćenjem Tomića, aktivirano je nekoliko policijskih timova na hapšenju ostalih šesnaest osumnjičenih sadašnjih i bivših rukovodilaca “Kolubare”, i vlasnika privatnih preduzeća, koji se terete za ukupnu zloupotrebu od 12 miliona evra.
Akcije su izvedene u Beogradu, i Lazarevcu a najinteresantnije je bilo hapšenje Radoslava Savatijevića Keneta, koji je policajce dočekao u kućnom pritvoru, u kome se, uz dodeljenju narukvicu, nalazi poslednjih pet meseci.
Osim Tomića i Savatijevića, u ovom postupku osumnjičena su još devotorica direktora “Kolubare”, od kojih su četvorica u momentu hapšenja bili na rukovodećim položajima: Milan Petrović (47) direktor Pogona “Polje D”, Milutin Babić (58) direktor Pogona “Tamnava zapadno polje”, Vladan Jovičić (49) bivši generalni direktor RB “Kolubara”, Radisav Ranković (58) komercijalni direktor, Radoslav Milić bivši direktor, Živadin Jovanović bivši direktor Pogona “Tamnava istočno polje”, Svetolik Simić (56) bivši direktro Pogona “Polje B”, Sveta Mirković (52) direktor pomoćne mehanizacije, i Vladan Radovanović (53) tehnički direktor ogranka Kolubara površinski kopovi - Baroševac. (Blic)

KINEZI DAJU MILIJARDU EVRA ZA TENT

Kina će Srbiji dati kredit od milijardu evra po izuzetno povoljnim uslovima za termoelektranu „Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu, a kompanije iz te zemlje planiraju da u pohod na Evropu velikim delom krenu iz naše zemlje, saznaje Press.
Novi kredit samo je nastavak saradnje Kine i Srbije u energetskom sektoru, s obzirom na to da je već ugovorena kreditna linija od oko 750 miliona evra za obnovu rudnika u Kostolcu, novi blok u istoj TE i izgradnju luke na Dunavu preko koje bi se transportovao ugalj.
Škundrić: Sve po planu
To se poklopilo sa najavom velike investicije u Vranju (potpisan predugovor), gde bi jedna od najvećih kineskih privatnih kompanija trebalo da uloži 300 miliona evra u izgradnju solarnih postrojenja, čime bi jug Srbije postao evropski centar za razvoj solarne energije.
Kredit koji će Kinezi dati za TENT mogao bi da bude prekretnica u razvoju energetskog sektora u Srbiji.
- To je za nas veoma značajno jer Srbija do sada nije uspela da pronađe partnere za TENT, iako se pričalo da će to biti nemačka kompanija RWE. Ukoliko Kinezi sada uđu u TENT, uz investicije koje imaju u Kostolcu, srpski energetski sektor postaće najveća kineska investicija u ovom delu Evrope - objašnjava sagovornik Pressa blizak pregovaračkom timu Srbije i Kine.
Specijalni savetnik premijera Srbije za energetiku i bivši ministar energetike Petar Škundrić kaže za Press da saradnja sa Kinom teče planiranom dinamikom.
- Vezana je, pre svega, za elektroenergetski sektor, ali tokom boravka u Pekingu susreo sam se sa predsednikom „Sinohema", sa kojim sam razgovarao o mogućnostima saradnje na pojedinim projektima u naftnom sektoru. Glavni aranžman za koji smo dobili zeleno svetlo jeste izgradnja novog bloka termoelektrane u Kostolcu. U narednih mesec dana očekujem potpisivanje ugovora za prvu fazu, čime će se stvoriti preduslovi i za realizaciju druge faze, ukupne vrednosti milijardu dolara - naglašava Škundrić i potvrđuje da postoje planovi kineskih kompanija da direktno investiraju i u druge elektroenergetske projekte.
Ekonomski stručnjaci ističu da su ova dva projekta, uz izgradnju mosta preko Dunava, početak ulaska Kine na velika vrata u Srbiju. I ne samo to, već i pokazatelj toga da se Kina, ali i ostale razvijene azijske zemlje, od ulaganja u Afriku, sve više okreću ka tržištima jugoistočne Evrope. A da bi i naša, kao i privrede regiona trebalo da se što pre okrenu tržištima Dalekog istoka, naglasila je i Kori Udovički, regionalna direktorka Programa UN za razvoj.
- Srpska privreda je tradicionalno okrenuta evropskom i zapadnim tržištima, gde je sada teška situacija. Zbog toga je važno da se privrede regiona udružuju kako bi lakše osvajale azijsko tržište koje će u narednim decenijama sigurno biti motor globalnog privrednog rasta - rekla je Udovički.
Ogromne rezerve
Sa njom se slaže i ekonomista Mlađen Kovačević, koji podseća da su kineske devizne rezerve ogromne i da dosežu čak 3.200 milijardi dolara.
- Kina je dugo bila okrenuta afričkim zemljama, gde je kupovala čitave rudnike. Kapaciteti Kine, kako uvozni, tako i oni koji se odnose na investicije u druge zemlje, ogromni su - kaže Kovačević.
O velikom potencijalu Kine govori i podatak da su samo u toku dve godine, i to za vreme svetske ekonomske krize, od 2008. do 2010. godine, uložili 26 milijardi dolara u afričke zemlje. Da bi računica bila jasnija, dovoljno je pomenuti da se u Srbiju za 10 godina, od kredita, donacija, direktnih stranih ulaganja i privatizacija ukupno slilo oko 46 milijardi evra.
Dogovor prekosutra u Pekingu
O kineskim investicijama razgovaraće se već prekosutra u Pekingu, kada počinje sa radom Mešoviti komitet za privrednu saradnju dveju zemalja. Našu delegaciju predvodi ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, dok u ime Ministarstva energetike i infrastrukture putuje državni sekretar Dušan Mrakić.
Očekuje se da Kina da dozvolu svojim kompanijama da mogu da ulaze u vlasništvo srpskih firmi. Naime, u Kini se takve odluke donose za svaku državu pojedinačno. Tako je nedavno dozvoljeno da kineske firme postaju vlasnici kompanija u SAD i EU. Ako Srbija dobije isti status, stručnjaci procenjuju da ćemo moći da dobijemo onoliko kineskih investicija koliko možemo da primimo.                                                                                                                               

(Press)

 

3. 10. 2011.

Evropska komisija se suprotstavlja Južnom toku

 Evropska komisija je krenula u napad na „Južni tok“. Ovako ruski stručnjaci komentarišu odluku Brisela da tuži 18 zemalja zbog kršenja odredaba Trećeg energetskog paketa. Glavni cilj ovog dokumenta je liberalizacija evropskog tržišta gasa. Međutim, način na koji Brisel ovo pokušava da ostvari ne ostavlja zemljama drugi izlaz osim da ga krše.
U intervjuu za „Glas Rusije“ predstavnik Evropske komisije je izjavio da tužene zemlje nisu stigle da u roku prilagode svoje nacionalne zakone normama Trećeg energetskog paketa. On zabranjuje da jedna kompanija prodaje gas i da istovremeno poseduje cevi. Podsetićemo da je dokument sačinjen 2009. godine i da su ga zemlje EU ratifikovale u martu 2011. godine. Međutim, to je bio praktično nepripremljen dokument, ističe direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov:
Evropska komisija je od samog početka načinila niz fundamentalnih grešaka. Sama filosofija promena u energetici vodila je u ćorsokak. Kao prvo, nije bilo konkretnih uslova za realizaciju – postojala je samo filosofska osnova energetske politike. A kao drugo, dokument pretpostavlja liberalizaciju pristupa gasovodnim sistemima Evrope. Ali, ako na tržištu nemate protok gasa liberalizacija pristupa cevima neće dati ništa. Liberalno tržište je dobra stvar kad vam je ponuda veća od potražnje. Međutim, kad je obrnuto, liberalno tržište za kupca je katastrofalno. Tako je bilo u Britaniji. I tada je cena gasa četvorostruko rasla na tržištu na veliko. Međutim, EU tvrdoglavo sprovodi svoju liniju. Umesto da priznaju svoje greške birokrate su krenule na sud. To je apsurd.
Još jedan problem na putu za realizaciju Trećeg energetskog paketa jeste pogoršavanje ekonomske situacije, ističe direktor ruske filijale Pace Global Energy Services Armen Badalov. Danas zemlje prosto nemaju resurse da operativno promene svoje tržište gasa, navodi stručnjak:
Iskustvo poslednjih godina pokazuje da postoji ogroman jaz između interesa same energetske komisije i pojedinih evropskih zemalja. Evropi je u interesu da se modifikuje dokument kako bi se politika uskladila s ekonomijom. Zato ne treba zaboravljati da je energetski paket usvojen pre početka finansijske krize. I u datom trenutku sve se to vrlo teško odražava na njegovu realizaciju.
Stručnjaci ukazuju na još jednu podudarnost. Preko teritorije tri od 18 zemalja koje je EU tužila proći će maršruta ruskog gasovoda „Južni tok“. To su Bugarska, Slovenija i Austrija. Glavni evropski komesar za energetiku Ginter Etinger odavno „nije ravnodušan“ prema ovom projektu i optužuje Rusiju za pokušaj monopolizacije ruskog tržišta gasa. A to što se za tužbe saznalo sutradan nakon provera u evropskim kompanijama – partnerima i „kćerkama“ Gasproma je takođe simptomatično, uveren je stručnjak za energetiku Valerije Nesterov:
Evropa ima tradicionalno politički motivisan odnos prema povećanju isporuka energenata iz Rusije. Ovde postoji čitav niz problema, koji su u poslednje vreme zaoštreni. To vidimo i u nedavnim proverama, koje je inicirala Evropska komisija. Međutim, Evropa ništa ne gubi usled izgradnje dodatnog izvoznog koridora. Zasigurno će se povećati pouzdanost isporuka gasa iz Rusije. A to je za Evropu vrlo važno, jer očigledno je da neće moći da smanji zavisnost od ruskog gasa. Rusija jeste i biće glavni izvoznik prirodnog gasa, pošto drugo i treće mesto na svetu u ovom pogledu zauzimaju Turkmenija i Iran s poznatim problemima.
Ma kakav bio ishod suđenja protiv zemalja-„izgrednica“ glavna šteta će biti pričinjena reputaciji Evropske komisije, ističu stručnjaci. Tužbe prete da se pretvore u velike kazne na promet energetskih kompanija. I takav poklon od Brisela u jeku finansijske krize teško da će biti od koristi. Između ostalog, i za ozloglašeno evropsko energetsko tržište. (Glas Rusije)

Skuplji gas od 1. novembra

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović najavio je da će gas poskupeti od 1. novembra za 10 odsto, posle čega će cena kubnog metra tog energenta za domaćinstva iznositi oko 44 dinara ili oko 0,43 eura.

"Cena gasa posle poskupljenja neće se menjati do kraja grejne sezone", rekao je Bajatović za današnji novosadski "Dnevnik".
"Za koji dan i preostalih osam distributera gasa trebalo bi da kompletira dokumentaciju, posle čega će uslediti odluka o poskupljenju cene tog energenta", naveo je Bajatović.
Individualni potrošači u Srbiju trenutno jedan kubni metar gasa plaćaju 40 dinara ili oko 0,39 eura. www.slobodnaevropa.org

Najjevtivije grejanje TA pećima

Tokom predstojeće zime grejanje će najjeftinije plaćati oni koji za zagrevanje domova koriste TA peći, uključene tokom noći za vreme „niže tarife“. Jer, takva domaćinstva će morati da izdvoje oko 6.900 dinara mesečno za stan ili kuću od 60 kvadrata. A najviše novca odneće peći na lož ulje, u kojima će svakog meseca „izgoreti“ po 24.000 dinara.
 Cena najtraženijeg i najjeftinijeg domaćeg uglja - sirove „kolubare“ - od subote je veća za 9,7 odsto. Tako tona ovog ogreva, sa prevozom, u maloprodaji košta od 5.600 do 6.300 dinara. Ugalj iz Rudarskog basena „Kolubara“ već je u martu poskupeo za 20 odsto. Zato će sva domaćinstva koja ga troše, u zimskim mesecima morati da plate oko 8.400 dinara. A statistika pokazuje da su cene uglja veće od 17 do 28,3 odsto u odnosu na prošlu grejnu sezonu.
Cena kubnog metra drveta je, na pojedinim stovarištima, u odnosu na lane, „skočila“ i za 1.000 dinara. Kod novosadskih trgovaca se ogrevno tvrdo drvo lišćara, bukva, grab, bagrem i hrast, može nabaviti po ceni od 4.000 do 4.500 dinara po kubiku, dok je meko drvo tek nešto jeftinije. Međutim, cena ide i preko 5.400 dinara po kubnom metru na stovarištima u Beogradu. U boljem položaju su Nišlije, jer se drvo u Šumskom gazdinstvu Niš može nabaviti po ceni od 3.590 dinara za kubik. One koji sami sakupljaju drva u šumama ovog gazdinstva, kubik staje od 1.500 do 1.800 dinara.

Potrošači prirodnog gasa, bar nakratko, mogu da odahnu. Jer, Vlada Srbije još vaga da li će odobriti povećanje cene. Ako cena, ipak, bude povećana, domaćinstva će plaćati 10 odsto više nego lane, pa će šestomesečno grejanje doma od 60 kvadrata koštati oko 56.000 dinara.

Ali, TA peći i ove zime spasiće budžete mnogih domaćinstava. Računica pokazuje da će prosečnom domaćinstvu trebati od 41.300 do 59.400 dinara za celu zimu, u zavisnosti od toga da li se peći pune danju ili noću.

Prema najavama Udruženja toplana Srbije, cene centralnog grejanja trebalo bi da budu iste kao prošle sezone. Tako prema proračunu Agencije za energetiku, prosečna beogradska porodica koja živi u stanu od 60 kvadrata, za centralno grejanje u zimskom periodu, mora da plati 60.200 dinara. Ova cifra se, međutim, plaća jednako tokom cele godine, što je donekle rasterećenje za kućni budžet.
(večernje novosti)

30. 09. 2011.

Indijci preuzimaju KAP

Indijska kompanija Vedanta rizorsis preuzeće u oktobru upravljanje Kombinatom aluminijuma Podgorica KAP, javila je Televizija Budva pozivajući se na pouzdane izvore.
Kako navode, Vedanta će na Skupštini akcionara KAP-a, tražiti da njeni predstavnici uđu u Bord direktora te kompanije, a do tada će obezbediti još akcija koje će, sa onima koje poseduje Vlada Crne Gore, biti dovoljne za kompletno preuzimanje kontrole nad nekadašnjim privrednim gigantom.
Za račun Vedante su, poslednjih nekoliko dana, različiti - najviše grčki posrednici, kupili šest odsto akcija KAP-a, a neki manjinski akcionari iz Hrvatske već su postigli dogovor sa predstavnicima indijskog giganta, pa Vedanta ima još dodatnih 12 odsto akcija KAP-a.
Vedanta je crnogorskoj javnosti poznata kao učesnik na tenderu za privatizaciju KAP-a iz 2005. godine, na kojem je zauzela četvrto mesto.
Na istom tenderu pobedio je aktuelni ruski vlasnik, Centralno evropska aluminijumska kompanija, Olega Deripaske.
Stručni timovi Kombinata aluminijuma Podgorica trenutno sprovode detaljnu ekonomsko-tehničku analizu ponovnog puštanja u rad fabrike glinice (poluproizvoda alumunijuma), kako bi ona za novi start bila spremna sredinom 2012. godine. Pokretanje ovog pogona, ipak, mnogo više zavisi od globalnih finansijskih pokazatelja, a posebno od cene električne energije. Svakako da po ceni od oko 80 evra po MWh iz sistema EPCG, koliko se može očekivati da iznosi u narednoj godini, nije moguće organizovati ne samo rentabilan rad fabrike glinice, već bi bila dovedena u pitanje i celokupna aluminijumska industrija u Crnoj Gori.
Istovremeno, menadžment KAP-a nastoji da u najvećoj mogućoj meri smanji troškove kompanije, kako bi se ublažio negativan uticaj pada cene ovog metala proteklih dana na svetskom tržištu na oko 2.300 dolara po toni, što je niže u odnosu na proizvodnu cenu aluminijuma u KAP-u.

   
E.P.

Problematičan nadzor nad bilateralnim enegetskim sporazumima

BRISEL - Ključne članice Evropske unije (EU) se protive planu prema kojem bi Evropska komisija (EK) dobila veći nadzor nad bilateralnim energetskim ugovorima sa zemljama izvan EU , izjavio je direktor odeljenja za energetiku u EK Filip Lou.   EK je početkom meseca iznela predloge novih propisa prema kojima bi članice EU morale unapred da podele detalje planiranih energetskih sporazuma sa Briselom, a Komisija bi takođe imala ovlašćenje da pregovara o nekim ugovorima u ime vlada zemalja članica, prenela je novinska agencija Reuters.    Analitičari interpretiraju taj plan kao pokušaj da se spreče bliske bilateralne veze između velikih potrošača prirodnog gasa, kao što su Nemačka i Italija, i glavnog snabdevača Unije tim energentom, Rusije. Lou je naveo da je 27 zemalja članica EU iznelo svoje mišljenje o pomenutim predlozima početkom sedmice na nezvaničnom sastanku ministara energetike u Poljskoj. Sve manje članice su bez izuzetka snažno podržale propise, dok su sve veće članice, takođe bez izuzetka, rekle: 'pa, možda bi bili spremni da razmotrimo pojedinačno svaki slučaj ukoliko postoji neko opravdanje, ali su u drugim slučajevima bilateralni sporazumi nacionalna stvar', izneo je Lou.

Nezadovoljstvo zbog novih “naftnih propisa”

BRISEL – Evropska naftna privreda upozorila je (20.septembra) da bi novo zakonodavstvo EU vezano za energetsku efikasnost u sektoru prerade nafte moglo uništiti ovaj segment industrije nafte. Ti nedavni regulatorni predlozi EU mogli bi ostaviti mnoge regiona I verovatno države bez sopstvenih rafinerija, upozovara u najnovijem izveštaju Europia, Udruženje evropske naftne privrede. Udruženje skreče pažnju vlastima u Briselu da u sektoru prerade nafte u Evropi zaposleno je oko 600.000 ljudi, a ovaj segment pretstavlja oslonac petrohemijske industrije, sa skoro 800.000 radnika. Evropska komisija je u junu ove godine predložila nove direktive, kojim se predviđa skraćenje roka za aktiviranje sistema trgovine emisijama štetnih gasova sa ranije predviđene 2020, na 2013. godinu. Takva odluka će dovesti do neminovnog rasta troškova rafinerijske naftne privrede. Europia navodi da EK, umesto da usmeri politiku na promene ponašanja potrošača, udara na proizvodnju i upozorava da bi evropskli prerađivači u tom slučaju mogli da presele svoje rafinerije u treće zemlje. Euractiv

Poljska ne odustaje od nuklearki

VARŠAVA – Poljska neće odustati od planova gradnje dve nuklearke ukupnog kapaciteta 6.000 MW, jer bez toga ne bi bila u stanju da ispuni obaveze smanjenja emisija CO2, koje izbacuju njene pretežno termoelektrane na ugalj, rekla je pomoćnica ministra privrede te zemlje Hanna Trojanowska. Jednu nuklearku kapaciteta 3.000 MW Poljska planira da izgradi do 2020.godine, a drugu iste snage do 2030. Za posao koji planira domaći PGE vredan 18 do 21 milijarde evra nadmeću se energetski kolosi,  Westinghouse američka podfirma japanske kompanije Toshiba), franucka Areva i japansko-američka grupacija GE Hitaći. Trojanowska je rekla da će ove nuklearke omogućiti zemlji da izbegne emisiju nekih 47 miliona tona CO2 godišnje iz TE na ugalj. Posle katastrofe sa japanskom nuklearkom Fukushima, 51% Poljaka izjašnjava se u anketama protiv atomske energije, pa vlada najavljuje pokretanje velike kampanje pridobijanja javnosti. UPI

29. 09. 2011.

EdF ulazi srpsku elektroenergetiku

Na sastanku sa predstavnicima francuske elektroenergetske kompanije EdF, 28. septembra ove godine u Parizu,  Delegaciji Elektroprivrede Srbije (EPS-a)   potvrđeno je da ta kompanija, kao novi većinski vlasnik italijanskog Edisona, ostaje strateški partner za izgradnju dva nova bloka (dva puta po 370 MW) Termoelektrane Kolubara B, u Srbiji.
Izvršni direktor EPS-a Bratislav Čeperković rekao je posle sastanka da je to za Srbiju možda i najvažnija vest u elektroenergetici u poslednje dve i po decenije (25 godina).
On je izneo i određena poređenja dve kompanije. Promet EdF-a je 40 puta veći od prometa EPS-a, broj zaposlenih pet puta veći, a proizvodnja je veća skoro 35 puta.
„Taj projekat je za Srbiju jedan od strateški važnih za razvoj novih elektroenergetskih kapaciteta. Ptredstavnici EdF-a bili su zainteresovani i za nova strateška partnerstva i upoznavanje sa kapacitetima EPS-a i mogućim investicijama u elektroenergetski sistem“, rekao je Čeperković.
Ovo je prvi, preliminarni sastanak predstavnika EPS-a i EdF-a, a predstavnici tog najvećeg javnog preduzeća na svetu potvrdili su skori dolazak u Beograd na najvišem nivou. Jer, kako je rečano na sastanku, EdF je, na teritoriji Zapadnog Balkana prepoznao EPS kao najznačajnijeg partnera za razvoj i ulaganja.
Srbija ima velike resurse, postoji veliki hidropotencijal, rekao je Čeperković i dodao da Francuska ima razvijen sektor obnovljivih izvora energije i iskazana je želja da se uključi u ove poslove, naročito u dobijanja električne energije sagorevanjem otpada i biomase gde imaju velika iskustva.
Ispoljena je i želja EdF-a za projekat TE Nikola Tesla B3 (snage oko 700 MW), koji na poslednjem tenderu nije dobio strateškog partnera.
“Država Srbija razmišlja da taj projekat sada radi sama, ali je to dosta skupo. Ima snage da sama započne radove i treba to da pokuša. Nikada nije kasno da se, ako to bude potrebno, okrene stranom investitoru, ili da potencijalni partner bude uključen u neku od faza izgradnje TE Nikola Tesla B3“, rekao je Čeperković i dodao da je Srbija jedina članica Energetske zajednice sa pripremljenim projektima u elektroenergetici i da to ljudi u EdF-u dobro znaju.

E.P.

 Suša osetno podigla cenu električne energiju u regionu jugoistočne Evrope

Zbog velike suše, Elektroprivreda Srbije već više od mesec i po dana ne izvozi električnu energiju, a prethodno su se celog leta prodavale samo simbolične količine, naveo je u razgovoru s novinarima, Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom.
Veletrgovačka cena za prodaju električne energije u regionu, trenutno je 10 odsto viša od, na primer, cene u Nemačkoj.Cena struje u našem regionu, koja se ugovara za oktobar i novembar je na nivou od oko 6,5 evrocenti za kWh, a u zapadnoj evropi oko šest evrocenti.
Vlaisavljević je dalje rekao da ovaj region ima slične rečne slivove, pa, kada je sušan period, svi imaju iste probleme i veletrgovačka cena struje je visoka. Ponuda je sve manja i izvesno je da će cena u regionu jugoistočne Evrope i dalje da raste.
Zbog poremećenog pariteta cena energenata ponovo će biti pritisaka na elektroenergetski sistem. Izvesno je da će  dnevna potrpšnja električne energije u Srbiji da se poveća sa sadašnjih oko 80 na oko 130 miliona kWh i, kako je rekao Vlaisavljević, očekuje se da se uvezu iste količine električne energije kao i prošle zime. Ali, ako zima bude dosta hladna i potraju čladnoće i suša (bez većih padavina) biće neophodan dodatni uvoz električne energije. Termoelektrane u Srbiji, koje su glavni energetski oslonac, za sada na svojim deponijama imaju dovoljne količine uglja.

D. Ob.

Seminar o novom Zakonu o energetici na Iriškom vencu

Iriški Venac - Novi Zakon o energetici postavio je zakonski okvir za liberalizaciju svih segmenata energetskog tržišta u Srbiji, istaknuto je na seminaru za novinare na Iriškom vencu.
Tom prilikom je istaknuto i da je novi zakon sačinjen prema direktivama Evropske unije ne samo u pogledu liberalizacije tržišta, nego i ravnopravnosti u snabdevanju potrošača energijom, povećavanju sigurnosti i i većem kvalitetu snabdevanja, kao i zaštite životne sredine.
Ljiljana Hadžibabić, članica Saveta Agencije za energetiku, naglasila je da shodno odredbama novog zakona veliki industrijski potrošači od 2013. godine moraju da kupuju struju na slobodnom tržištu a domaćinstva i takozvani mali kupci (preduzeća sa 50 zaposlenih i prihodom do 10 miliona evra) za to će imati priliku od 2015. godine. U naredne četiri godine domaćinstva i mali kupci će se snabdevati na način kao što je to slučaj sada. Odnosno, snabdevaće ih Elektroprivreda Srbije po regulisanim cenama. Nakon 2015. godine, moći će ali neće morati da kupuju električnu energiju na slobodnom tržištu.
- Novi Zakon o energetici uvodi na tržište novu instituciju javnog snabdevača, koji je zadužen da obezbedi struju za domaćinstva i male potrošače do 2015. godine. Javnog snabdevača treba da odredi Vlada Srbije do 1. oktobra 2012. godine, kada će biti poznato da li će to biti EPS, odnosno deo sadašnje distribucije koji se bavi trgovinom na malo. Da bi se to ostvarilo potrebno je izvršiti organizacione promene unutar EPS-a, sa ciljem razdvajanja trgovine od distributivne delatnosti. U novom zakonu je određena i kategorija rezervnog snabdevača od koga će kvalifikovani kupci, odnosno industrijska preduzeća, moći od 2013. do 2015. godine da kupuju struju u slučaju da se ne snađu na slobodnom tržištu. Od 1. oktobra 2012. godine regulisane cene za građane i male potrošače određivaće energetski subjekat ali uz saglasnost Agencije za energetiku.
Dragan Vlaisavljević, direktor direkcije EPS za trgovinu, istakao je da novi zakon propisuje kategoriju takozvane balansne odgovornosti na tržištu struje, odnosno obavezu učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju struje u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje, kao i da preuzmu finansijsku odgovornost za ta odstupanja. On je istakao da Srbija usvajanjem Zakona o energetici želi saradnju sa tržištem kako u regionu tako i u Evropi.
- Dobar zakonski okvir je preduslov za dolazak investitora. U mešovitom poslovnom okruženju na slobodnom tržištu, određenom novim Zakonom o energetici, neophodno je jasno definisanje poslovnog modela EPS, kao i posebno planiranje veletrgovine u uslovima snabdevanja javnog snabdevača i slobodnog tržišta - istakao je Vlaisavljević dodavši da ne očekuje da će cena struje na tržištu padati u narednom periodu.

(Danas)

Austrijanci će graditi mini HE

BANJALUKA - Austrijska kompanija Ki-Kelag GmbH International će graditi mini-hidroelektrane Novakovići, Zapeće i Medna, i preuzeti vlasnički i investicioni primat u projektima mini-hidroelektrana Bistrica 1, 2 i 3, saopšteno je posle potpisivanja ugovora (21.septembra) sa Vladom RS. Ukupna instalisana snaga tih elektrana je deset megavata, a vrednost investicije 35 miliona evra, rekao je  Aleksandar Džombić, predsednik Vlade RS. On je dodao da će gradnja početi krajem ove i biti okončana već krajem naredne godine. Nezavisne novine
BUKUREŠT - Ugovor o izvozu električne energije iz Rumunije u Srbiju, koji su 2010. godine potpisale rumunske energetske firme sa srpskom energetskom grupom Rudnap biće produžen do kraja 2011. Ugovor je inače trebalo da istekne još krajem jula 2011. godine, ali je zbog velike suše njegova primena ostala na snazi, javlja rumunjski dnevnik Ziarul Financiar .

Gradi se prva bioelektrana-toplana

ZAGREB – Hrvatska će u Velikoj Gorici krajem iduće godine početi gradnju prve bioelektrane-toplane na šumsku biomasu, piše Večernji list. Investiciju vrednu 65 miliona evra  će iz pretpristupnih fondova Evropske unije obezbediti HEP Obnovljivi izvori energije i HEP Toplinarstvo. Energetika-Net

ERS proizveo 6,17 milijardi kWh

UGLJEVIK - Elektroprivreda Republike Srpske (EP RS) proizvela je prošle godine 6.174 gigavat časova električne energije, što predstavlja najveću proizvodnju od osnivanja preduzeća, rekla je direktorka EP RS Branislava Milekić. Ne treba zanemariti činjenicu da je to godina kada je Termoelektrana Ugljevik stajala 100 dana, ali je u isto vreme Termoelektrana Gacko provela na mreži 7.186 časova, što predstavlja svojevrstan rekord, rekla je Milekićeva. Kao rezultat toga  obezbeđeno je snabdevanje potrošača električnom energijom u Republici Srpskoj i na slobodnom tržištu je prodato 2.470 gigavat časova električne energije.Samo po toj osnovi ostvarili smo prihod od 171 milion maraka, što je na kraju rezultiralo, bez obzira na veoma nisku cenu električne energije za domaći konzum, ukunim konsolidovanim rezultatom, dobit od 29,5 miliona maraka, rekla je Milekićeva novinarima na jednom skupu u Ugljeviku. Nezavisne novine

24. 09. 2011.

Podrška planu EK

BRISEL – Evropska komisija (EK) zatražiće od zemalja članica Energetske zajednice (EZ) da podrže “implementacioni plan za razvoj gasne infrastrukture unutar EZ”, piše Utility Week. Na sastanku u Kišinjevu u Moldaviji, zakazanom za 6.oktobar, ministri energija zemalja članica EZ  (Albanija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija, Ukrajina i UNMIK) biće zamoljeni da “se politički obavežu za brzo sprovođenje koncepta ‘gasnog prstena’”, stoji u dokumentu emitovanom u Briselu. Spajanjem sistema snabdevanja gasom između zemalja članica Energetske zajednice postiči će se “povećanje učešća prirodnog gasa u njihovom elektroenergetskom proizvodnom miksu”, navodi se u papiru Evropske komisije. “Prsten” će takođe smanjiti zavisnost zemalja članica od uvoza dugim gasovodima iz Rusije i Kaspijskog regiona, omogučavajući im opciju izbora drugih snabdevača. To zahteva velike investicije u gasovodnu infrastrukturu, uz “vanredne napore u oblastima tehnike, finansija i regulative  …”, konstatuje EK.

EdF podiže cene

LONDON – Kompanija EDF Energy objavila je povećanje cena električne energije za 4,5%, a prirodnog gasa za 15,4%, počev od 10.novembra, što će, kako piše myfinances.co.uk, povećati kategoriju “energetski siromašnih” britanskih domaćinstava (oni koji više od 10% ukupnih prihoda izdvajaju za plaćanje struje i gasa) na bezmalo sedam miliona ljudi. Posle ove korekcije, dualni (struja/gas) godišnji prosečan račun potrošača EDF Energy-a porašće za 132 funte, na 1.241 funtu, izračunao je potrošački portal uSwitch. Posle ovoga, na britanskom tržištu više nije moguće naći snabdevača dualnim energetskim paketom po godišnjoj ceni ispod hiljadu funti, navode u uSwitch-u. EDF Energy je, naime, poslednji od tzv “big six” britanskih prodavaca struje i gasa koji je korigovao na gore tarife ove godine.

Većina stanovništva protiv nuklearki

FRANKFURT - Agencija za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos utvrdila je u anketi sprovedenoj u 24 zemlje da je u 21. dd njih većina građana protiv atomske energije. Samo je u Indiji, SAD i Poljskoj većina je za atomsku energiju, piše Deutche Welle. U anketiranim zemljama živi oko 60% svetskog stanovništva. Više od polovine - 55% njih - želi izlazak iz atomske energije. Najveća promena raspoloženja prema atomskoj energiji zabeležena je u Aziji: u Južnoj Koreji, Japanu, Kini i Indiji udvostručio se broj protivnika atomske energije. Japan je pre nesreće u Fukušimi sa 55 reaktora pokrivao 29% svojih energetskih potreba i planirao je gradnju još 14. U Južnoj Koreji 21 reaktor proizvodi 35% struje koju ta zemlja potroši, a planira se 11 novih. Ali i rastući ekonomski divovi poput Kine i Indije imaju ambiciozne planove za atomske elektrane. Trenutno je udio atomske energije u njihovoj ukupnoj proizvodnji samo 2%, ali da bi pokrila svoje potrebe za energijom, Indija planira da izgradi 23 atomske elektrane, a Kina čak 77, piše DW.

Enel napušta Bugarsku

SOFIJA – Italijanski energetski kolos Enel najavio je da planira napuštanje bugarskog tržišta i prodaju svih svojih kapaciteta u oblasti obnovljivih izvora u toj zemlji. Enel se ograničio na obrazloženje da je to u skladu sa razvojnom strateškom politikom kompanije, kako je bio prokomentarisao odluku da proda 908 MW jaku termoelektranu Marica istok 3 američkom investicionom fondu Contour Global. Američki fond je kupio udeo od 73% u toj elektrani sredinom marta ove godine za 230 miliona evra. Contour je u međuvremenu ove nedelje zatražio od bugarskog energetskog regulatora SEWRC reviziju licence za ovu TE na ugalj, radi promene njenog imena u Contour Global Marisa East 3. Enel je 2009. bio proglašen za investitora godine u Bugarskoj, zbog renoviranja TE Marica istok ulaganjem od preko 700 miliona evra. Elektrana je prošle godine ostvarila ukupne prihode od 231 milion evra i proifit od 69 miliona evra. The Sofia Echo

Gasovodne kombinacije

BRISEL - U EU ima pola milijarde potrošača i oko 20 miliona kompanija koji su poslednjih godina bili usred zime teško pogođeni zbog obustavljanja isporuka gasa ruskog "Gasproma" usled nesporazuma s Ukrajinom oko tranzita. EU iz uvoza pokriva 60 odsto svojih potreba u gasu i 80 odsto u nafti. Sporazum o Transkaspijskom gasovodu bi podmorskim cevovodom povezao Turkmeniju s Azerbejdžanom i  spojio ga sa mrežom gasovoda "Južni koridor".Azerbejdžan je već obećao da će snabdevatu EU gasom, ali su napore za izgradnju tog podmorskog gasovoda otežale razmirice sa Turkmenijom, kao i protivljenje Rusije.

Veća proizvodnja gasa

MOSKVA - Gasrpom očekuje da će ove godine ostvariti proizvodnju na nivou od 520 milijardi kubnih metara gasa umesto ranije planiranih 506 milijardi, izjavio je predstavnik koncerna Vsevolod Čerepanov. Očekivana eksploatacija u 2013. godini je na nivou od 549 milijardi kubnih metara, a u 2014. do 570 milijardi. Gasprom je prošle godine povećao produkciju za deset odsto u poređenju sa kriznom 2009. na 508,6 milijardi kubnih metra. Predstavnici koncenra očekuju da će predkrizni nivo eksploatacije (550,5 miiljardi kubnih metara u 2006. godini) ostvariti iduće godine. RIA Novosti

Nesuglasice zbog kaspijskog gasa

MOSKVA - Rusija je začuđena odlukom EU da pokrene pregovore o izgradnji Transkaspijskog gasovoda i smatra da te pregovore treba prekinuti jer oni mogu pojačati zategnutost u tom regionu, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova. "Pokušaji spoljnog mešanja u kaspijske poslove, naročito u poslove koji su osetljivi za 'kaspijsku petorku', mogu veoma ozbiljno zakomplikovati situaciju u tom regionu i imati negativan uticaj na tekuće petostrane pregovore o novom pravnom statusu Kaspijskog mora", navedeno je u saopštenju, objavljenom na vebsajtu ruskog ministarstva, preneo je Reuters. Rusija i ostale prikaspijske države - Iran, Kazahstan, Azerbejdžan i Turkmenija - vode osetljive pregovore o pravu na eksploataciju ogromnih rezervi nafte i gasa koja se sada reguliše sporazumima iz vremena Sovjetskog Saveza. Gasovod "Nabuko", koji podržava EU, jedan je od nekoliko gasovodnih projekata, uključujući ruski "Južni tok", koji se nadmeću za kaspijski  Gas.Rusija ima dugoročne sporazume o kupovini gasa od Azerbejdžana i Turkmenije, bivših sovjetskih republika. Analitičari ukazuju da prikaspijske zemlje proizvode dovoljno gasa samo za jedan od skupih novih transkaspijskih projekata gasovoda

Etinger sumnja u Južni tok

BRISEL - Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger uputio je savet Moskvi da ne pokušava da pomoću gasovoda Južni tok ugrozi projekat Nabuko i druge delove takozvanog Južnog koridora koji pokriva basen Kasprijskog mora i Bliski istok jer će tako potkopati poverenje Evropljana u prirodni gas. Visoko ocenjujući drugi ruski gasovod, Severni tok, Etinger je, na jednom energetskom skupu u Kelnu, izrazio sumnju u svrsishodnost i ciljeve Južnog toka, navela je nemačka medijska kuća Deutche Welle. Južni tok je za Brisel prihvatljiv jedino kao nova maršruta za dopremanje isključivo ruskog gasa, ocenio je evropski komesar. “Videćemo da li će Južni tok da se izgradi, ja u to nisam ubeđen, jer je polaganje cevovoda ispod Crnog mora bolno skupo”, uveren je Etinger. On je istakao da će u slučaju realizacije tog projekta Brisel prihvatiti Rusiju kao značajnog i poželjnog partnera kada se radi o isporukama gasa iz njenih nalazišta, ali da će biti nepoželjna kao veleprodavac gasa iz Turkmenije i Azerbejdžana.

23.09.2011.

EPS spreman za grejnu sezonu

Elektroprivreda Srbije (EPS) će i ove grejne sezone imati stabilno i redovno snabdevanje potrošača strujom, a svi remonti termoelektrana biće završeni do novembra, izjavio je 22. septembra direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom tog javnog preduzeća Dragan Vlaisavljević.
Na okruglom stolu "Kako ćemo se grejati naredne zime", koji je organizovao Balkan magazin, Vlaisavljević je rekao da će struja tokom zime biti kupovana na slobodnom tržištu, otprilike u istoj količni kao i prošle sezone i objasnio da je, zbog dugog sušnog perioda tokom leta, smanjen dotok u hidroelektrane, zbog čega je došlo do skoka cena struje na regionalnom tržištu. Ali, to povećanje, istakao je on, potrošači u Srbiji neće osetiti.
Vlaisavljević je upozorio da će i ove zime EPS, posle Beogradskih elektrana, biti najveća toplana u Srbiji, jer se na tom polju ništa nije bitnije promenilo u poslednjih 40 godina. Nije dobro da se tim putem nastavi, jer 30 odsto proizvodnih kapaciteta EPS ide na grejanje, ocenio je on.
Direktor Direkcije EPS za distribuciju električne energije Životije Jovanović ukazao je da su, i pored obavljenih remonta distributivnog sistema, mogući prekidi u snabdevanju u nekim delovima zemlje, jer mreže i trafostanice nisu projektovane za grejanje domaćinstava.
On je poručio da će, ako ne bude velikih nestašica gasa i mazuta, građani Srbije imati pouzdano grejanje na struju, kao i prošle zime.
Pomoćnik ministra Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Zoran Teodorović rekao je da uglja za predstojeću grejnu sezonu ima dovoljno i da su ugljenokopi Kolubara i Kostolac od kraja avgusta proizveli četiri odsto više uglja nego u istom periodu prošle godine.
Predstavnik Agencije za energetiku Aca Vučković je, govoreći o troškovima grejanja, naglasio da je struja, u zavisnosti kako se koristi, i među najjeftinijim i među najskupljim izvorima energije.
Za stan od 60 kvadrata, ako bi temperatura bila 20 stepeni, kada bi se grejao termoakomulacionim pećima, troškovi grejanja bi bili 41.000 dinara za grejnu sezonu, dok bi, sa dopunjavanjem peći tokom dana, iznosili 60.000 dinara.
Ako bi se struja koristila u radijatorima ili mermernim pločama, tada bi troškovi bili najveći - skoro 123.000 dinara, i tad bi skuplje bilo grejanje samo na lož ulje, koje iznosi 150.000 dinara za sezonu, naveo je Vučković.

E.P.

  

EPCG: dodatni uvoz struje do kraja godine i tender za nabavku struje za 2012. godinu

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) ne planira restrikcije struje, ali će kompanija imati trošak od oko pet miliona evra zbog dodatnog uvoza i rasta cena električne energije na tržištima u regionu i Evropi prouzrokovanih trenutnim sušama. Rukovodilac sektora za upravljanje proizvodnjom i trgovinom električne energije u EPCG, Momir Grbović, rekao je da Crnoj Gori na godišnjem nivou nedostaje 30 odsto električne energije.
„Na godišnjem tenderu za ovu godinu po planu za četvrti kvartal EPCG je već obezbedila 85 odsto nedostajućih količina, dok je ostatak od 70 miliona kWh planirala da nabavi preko mesečnih i sedmičnih tendera, kao i putem dnevne trgovine. Međutim, usled loših hidrometeoroloških uslova i slabih dotoka vode, EPCG će morati za poslednji kvartal dodatno da nabavi 80 miliona kWh“, rekao je Grbović.
EPCG je upravo raspisala i tender za nabavku 1,32 milijarde kWh nedostajuće količine električne energije za 2012. godinu. Crnoj Gori na godišnjem nivou nedostaje 30 odsto električne energije.
Traženu količinu električne energije EPCG je podelila u dve partije, a ponude se mogu dostavljati za jednu ili drugu partiju, ili celokupnu količinu.  Iz EPCG je objašnjeno da ponuda treba da sadrži kvalifikacionu dokumentaciju, odnosno dokaze o podobnosti ponuđača i njegovim referencama, kao i finansijski deo, koji podrazumeva bankarsku garanciju od dva odsto vrednosti ponude kao garancija da se ostaje pri njoj 20 dana od otvaranja.
U EPCG napominju da zainteresovani, koji otkupe tendersku dokumenaciju, ponude mogu dostavljati do 7. oktobra do 11 sati, a pristogle ponude će biti otvorene sat kasnije.

                                                                                                                       E.P.

21. 09. 2011.

JANAF  Mađarima i Rusima

ZAGREB - Vlada Hrvatske je odlučila da proda deo svog udela u firmama Janaf i Croatia osiguranje, kako bi se mogla isplatiti redovna jednokratna pomoć penzionerima, odnosno ovogodišnja rata duga. Vlada je u Penzionerski fond odlučila da prenese, odnosno rasproda čak 29 odsto deonica Croatia osiguranja i 10,66 odsto deonica Janafa. Hrvatska će i dalje ostati u vlasništvu 51,28% Croatia osiguranja i 67,85% Janafa.
Jedni od glavnih potencijalnih kupaca paketa deonica Jadranskog naftovoda (Janaf) koji će Vlada preneti penzionom fondu su mađarski MOL i ruske kompanije Gasprom i Zarubežnjeft.
 Janafov naftni terminal u luci Omišalj sistemom cevovoda povezan je s najvećim MOL-ovim rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj. Trenutno Mađari ne dobavljaju naftu tim pravcem već preko ruskog naftovoda Družba. Ali, u slučaju da ne postignu dogovor o ceni sa ruskim dobavljačima Janaf im je jedina alternativa.
Zbog toga, smatra Umićević, MOL ima dobar interes za ulaz u vlasničku strukturu Janafa kako bi ostvario uticaj na njegovo poslovanje.
Slične razloge imaju i Rusi čije su rafinerije u Novom Sadu i Pančevu, u rukama Gasproma te u Bosanskom Brodu, vlasništvo Zarubežnjefta, takođe povezane s Omišljem.
Ipak, postavlja se pitanje koliko će MOL ili ruske kompanije moći stvarno uticati na poslovanje Janafa jer će, ako se i odluče na kupovinu, kontrolisati manjinski paket deonica.
Trenutno Republika Hrvatska direktno ili indirektno drži gotovo 84 odsto vlasničkog kapitala. Kad prenese predviđenih 10,66 odsto Penzionom fondu njen udeo će pasti ispod 75 odsto što joj garantuje da će i dalje moći samostalno donositi važnije odluke.
(T portal)

Organizacione nedoumice u ERS-u

BANJALUKA - Podeljenja su mišljenja vlasti i ekonomista u Republici Srpskoj o najavljenoj reorganizaciji Mešovitog holdinga Elektroprivreda RS Trebinje radi objedinjavanja njenih zavisnih preduzeća u jednu kompaniju. Transformacija tog strateškog elektroenergetskog sistema, prema najavi entitetskog predsednika Milorada Dodika, trebalo bi da dovede do jedne moćne i respektabilne kompanije u RS-u regionalnog karaktera koja će moći da se nosi s energetskim tržištima i berzama.  Po njemu, šestogodišnja dosadašnja organizacija Elektroprivrede RS od matičnog i 11 zavisnih preduzeća, pokazala se neuspešnom. On dodaje da bi ona tako postala  lak plen za mnoge investitore, čime bi RS ostala bez primarne energetske proizvodnje. Nasuprot tome, pojedini ekonomisti upozoravaju da bi se u tom slučaju neuspešna preduzeća sakrila iza uspešnih, a pod znakom pitanja je i vlasnička struktura kada dolazi do stranih ulaganja u neka od sadašnjih zavisnih preduzeća. Revizorski izveštaj kompanije Deloitte pokazao je da je EP RS 2010. ostvarila rekordnu proizvodnju električne energije (6.174,03 GWh), ali neto dobit je pala za 700 hiljada maraka. Fena

Dodatni uvoz struje

PODGORICA - Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) ne planira restrikcije struje, ali će kompanija imati trošak od oko pet miliona evra zbog dodatnog uvoza i rasta cena električne energije na tržištima u regionu i Evropi prouzrokovanih trenutnim sušama. Rukovodilac sektora za upravljanje proizvodnjom i trgovinom električne energije u EPCG, Momir Grbović, kazao je da Crnoj Gori na godišnjem nivou nedostaje 30 odsto električne energije. Na godišnjem tenderu za ovu godinu po planu za četvrti kvartal EPCG je već obezbedila 85 odsto nedostajućih količina, dok je ostatak od 70 gigavat sati (GWh) planirala da nabavi preko mesečnih i sedmičnih tendera, kao i putem dnevne trgovine, rekao je Grbović agenciji Mina-busineš .Međutim, kako je dodao, usled loših hidrometeoroloških uslova i slabih dotoka, EPCG će morati za poslednji kvartal dodatno da nabavi 80 GWh.

19. 09. 2011.

SIEMENS odustao od nuklearne tehologije

 Nemački gigant Siemens definitivno okreće novu stranicu kada je o nuklearnoj energiji reč i više neće učestvovati u razvoju nuklearne tehnologije, već će se ograničiti na isporuku konvencionalne opreme poput turbina, rekao je za nedeljno izdanje časopisa Der Spiegel direktor Siemensa Peter Loescher.
"Više nećemo učestvovati u celokupnom razvoju nuklearne tehnologije, izgradnji nuklearnih centrala niti u njihovom finansiranju. To je poglavlje za nas završeno", izjavio je Loescher.
"Od sada ćemo nastaviti s isporukom konvencionalne opreme poput turbina, što znači da ćemo se ograničiti na tehnologije koje nisu namenjene samo nuklearkama, već i termoelektranama na gas ili na ugalj", objasnio je.
Ovakvo saopštenje direktora Siemensa očekuje se već nekoliko meseci, posebno nakon katastrofe u japanskoj nuklearki u Fukušimi i "nakon jasnog stanovišta koje je, u pogledu ovog pitanja zauzelo društvo, kao i politički svet u Nemačkoj", piše Der Spiegel.
Nemačka vlada je još u martu donela odluku o hitnom prekidu rada najstarijih nuklearnih reaktora u zemlji, a do 2022. godine namerava da se u potpunosti odrekne nuklearne energije.
Loescher je takođe izjavio da se otkazuje i zajednički projekat s ruskom grupom Rosatom, kada je o nuklearnom sektoru reč, ali dve kompanije i dalje nameravaju da nastave saradnju, ali, kako je istakao, na drugim poljima.

Hina / SEEbiz

GASPROM, EDF, ENI I WINTERSHALL potpisali ugovor o južnom toku

 Evropski energetski giganti - ruski Gasprom, italijanska Eni, francuska EdF i nemački Vinteršal potpisali su 16. septembra sporazum akcionara kompanije "Južni tok Transport", za realizaciju projekta izgradnje gasovoda koji će se izgraditi od Rusije do Evrope po dnu Crnog mora.
Sporazum je potpisan u okviru investicionog foruma u crnomorskom letovalištu Soči, u prisustvu ruskog premijera Vladimira Putina, izvestila je ruska agencija RIA Novosti.
Izvršni direktor ruskog holdinga Aleksej Miler je početkom ovog meseca izjavio da će u novom sporazumu akcionara udeo italijanske kompanije Eni u projektu biti smanjen na 20 odsto, francuski EdF i nemački Vinteršal dobijaju po 15 procenata, dok će "Gasprom" zadržati svoj udeo od 50 odsto.
Projektu Južni tok priključila su se dva nova akcionara iz Nemačke i Francuske, velike evropske energetske kompanije, što je očigledan dokaz da zemlje EU ovaj projekat ocenjuju kao neophodan i blagovremen.
"Osim što će predstavljati novu maršrutu pouzdanih i stalnih isporuka ruskog gasa u Evropu, Južni tok će dati snažan impuls ekonomskom razvoju zemalja centralne i jugoistočne Evrope", istakao je Miler na potpisivanju sporazuma.
Predsednik Nadzornog saveta kompanije Vinteršal Harald Švager je naglasio da će aktionari projekta zajedničkim snagama ojačati pouzdano snabdevanje zemalja EU na jugoistoku Evrope u kojima Gasprom i njegova kompanija niz godina sarađuju u trgovini prirodnog gasa.
Generalni direktor francuskog energetskog koncerna Anri Proglio je istakao da je potpisivanje sporazuma akcionara kamen temeljac projekta Južni tok koji će u punoj meri imati koristi od tesne saradnje sa četiri najveća svetska igrača na sektoru energetike, kao što su Gasprom, Eni, Vinteršal i EdF.
Kompanija Eni je dugogodišnji partner Rusije i Gasproma, sa ogromnim iskustvom u gasnim projektima i u zajedničkom poslovanju sa Gaspromom na projektu gasovoda Plavi tok.
"Ulazak dve druge evropske kompanije u Južni tok je još jedan korak na putu konsolidacije partnerskih odnosa Evrope i Rusije", rekao je generalni direktor italijanskog koncerna Paolo Skaroni.
On je napomenuo da će učesnici projekta izgradnje gasovoda Južni tok konačno investiciono rešenje predstaviti pulu banaka u drugom polugođu 2012. godine.
Skaroni je potvrdio da se za sada vrednost izgradnje podvodne deonice Južnog toka procenjuje na oko deset milijardi evra.
Projekat Južni tok predviđa izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora iz Rusije u zemlje južne i centralne Evrope. Predviđeno je da gasovod ima čeriri linije kapaciteta po 15,57 milijardi kubnih metara gasa godišnje, s tim što će prva biti puštena u rad u decembru 2015. godine.
Postizanje punog kapaciteta (63 milijardi kubnih metara) očekuje se do 2018. godine.
Početak izgradnje gasovoda je planiran za 2013. godinu. Orijentaciona vrednost izgradnje je 15,5 milijardi evra, deset za podvodnu deonicu i 5,5 za kopnene.

Miler nije isključio moguće priključivanje još jednog učesnika u ovaj projekat, moguće je da to bude i nemački E.on.
Za realizaciju kopnenih deonica projekta Rusija je potpisala međuvladine sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
Do sada je završena izrada Zajedničke studije izvodljivosti Južnog toka koja objedinjuje studije podvodne deonice i studije izvodljivosti nacionalnih deonica gasovoda po teritoriji zemalja južne i centralne Evrope.

RIA Novosti

Gorivo ponovo skuplje

Gorivo u Srbiji poskupelo je u proteklih nekoliko dana od dinar do dva, u zavisnosti od vrste, uprkos tome što je cena sirove nafte u padu već nedeljama i odavno postoje svi uslovi za pojeftinjenje. Cene nisu menjane samo na NIS-ovim pumpama, navodi PRESS.
Prodavci tvrde da su za sve krivi uvoznici, koji koriste otvaranje tržišta da formiraju cenu kako hoće, iako ne postoji nijedan realan razlog da gorivo poskupi.
Ovog puta, za razliku od prethodnih poskupljenja, a bilo ih je mnogo od početka godine, na nekim pumpama su povećane cene samo benzina, na nekima samo dizela, a negde i obe vrste goriva. Najprodavaniji benzin BMB 95 sada košta 134-135 dinara, dok je na pumpama NIS-a 132,50 (podaci se odnose na Beograd, dok je, na primer, na autoputevima gorivo skuplje). Dizel D2 u proseku košta 127 dinara po litru.
Gotovo svi vlasnici benzinskih stanica s kojima smo juče razgovarali optužuju uvoznički lobi u Srbiji, koji, kako kažu, koristi otvoreno tržište da diktira cene.
- Nafta je početkom godine koštala oko 100 dolara za barel, a sada je manje od 90 dolara. Nema nikakvog razloga što gorivo nije pojeftinilo, jer su dažbine i dalje iste, dok je, kao što rekoh, cena nafte u padu. Uvoznici najviše pljačkaju potrošače u ovoj zemlji i za to su najzaslužnije uredbe bivšeg ministarstva energetike. Zbog njih samo jedna mala grupa uvoznika ispunjava uslove za uvoz, pa svi ostali kupuju od njih - navodi Milan Rakić iz Udruženja vlasnika benzinskih stanica.
U NIS-u je Pressu u 16. septembra rečeno da oni nisu menjali cene goriva na svojim pumpama i da se trude da one ostanu na nivou u okruženju.
PRESS

Zamrzavaju se pregovori oko naftovoda Samsun - Ceyhan

MOSKVA - Ruska državna naftni transportni monopolista Transnjeft je odlučio da zamrzne pregovore o daljoj realizaciji naftovoda Samsun - Ceyhan. Kao razlog navodi se ekonomska neisplativost projekta. Naftovod bi trebalo da spoji tursku crnomorsku luku Samsun i sredozemnu luku Ceyhan i tako omogućiti izvoz ruske nafte na Sredozemlje zaobilazeći zagušene moreuze Bosfor i Dardanele. Turska podržava taj projekt, ali je on prema njenim sadašnjim finansijskim zahtevima neisplativ. Međutim, pregovori se mogu nastaviti ako Turska promeni uslove kako bi naftovod postao ekonomski isplativ, javlja ruski portal Oil and Gas Eurasia.

Prodaja državnog učešća u Helenic Petroleumu

ATINA - Grčka bi mogla pokrenuti prodaju državnog učešća u Helenic Petroleumu, najvećem prerađivaču nafte u zemlji, ranije nego što je planirala, saopštio je ministar prirodne okoline George Papakonstantinou. "Planiramo prodaju državnog udela Hellenic Petroleum u prvom kvartalu 2012. godine ili ranije", rekao je Papakonstantinou grčkim medijima. Grčkoj je obo bio jedan od uslova u zamenu za finansijsku pomoć MMF i EU od 110 milijardi dolara. Od privatizacije do 2015. godine i najavljene prodaje 35,5 posto udela u Helenic-u, Grčka planira prihod od 50 milijardi dolara.  Hellenic Petroleum ima svoje rafinerije u Grčkoj, Makedoniji i Crnoj Gori, a tržišna vrednost kompanije iznosi 1,8 milijardi evra. "Prodaja udela od 55% u kompaniji koja se bavi prodajom prirodnog gasa DEPA i 31% u srodnoj kompaniji DESFA ostaje na listi privatizacije državne imovine planirane za poslednje tromesečje ove godine", rekao je Papakonstantinou, a objavio je SEEbiz.

Spajanje zavisnih u jednu kompaniju

BANJALUKA - Elektroprivreda RS (ERS) bi spajanjem postojećih zavisnih preduzeća u jednu kompaniju znatno ojačala kapitalnu poziciju i investicione potencijale uz perspektivu izlaska na neku od velikih evropskih berzi, ocenjuju njen menadžment, akcionari i stručnjaci sa tržišta kapitala. Oni su redom podržali najavu predsednika RS Milorada Dodika o potrebi reorganizacije ERS u pravcu stvaranja snažne kompanije regionalnog karaktera, koja će moći da se nosi na energetskim tržištima i berzama. U Upravi ERS kažu da je postojeći sistem organizacije i upravljanja holdingom s matičnim i 11 zavisnih preduzeća trom i neracionalan, što ne dozvoljava da se njeni resursi koriste na optimalan način. Branislava Milekić, generalni direktor ERS kaže da sada sledi izrada eleborata na osnovu kojeg će biti utvrđena nova organizacija kompanije. Darko Lakić, direktor Društva za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom RS, drugog po veličini akcionara ERS, navodi da je prošlogodišnja dobit zavisnih preduzeća ERS iznosila oko 28 miliona KM, uz povrat na kapital ispod jedan odsto. Lakić je izrazio uverenje da bi profitabilnost jedne objedinjene kompanije bila veća, jer bi sistem uz značajne uštede bio efikasniji. Trenutna vrednost akcija zavisnih preduzeća ERS na Banjalučkoj berzi iznosi 820 miliona KM, što je četvrtina njene knjigovodstvene vrednosti. Branko Kecman, direktor banjalučkog "Advantis brokera", kaže da bi fuzionisani ERS imao kapacitet za izlazak na evropske berze, pa čak i da učestvuje u izgradnji energetskih postrojenja u inostranstvu. Nezavisne novine

Vetroelektrane - na proleće

NIKŠIĆ - Gradnja dugo čekanih vetroelektrana na planinskoj visoravni Krnovo kod Nikšića počeće u proleće 2012. godine. Ukupan potencijal vetroenergije procenjuje se na oko 400 megavata,a vrednost investicije je oko 110 miliona evra. Prošlo je više od godinu dana kako su predstavnici Vlade Crne Gore i konzorcijuma koji predvodi japanski "Mitsubishi" potpisali ugovor o izgradnji vetrogeneratora na visoravni Krnovu. Ugovorom je predviđena izgradnja vetroelektrane instalisane snage 50 megavata, uslovno 72, kao i da se postavi 30 vetrogeneratora snage od 2,4 megavata. Očekivana proizvodnja električne energije VE Krnovo je oko 160 gigavata, što znači povećanje od oko pet odsto bilansirane domaće proizvodnje. Prvih 12 godina rada vetroelektrane cena električne energije proizvedene u ovim postrojenjima biće fiksna, a potom na tržišnim principima uz plaćanje sistemsko-pomoćnih usluga operaterima. Visina zakupa državne svojine je deset centi po metru kvadratnom. Pobjeda

Potrošnja derivara u Hrvatskoj manja za 12 odsto

ZAGREB – Najnoviji podaci Energetskog instituta "Hrvoje Požar" pokazuju da je potrošnja naftnih derivata u Hrvatskoj prošle godine smanjena za oko 12 odsto, kao posledica ekonomske krize. Nezavisni energetski ekspert Jasminko Umićević, međutim, navodi da su na to uticali i drugi faktori. Poseban pad vidi se kod motornih benzina i dizel goriva. , a to je utjecaj krize, pada građevine i transporta te porasta cijena. Preliminarni podaci govore da je lani potrošnja benzina, dizel goriva, kerozina i lož ulja iznosila ukupno 3.006.200 tona. U poređenju sa potrošnjom navedenih derivata u 2009.od 3.446.900 tona, to znači smanjenje od 12-ak odsto, prenosi Poslovni dnevnik.

NIS i Njeftegazinkor naozbiljniji istraživači nafte u BiH

SARAJEVO - NIS i Njeftegazinkor, podfirma ruske kompanije Zarubežnjeft, iskazali su do sada najozbiljnije zanimanje za istraživanja naftnih područja na prostoru Federacije BiH, piše Večernji list. Rusi su početkom prošle godine osnovali kompaniju pod nazivom Jadran - Naftagas, koja je napravila i prezentirala tadašnjoj vladi FbiH preliminarni program investicija u istraživanju i eksploataciji nafte i gasa u FBiH.  Kapitalne investicije za  geološka istraživanja potencijalnih naftnih polja u Hercegovini i severnoj Bosni gde su identifikovane najveće naftne zalihe, kretale bi se od 63 do 315 miliona KM, zavisno od rezultata istraživanja i ostvarene proizvodnje. Projekat bi bio realizovan po principu „drvo rešenja“, što znači da će realizacija sledeće faze zavisiti od rezultata prethodne. Pored NIS-a i Njeftegazinkora na Energoinvestov međunarodni javni poziv, raspisan pre dve godine, pristigle su ponude i od kompanija Transglobal Petroleum iz Hjustona, Seed Rock ispred Longwiew Capital Partners (Kanada), Delta Hydrocarbons (Holandija) i MOL (Mađarska) i Ina (Hrvatska), piše zagrebački večernjak.

16. 09. 2011.

Objavljen udeo kompanija u Južnom toku

MOSKVA – Izvršni direktor Gazproma Aleksej Miler obelodanio je veličinu udela koje će kompanije iz Evropske unije imati u gasovodnom projektu Južni tok. Électricité de France (EDF) i nemački Wintershall – podfirma BASF-a  -  dobiće udele od po 15%, dok će italijanski ENI imati učešće od 20% u projektu, rekao je Miler tokom sastanka sa premijerom Rusije Vladimirom Putinom. On je najavio za 16.septembar potpisivanje deoničarskog sporazuma između tih kompanija u crnomorskom letovalištu Suči, prenela je ruska štampa. Rusija planira da otvori gasovod Južni tok u 2015.godini, kako bi tim putem, ispod Crnog mora, preko centralne i južne Evrope, premošćavajući Ukrajinu, doturala na evropsko tržište do 63 milijarde kubika gasa godišnje.

Solarna energija i zagađenje

NJUJORK - Stručnjaci sa Univerziteta Tenesi tvrde da proizvodnja solarne energije u manje razvijenim zemljama može da izazove povečanje zagađenja čovekove okoline. Oni to objašnjavaju činjenicom da nedostatak napredne električne mreže u ovim zemljama dovodi do toga da u njima korišćenje solarne energije zahteva upotrebu baterija radi lokalnog skladištenja električne energije, što može dovesti do povećanog zagađenja izazvanog olovom od koga se baterije uglavnom sastoje.  Dr. Christopher Cherry, profesor zaštite okolne na tom univerzitetu, napisao je u svom radu da postoji mogućnost da dođe do zagađenja od 2.400.000 tona olova u Kini i Indiji. Trovanje olovom izaziva oštećenje centralnog nervnog sistema, bubrega kao i kardiovaskularnog i reproduktivnog sistema. Na osnovu planova kineske i indijske vlade za gradnju solarnih elektrana, Cherry je procenio da će do 2022. godine zagađenje olovom koje je upotrebljeno u solarnim elektranama biti jednako trećini trenutne svetske proizvodnje ovog metala, prenosi Balkans.

Gasprom kupuje češku distribuciju

MOSKVA - Ruski gasni holding Gasprom je, posredstvom svoje filijale Vemeks, okončao proceduru otkupa 51 odsto akcija kompanije RSP Enerdži (RSP Energy), koja je distributer električne energije i gasa u Češkoj. RSP Enerdži će uskoro da se preimenuje u Vemeks Enerdži i pod tim imenom će prodavati prirodni gas i struju domaćinstvima i malim potrošačima u Češkoj. Za sada kompanija distribuira električnu energiju i prirodni gas za 16.000 krajnjih potrošača, prenela je agencija RIA Novosti. Izvršni direktor te Gaspromove filijale Vasilij Dinkov, uz napomenu da je to prvi slučaj da kompanija grupacije Gasprom prodaje prirodni gas i struju stanovništvu Češke. Vimeks je do sada prodavao prirodni gas isključivo velikim i srednjim češkim potrošačima, a sada će direktno snabdevati male potrošače i domaćinstva.

Ukrajinske gasne kombinacije

KIJEV – “Ukoliko nas ruski partneri uslove da kupujemo više gasa nego što je našoj ekonomiji potrebno, njihov gas ćemo uzeti, a svoj prodati na spot tržištu, izjavio je u sredu ukrajinski ministar za energetiku i industriju uglja Jurij Bojko, dodajući da sumnja da će Gasprom mirno gledati na pojavu konkurenta na evropskom tržištu. Prema aktuelnom zakonu, gas iz vlastite proizvodnje se distribuira stanovništvu, čije su potrebe na nivou od 15 milijardi kubnih metara, tako da preostalih pet milijardi kubnih metara može da usmeri u izvoz. Kijev realizuje program povećavanja domaće eksploatacije gasa koja bi do 2015. godine trebalo da dostigne 25 milijardi kubnih metara. Vlada sem toga, planira da smanji potrošnju gasa u zemlji i zameni ga ugljem, kojim Ukrajina obiluje. Reuters

Zadrška za naftovod

SOFIJA - Ruska naftna transportna kompanija Transneft saopštila je da će zamrznuti izgradnju Transbalkanskog naftovoda Burgas - Aleksandropolis zbog opstrukcija bugarske vlade tokom poslednje dve godine. Kako je najavio Transneft, projekat neće biti odbačen, nego će se u oktobru 2011. godine doneti odluka o njegovoj suspenziji do daljnjeg „jer bugarska vlada neprekidno odlaže odluku o dozvoli za gradnju“. Naftovod je trebalo da na trasi od 280 km transportuje u početku 35 miliona tona, a kasnije 50 mil. tona godišnje. Troškovi projekta se procenjuju na 1,5 mlrd. dolara, javlja bugarski dnevnik Novinite

15. 09. 2011.

Bankrot tri solarne kompanije

VAŠINGTON - Tokom avgusta ove godine bankrotirale su tri američke firme koje su proizvodile opremu za eksploataciju Sunčeve energije. Kako javlja Voice of America, jedna od tih firmi je i Solyndra koju je američki predsednik Barack Obama posetio pre dve godine i nazvao je „primerom američkog poslovnog genija i dinamike“. Ta kompanija je proizvodila solarne kolektore za posebne namene, a 2009. godine dobila je kredit za proširenje proizvodnje od 535 miliona dolara, uz garancije američke vlade. Međutim, pošto je iskoristila sav novac iz zajma, objavila je da zatvara pogone, a otpušteno je 1.100 radnika. Uz to, nešto ranije su bankrot proglasili i proizvođači fotonaponskih ćelija SpectraWatt i Evergreen Solar. Pad rentabilnosti svetskih proizvođača solarnih panela, kako navode eksperti, izazvan je rastom cene sirovina za proizvodnju panela, pre svega silicijuma, izostanak državnih subvencija i dampinške cene sve jačih kineskih proizvođača.

Odobren nastavak gradnje termoelektrane

LONDON – Holandski vrhovni upravni sud, državni savet, odobrio je nemačkom energetskom kolosu RWE da nastavi ograničenu izgradnju termoelektrane na ugalj kapaciteta 1.600 MW, pošto je kompanija pristala da zaustavi radove na ekološki najštetnijim segmentima centrale. Sud je 24.avgusta bio oduzeo RWE dozvolu za izgradnju, ocenjujući da prethodno nije na odgovarajući način ispitao potrencijalne ekološke posledice po obližnja ostrva Wadden, kao i more Wadden (deo Severnog mora) u celini. Sud je međutim sada odobrio kompaniji da nastavi rad u naredna dva meseca, pošto je RWE saopštio da do odluke vlasti holandske provincije Groningen neće raditi na postrojenju za hlađenje vode niti na sekciji za kontinuirani istovar uglja. Vlasti Groningena trebalo vi 13.septembra da odobre privremenu dozvolu za investiciju nemačkoj kompaniji. Argus

EK ne očekuje probleme sa gasom iz Rusije

BRISEL - Evropska komisija (EK) ne očekuje ove zime probleme sa isporukama ruskog gasa na teritoriju Evropske unije, izjavio je ove nedelje evropski komesar za energetiku Ginter Etinger. "Pogrešno bi bilo da kažem da vidim problem. Prošle subote sam razgovarao sa ruskim ministrom za energetiku Sergejem Šmatkom, koji je rekao da će Rusija i Gasprom poštovati ugovorene obaveze, posebno zimi. Od novembra počinje da radi gasovod Severni tok, tako da će Evropa direktno dobijati gas iz Rusije", rekao je on, prenela je ruska agencija RIA Novosti. Etinger je dodao da Severni tok može da obezbedi oko pet odsto evropske godišnje potrošnje gasa.

 

 

vrh stranice