Kinezi ozbiljno nastupaju

 

Njegova ekselencija
WEI Jinghua, ambasador NR Kine u Beogradu

Nekoliko velikih projekata u Srbiji, poput mosta na Dunavu kod Beograda, rekonstrukcije Termoelektrane Kostolac, finansiraju i grade kineske kompanije, ili se pregovara za kredite. Najavljuju se i novi projekti, ali se javnosti pojavljuju i sumnje oko njihove realizacije. Osnovni utisak je da srpski zvaničnici nisu našli pravu formulu, pravi način da privuku kineske ulagaće i privrednike, inače vrlo aktivne u mnogim zemljama sveta. Škripi li nešto u odnosima Kine i Srbije, preciznije u ekonomskim odnosima. I kaakv je zvaničan stav Kine teme su o kojima smo razgovarali sa Njegovom ekselencijom WEI Jinghua, ambasadorom NR Kine u Beogradu.

Portal: Od kako pamtimo, bolje rečeno od kad postoji savremena Kina, politički odnosi sa bivšom Jugoslavijom, tj sadašnjom Srbijom su vanredno dobri. Što ne znači da se ne mogu dalje poboljšavati i produbljivati. Ekonomska saradnja je, ipak, daleko iza političke pa nas zanima kako vidite mogućnosti za uspostavljanje bližih veza i veće upućenosti privreda dve zemlje za povećanje trgovinske razmene, ali i mnogo suptilnijih oblika saradnje u privredi.

Ambasador: Između Kine i Srbije postoji duboko tradicionalno prijateljstvo. Bez obzira na promenu klime na međunarodnoj sceni ili unutrašnje promene naše dve zemlje, obe strane se od početka međusobno poštuju i jednako odnose jedna prema drugoj. Kada je reč o glavnim interesima one se međusobno razumeju i podržavaju. U avgustu 2009. godine predsednik Tadić je boravio u državnoj poseti NR Kini. Tom prilikom obe zemlje su potpisale sporazum o uspostavljanju strateškog partnerstva, a odnosi Kine i Srbije su prešli u novu etapu razvoja.
Nivo ekonomsko-trgovinske saradnje Kine i Srbije nije usaglašen sa bilateralnim političkim odnosima. Ostaje otvoreno pitanje nedovoljnog obima trgovinske razmene i trgovinska neravnoteža, kao i slabljenje procesa međusobnog investiranja i preduzetničke saradnje, a i nedostatak velikih projekata. Prošle godine ekonomska saradnja naše dve zemlje ostavrila je pozitivne rezultate. Na osnovu prošlogodišnjeg potpisanog ugovora o ekonomsko-tehnološkoj saradnji u oblasti infrastrukture, obe strane su velikim projektima poput izgradnje mosta i termoelektrane temeljno razvile i unapredile ovu vrstu saradnje. Kineska strana bi želela da, oslanjujući se na dobre političke odnose, neprekidno jača praktičnu saradnju u oblasti ekonomije i iskoristi priliku koju pruža projekat izgradnje mosta na Dunavu da nastavi produbljivanje bilateralne saradnje u oblasti infrastrukture. Kineska strana se nada da će srpska strana u najboljem svetlu aktivno predstaviti kineskim firmama potencijale Srbije i uslove za investiranje, ali takođe otvoriti vrata srpskim firmama da investiraju u Kinu i time proširi izvoz u Kinu. Nadam se da će vlade i nadležni resori obe zemlje stvoriti dobre uslove za bilateralnu saradnju naših preduzeća, još više povoljnosti za kvalitetnu ekonomsku saradnju, a sve radi prosperiteta naše dve zemlje i dobrobiti našeg naroda.

Portal: Da Kina postaje privredni džin sveta jasno je vec i običnim ljudima, ne samo političarima, ekonomistima i analitičarima. Kina ulaže u mnogo privrednih projekata na svim kontinentima, od Japana i afričkih zemalja do Severne i Južne Amerike, kupuje poznate kompanije i stvara nove...O tome gotovo svakodnevno slušamo i čitamo. Utisak je da su evropske zemlje najtvrđi orah, neke od njih spremne da političkim pritiscima i raznolikim aktivnostima bar ometaju prodor Kine u Evropu. Postoji li ideja da se Kina više angažuje u evropskim zemljama, konkretno ubrajate li Srbiju u taj krug zemalja?

Ambasador: Poslednjih godina uporedo sa globalnim razvojem ekonomije i jačanjem kineske državne moći, neka kineska preduzeća su izašla na svetsko tržište, počela da posluju i učestvuju u projektima ekonomske saradnje. Ovi projekti bilateralne saradnje koji se u potpunosti vode principima poštovanja pravila svetske tržišne ekonomije, jednakosti, obostrane koristi i zajedničkog razvoja, a koji su sastavni deo uobičajene trgovinske saradnje, ne samo da koriste razvoju domaće ekonomije, nego otvaraju i nova radna mesta, poboljšavaju uslove života, istovremeno unapređuje  svetski ekonomski održiv razvoj i daju pozitivan doprinos zajedničkom napretku čovečanstva.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Kine, a Kina je drugi veliki trgovinski partner Evropske unije. Tokom 2009. godine ekonomsko-trgovinski promet između Kine i Evrope iznosio je 364.1 milijarda dolara, što predstavlja 16,5% od ukupnog prometa spoljne trgovine Kine. Od toga je Kina ostvarila izvoz u Evropu od 236,28 milijarda dolara, što predstavlja 19,7% od ukupnog izvoza, dok je promet uvoza iz Evrope u Kinu iznosio 127.8 milijarda dolara, što predstavlja 12,7% od ukupnog uvoza u Kinu. Do 2009. godine zabeležen je upliv investicija iz Evrope u Kinu u iznosu od 67.7 milijarda dolara. Samo 2009. godine evropske investicije u Kinu su iznosile 5.952 milijarda dolara, čak su premašile i iznos japanskih investicija. Evropska unija je treća po redu po broju stranih investicija. Do kraja 2009. godine Kina je investirala 3.67 milijarda dolara u Evropu, od kojih je samo u 2009. godini bilo 4.7 stotina miliona dolara, što u odnosu na prethodni period predstavlja porast od 80,8%, a 13% od ukupne sume za period do 2009. godine. U okviru velikih preduslova za globalizaciju ekonomije, ekonomska i trgovinska saradnja Kine i Evrope se produbljuje u skladu sa glavnim interesima obe strane i pruža stabilnost i prosperitet svetskoj ekonomiji. Kina i Evropa su važni partneri. Obostrano uvažavanje zajedničkih interesa i međusobna podrška su daleko važnije od problema i nesuglasica. Postoji veliki potencijal za razvoj razmene i saradnje na svim poljima. Razvoj Kine je u skladu sa interesima Evropske unije. Obe strane treba da putem dijaloga, produbljivanja međusobnog razumevanja i jačanja obostrano korisne saradnje, zajednički rešavaju relevantna pitanja i time doprinose daljem uravnoteženom i uspešnom razvoju  ekonomsko-trgovinskih odnosa Kine i Evrope.
Ekonomsko-trgovinska saradnja predstavlja važan deo odnosa NR Kine i R Srbije. Poslednjih godina, srpska ekonomija se stabilno razvija, okolina se poboljšava što je za kineska preduzeća dobar uslov za investiranje u Srbiju. Mi posebno obraćamo pažnju na velike potrebe Srbije u infrastrukturnoj izgradnji zemlje. Nakon više od 30 godina reformi, kineska preduzeća imaju veliki uticaj i bogato iskustvo kada je reč o izgradnji autoputeva, mostova, elektrana i drugo. Kineski finansijski sistem je spreman da pruži finansijsku podršku kineskim preduzećima koja žele da izvoze. Kineska vlada ohrabruje vodeća preduzeća da investiraju u Srbiju i razvije ekonomsko-tehnološku saradnju. Uz projekte izgradnje mosta i termoelektrane, kinesko-srpski ekonomsko-trgovinski, obostrano korisni i plodonosni odnosi ne samo da su narodu naše dve zemlje doneli pravu ekonomsku dobit, nego su postali i čvrst temelj strateškog partnerstva Kine i Srbije.

Portal: Kao energetski portal posebno nas interesuje kinesko dostignuće na planu energetskog razvoja. Impresivno deluje sve što smo do sada čuli od ljudi koji su posetili energetske objekte u Kini. Srpski stručnjaci su prosto fascinirani. Zato je projekat ulaganja u energetske objekte u Srbiji, preciznije krediti za objekte u Kostolcu, dočekan s odobravanjem. Sada, međutim, sve češće čujemo glasine da je posao ugrožen, mada nema zvaničnih izjava. Šta je tačno, odnosno u kakvom stanju je ovaj projekat.

 

Ambasador: Kina je trenutno drugi po redu proizvođač i potrošač energije u svetu. Snabdevanje energijom nastavlja da se povećava i pruža važnu podršku ekonomskom i društvenom razvoju. Ubrzano povećenje potrošnje energije na svetskom tržištu energenata otvara velike razvojne mogućnosti. Kineska vlada je istrajna u sprovođenju primarne državne politike štednje resursa i zaštite životne sredine, po modelu društva u kome se resursi štede i prijateljski se odnosi prema životnoj sredini postavljen je na istaknuto mesto u strategiji razvoja industrijalizacije i modernizacije, temeljno jača održiv razvoj i time nastavlja da još više doprinosi svetskom ekonomskom razvoju i prosperitetu.
Poslednjih godina, kineske investicije u električnu energiju brzo rastu, a glavno investiranje u širenje električne mreže povećava. Ukupne državne investicije u sektoru elektro inženjeringa, su 2009. godine iznosile 770,2 biliona juana, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja porast od 22.20%. Krajem 2009. godine celokupni kapacitet proizvodnje struje u elektranama iznosio je 874 miliona kilovata, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja porast od 10,26%. U periodu od 2000. do 2009. godine primećen je porast od 11,84%  kada je reč o celokupnom kapacitetu proizvodnje struje u elektranama u Kini, ukupno povećanje od 550 miliona kilovata. Već četrnaest godina uzastopno Kina je druga po redu zemlja na svetu po proizvodnji električne energije i njenim kapacitetima. Trenutno je Kina skočila na prvo mestu u svetu po opsegu električne mrže, prevazilazi čak i Ameriku.  Upotreba hidroenergije, energije vetra, nuklerane energije i drugih čistih izvora energije koji se koriste za proizvodnju struje neprekidno raste, tako da je krajem 2009. godine celokupni kapacitet proizvedene hidroenergije iznosio 196 miliona kilovata, što je ukupno 22.46%. Kina je već postala najveća zemlja na svetu po razmeri korišćenja hidroenergije. Nuklearna energija u svetu ima najveću primenu u građevinskom inženjeringu. Mreža upotrebe energije vetra i proizvodnja struje su tokom protekle četri godine duplirale rast.
Termoelektrana Kostolac predstavlja prvi veliki projekat saradnje NR Kine i R. Srbije na polju energetike. Ovaj projekat produbljuje trgovinsku saradnju naše dve zemlje i obogaćuje sadržaje strateškog partnerstva. U februaru ove godine Elektroprivreda Srbije i Kineska nacionalna korporacija za uvoz i izvoz mašinerije i opreme (CMEC)  potpisale su preugovor o saradnji. Obe strane trenutno nastavljaju da napreduju u ispitivanju pojedinosti aktuelnih projekata saradnje. Ništa nije lako na početku, ali ja verujem da će uz zajedničke napore obe strane projekat Kostolac zaživeti i napredovati, kako bi danas sutra poslužio kao primer projekta saradnje na polju energetike.

D.N.

---

Zašto kasnimo ?

Dušan Gvozdenac

Nedavna regionalna konferencija o industrijskoj energetici i efikasnom korišćenju energije još jednom je pokazala da Srbija drastično kasni, u poređenju sa svetom ali i zemljama regiona Jugoistočne Evrope, u globalnom pokretu racionalnog korišćenja energije i zaštite čovekove okoline. Iako je u sličnom položaju kao i većina zemalja EU, dakle zavisna od uvoza energije, Srbija je pravi energetski rasipnik. Kako god poredili potrošnju energije – prema jedinici GDP ili konkretnom industrijskom proizvodu, po kvadratu stambenih i poslovnih zgrada ili po domaćinstvu – rezultat je sličan – uvek je vrlo nepovoljan za srpske potrošače. Ako kao primer uzmemo električnu energiju i uporedimo utrošak sa dolarom GDP (saopšteno je u jednom radu) dobijamo podatak da se u Srbiji potroši 3 kWh, dok je u zemljama EU utrošak 0,5 kWh !?. Za ukupnu energiju odnos nije tako veliki, ali je činjenica da se u Srbiji troši 3 do 5 puta više energije nego u razvijenim zemljama.

Od prvih državnih mera, pre gotovo četiri decenije, da se smanji potrošnja energije danas se stiglo do nove filozofije, političkog pokreta i pravog svetskog hita štednje, racionalnog korišćenja i zaštite čovekove okoline. Već na početku, posle prve energetsle krize sveta, te aktivnosti su postale najznačajniji energetski resurs . U mnogim zemljama postignuti su fantastični rezultati posle korenitih promena shvatanja, donošenja zakonskih normi i buđenja inicijativa za tehničke, tehnološke i druge promene.Od urbanizma i građevinarstva, preko industrijskih proizvoda sa sertifikatima o štedljivosti do nicanja čitavog niza novih kompanija i zapošljavanja velikog broja ljudi.

I srpski stručnjaci su se od starta uključili u ovaj globalni pokret, ali su izostali rezultati, bolje rečeno rezultati su vrlo mršavi. Zašto je tako? Zamolili smo jednog od pionira, prvog direktora srpske Agencije za energetsku efikasnost, Dušana Gvozdenca za razgovor da bi došli do odgovora.

Sajt – Uz pomoć donacije EU formirali ste Agenciju za energetsku efikasnost. Svedoci smo da ste stvorili jak tim mladih stručnjaka, organizovali obuku ljudi iz privrede, opština, doveli strance, od Norvežana, Danaca, Grka, Nemaca... a posle par godina napustili Agenciju. Zbog nerazumevanja, sporosti ili sudara sa stvarnošću... Ubrzo se raspršio i tim koji ste stvorili da bi se Agencija našla pred ukidanjem. Koje prepreke su vas sačekale, a koje „oterale“ iz Agencije ?

DG: Najpre bih komentarisao vaše uvodne reči. Mislim da su procene o našoj neefikasnosti preterane. Obično se porede najbolji slučajevi iz neke razvijene evropske zemlje sa srednjim vrednostima kod nas pa se dobijaju zastrašujuće vrednosti. Mi jesmo neefikasni u energetskom smislu, ali i u mnogim drugim. Treba ozbiljno raditi na stvaranju uslova da se dođe do povećanja energetske efikasnosti. To se neće dogoditi samo od sebe.

U drugom delu vašeg uvoda otvarate jednu temu koja je ključna za energetsku politiku Srbije. Naime, Svet ulazi u treću industrijesku revoluciju ili postkarbonsku eru. Polovine poznatih rezervi fosilnih goriva su potrošene i jedan deo sveta sada intenzivno pokušava da preuzme kontrolu nad trošenjem preostalog fosilnog goriva. To, na žalost, vodi lokanim ratovima. Na taj način se produžava trajanje druge industrijeske revolucije koju karakteriše intenzivno trošenje fosilnih goriva. Oko 40% od potrošnje primarne energije troši se u zgradarstvu. Pa to znači da je problem u zgradama. Razvijena Evropa je upravo to prepoznala i osmislila i testirala novi koncept građenja zgrada i restauraciju starih. U tom konceptu glavnu ulogu igra energetska efikasnost, ali i korišćenje obnovljivih izvora energije. Takav pristup zahteva ozbiljne promene u energetskim sistemima na nacionalnom i lokalnom nivou, izmenu regulative, promene svesti ljudi o trošenuju energije itd. Znači ozbiljan posao koji traži angažovanje države. To je upravo koncept na kome se zasniva energetika EU. Srbija prepoznaje potrebu povećanja energetske efikasnosti i razumno korišćenje obnovljivih izvora energije, ali na tome ne radi.

Na vaše konretno pitanje u vezi Agencije za energetsku efikasnost mislim da treba reći da je najzaslužniji za njeno formiranje prof. dr Milovan Studović. Ja sam na njegov predlog postavljen na mesto direktora. U osnovnim dokumentioma koje je potpisala Srbija sa EU stoji da Agencija vremenom treba da se osamostali i da postane moćan tehničko-strateški servis Vlade. Po ko zna koji put se potvrdilo da u Srbiji "politika" ne može to sebi da dozvoli. Po mome mišljenju sada neki delovi Ministarstva rudarstva i energetike, iz meni nepoznatih razloga, ne rade svoj posao nego pokušavaju da rade posao koji treba da radi Agencija za energetsku efikasnost.

Sajt – Znamo da su vas neke strane zemlje angažovale na poslu koji nije uspeo u Srbiji, kakvo je iskustvo iz tog rada ?

DG: Da, duže vreme sam radio u Tajlandu. To je bilo pre nego što ću doći u Agenciju. Tamo sam otišao kada su već bili doneti svi važni zakoni i sva neophodna regulativa. Najvažnije je bilo da je postojao realan fond energetske efikasnosti. To znači da sam došao u uređenu državu u kojoj je okruženje bilo podešeno tako da se dobiju optimalni rezultati u oblasti energetske efikasnosti. Ekipa u kojoj sam radio uradila je oko 150 projekata od kojih je barem 75% realizovano. U Srbiji sam uradio svega 3-4.
U poslednje vreme sam angažovan na poslovima povećanja energtske efikasnosti u Crnoj Gori i BiH. Kako znam situaciju u Hrvatskoj, mislim da mogu da kažem da je Hrvatska u toj oblasti 5-10 godina ispred Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Okruženje za realizaciju energetske politike u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije je gotovo stvoreno.

Sajt – Osim vremenske distance, tačnije sporosti i zakašnjenja Srbije na ovom planu čini se da je važniji zaostak u propuštanju razvojne šanse, tehnološkog napretka i izvoznih šansi srpske privrede. Šta bi trebalo uraditi da se krene u pravom smeru ?

DG: Stvar je vrlo jednostavna. Treba raditi. Donet je Zakon o energetici 2004. godine, a zatim je izrađena je strategija razvoja energetike. Od primene ništa. Nema fondova i regulative. A zašto ih nema? Ako se naprave fondovi i regulativa onda pojedinci gube vlast, i ono što uz to ide. Mislim da je neiskrenost pri donošenju akata i nerad osnovni razlog našeg zaostajanja.

Sajt – Uz svest da ima više uzroka zaostajanja u efikasnijem korišćenju energije u Srbiji, utisak je da su cene energije, preciznije način formiranja i odlučivanja o cenama, ključni uzrok aktuelnog stanja. Zanemarivanje ekonomije i tržišta, ponekad svesno ignorisanje zbog navodnih političkih ciljeva, eliminisalo je osnovni motiv – novac, zaradu, uštedu kako god to nazvali – ekonomsku korist.

DG: U julu 2008. godine se ekonomska mašina druge industrijske revolucije zaustavila (barel nafte je dostigao 147 US$). Dva meseca kasnije je došlo do kolapsa finsijskog tržišta. Proizvodnja sirove nafte je dostigla vrhunac. Konferencija u Kopenhagenu (decembar 2009) je propala jer nije bilo dogovora o tome kako će se plaćati ”kazne” za velike emisije među najrazvijenijim zemljama. Treća industrijska revolucija podrazumeva postkarbonsku eru i prihvata činjenicu da je sirova nafta na izmaku. Treba razvijati tehnologije energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. To je nova mogućnost ekonomskog razvoja. To je ukratko sled događaja (prema Rifkinu) koji je doveo do današnjih cena energenata. Mi moramo da se opredelimo za evropski pravac (povećanje energetske efikasnosti i iskorišćenje obnovljivih izvora energije), razvoj pripadajućih tehnologija i poštovanje PARITETA cena energenata koji vlada u EU. Cena električne energije je niska, a idemo u gradnju novih blokova na ugalj. Od kojih para? Pa iz budžeta, a EPS mora da se povinuje "politici".

D.N.

---

Prvi korak investicionog ciklusa

dr Aca Marković

Predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije

U javnosti je gotovo nezapaženo prošla vest da su Privredno društvo Termoelektrane i kopovi  Kostolac i Konzorcijum domaćih proizvođača opreme potpisali ugovor o revitalizaciji jednog bloka termoelektrana vredan 53 miliona evra. Ugovor je deo ulaganja od 70 miliona evra, koliko će koštati kapitalni remont bloka, a realizacijom ovog projekta instalisana snaga bloka povećava se za desetak posto (blok ima nominalnu snagu od 350 MW). Za Elektroprivredu Srbije to je prvi korak već dugo najavljivanog investicionog ciklusa, a za domaću industriju izuzetno značajan posao koji će kompletno voditi i realizovati.

Ministar rudarstva i energetike Petar Skundrić ne samo da je prisustvovao potpisivanju, nego je izrazio zadovoljstvo što se javna obećanja o obezbeđenju energije i posla domaćim firmama ispunjavaju. Jednim delom finansiranje će se obezbediti iz kineskog kredita za energetiku, dogovorenog na iznos od 1,250 milijardi dolara. Učesnici u opremanju i montaži – Energoprojekt Oprema, IMP Automatika, Feromont inženjering, Gosa montaža, Rudnap grupa, Termoelektro, Izoprogres, Institut Mihajlo Pupin…- imaju poseban razlog za zadovoljstvo – posle više decenija dobijaju velike poslove, ne kao podizvođači stranih kompanija sa mrvicama učešća, nego kao nosioci. Svoju stručnost i sposobnost mogu da dokažu, a ujedno steknu reference za slične poslove u inostranstvu. Ugovor je, dakle, višestruko značajan, ne samo za  industriju, već i državu: valjda je bolje da rade, zarađuju, plaćaju poreze i doprinose nego da protestvuju ili štrajkuju na ulicama.

Predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije dr Aca Marković iskoristio je priliku da saopšti dobre vesti: posle proslogodišnje rekordne proizvodnje električne enegije i ove godine se beleži rast, u porastu je i izvoz, a nedavno je EPS primio 155 pripravnika. Ali i  da opomene ljude iz industrije da ne ćute kad se u javnosti raspravlja o cenama električne energije i ne ostavljaju elektroprivredu na cedilu. Obostrani je interes da cene postanu ekonomske, jer se samo tako može obezbediti rad i razvoj. Odnosno normalno funkcionisanje elektroprivrede, industrije i države.

Treba li bolji povod da Acu Markovića zamolimo za razgovor ? Tim pre što je po struci elektroinženjer, kao pripravnik počeo karijeru u elektroprivredi, a zbog lične znatiželje i potreba poslova koje je obavljao doktorirao na ekonomiji. Uz to aktivan u politici. Odmah je reagovao izjavom da je u rado vreme profesionalac, a politikom se bavi posle 16 časova.

Sajt – Različita su shvatanja uloge i značaja elektroprivrede u društvu i državi. Ponekad čak vrlo čudna, od toga da svima treba obezbediti dovoljno energije, bez obzira na troškove i cene do toga da je elektroprivreda zamajac, pokretač razvoja, ali mora poslovati u tržišnom ambijentu. Kako je vi doživljavate ?

Marković – Ne volim da opisujem, nisam književnik. Sviđa mi se misao da je ono što je dobro za General elektrik (ili General motors) dobro i za Ameriku. Već sam rekao da je sve što je dobro za EPS dobro i za Srbiju. Mislim da je bolje da govorimo činjenicama, primerima, podacima. Srbija uvozi značajne količine energije, kod nafte je uvozna zavisnost 90 posto, kod gasa 95 posto. EPS proizvodi više električne energije nego što Srbija troši, pa ne samo da ne uvozimo nego je izvozimo. I  zahvaljujući tome Srbija je manje uvozno zavisna od evropskih zemalja. Za to je, međutim, potrebno da smo dobro organizovani, utegnuti, da su nam proizvodni objekti efikasni i produktivni – što postižemo poslednjih godina upravo realizacijom projekata kakav je rekonstrukcija u Kostolcu. Objekti na Kosovu, kojima upravlja UNMIK, tek prošle godine su proizveli 4,8 milijardi kilovat sati, što smo mi imali 1998. godine, uz ulaganja od 750 miliona evra (koje UNMIK zvanično objavljuje, a verovatno je to i više).

Mislim da je EPS jedna od najznačajnijih kompanija u Srbiji i da se naš posao ne svodi samo na proizvodnju električne energije. Da ilustrujem to primerom Kine, gde je delegacija nedavno bila u poseti. U prethodnih osam godina u Kini je igrađeno 500 hiljada megavata novih elektrana i zahvaljujući tome razvijena veoma snažna industrija opreme. Od svih nuklearnih elektrana u svetu u Kini se danas gradi 40 posto, napravili su najveci transformator u svetu, najveću hidroelektranu i ubrzali ukupni razvoj zemlje. Nađite mi u Srbiji veliku kompaniju čiji proizvod je istog kvaliteta kao u zemljama EU, povezana je u evropski sistem i mogla bi celokupnu proizvodnju izvesti. A to je EPS.

Sajt – Svedoci smo da je energija, posebno elektroprivreda, najznačajnija privredna grana u gotovo svim zemljama sveta, da se ulažu milijarde evra i dolara, realizuju veliki projekti od hidroelektrana i klasičnih  termoelektrana do nuklearki, vetrenjača, raznih vrsta novih i obnovljivih izvora. I EPS je najavljenim investicionim ciklusom na tom putu, a prisutno je i veliko interesovanje stranaca za gradnju objekata u Srbiji. Pominju se aranžmani za korišćenje sliva Drine, Ibra, Lima, Velike Morave, reverzibilna u Đerdapu, nove tremoelektrane, čitav niz malih HE, vetrenjača itd. Da li je to namera da se iskoriste sve mogućnosti, odnosno domaća nesposobnost da ih sami finansiramo ?

Marković – Vec tridesetak godina razvija se ideja o značaju ljudskih resursa. A začetak je, naravno, nastao u najrazvijenijim zemljama. Pojednostavljeno rečeno važnije postaje umeti nego imati. Interes za ulaganja u Srbiju stranci izrazavaju i zbog dokazanih sposobnosti domaćih stručnjaka, počev od kriznih situacija do bombardovanja i ratova. Ima i u drugim područjima neiskorišćenih resursa, pa stranci ne hrle da ulažu. Izrazit primer je Kosovo, gde postoje najatraktivnija ležišta lignite u Evropi a niko ne želi da gradi. Sličnih je još, i u našem okruženju. Istovremeno imamo interes, ne samo kao elektroprivreda nego zemlja u celini, za saradnju sa strancima. S jedne strane aranžmanima sa nekim kompanijama i državama možemo se brže razvijati, a s druge kroz energetske projekte stičemo znanje, iskustvo, osvajamo nove tehnologije i postupke. Ni ekonomsko stanje u kome smo nije beznačajan faktor, ovakvom saradnjom obezbeđuju se ulaganja za koja sad nismo sposobni. Naveo sam već primer Kine, a ima ih mnogo.

Sajt – Koliko znamo vi ste među prvima uspostavljali veze sa kineskim kompanijama, hrabro se upustili u nabavku opreme za tadašnji Elektroistok. Da li je stečeno iskustvo doprinelo aktuelnim pregovorima sa Kinom o Kostolcu ?

Marković – Kad smo pre deset godina kupili transformatore od 1800 MVA i opremu za dalekovode bilo je mnogo sumnji, čak prijava zbog nepoverenja u kvalitet. Bizarno je da su vajni stručnjaci tvrdili kako u trafou nema ulja, odnosno gasa jer pokazivač stoji, a bio je flanšnom blokiran zbog transporta. Posle deset godina izvanrednog rada odaje se priznanje kvalitetu i, pogotovo ceni po kojoj smo dobili uređaje iz Kine.

Za aktuelni posao sa Kineskim kompanijama ima više razloga, od političkih odnosa i kontakata srpskih i kineskih zvaničnika, preko cena opreme, kredita o kome se pregovara, roka isporuke…Prilikom nedavne posete Kini uverili smo se da velike i poznate kompanije proizvode opremu u Kini, a na mašine i uređaje stavljaju svoje etikete. A nude je za 30 ili 40 posto skuplje.

Sajt – Kad se pomenu cifre o ulaganjima EPS-a u narednih pet ili deset godina svi pomisle da ste vrlo profitabilna kompanija. A EPS već decenijama iskazuje gubitke u poslovanju. Nije li to paradoks ? Ili je reč o smelosti, vizionarstvu, možda znate više o skoroj promeni ekonomskog položaja EPS-a ?

Marković – Treba li ponoviti da EPS nije samo proizvođač električne energije, nego i najznačajnija kompanija Srbije u razvojnom smislu. U ovoj godini smo planirali ulaganja od 64 milijarde dinara u remonte, revitalizacije, gradnju novih objekata, nabavku opreme.. Nećemo ih nažalost imati, jer prošle godine nisu povećavane cene električne energije, a ove godine odobreno je nedovoljno poskupljenje. A ta sredstva znače zaposlenje bar stotinka hiljada ljudi u Srbiji, mnogih preduzeća iz različitih oblasti. Treba li podsećati da su cene “struje” u Srbiji na najnižem nivou u Evropi ?

Da nije ulaganja i razvoja, da nismo svesno povećali amortizaciju, mogli bi da poslujemo i bez gubitaka. To je teret koji nosimo. A kad nas kritikuju zbog gubitaka upravo oni koji svojim odlukama ne dozvoljavaju normalno poslovanje šta čovek da kaže.

Sajt – Hvala mnogo.

Dragan Nedeljković

---

Mala CIGRE              

              

Mr Gojko Dotlić
Predsednik CIGRE Srbija

Tradicija, struka, podmlađivanje

Kolokvijumi o informacionim sistemima i telekomunikacijama i upravljanju i eksploataciji elektroenergetskih sistema, održani u Institutu Mihajlo Pupin u Beogradu krajem maja, su već tradicionalna mala CIGRE koja se svake parne godine organizuje u srpskom nacionalnom komitetu. Uprkos teškoćama ni ove godine nije opao kvalitet radova ni interes stručnjaka za stručne skupove STK D2 i C2, što se pokazalo izborom tema i ohrabrujućim prisustvom mladih članova.

Dovoljno je pomenuti samo neke od radova sa kolokvijuma – primena optičkih kablova u prenosnoj mreži, digitalni sistemi prenosa, multi servisna IP mreža, uticaj alternativnih izvora priključenih na prenosnu mrežu, uticaj prekograničnih transakcija na pouzdanost rada EES Srbije  aktuelni problemi upravljanja u EES Srbije u okruženju…- da bi se uverili koliko su domaći stručnjaci u toku evropskih i svetskih promena i problema. Kako je to bio prvi stručni skup posle značajnih organizacionih promena u Srpskom komitetu CIGRE  (promena statute, izbor novih funkcionera) iskoristili smo priliku za kraći razgovor sa Gojkom Dotlićem, novoizabranim predsednikom CIGRE Srbija.

Uz iskru ponosa i zadovoljstva Dotlić na početku kaže da nema mnogo stručnih organizacija u Srbiji koje su već 59 godina aktivni članovi tako značajne i ugledne međunarodne organizacije kakva je pariska CIGRE. Želja da se stiču nova znanja, razmenjuju iskustva, primenjuju nove tehnologije okuplja hiljade stručnjaka iz celog sveta, ali je prisutan i interes kompanija. Zbog toga CIGRE, pored elektroprivrede, okuplja stručne ljude iz industrije, nauke, projektante i sve ostale učesnike u gradnji i eksploataciji EES.

Sajt – Šta je po vašem mišljenju najvažnije za učešće srpskih stručnjaka radu CIGRE ?

Dotlić – Nema sumnje da je to stručni rad, ne samo da smo u toku svih savremenih trendova u elektroprivredi nego i da smo uključeni u radne grupe u kojima se raspravlja o svim novitetima i da ih kod kuće primenjujemo. Ne odričem se ni ambicije da naši stručnjaci budu predlagači ili podnosioci novih ideja u nekim radnim grupama gde smo stekli iskustvo i ugled.

Sajt – Lepo je to čuti, ali imaju li naši stručnjaci, pogotovo mladi, uslove za to ?

Dotlić- Nažalost najveći problem nam je obezbeđenje sponzora za stručne radove, naročito za mlađe jos neafirmisane ljude. Po broju članova pariske CIGRE mi smo pri dnu među novim državama bivšim republikama Jugoslavije. Slovenci, recimo, imaju 90 članova, a Srbija 40. A zapravo samo 25 su individualni članovi, a tri su kolektivni, koji imaju pravo na pet svojih ljudi. A kad smo već kod toga pogodite koja zemlja ima najbrojnije članstvo. 

Sajt – Možda SAD ili Kina, možda Japan.
Dotlić – Brazil.

Sajt – Nije, dakle, čudno što je Brazil, uz Kinu i Indiju među zemljama koje najviše napreduju. Ako dozvoljavate afirmaciju stare misli da su elektroinženjeri po prirodi posla uvek među ljudima oni koju vuku razvoj i progres i obezbeđuju uslove za to. Možda je kasno da vam čestitamo na izboru i poželimo uspeh, s obzirom da ste se toga već naslušali, ali je vreme da ukratko kažete na čemu ćete insistirati.

Dotlić – Podrazumeva se da ćemo nastojati da održimo tradiciju. Stručnost je u prvom planu i osećam potrebu da javno odam priznanje nekim kandidatima za predsednika, inače angažovanim u struci ali i u politici, što nisu želeli da se private, bolje rečeno što su CIGRE kao stručnu organizaciju odvojili od politike. Tako je, uostalom, u svim zemljama članicama međunarodne organizacije. A iskustvo kazuje da se ugled i afirmacija mogu steći stručnim radom, možda su i trajniji od političkih karijera. Nijedna jedinica međunarodnog sistema mera ne nosi ime nekog političara, sve su nazvane po uglednim naučnicima.

Shvatam da sam primio veliku odgovornost i verujem da ću, zajedno sa kolegama uspeti. Uz već pomenuto, kad moram telegrafski da sažimam ideje, nastojaću da animiram mlade, uključim ih u rad srpskog komiteta CIGRE i omasovim kolektivno i induvidualno članstvo. Prisustvo mladih na ovim kolokvijumima ohrabruje.

Dragan Nedeljković

---

Posao za ratnog hirurga

Milorad Marković, predsednik Holdinga Minel

Milorad Marković, predsednik Holdinga Minel, nam je sagovornik na izuzetno  značjanoj temi o mogućnosti angažovanja domaće industrije, tačnije privrede u celini, u realizaciji planiranih energetskih objekata. Najavljene investicije u energetiku, koje se mere desetinama milijardi evra, su šnsa koju srpska privreda ne sme propustiti, ali je veliko pitanje kako i koliko će se u to uključiti.

Počinjemo, prirodno, od njegove ocene prethodne godine, iako još nema zvaničnih podataka za celu godinu. Marković, indikativno, podseća da je Holding Minel svojevremeno objedinjavao 32 fabrike koje su godišnje izvozile svoje proizvode u čak 67 zemallja sveta u vrednosti od 200 miliona dolara. Sada je izvoz tih fabrika jedva četvrtina nekadašnjeg, a od 32 fabrike 27 je privatizovano, 3 su “oduzete” na Kosovu, a dve su u postupku privatizacije. Zar ne deluje strašno ?

Marković- Ne ponovila se godina koja je istekla, doživeli smo recesiju, najviše u industriji, pre svega prerađivačkoj i u kapitalnim investicijama. Imamo pad izvoza, pad uvoza, a od 10 izvoznih proizvoda sedam su iz poljoprivrede, jedn su limovi, a jedan bakarni proizvodi. Često se pitam šta radimo. Volim da poredim egzakktne podatke i često govorim kako 1 kilogram Avaksa ili svemirskih letilica košta 12.000 dolara, a kilogram suvih šljiva 0,5 dolara, što znači da bi trebalo izvesti 24 tone suvih šljiva za kilogram proizvoda visokih tehnologija.

Ne zalažem se, razumljivo, protiv izvoza poljoprivrednih proizvoda, niti mislim da treba da proizvodimo svemirske letilice – govorim o razvoju industrije, novih tehnologija, nauke i znanja, svega sto vuče progres…

Sajt – Nedavno smo čuli podatak da je zbog svetske ekonomske krize u gotovo svim zemljama sveta intervenisano, procena je da su razvijene zemlje upumpale u svoje privrede 9.ooo milijardi dolara !? Kod nas je došlo do svojevrsnog kolapsa novčanih tokova, prema dostupnim informacijama od 110.000 registrovanih firmi gotovo 70.000 je blokirano. Šta uraditi ?

Marković – Mislim da se mora brzo delovati. Situacija je zrela za posao ratnog hirurga, koji na bojištu, dok stižu ranjenici, mora hitno odlučivati, nema vremena za analiziranje. Taj hirurg dakle pomaže samo onima koji imaju šansu da prežive i šalje ih na dalji tretman.

Da li je paradoks što nam je bankarski sektor likvidan, a realni privredni sektor blokiran ? Tačnije kako likvidnost preneti u realni sektor?

Sajt – Izvinite, ali ako taj realni sektor podrazumeva i preduzeća koja ne plaćaju radnike, ne plaćaju poreze, ne uplaćuju doprinose za socijalno, zdravstveno, penziono… ako ljudi blokiraju ulice, pruge puteve ili štrajkuju glađu, šta se postiže. Kakvo je to preduzeće i šta uopste znači preduzetništvo ?

Marković – Osnovna svrha preduzeća je da stvara  nove vrednosti i, naravno, izmiruje sve obaveze. Iz aspekta Holdinga Minel nužno je odlučnije krenuti u infrastrukturne delatnosti, posebno energetiku. Time se pokreće tražnja i ukupna privredna aktivnost. A da bi se načinili prvi koraci neophodno je postići paritet cena energije i plemenitih metala. Time se ne samo pokreće privreda nego i podiže tehničko-tehnološki nivo i otvara šansa za saradnju sa svetom.

Sajt- Lepo zvuči, ali već u startu, pri raspisivanju tendera za nove poslove, nailazimo na prepreke.

Marković- Sve što sam pomenuo i mnogo toga sto nisam moguće jejedino ako domaća privreda bude partner u novim poslovima. Nosilac posla i projekata a ne podizvođač. U tome imamo bogato iskustvo iz više decenija. Sada se tenderi raspisuju tako da domaća industrija ne može konkurisati.

Sajt – Ostaje da se nadamo  korenitim promenama u ovoj godini.

Dragan Nedeljković

 

Čuju, al ne haju

Mladen Simović, direktor Energoprojekt Entela

U energetici Srbije, prema svim zvaničnim najavama, počinje veliki investicioni ciklus, otvaraju se novi rudnici uglja, grade elektrane, rafinerije, naftovodi i gasovodi, gasifikuju se mnogi gradovi i naselja. Počinju poslovi vredni milijarde evra, a svaki pojedinačno iziskuje ulaganja koja se iskazuju stotinama miliona evra. Bolju šansu za upošljavanje domaćih firmi teško je i zamisliti, bilo da je reč o projektantima, mašinogradnji, montažerima, čak i građevinarima i ostalim učesnicima u realizaciji velikih projekata. Svi oni su, međutim, hendikepirani, tvrde da ne dobijaju velike poslove i nadležnima ukazuju gde su problemi. Saslušaju ih, kažu, uredno, utisak je da ih čuju i razumeju, ali izostaju konkretne mere pomoći, utisak je čak da nema ni volje i želje da taj investicioni ciklus postane razvojna šansa Srbije, ne samo da bi kompanije i zaposleni u njima imali dugoročne poslove nego i da bi se osposobili za izvoz, dobijali poslove u drugim zemljama.

Danas jos možemo da radimo, kaže za sajt Mladen Simović, direktor Energoprojekt Entela i koordinator domaćeg Konzorcijuma za gradnju energetskih objekata, ali sutra već nećemo moći ukoliko ne dobijemo velike poslove. Nadležni, pre svega vlada, moraju razumeti situaciju i preduzeti mere, a ne čekati da se uđe u probleme, štrajkove i otpuštanja radnika pa tek tada reagovati. Znate, dodaje, ne tražimo novac nego uslove za dobijanje poslova kakve svojim firmama obezbeđuju u Nemačkoj, Sjedinjenim državama i drugim razvijenim zemljama. A svedoci smo da najjače zemlje stimulišu rad svojih kompanija na različite načine, uglavnom davanjem preferencijala i obezbeđenjem krupnih poslova.

Sajt -  Logično se nameće pitanje koliko je domaća industrija sposobna i konkuretna, ako se zna da na takvim poslovima, zapravo tenderima na koje se prijavljuju čuvene strane firme, učestvuju stranci, za finansiranje se koriste strani krediti, često i uslovljvaju propozicije za tendere.

Simović – U sadašnjim uslovima mi ne možemo biti konkuretni za velike poslove. Ako naše firme uredno plaćaju sve svoje obaveze, ako izmiruju poreze i doprinose, a stranac može da angažuje svoje stručnjake, čak i radnike, i ništa u ovoj zemlji ne plaća bitka je unapred izgubljena. Pokušali smo da se borimo institucionalno, da za takve poslove ne budu otvoreni postupci, da se domaćim kompanijama dodeljuju, ali nismo uspeli, nisu nas razumeli. Setite se kako su domaće firme gradile velike elektrane poput Đerdapa, termoelektrana u Obrenovcu, rudnika isl. Tražili smo da se raspisuju domaći, ne međunarodni tenderi, mada je mala razlika između njih. Mi hoćemo da upravljamo, da vodimo poslove, kao što smo nekada radili, na šemu smo, uostalom  i izrasli, stekli ugled i reference. Nije logično da se manipulacijama kod raspisivanja tendera stimulišu strane kompanije, a koče domaće, bez obzira da li su ulaganja domaća ili se koriste strani krediti.Imamo propise, obavezu da za velike poslove raspisujemo međunarodne tendere i kažu da stranci uslovljavaju kome će se poslovi dodeliti. To je razumljivo, oni štite svoje firme, ali mi moramo stimulisati naše. Mislim da se ne treba ni zaduzivati pod takvim uslovima.

Sajt – Za koju vrednost posla je, po propisima, obavezan međunarodni tender ?

Simović – Prosto je smešno što je minimum 200.ooo evra. Srpska mašinogradnja nije pravila konzorcijum, u kome se okupljeni instituti, projktanti, montažeri i proizvođaci opreme, za poslove male vrednosti – njih firme same mogu dobiti. Konzorcijum je pravljen za ozbiljne, velike poslove iznad 30 miliona evra, kakvih, inače, u Srbiji nema mnogo.

Sajt – Posao u Kostolcu, recimo, gde je vrednost, kako čujemo, oko 50 miliona evra.

Simović – Ukupna vrednost posla u Kostolcu dostići će stotinak miliona evra. Deo posla ugovoren je neposredno, ali će za nas biti mnogo posla na tom projektu, i mi ga želimo. A domaća elektroprivreda je itekako sposobna, stručno potkovana za buduće poslove gradnje rudnika i elektrana. I konzorcijum je stvoren upravo za takve poslove. Na njima, kao srpska pamet i znanje, ne želimo mrvice, ne želimo da bude podugovarači, nego nosioci. Nećemo se, naravno, takmičiti za opremu koju nismo u stanju da pravimo, ali hoćemo da mi budemo naručioci kod velikih svetskih proizvođača. Potrebno nam je, izmedju ostalog, sticanje iskustva, osposobljavanje mladih ljudi za vrhunske stručnjake, a jedini pravi način je učešće u realizaciji velikih projekata. Kad god se negde u svetu pojavimo prvo pitanje je šta smo radili, recimo koliko trafostanica smo pustili u rad prethodnog meseca ili prethodna tri meseca. Verujte da mi danas, na stranim gradilištima, puštamo u rad po pet trafostanica mesečno, dok u svojoj zemlji nemamo reference.

Sajt – Koliko znamo na više adresa ste upućivali apele, održali nekoliko sastanaka sa nadležnima. Ima li rezultata, reagovanja ?

Simović – Bili smo u Privrednoj komori Srbije, Privrednoj komori Beograda, Ministarstvu rudarstva i energetike… i svuda nas shvataju, obećavaju pomoć, ali još ništa konkretno nije preduzeto. Kriza nas sustiže, vremena za reakciju je sve manje, a moraju se donositi konkretne odluke o pojedinim projektima. Šansa je velika, reč je o značajnim poslovima za privredu Srbije, usuđujem se da kažem za državu u celini. Čekamo hitnu i odlučnu akciju države.

Dragan Nedeljković

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike

Čekajući Južni tok

Godinu i po dana je proteklo od kako su tadašnji pregovarači iz ruskog Gasproma i srpskog Srbijagasa najavljivali skoro potpisivanje ugovora o formiranju zajedničkih preduzeća za gradnju magistralnog gasovoda i podzemnog skladista Banatski Dvor. Još se ništa nije dogodilo, iako povremeno stižu vesti da se razgovori privode kraju. Na neki način to je bio povod da zamolimo Dušana Mrakića, državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike za razgovor, da bi saznali gde je zapelo i šta. Istini za volju tema je, uz informisanje o gasovodu i skladištu, aktuelna situacija u snabdevanju Srbije prirodnim gasom. Ne samo zbog lošeg iskustva iz prethodne zime, nego i zbog činjenice da veliki, evropski, magistralni gasovod može biti u funkciji tek za pet, šest godina, a u međuvremenu treba živeti i raditi.

Po funkciji i zaduženju u ministarstvu Mrakić je i učesnik pregovora i resorno odgovoran za gasni sektor, dakle, najbolje upućen u sve što se radi i dogadja. Ipak, pre aktuelnih informacija pitamo za sudbinu, pod navodnicima, Južnog toka.

Mrakić – Ubeđen sam da svi skeptici i protivnici gradnje Južnog toka treba da ućute, uverio sam se da su Rusi krajnje ozbiljni i odgovorni i da je taj projekat zajednički interes evropskih zemalja i Rusije. Možda više ne treba pominjati kako je sve kočen i ometan, ne samo Južni tok nego međudržavni sporazum Srbije i Rusije o saradnji u energetici, ali je sasvim jasno da je bilo mnogo protivnika. Pogledajte, uostalom, delove autoputa kroz Srbiju od Subotice do Beograda, ili od granice sa Hrvatskom do Beogrda – ne postoji nijedna velika, ozbiljna benzinska pumpa u vlasništvu NISa, sve su strane kompanije izgradile nove pumpe. Na raskrsnici za Rumu NIS ima jednu malu, neuglednu pumpu. Šta se to u Srbiji radilo i zbog čijih intresa –

Da se zadržimo na projektu Južnog toka – posle skupa u Sočiju nema nikakve sumnje o evropskom karakteru ovog gasovoda. Ali, još nemamo sve detalje o trasama, kapacitetu…

Sajt – Zar interes Francuske, izražen nedavno, ne znači da će kapacitet biti znatno veći, s obzirom da se krenulo od ideje o 31 milijardu i do sada stiglo na 63 milijarde kubika –

Mrakić – Ne bih iznosio detalje, još se pregovara, mada je očito da evropskim zemljama treba više gasa i da neke s rezervom procenjuju Nabuko, odnosno količine raspoložive za taj gasovod. Nažalost moram reći da je za deonicu kroz Srbiju, odnosno osnivanje zajedničke kompanije Gasproma i Srbija gasa za gradnju i korišćenje gasovoda lopta kod nas. Na jednostavno pitanje šta Srbijagas unosi u zajedničku kompaniju naš odgovor se iskomplikivao- s jedne strane imovina Srbijagasa nije pokrivena vlasničkim papirima, s druge za neke poteze neophodni su drugačiji domaći propisi. Ipak, ako je reč o kompaniji za podzemno skladište sve je sređeno i osnivanje će se uskoro obaviti, prilikom posete visoke ruske delegacije Srbiji. Za Južni tok moramo sačekati odluke u još nekim zemljama u koje će gas stizati kroz te cevi.

Sajt – Kad je prošle zime došlo do prekida u snabdevanju gasom ministarstvo je moralo da organizuje isporuke mazuta pojedinim toplanama, što nije posao državnog organa nego firmi i toplana. Kako teku pripreme za predstojeću zimu –

Mrakić – Ako je reč o mazutu več smo organizovali razgovore i postigli dogovor NISa i toplana. Toplane su dobile povoljne uslove, reprogramirani su dugovi, ugovorene povoljne cene i tu ne i trebalo da se pojave problemi. Sličan postupak je sproveden za toplane i Srbijgas i postignut dogovor. U mnogo povoljnijoj smo situaciji, iako nas je loše prošlogodišnje iskustvo na neki način otreznilo. Ove godine smo utisnuli več blizu 80 miliona kubika gasa u Banatski Dvor, što sa ranije ubačenim količinama premašuje 200 mliona kubika. Najkasnije za mesec dana biće u funkciji gasovod od podzemnog skladišta do Gospođinaca, tako da neće biti problema u proizvodnji,odnosno vađenju gasa iz Banatskog Dvora i transportu do magistralnog gasovoda. Montiraju se i uređaji za vađenje gasa i završavaju nove bušotine kako bi se mogle vaditi veće količine. Istovremeno sa Mađarima smo pri kraju dogovora o zakupljivanju i transportu gasa, kako bi imali dovoljne količine i za slučaj poremećaja sličnih prošlogodišnjim. Nadam se da se kriza neće ponoviti, ali se i za to spremamo. Ponašamo se jednom rečju kao i ostale evropske zemlje, koje su i na prvom naftnom forumu u Beogradu pre neki dan posebno isticale značaj sigurnosti snabdevanja i mere koje preduzimaju kako bi se kriza sprečila. Lično ja verujem da krize neće biti, a ukoliko se ponovi može biti znatno teža i opasnija od prošlogodišnje.

Dragan Nedeljković

 

Prof. dr Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike

Dobra vest: Energetski institut

Šesta je godina od kako se primenjuje Zakon o energetici a više propisanih obaveza nije realizovano. Među značajnijima je, svakako, formiranje Energetskog instituta, zadatak koji će se verovatno preneti i u novi propis, pošto je izrada novog zakona već poodmakla. Ozbiljan, stručno fundiran rad u energetici i rešavanju energetskih problema zemlje, istina, nije ni do sada izostajao, ali su aktivnosti nekako raštrkane u više instituta, na nekoliko fakulteta i u energetskim kompanijama. Stvaranje nove državne institucije, očekuju stručnjaci, može značajno doprineti pre svega stručnom autoritetu i uticaju pri odlčivanju o energetici, bilo da to rade Skupština i Vlada, bilo organi vlasti na lokalnom nivou.

Prof. dr Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike je zadužen za realizaciju tog zadatka, pa je prirodno što smo  ga zamolili za razgovor o energetskom institutu. Tim pre što je na neki način opsednut strukom, decenijama se već bori da nauka i struka, nova znanja i postupci postanu sastavni deo odlučivanja i ponašanja u svakodnevnom životu. Prvo pitanje se nekako samo nametnulo, jer je reč o dilemi da li praviti posebnu instituciju ili neku vrstu zajednice postojećih instututa.

Rajaković. Moram, ipak, bar sažeto, početi sa potrebom, nespornom potrebom, da imamo energetski institut. Ne samo zato sto je energetika postala stalno aktuelna tema, nema međunarodnog skupa, sastanka državnika i funkcionera niti ozbiljne države u kojoj energetika nije nije na dnevnom redu, nego i zbog sve izraženije potrebe da se osigura sadašnjost i budućnost, stabilnost i sigurnost u snabdevanju energijom. Prirodno je zbog toga što sve države, od najajčih i najvećih do suseda, već imaju ili stvaraju autorativno stručno telo, instituciju koja daje podloge i savete pri utvrđivanju energetske politike i donošenju značajnih odluka.

Srbiji je, očito, neophodan strateški energetski institut, koji će integralno o svim aspektima energetike davati podloge za odlučivanje. Bilo da je reč o rudarstvu, nafti, gasu ili uglju ili o električnoj energiji, a bogami i o novim i obnovljivim izvorima. Istina mi već imamo institute (Nikola Tesla, Vinča, Rudarski institut, Mihajlo Pupin, delimično se istraživačka delatnost obavlja i na fakultetima) ali je to ipak parcijalno, a želimo kompleksno pokriti energetiku. Podrazumeva to i aspekte prava, ekonomije međunarodne saradnje i sve što se tiče proizvodnje i potrošnje energije u ovoj zemlji.

Sajt. Obaveza stvaranja institute zapisana je i u zakon, ali ni posle pet godina od kako je zakon na snazi nema čak ni vesti šta je sa formiranjem instituta.

Rajakovic.  Možda ste u pravu. Evo dobre vesti posao je pri kraju, upravo se sa pravnicima privode kraju formulacije za donošenje odluke o formiranju instituta. Pripremili smo sve podloge za tu odluku i odlučili da ne stvaramo veliko glomazno telo sa znatnim troškovima za državu, nego da iskoristimo potencijale koje imamo. Još nismo načisto da li institut prikljuciti uz Vinču ili Nikolu Teslu…

Sajt.  Ako primate sugestije možda je najbolje da nosi ime velikog naučnika Nikole Tesle, ne samo zato sto je to jedini Sloven čije ime nosi merna jedinica nego i zato što je to ime srpski brend, prepoznatljivo u svetu i odmah asocira na delatnost kojom se bavi.

Rajaković. Imate pravo. Kad nam stranci, bar moje kolege, dolaze i slete na beogradski aerodrome koji nosi njegovo ime nekako lepo se osećaju, a i ja kad to kažu. Argumentima za formiranje energetskog instituta treba dodati i veoma značajne promene u energetskom sektoru čiji smo svedoci. Uzmimo, na primer, izradu i donošenje energetskog bilansa zemlje, veoma bitnog dokumenta za sve aspekte rada i poslovanja, od ekonomske politike vlade do privrednih aktivnosti i standarda stanovništva. Do sada je to radilo ministarstvo, iako nema ni dovoljno ljudi niti je dovoljno stručno osposobljeno. Radile su ga zapravo kompanije. Dolazimo u situaciju da se pojavljuju novi, nezavisni proizvođači elektricne energije, biće ih sve više, odnosno da EPS više neće biti monopolista i jedini snabdevač na tržistu električne energije. Zar nije prirodno da se taj zadatak postavi institutu _

Sajt.  Postoji jos niz značajnih elemenata integralne energetike koji su na neki način zapostavljeni, a neki ključni su, čini se, još podložni voluntarističkom odlučivanju, tj. blaže rečeno prepušteni političkim odlukama i dogovorima. Za prvo neka bude primer decenijski mrak sa nuklearnom energijom, mada može da bude i nebriga oko školovanja ljudi za energetske struke. Za drugo je primer odlučivanje o cenama, tačnije ekonomskim uslovima pod kojima rade i posluju energetske kompanije. Grubo rečeno odluke o tome više zavise od sastava vlade, rasporeda resora ili rejtinga političkih partija nego od stručnosti ljudi ili argumenata i podataka kompanija.
Može li se formiranjem energetskog instituta i sastavom stručnjaka koje ce angažovati obezbediti kompetencija i autoritet koji niko ne sme ignorisati. Jasnije rečeno kad studijom, analizama i stručnim argumentima institut zauzme stav, predloži odluku ili rešenje svi ga moraju ne samo uvažiti nego i sprovesti.

Rajakovic. Upravo to nam je cilj, da dobijemo nezavisnu, stručnu i kompetentnu instituciju čije mišljenje je obavezno za sve. Strana iskustva govore da takve institucije, bez obzira kako ih nazivaju, odlučuju, od strateških postavki do konkretnih poteza. Mislim, čak, da će energetski institut biti oslonac i pomoć, počev od vlade do svih nivoa donošenja odluka, bilo da je reč o gradnji novih objekata, bilo rešavanju tekućih problema.

Dragan Nedeljković

Бошко Буха, директор Дирекције за производњу

Наставља се вишегодишњи успон Електропривреде Србије

Предстоји озбиљно смањење трошкова

Вишегодишњи успон Електропривреде Србије наставља се и ове године и много тога што  је урађено и унапређено, већ даје врло опипљиве резултате. И сада слободно може да се каже да смо, што се тиче техничке ефикасности и нивоа производње, достигли западноевропске стандарде, али када је реч о трошковима - нисмо и ту је добар део посла пред нама. Да бисмо постали успешна компанија, поред тога што је сасвим јасно да цена електричне енергије коју производимо мора да се повећа, исто тако је важно да се трошкови наше производње снизе.
Могло би се рећи да је ово кључна поставка, када је реч о новим збивањима у производном сегменту ЕПС-а. Бошко Буха, директор Дирекције за производњу енергије рекао нам да би, када се о овоме разговара, ваљало најпре почети од угља, чији се значај увек некако запоставља.

Више и угља и струје

- У Колубари је 2001. године ископано 25,3 милиона тона, а 2008. 30,5 милиона тона угља, или 20 одсто више. У Костолцу је производња са 5,1 милиона тона у 2001. години порасла на 7,4 милиона тона у 2008. а то је 42 одсто више. Укупна производња угља повећана је, дакле, чак за 7,4 милиона тона и резултати у рударском сектору свакако су више него добри. Те додатне количине угља биле су потребне да се производња електричне енергије у термо сектору повећа са 18,9 милијарди киловат-сати у 2001. на 24,66 милијарди kWh у 2008. години, односно да за осам година добијемо додатних 20,6 милијарди kWh. Ако то помножимо са пет центи, ето је милијарда евра - каже Буха напомињући да смо на пример 2002. године увозили 3,3 милијарде киловат-часова, а ове године нисмо увезли ни један kWh. Шта више у првом полугођу 2009. извезли смо 700 милиона kWh. Могло је и више да су постојале веће могућности за пласман. Извозиће се и даље, а увоза, напомиње Буха, највероватније неће бити.
- Специфична потрошња мазута смањена је са 4,71 тоне по произведеном гигават-часу(GWh) 2001. године, на 2,11 тона/GWh у 2008 , а то значи уштеду на годишњем нивоу од 22,5 милиона евра. То смањење специфичне потрошње резултат је ревитализације постројења и уведене аутоматизације. И специфична потрошња угља смањена је са 1,5 килограма по произведеном kWh у 2001. на 1,4 килограма у 2008. а то је смањење од 2,62 милиона тона угља на годишњем нивоу, које стају око 26,2 милиона евра - каже наш саговорник.
Ваљало би имати на уму да је 1990. године конзум на подручју које снабдева ЕПС износио 27,7 милијарди киловат-часова, а 2008. је порастао на 38,9 милијарди kWh. Електроенергетски капацитети у том раздобљу су остали исти; шта више сада су, разуме се и знатно старији него онда. Значи толики пораст потрошње сасвим сигурно не би могао да се покрије да нису обављене већ познате ревитацизације и капитални ремонти. А, повећана је и продуктивност. Буха истиче да је ЕПС, статистички исказано, 2001. имао 1,7 радника по произведеном гигават-часу, а 2008. 0,9 радника/GWh, што такође показује д се у ЕПС-у доста тога променило.

Алати за ефикасно одлучивање

Вера Станојевић, директор Сектора за производњу електричне и топлотне енергије у Дирекцији за производњу енергије додаје да је постигнута изузетна техничка ефикасност и да је коефицијент производње са 82,4 у 2001. порастао на 93 одсто у 2008.  На пример,  блокови ТЕНТ  А су за готово исто временско ангажовања, од око 6.900 сати 2006. године произвели 8,83 милијарде kWh, а лане 9,68 милијарди киловат-часова или око 800 милиона kWh више.
Веома је илустративан и пример да је блок А-4 у ТЕНТ-у на мрежи провео 351 дан од 365 у години и да је произвео 2,23 милијарде kWh. Његова претходна рекордна производња била је остварена још 1990. година и износила је 1,96 милијарди kWh. Произвео је значи 280 милиона kWh више, иако је тај блок већ готово 200.000 сати на мрежи. То су, како напомиње Буха, изванредни резултати.   
- Физички обим производње нам је одличан, али су нам трошкови производње и даље велики у управо на том пољу нам предстоје велики послови. Рад блокова и квалитет угља је такав да ове године имамо врло мало испада електрана. Суштинска уштеда је у том што смо средили цевне системе котлова и аутоматизовали блокове. Број испада је зато сведен са 417 на 268 у  2008. години , што значи да имамо 150 покретања блокова мање. Врло поуздано се радило и очекујемо да ћемо ове године у термоелектранама само на мазуту, који се иначе доста троши при покретању електране, уштедети 18.000 тона, односно око 600 милиона динара. Такође биће смањен и обим производње у ТЕ-ТО, које  троше причично мазута, на 225 милиона kWh. То је више него упола мање него што је претходно планирано и ту очекујемо уштеду од три милијарде динара. У укупном техничком програму одржавања и ремоната, планирамо и смањење трошкова одржавања за 1,152 милијарде динара - рекао је Буха.
Вера Станојевић напомиње да се сви подаци  са временском задршком, сакупљају, обрађују и анализирају у Дирекцији за производњу, а резултати таквог рада, у најкраћем су до сада представљали  „сумирање техничких грешака“ и указивали на правац њиховог отклањања.
- То данас више није довољно, поготову када су се ТЕ  приближиле граници могуће производње, па је уз реалну цену, примаран задатак обезбедити поуздан рад блокова на најефикаснији и најјевтинији начин.  За то је неопходно имати и обрађивати велики број различитих валидних параметара који су повезани и утичу један на други, при чему је пожељно омогућити спајање два кључна процеса: техничког  и финансијског. Сматрали смо да је најбоље да с том новином почнемо од ТЕ „Никола Тесла А“, на којој је у претходних осам година много тога урађено, стечена су драгоцена искуства укључујући и  модернизацију блокова са различитим DCS системима. Поред тога ТЕНТ А са шест  блокова представља 35 одсто инсталисане снаге наших ТЕ. Реализацијом пројекта интегрисано складиште података у ТЕНТ А, у реалном времену, они би били  доступни, ван централне команде блока. То су параметри радних режима и селектовани подаци о погонској расположивости постројења. Надградњу би представљали различити модули и апликације који би служили за обрачун енергетских перформанси, али и трошкова произведеног kWh. Ти алати би пружали могућност за ефикасно одлучивање јер би извештавали и о трошковима производње, што до сада није на одговарајући начин праћено. Увођењем оваквих система у осталим ТЕ, била би обезбеђена пуна транспарентност рада термоблокова. Поред уштеда, могли бисмо власнику, на аргументован начин да покажемо шта смо све учинили да трошкове сведемо на минимум  - напомиње Вара Станојевић и додаје да је уз постигнуте уштеде и цена kWh била повећана само за један евро цент, ЕПС би од 2004. до 2008. године имао повећан приход за око 1,7 милијарди евра. Било би то довољно, каже она, да сами изградимо бар један термоблок. Такође, навела је, да ЕПС никада до сада није имао мање непланских застоја и да се то нарочито односи на период од шесте до 23 недеље ове године, када је укупно време непланских застоја износило 44,9 сати.

Вреци - и даље проблем

Небојша Шијаковић, директор Сектора за производњу угља у Дирекцији за производњу енергије, рекао нам је овом приликом да рудари поред посла на смањењу трошкова брину да ли ће се откопати довољно угља. Ту се пре свега мисли на ПК „Поље Д“ и исељавање насеља Вреоци.
- Поред вишегодишњих напора, на нивоу Колубаре и ЕПС-а, рада више комисија и ангажовању више влада, ми у овом тренутку не можемо рећи да су решени сви проблеми и да је пресељење гробља, а затим и расељавање насеља Вреоци  решено. На ПК „Поље Д“ у овом тренутку можемо да рачунамо са преосталим резервама угља од највише 24 милиона тона. Ово није довољна количина ако се зна да ово поље даје 14 милиона тона годишње. Јасно је да нам је благовремено откопавање откривке кључно за наставак рада овог површинског копа. ЕПС чини све да то реши, али држава би свакако ту могла више да помогне. С друге стране процес издвајања делатности, које нису у функцији производње, није завршен и носимо са собом много тога што овде не припада. То оптерећује трошкове производње и директно утиче на целокупно пословање ЕПС-а. За нас је веома важно да на време добијемо потребна средства и благовремено обавимо неопходне послове, јер се код нас све планира на дужи рок. Ми и ове године радимо исто тако добро као и претходне, када су обарани рекорди. И код угља и код откривке производња је на билансу или изнад билансираних количина. Тренутно имамо довољне количине откривеног угља на нашим површинским коповима, а то ће омогућити несметан рад у периоду пред нама - рекао је Шијаковић.
Бошко Буха напомиње да је у свим производним сегментима много тога урађено и  уложено пуно труда, мада се то споља тешко примећује.
- Сада су трошкови на удару. Веома су неусклађени и критеријуми трошења средстава у ЕПС-у. Увођењем реда у овој области може се очекивати осетно смањење трошкова. Такође, добрим управљањем трошковима може да се уштеди и више од 50 милиона евра. Критеријуми морају да се направе према интересима ЕПС-а, а не према интересима компанија унутар ЕПС-а - рекао је на крају Буха.

Д. Обрадовић   (лист „kWh“)

 

Dragomir Marković, generalni direktor JP EPS

 

Moramo u promene

 „Kao što većina od nas zna, JP EPS se već godinama nalazi u teškoj finansijskoj situaciji. Poboljšanje tog stanja uz postojeći način poslovanja nije na vidiku. Niske cene električne energije, nestabilna i opadajuća vrednost dinara, stalni rast troškova, niska poslovna produktivnost, višak zaposlenih, visoki gubici električne energije u distributivnoj mreži, u kojima je značajno učešće krađe... neki su od glavnih uzroka lošeg poslovanja...“
Ovo je samo deo, i to uvodni, pisma koje je Dragomir Marković poslao svakom zaposlenom u EPS-u u času kada je postavljen za novog generalnog direktora ovog našeg značajnog javnog preduzeća. Za mnoge, bio je to originalan, a i neuobičajen potez koji su neki, međutim, protumačili i kao upozorenje  da sve nas u EPS-u čekaju teški dani i bolni rezovi, gotovo u duhu onog Čerčilovog obećanja Britancima o „krvi, znoju i suzama“. Kako bi zaposleni u kompaniji dobili više informacija kojim putem kreće EPS, na početku razgovora za „kWh“ zapitali smo generalnog direktora:

• Šta ste hteli da poručite internoj javnosti u sistemu EPS-a?

- To pismo doživljavam kao nešto što treba da bude uobičajena praksa... Pismo nije nikakav hvalospev bilo kome i bilo čemu. To je realan opis stanja i najava nečega  u šta EPS, ako želi da postane profitabilna firma, mora da uđe. Pitanje tih promena nije vezano za vlasničku strukturu, jer je činjenica da su sve ugledne elektroprivrede na svetu profitabilne,  kakva god da im je vlasnička struktura. Pismo koje sam uputio zaposlenima ukazuje upravo na neophodnost promena, koje će, kao i sve promene, biti teške.
Najveći ljudski strah je, naime, strah od promena, čak i onda kada one znače da se ide nabolje. Evo i jednog dokaza za to, iz mog privatnog života: pre nešto više od dvadeset godina selio sam se sa porodicom sa Liona na Dorćol. Dakle, bliže centru. Iz manjeg u veći stan. I, još mi je i tašta živela u blizini novog stana... ali moja žena je ipak - plakala... Izgleda da je to neka  prirodna reakcija na promene.

Strah od privatizacije
U pismu sam indirektno hteo nešto da kažem i u vezi s privatizacijom, zbog koje je takođe prisutan strah. Pojam privatizacije, međutim, nema nikakve veze s pojmom restrukturisanja o čijoj neophodnosti govorim. U svetu se stalno restrukturišu i privatne i državne kompanije, željne da povećaju svoju efikasnost na tržištu, a vlasništvo kompanije s tim uopšte nema veze. Sem toga, restrukturisanje nikada nije jednokratan proces i ko god mi kaže da je „završio sa restrukturisanjem“, pojma nema šta ta reč znači. I RWE i E.ON i EDF, a i sve druge kompanije su, zapravo, u stalnom procesu restrukturisanja. To je zato što sve one imaju tržište, koje ih primorava da se stalno menjaju, dok ga mi uistinu - još nemamo...

• Pred nama je, dakle, nastavak restrukturisanja, koji je iz raznih razloga zaustavljen. Za te ne male promene potrebna je i politička podrška. Imate li je?

- Nadam se da sam na ovo mesto postavljen na osnovu mog programa (koji će u celini biti objavljen u narednom broju „kWh“, prim.red.), a ne na osnovu političke podobnosti. Pa ako je taj program prihvaćen, a u njemu je restrukturisanje predviđeno, valjda se i politička podrška za to podrazumeva...

• Stručnjaci tvrde da nikakvi planovi razvoja srpske elektroprivrede nisu mogući dogod se cena električne energije ne dovede na nivo koji će omogućiti ne samo održavanje postojeće proizvodnje već i nove investicije. Nije li odustajanjem od obećanog poskupljenja već na početku Vašeg mandata Vlada iskazala nameru da EPS i dalje ostane najveća socijalna ustanova u državi?

Naš konsultant Arthur D. Little nedavno je uradio jednu analizu u kojoj je tačno kvanitifikovao uticaj cena na opštu sliku i profitabilnost kompanije. Analiza je pokazala da na taj „gep“ koji postoji između EPS-a i drugih profitabilnih kompanija, poput  ČEZ-a, cene utiču otprilike sa jednom polovinom. Druga polovina, neophodna da bismo dostigli taj njihov prosek je - povećanje poslovne efikasnosti. Nije, dakle, dovoljno samo povećanje cene, mada je to opasna teza za političare, zato što će onda oni da kažu: Evo, vi povećajte prvo poslovnu efikasnost, pa ćemo tek potom da vam povećamo cenu... Ali, jedno bez drugog zapravo ne može. I povećanje poslovne efikasnosti, naime, ima svoju cenu, pošto postoje troškovi tog procesa...
 

Socijalu u državu
Uzmite neko obično tehničko poboljšanje - ono košta, a od čega ćete ga platiti? Pa, od povećanog prihoda iz nove cene. Ne možete, dakle, efikasnost da povećate, ako za nju nemate finansijsku podršku. Verujem, ipak, da je ovo sadašnje odlaganje poskupljenja struje samo privremeno. Dok  ne prođe prvi talas krize....

• A kada će, po vama, ova kriza da prođe?

- Ljudi često misle da će da prođe u julu ili avgustu, ali, možda je interesantno da vam kažem šta mi je nedavno rekao direktor jedne velike nemačke kompanije: mi nismo zaduženi i ako kriza ne bude duža od pet godina preživećemo; ako, pak, kriza bude potrajala duže, propašćemo, rekao je on.
Sadašnja kriza, međutim, nipošto nije iznenadila nekoga ko je pratio šta se događa u svetu. Mi (u EPS-u) smo, recimo, još u aprilu prošle godine, kada smo radili analize, po kretanju cena raznih berzanskih roba, kao indikatora, videli da se nekakva kriza sprema. Ništa neočekivano nije stoga za nas bilo to što su  cene u julu dostigle vrhunac, da bi se potom strmoglavile. Biće teško, ne znaju se intenzitet, dinamika, dužina... krize. Ipak, nema sedenja sa skrštenim rukama. Moramo krenuti u nove, velike investicije.

• Hoće li, ipak, odustajanje od najavljenog poskupljenja struje uticati na naše razvojne projekte, na nove elektrane za koje smo raspisali tendere?

- Pa, uticaće. Zadržavanje cena na starom nivou će, najpre, prema našim računicama, povećati već viđeni negativni finansijski rezultat za još osam milijardi dinara. Ali, i sama svetska  kriza će imati uticaja. Krediti su sada postali skuplji, rizici investiranja su se povećali, a broj kompanija koje će učestvovati na našim tenderima za nove TE se smanjio.

• Predugo se oklevalo sa raspisivanjem tendera, iako je za njih EPS sve pripremio u avgustu 2007. godine. Da je tada EPS dobio saglasnost, danas bismo pričali na gradilištu nove termoelektrane a ne u vašem kabinetu. Zašto se toliko odugovlačilo?

- Tačno je da smo izgubili mnogo vremena, a to je resurs koji ne možemo da nadoknadimo. Naravno da EPS nije imao uticaja na to. Da smo tendere raspisali tada a ne u januaru ove godine, sada bi, usred krize, na tim poslovima već radilo više hiljada ljudi. Ovako, radiće za godinu i po ili dve. Dobro je, ipak, da je prošao i tender za TE-TO u Novom Sadu, projekat koji je malo drugačiji od ostalih, jer za njega odluku treba da donese i Skupština tog grada.

• Jedan od najčešćih argumenata protivnika poskupljenja struje je teška materijalna situacija naših građana. Kakva su tu rešenja moguća? Može li ovde da se primeni „recept“ iz Hrvatske, gde postoje subvencije iz budžeta za tamošnju elektroprivredu?

Hrvatska  je rešila problem siromašnijih kupaca i njihove subvencije su po mom mišljenju bile dobar potez. Zato, između ostalog, Hrvatska elektroprivreda (HEP), koja je upola manja od EPS-a, ima duplo veći prihod! A te subvencije očigledno funkcionišu. Ipak, mislim da je bolje rešenje kada država direktno daje subvencije kupcima nego kada se ta sredstva prenose elektroprivredi, kao u Hrvatskoj... Može država da okasni sa prenošenjem novca elektroprivredi...

• Hrvatska je našla način da kupci struje finansiraju razvoj obnovljivih izvora energije. Ovde je postojala dilema da li će to da radi država iz svog fonda ili će EPS biti obavezan da kupuje kilovat-sate po cenama koje su daleko iznad tarifnih stavova. Ministar Škundrić je nedavno izjavio da će tu razliku u ceni ipak da pokriva država...

Zaista bi država to morala da pokrije. Jer, logično je pitanje ko bi plaćao, recimo, 13 evro centi po kilovat-satu i ko bi snosio gubitak ako EPS taj kilovat-sat posle proda po recimo pet evro centi?

  Novim brojilima do većeg prihoda

• Pametno trošenje energije je najveći resurs Srbije, ali se slabo štedi, jer struja nema realnu cenu. A najveći resurs EPS-a su gubici električne energije u distributivnoj mreži. Kako se uhvatiti u koštac s tim problemom za koji nije kriv samo EPS, s obzirom na veliki udeo krađa struje u tim gubicima?

- Tvrdim da je smanjivanje tih  gubitaka - najprofitabilniji projekat EPS-a! Ali, to je ujedno i projekat koji zahteva velike investicije. Na primer, kada je reč o zameni i ugradnji brojila uz pomoć kojih će moći da se upravlja sistemom.

• Za koliko vremena bismo mogli da vratimo uloženi novac?

Evo ovako: u Srbiji ima 3,4 miliona domaćinstava, dok jedan sistem košta od 100 do 150 evra. To bi ukupno, sa ugradnjom svih novih brojila, iznosilo oko 500 miliona evra. Ako bi se uz pomoć novih brojila gubici smanjili za 4-5 odsto, ispada da bi ta investicija mogla da se isplati za 5 do 6 godina. Zbog toga za taj projekat uopšte ne bi bilo teško naći finansijera, ali imamo problem da fizički postavimo toliko brojila. Godišnje bismo mogli da zamenimo maksimalno 300.000 do 400.000 brojila. Bio je plan da se tim poslom bavimo deset godina, ali mislim da sva brojila moramo da zamenimo u narednih 6-7 godina.
U svetu se, naravno, poslednjih godina razvijaju takozvani „smart“ (pametni) sistemi gde nije reč samo o brojilima za struju, već i o kontroli utroška vode, gasa i ostalih stvari u jednoj kući. Ali, to je i u svetu sasvim nova tehnologija i, zasad, tu ne kasnimo. U Švedskoj je, recimo, tek nedavno počelo uvođenje tih „smart“ sistema i to za samo za 600.000 domaćinstava. EPS-u će, svakako, sva ta iskustva samo dobro doći.

• U Srbiji se mnogo struje ukrade, a da nadležni (policija, sudovi) na to gotovo i da ne reaguju. Utisak je  da problema nema samo sa zakonima već više sa njihovom primenom. Kako da EPS to razreši?

Pojam krađe struje kod nas je, izgleda, nedovoljno ozbiljno shvaćen ne samo u  narodu nego i u pravosuđu. Presude takvim kradljivcima su, koliko znam, zaista prava retkost i u tim uslovima je teško povećati procenat naplate. Morali bismo stoga ovde da imamo veću podršku. I sudova i Ministarstva unutrašnjih poslova...

• Često se čuju zamerke i na organizaciju samog EPS-a, na neracionalnosti i previše zaposlenih. S druge strane, i Vi ističete da u EPS-u postoji manjak visokostručnih kadrova.  Kakve bi tu promene valjalo očekivati?

Mi se kunemo da smo vertikalno organizovana firma, ali to i nije baš tako. Evo i praktičnog primera: generalni direktor ispod sebe ima najpre 11 direktora privrednih društava, pa šest direkcija... sve u svemu dvadesetak direktora koji su prilično ravnopravni, svaki u svom delu. To više liči na horizontalnu nego na vertikalnu organizaciju. Zato će EPS u svojoj budućoj organizaciji koristiti zaključke do kojih su 2007. godine došli konsultanti iz kompanije Arthur D. Little. A to je – dobro može da se upravlja sa šest-sedam funkcija, ali ne i sa dvadeset. Sem toga i uloga sadašnjih direktora direkcija mora da se izmeni, da oni dobiju odgovornosti u svom domenu, da, recimo direktor proizvodnje zaista bude odgovoran za proizvodnju... Takođe radimo i na formiranju inženjering firme u kojoj bi se obrazovali i pripremili kadrovi za vođenje procesa izgradnje novih postrojenja, nastup na regionalnom tržištu inženjering i konsalting usluga...tzv. projekt menadžment.

Lokalni interesi neće crtati šemu EPS-a
Cela organizacija bi u stvari trebalo da bude podređena zahtevima efikasnosti  i racionalnosti. Slede nam nove sistematizacije i promene organizacije.  U cilju podizanja efikasnosti razmatra se smanjivanje broja distribucija na čemu će da radi poseban stručni tim. Tako bi umesto sadašnje tri (Jugoistok, Centar i Elektrosrbija) postojala samo jedna distribucija, tako da bi, sveukupno, umesto sadašnjih pet, preostale tri distribucije sa ravnomernijim brojem kupaca. Ne radi se to reda radi, mnogo je razloga za to, a najveći je racionalizacija poslovanja. Jer, na primer, sve nabavke u svim tim distribucija razlikuju se jedino – po dužini žice. Sve ostalo je isto. Doduše, ima tu dosta lokalističkih tendencija, da svako hoće vlast u svom ataru, ali, ovo je jedini racionalan odgovor na takve tendencije. Ali, pre svega u delu distributivne delatnosti ima jedna mnogo važnija i teža promena. EPS je kompanija koja će na tržištu morati da se bori za svakog kupca. Distribucije su veza sa tim kupcima. Moramo da shvatimo da se vreme menja i da je svaki kupac – „ njegovo veličanstvo kupac“. Neće biti više nadmenog odnosa EPS-a prema kupcima struje. Pored tehničkih, osnovni parametar kvaliteta rada ovog segmenta, jesu žalbe kupaca. Moramo da unparedimo taj deo poslovanja. Tu očekujem i veliku ulogu PR funkcije kompanije.

• Mnogo se govori i o privatizaciji, mada su razne izjave na tu temu dosad samo zbunjivale javnost. U pismu zaposlenima Vi ocenjujete da nije nemoguće da država, ako se EPS sam ne sredi, izdvoji profitabilne delove i proda ih. Kako bi to EPS mogao sam da se sredi i da li zaposleni zbog toga treba da strahuju od otkaza?

Otpuštanja radnika u uslovima ove krize, neće biti, naročito ne bez adekvatnog socijalnog programa, tako da trenutno radnicima ne preti ta opasnost. S druge strane, jasno je i da u EPS-u postoji veliki višak zaposlenih, gledano po broju, u odnosu na druge uspešne elektroprivrede. Otpuštanje se, pri tom, najčešće vezuje za pojam privatizacije, jer se smatra da će taj koji će da nas kupi, i da nas “odseče“. Ali to nije uvek tako. U Mađarskoj, koja je privatizovala deo svoje elektroprivrede, novi vlasnik, recimo, dosad nije otpustio ni jednog radnika...
Šta je, međutim, motiv da vlasnik uopšte krene u prodaju neke svoje imovine? To je želja da dođe do nekih sredstava, a i da reši neki svoj problem. Ako, recimo, EPS godinama proizvodi samo gubitke, to onda sigurno postaje problem. Zato uvek postoji mogućnost da neko počne da prodaje EPS, a najbolji odgovor na takve tendencije je, svakako, efikasna Elektroprivreda Srbije. Ako je, pak, EPS neefikasan, teško je odupreti se prodaji, pogotovo najprofitabilnijih delova kao što su distribucije ili hidroelektrane.
Ali, pitanje je šta bi se i time dobilo. Najbolju cenu dosad je, koliko je poznato, postigla Makedonija koja je svoju distribuciju prodala Austrijancima za 310 evra po brojilu. Ako bismo, dakle, prodavali svoju distributivnu delatnost po toj najboljoj ceni, mogli bismo da računamo na oko milijardu evra... I šta bi se onda dobilo? Prodalo bi se tržište, za te pare gotovo ništa novo ne bi moglo da se izgradi ako neko te pare da za investicije, a to se do sada nije dešavalo... a pare bi se potrošile.

• Pre dve godine, uz pomoć stranog konsultanta, urađena je studija koja je trebalo da ukaže na mogućnosti uvećanja vrednosti EPS-a i privlačenja stranog kapitala, s ciljem da EPS  postane regionalni lider. Nasuprot tome je, međutim, sadašnja  stvarnost u kojoj EPS, zbog  odustajanja od poskupljenja struje rizikuje da ostane bez novca za investicije u vreme kada se najavljuje izgradnja novih TE, revitalizacija „Đerdapa“, privatizacija EP Crne Gore, kupovina stotina hiljada brojila... Da li su krediti rešenje?

- Napravili smo nacrt biznis plana iz koga se vidi da bi nam do 2015. godine za sve investicije bilo potrebno ukupno oko devet milijardi evra. Od toga bi oko 3,5 milijardi evra bilo iz sopstvenih sredstava, no teško će se to obezbediti ako ne bude potrebnih godišnjih povećanja cene struje. Sa Arthur D. Little-om  utvrdili smo da je knjigovodstvena vrednost kompanije 6,5 milijardi evra. Ali, vrednost kompanije nije prosti zbir stolova, stolica i ostalih predmeta u firmi, već postoji i drugi deo procene koji govori o tome koliki je potencijal kompanije da poslovanjem donese prihode, a tu je, naravno, cena struje od odlučujućeg uticaja. U ovoj proceni je uzeta cena koja je važila 2007. godine, a onda je pretpostavljeno da će ona do 2012. da poraste na oko 10 evro centi za kilovat-sat, da bi do 2015. nastavila da prati trendove u našem regionu. Na bazi toga je onda napravljan i čitav program razvoja kompanije od koga, međutim, stalno odstupamo. Umesto da sada imamo cenu veću od pet evro centi za kilovat-sat, ta cena je manja od pet centi, a to samo znači da, uprkos tome što stalno pričamo da želimo da povećamo vrednost kompanije, mi tu vrednost zapravo permanentno – obaramo. Zbog odstupanja u otklanjanju dispariteta cene kilovat-sata opet menjamo Plan razvoja EPS-a do 2015. godine. Izvesno je da se za sve projekte koje ste naveli, novac mora naći.

• Projekat telekomunikacija se realizuje već nekoliko godina. Postavljeno je gotovo 4000 kilometara optičkih kablova, nabavlja se oprema, povezuju se svi važni objekti EPS-a... Ta mreža je još jedan veliki resurs EPS-a čiji kapacitet prevazilazi njegove potrebe. Kakvi su planovi sa Telekomunikacijama?

- Kapacitet našeg telekomunikacionog sistema ima potencijalno veoma značajnu vrednost na tržištu telekomunikacija. Planiramo da se telekomunikacije okrenu komercijalnom poslovanju i zato je potrebno da, čim se stvore uslovi, formiramo posebnu kompaniju u vlasništvu EPS-a koja će i dalje imati primarnu funkciju pružanja tih usluga elektroenergetskim delatnostima u sistemu EPS-a, ali i donositi profit.

• EPS u 2009. godini do sada nije uvezao ni jedan kilovat-sat. Zahvaljujući mnogim faktorima (hidrologija, dobar rad TE...) već tri meseca samo izvozimo, sa šansama da tako nastavimo sve do sledeće zime. Čini se da je vreme za trgovinu na berzi. Može li to EPS? Kako i kada? 

- EPS kao javno preduzeće ima problem u tom pogledu. Kao javno preduzeće mora da se povinuje raznim propisima, pre svega mora da radi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, pa je po tome izjednačena, recimo, sa - Gradskom čistoćom! A želimo da budemo na evropskom tržištu. Najdrastičniji primer tih ograničenja odnosi se upravo na trgovinu električnom energijom, pa je EPS zbog toga napravio i predlog korporatizacije kompanije. Predlog je predat Vladi i nadamo se da će ubrzo biti usvojen.
  Javne nabavke i trgovina na berzi
Osnovni naš problem je, naime, u tome što sada nismo u ravnopravnom položaju s konkurencijom. Dok mi moramo za svaku prodaju ili kupovinu da idemo maltene na Upravni odbor, konkurenti odluke donose „on lajn“, dakle - u trenutku. I tu onda ne samo što ne možemo da budemo operativni već ljudi koji se bave trgovinom potpadaju i pod zakonske sankcije, pogotovo, ako ne daj bože, na nekom poslu izgubite. Jer u zakonu gubitak, jednostavno, nije moguć iako je on uobičajena pojava u svim poslovima na berzi. Zbog toga su, onda, direktori, uključujući i mene, pod velikim pritiskom i u krajnjem, prinuđeni su da donose odluke koje kompaniju čine nekonkurentnom. Iz straha da ne dođu pod udar zakona, recimo, direktori će nastojati da struju prodaju po najvišoj mogućoj ceni, pa će posao naprosto da izgube, jer će drugi ovu energiju da nude pod povoljnijim uslovima... Moramo se spremati za berzu, druge nema.

• Čini se, uprkos tome, da bi baš ovde u Srbiji, mogao da bude najveći regionalni centar za trgovinu električnom energijom?

- Mi zaista imamo najveće mogućnosti za to. Preko Srbije se, uostalom, prenosi najviše energije, ali... Nije posao EPS-a da organizuje regionalnu berzu u Beogradu. EPS je štaviše u konfliktu interesa ako bi to radio. Zato bi regionalnu berzu morao da organizuje - neko drugi. A mi je jedva čekamo, jer berza donosi tržište gde bi komparativne prednosti  EPS još više došle do izražaja pa se ne plašimo ni tržišta ni konkurencije ako se spremimo na način o kome smo pričali.

Grejanje Beograda iz TENT-a - enigma
Do kraja godine, kako je naveo ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, na nedavno održanom  Regionalnom energetskom forumu u Sarajevu, biće raspisan još jedan tender za izbor strateškog partnera za gradnju TE-TO na gas na Novom Beogradu, kapaciteta između 400 u 600 megavata. Da li bi taj projekat bio u suprotnosti sa projektom grejanja Novog Beograda iz TENT-a, s obzirom da se taj projekat opet aktuelizuje,  upitali smo Dragomira Markovića, generalnog direktora EPS-a.
- To bi zaista trebalo da razjasnimo: malo - malo, pa svi greju Beograd iz Obrenovca i to se još naglašava - umesto da toplotom grejemo Savu, treba da grejemo Beograd?! To je jedna tehnička besmislica. Toplota, kojom se zagreva Sava zaista je ogromna, ali to uopšte nije toplota koja je namenjena grejanju Novog Beograda. Njom bi se i dalje grejala Sava, čak i ako bi se iz Obrenovca grejao glavni grad. To nema nikakvu povezanost. Nekada je to bio dobar projekat iz više razloga, naročito kada se pravila komparativna analiza u odnosu na grejanje gasom. Druga činjenica je da je tada Srbija imala viškove električne energije. Jednostavnije rečeno, da bismo grejali Beograd, TENT bi, zbog te toplotne energije, morao da proizvodi manje  električne energije. Kada imamo viškove električne energije u sistemu onda to možemo da radimo, ali kada to nemamo već zimi moramo da je uvozimo, mi bismo praktično Beograd grejali uvoznom strujom, posebno ako postoji obaveza snabdevanja tarifnih kupaca. Znači EPS mora da obezbedi dovoljno struje, a ako grejemo Beograd, onda ćemo imati još manje struje i biće potreban još veći uvoz - napominje Marković.
Čak i kada bi sve to funkcionisalo na tržišnim principima i kada bi postojala obaveza grejanja građana na ovaj način, deo tih troškova prelivao bi se na građane, koji plaćaju to grejanje i pitanje je koliko bi to bilo isplativo. Bar dok se ne realizuju projekti gradnje novih elektroenergetskih objekata i dok se ne stvore viškovi električne energije, kako navodi naš sagovornik, isplativost grejanja Beograda iz Obrenovca je problematična.
- Trenutno opada cena gasa i potrebna je ozbiljna fizibiliti studija o prednosti grejanja iz Obrenovca i ne može to baš tako lako da se izračuna. To je takođe bio i jedan od razloga zašto je trebalo brže da gradimo nove elektroenergetske objekte. Potrebno je uporediti te troškove sa troškovima grejanja iz pomenutog kombinovanog gasno-parnog bloka u Novom Beogradu (koji uzgred nije EPS-ov projekat) pa to projektovati na duži period. Jer, cene gasa luduju, tako da kada bi se kratkoročno  posmatralo, dok napravite jednu analizu, cene se promene, a time i isplativost jedne ili druge kombinacije.

EPS hoće da privatizuje, a ne da bude privatizovan
Vrednost neke elektroprivredne kompanije procenjuje se na osnovu raznih parametara, ali prava je ona, koja se određuje na tržištu, naglašava, naš sagovornik.  Tako je, na primer vrednost EPCG Ekonomski institut iz Podgorice procenio na oko 990 miliona evra i to je ta knjigovodstvena vrednost, koja je sada umanjena za oko 120 miliona evra, jer je izdvojen prenos. Međutim, EPCG ima akcije na berzi i na osnovu te knjigovodstvene vrednosti one su vredele nešto iznad devet evra, po akciji. Najviša vrednost jedne akcije na berzi u prošloj godini iznosila je 3,2 evra, a sada je ispod tri evra, posle izdvajanja Prenosa. Znači, odnos tržišne i procenjene vrednosti u ovom slučaju je jedan prema tri.
- Prijavili smo se na tender za kupovinu 18 odsto akcija, na osnovu Odluke Upravnog odbora EPS-a. Koliko znam, prijavile su se još četiri kompanije. Učestvujemo u tome, jer mislimo da je to u interesu EPS-a i države Srbije. Suština nije taj procenat učešća u vlasništvu, već činjenica da onaj ko pobedi na tenderu dobija ugovor o upravljanju elektroenergetskim sistemom Crne Gore. To svakako nije na štetu Crne Gore, a nama je pre svega važno,  kada je reč o upravljanju drinskim slivom, koji praktično počinje u Crnoj Gori. Tu je i  dobra HE „Perućica“. Time bi se se popravila ne samo stabilnost rada elektroenergetskog sistema Srbije već, da tako kažem, i krvna slika integralnog sistema, u kome bi bilo više energije iz hidrosektora. Znači, govorimo o tome da upravljamo slivom i da svima bude bolje. Jer, kada neko sam upravlja jednom elektranom, pogotovo, ako je ona prva u sistemu, kao što je na primer HE „Piva“, ne postoji zainteresovanost za ostale elektrane. Od takvog ugovora koristi ima i taj proizvođač i EPS. Sada nastojimo da to postane trajno rešenje. Na taj način ćemo biti bliži i nekim novim hidroprojektima u Crnoj Gori  - kaže Marković.
On se potom osvrnuo i na gradnju četiri hidroelektrane na gornjoj Drini i Sutjesci, na području Republike Srpske, i istakao da je to EPS-ova investicija u regionu.
- Zato bi trebalo malo razmisliti i o tom našem strahu od privatizacije: mi zapravo idemo da privatizujemo a ne da nas privatizuju. U navedena dva primera  (EPCG i Gornja Drina) mi učestvujemo u promeni vlasničke strukture u drugim elektroprivredama, odnosno, težimo tome. Često nastaju nesporazumi zbog termina privatizacija, jer u takvim poslovima uglavnom učestvuju kompanije koje su u pretežno državnom vlasništvu. Kada je reč o HE „Buk Bijela“, gradnja velike elektrane je problematična zato što je kanjon Tare pod zaštitom UNESKO-a. Postoje i planovi da se napravi visoka HE „Buk Bijela“, sa različitim režimom rada leti i zimi. Leti bi, kada ta struja nije potrebna, kanjon ostao netaknut i splavari bi mogli nesmetano da ga koriste, a zimi bi se dobijale značajne količine električne energije. Mi smo za to zainteresovani, ali zasada nema odgovora iz EPCG.   

Konkursi za direktore

Kada se govori o budućnosti, najčešće se EPS vidi kao regionalni lider, ali i poredi sa češkim gigantnom ČEZ-om. Ali da bi EPS postao ČEZ, morao bi, po mišljenju Dragomira Markovića, novog generalnog direktora, najpre da protera politiku iz preduzeća. Mi nismo još zreli da u potpunosti prihvatimo taj princip, ali je bitno, veli on, da s tim procesom počnemo. I da ga bar u jednom dobrom procentu ostvarimo.
Upravo u tom cilju će, najavljuje Dragomir Marković, za rukovodeće kadrove uskoro biti raspisani konkursi! Prvi konkurs koji je već raspisan, odnosi se na prijem direktora za ljudske resurse u Direkciji JP EPS. Verujem, kaže on,  da će se na taj konkurs javiti i stručnjaci iz sistema EPS-a, pa ćemo izabrati najbolje rešenje za veoma važnu poslovnu funkciju.
- Kod nas se obično smatra da je to neka sporedna delatnost i ljudski resursi se uvek nekako gledaju kroz prizmu  kadrovskih službi obično pri pravnim sektorima preduzeća. Tako je i u EPS-u. Prava organizacija ljudskih resursa je, međutim, sasvim drugačiji, kreativan posao, sa najvišim stepenom odgovornosti, objašnjava Marković. To je struktura koja se prva postavlja pri svakoj reformi kompanija i upravo ona treba da definiše uslove, kriterijume i sve ono što je potrebno za prijem stručnjaka rukovodilaca. Ta služba uključuje i ono što sada rade kadrovske službe, ali ima i jedan ključni segment: pored sprovođenja procedure izbora i i prijema, ona ocenjuje i rad menadžera. A, to će,  na osnovu tačno utvrđenih kriterijuma, uticati na njihova napredovanja, smenjivanja i drugo. Sve ide preko te službe ne samo na nivou menadžera već i do najniže radne jedinice - kaže naš sagovornik.
Prilikom sprovođenja konkursa biće angažovana i profesionalna kuća izvan EPS-a, koja se time bavi i svi kandidati će proći kroz psihološke i druge testove, intervjue i ostalo što je potrebno.
- To je dugotrajan proces, ali kao i svaki drugi proces, najteže ga je pokrenuti. Postoji tu još jedna kategorija, a to je kapacitet za promene. On je kod nas relativno nizak jer smo kao sistem prilično inertni: teško nas je pokrenuti, mada nas je teško i uništiti. ČEZ je, inače, sa svojim promenama počeo 1990. godine, da bi postao ime tek posle 2000. godine -  objašnjava Dragomir Marković.  

Sindikat kao partner

- Promene koje su nam potrebne, u koje moramo da krenemo da bi sutra bilo bolje kompaniji i svima koji rade u njoj, neće moći da se sprovedu u u ambijentu konflikta, sukoba između poslodavca i sindikata. Novo poslovodstvo kompanije će pre svega sindikatu EPS-a da objasni pravce restrukturisanja, jer želimo da imamo podršku sindikata sa procese koji su, ubeđen sam u to, u interesu zaposlenih, ističe Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a. - Nikome ko radi u ovoj firmi ne treba kompanija koja beleži gubitke, koja nije omiljena u narodu, koja ne može da pokrene nijedan projekat koji daje neku perspektivu svima koji su u njoj. Sa sindikatom treba da se razvija partnerski odnos koji podrazumeva dijalog o zaštiti prava zaposlenih u procesima restrukturisanja. Nije tajna da u EPS-u postoji višak zaposlenih, ali taj problem niko neće da rešava preko noći i bez kvalitetnog socijalnog programa. Ali, nisam za neselektivne otpremnine koje će nam odvesti stručne kadrove iz firme koji na tržištu rada odmah nađu novi posao. Uveren sam da će Sindikat EPS-a i u ovim kriznim vremenima biti konstruktivan partner poslovodstvu, da ćemo zajedno u nimalo lakom vremenu, punom iskušenja, ostvariti atmosferu i ambijent ne samo za realizaciju elektroenergetskog bilansa, već i za pokretanje novog investicionog ciklusa.

Pripadnost kompaniji
- Teško mi je da opišem kako sam se osećao kada sam se kao mlad inženjer zaposlio u elektroprivredi. Ja sam svuda, gde god sam išao i službeno i privatno, sa ponosom pričao gde radim. Teško je tu sreću opisati. To je važilo tada kod gotovo svakog ko je radio u elektroprivredi. Danas, imam utisak, nema tog osećanja pripadnosti kompaniji, pripadnosti EPS-u, bar ne u onom broju kako je bilo nekada. A lojalnost kući u kojoj radite i osećaj zadovoljstva što radite u njoj, jedan je od preduslova za bolju atmosferu u kompaniji i za povećanje motivisanosti na radnom mestu. Kao „posledica“ atmosfere i motivacije, dođu i bolji pojedinačni radni rezultati. Sve to onda dovodi do boljitka kompanije, koji treba da znači i boljitak zaposlenih u njoj. Svestan sam da na kreiranje atmosfere najviše utiču menadžeri i zato ću se sa svojim saradnicima potruditi da se nekadašnja atmosfera i osećanje pripadnosti kompaniji opet vrate u EPS – kaže Dragomir Marković.    

Rodoljub Gerić i Dragan Obradović (List „kWh“)

 

Ciklus ulaganja u energetiku

Dr Petar Škundrić, Ministar rudarstva i energetike

Više je povoda za razgovor sa dr Petrom Škundrićem, ministrom rudarstva i energetike Vlade Srbije: u tek minuloj energetskoj krizi izazvanoj prekidom u snabdevanju prirodnim gasoma Vlada je reagovala odmah, formirala krizni štab i svakodnevno proveravala stanje u gradskim toplanama, odnosno intervenisala da se obezbedi mazut, stignu manje količine gasa i funkcionisao elektroenergetski sistem. Preuzimanjem većinskog dela vlasništva u NIS-u Gasprom je započeo proces modernizacije naftnog sektora a Vlada načinila prvi značajan korak u realizaciji međudržavnog sporazuma Rusija-Srbija, raspisivanjem uslova za tendere o gradnji dve nove teroelektrane posle više decenija počeće gradnja novih proizvodnih objekata u elektroprivredi i najzad imenovanjem novog generalnog direktora EPS-a posle 20 godina na čelo najznačajnije srpske firme postavljen je čovek iz firme, čovek koji je ceo radni vek proveo u elektroprivredi. Ako se bar ovlaš osvrnemo na pređašnje stanje, kad su imenovani ljudi sa strane, kad su menjani skoro svake godine i kad se investicije i razvoj nisu ni pominjali može se zaključiti da se krenulo pravim putem.

Tim pre što se nazire i nagoveštava ozbiljan i dugoročan ciklus ulaganja u energetiku, a to, kao i drugi infrastrukturi projekti, znači pokretanje privrede, dobijanje značajnih poslova i otvaranje radnih mesta u mnogim delatnostima. Posebno je značajno pokretanje razvoja energetike u doba krize i recesije, jer i strana iskustva uče da energetski projekti mogu doneti preokret. Za dobre projekte, reklo bi se, uvek se nađu izvori sredstava, jer se oko njihove ralizacije okupljaju i zapošljavaju takoreći svi, od obrazovnih institucija i naučnih instituta, preko proizvođača opreme i materijala do građevinara, montažera i ostalih učesnika u gradnji.

U prvi plan se nekako nameće veliki interes stranaca za ulaganja u energetiku Srbije, gotovo svakog dana pojavljuju se vesti o nekom rudniku, elektrani ili obnovljivim izvorima energije. Otuda i prvo pitanje za ministra koliko su Vlada i resor u tome angažovani.

Škundrić: Interes je, moram reći, veliki. Ovih dana sam razgovarao sa jednim bogatašem iz Teksasa, pre izvesnog vremena sa ministrom italijanske vlade, dolaze Nemci, Švajcaraci, Česi Kinezi, Rusi… Ali, te preliminarne razgovore, početna informisanja ne publikujemo u javnost, ni strancima ni nama ti početni koraci nista ne garantuju, a bolje je objaviti konkretnije informacije kad budemo imali preciznije razgovre.

Sajt –Upravo je u Privrednoj komori Srbije završen ekonomski forum sa odgovarajućom institucijom Bosne i Hercegovine sa posebnom temom o saradnji u energetici. Rečeno je da su energetski resursi veoma malo iskorisćeni, u hidropetencijalu, na primer, BiH koisti tek 40 posto potencijala, Crna Gora 18 posto, Srbija nekih 60 posto. Za Srbiju to znači da nekih 8 milijardi kilovat časova svake godine protekne neiskorisćeno, da ne koristi prirodno bogatstvo koje poseduje. Možda se sve ne može koristiti, možda su neke lokacije preskupe, ali je činjenica da ste raspisali tendere za dve termoelektrane, uprkos sumnji o rezervama uglja.

Škundrić: Nismo napamet doneli odluke o novim termoelektranama. Sva istraživanja, verifikovane rezerve i  spremljeni dokumenti kazuju da ima dovoljno uglja za ove kapacitete. Tačno je da otvaranje novih kopova iziskuje ulaganja od oko 700 miliona evra, da je to ozbiljan i krupan zalogaj za nas, ali je to naš ulog, nešto što ćemo valorizovati i oplemeniti kroz nove termo kapacitete. Uostalom oba projekta su već ranije urađena i spremna, a ne bih se upuštao u razloge odugovlačenja početka radova. Ove dve termoelektrane smatramo za početak novog energetskog razvoja Srbije, a iskustva iz sveta nam potvrđuju značaj i ulogu energetike u ukupnom industrijskom i privrednom razvoju zemlje. A kad smo već kod uglja ovim projektima ne iscrpljujemo svoje potencijale, imamo istražene i potvrđene rezerve nalazišta Štavalj, gde se može podići bar 400 megavata termoelektrana. Najslabija tačka kod uglja su nam rudnici sa jamskom eksploatacijom, gde jedino država subvencionira proizvodnju.. Intenzivno tragamo za strateškim partnerom sa kojim bi modernizovali podzemnu eksploataciju i verujem da ćemo ove godine rešiti probleme koje imamo i doći do rentabilne proizvodnje bez otpuštanja radnika. Više je kombinacija i razgovora i o tome će tek biti reči.

Sajt – Da na neki način rekapituliramo poteze u energetici koje preduzimate, posebno ako imamou vidu sta energetski razvoj znaci za privredu i zemlju u celini.

Škundrić: Mislim da smo pokrenuli nekoliko ključnih stvari koje strateški i praktično menjaju domaće energetske uslove i prilike. Podjemo li od energetskog aranžmana sa Rusijom, kad realizujemo dogovoreno u gasnoj privredi ne postižemo samo kvalitetno drugačiji status, nego otvaramo čitav  niz mogućnosti razvoj hemijske industrije i čitav niz pratećih industrija. Ne obezbeđujemo, dakle, samo energente.. O uglju i termoelektranama već smo nešto rekli, pa da vidimo kako koristiti hidropotencijal.

Sajt – Izvinite, nedavno ste u Zvečanu pomenuli ideju gradnje termoelektrana na Kosovu i Metohiji, ima li tu nešto konkretnije. Istovremeno molimo da nam kažete razmišlja li  se o davanju koncesija za korištćnje energetskih resursa u Srbiji.

Škundrić: Za sada tražimo strateške partnere i želimo aranžmane gde smo učesnici, ali to ne znači da nećemo razgovarati i o koncesijama. Znate više stranih partnera je zainteresovano za korišćenje potencijala sliva Drine, ali još nismo stigli do razgovora o mogućim aranžmanima. Italijani, sa kojima smo ove nedelje potpisali  protokol o saradnji u energetici, predlažu stvaranje zajedničke kompanije za gradnju energetskih objekata i vrlo brzo ćemo konkretizovati oblike saradnje i objekte. A veoma nam je stalo do saradnje sa Italijom, značajnom industrijskom zemljom.

Sajt –  Ali,  pitanja se nameće: prvo je želja EPS-a da sama gradi nove hidroelektrane, odnosno u saradnji sa Republikom Srpskom koristi potencijale Drine, što može da povuče i druge zainteresovane, recimo Crnogorce.

Škundrić: Kad bi imali sredstava verovatno je najbolje da sami koristimo hidropotencijal. Ali, tu smo gde smo. Sa Crnogorcima smo u kontaktu, svesni da imaju zakon o zaštiti životne sredine. Italijani su ponudili da finansiraju posebnu studiju o uticaju akumulacije na Drini na kanjon Pive pa ćemo videti šta će se raditi. No sliv Drine, iako jedinstven i plemenit, nije jedini hidropotencijal Srbije. Imamo mogućnosti korišćenja Morave, Save, gradnje oko 500 megavata snage malih hidroelektrana do 10 i još toliko nazovimo ih srednjih do 100 megavata, a valja pomenuti i reverzibilnu hidroelektranu Bistrica i aktivirati poznati projekat Đerdap 3. Kad već pomenuh Đerdap imam vest da smo se dogovorili sa Rusima oko revitalizacije Đerdapa I i možemo početi odmah – vrednost je nepunih 140 miliona dolara.

Sajt – Osim ovih konkretnih poslova i projekata zapalo vam da menjate i donosite nove sistemske dokumente kojima ćete stvoriti institucionalne uslove za promene stanja u energetici. Utisak je da je to veci i značajniji zadatak koji iziskuje okupljanje svih stručnih snaga ove zemlje, počev od  Instituta za energetiku ili nekog centra koji bi objedinio Rudarski institut, Institut “Nikola Tesla”, Institut iz Vinče i druge naučne ustanove i snage, preko nove Strategije energetskog razvoja, promena Zakona o energetici sve do ekonomskog položaja proizvođača energije.

Škundrić:  Pokrenuli smo inicijativu i počeli razgovore oko stvaranja instituta ili centra u kome bi struka predlagala državi sve poteze iz oblasti energetike. Profesor Rajakovic, državni sekretar, to vodi i uskoro ćemo videti šta se može postići. Strategiju energetskog razvoja ćemo menjati kako bi uneli nove elemente: energetski aranžman sa Rusima bitno menja pozicije energetike u razvoju, želimo dati veći značaj novim i obnovljivim izvorima energije, a želimo i jasnije određenje liderske pozicije Srbije u elektroprivredi, da pomenem samo nekoliko najznačajnijih promena u koncipiranju razvoja za naredne tri decenije. Trebalo bi dodati  strateško opredeljenje za kogeneraciju, nove tehnologije, proizvodnju sintetičkog gasa iz otpada, a moramo otvoriti i  pitanje atomskih elektrana. Želimo, dakle, stvaranje okvira budućeg razvoja u institucionalnom, tehnološkom i ekonomskom smislu.

Sajt – Sve česće nailazimo na kadrovske probleme struke, ni u srednjim školama, ni na fakultetima ne obrazujemo ljude za energetska zanimanja, a posebno su deficitarni u gasnom sektoru.

Škundrić: Slažem se sa konstatacijom da smo kadrovski slabiji nego pre dvadesetak godina, Objašnjenje je jednostavno – sve to vreme nismo gradili nijedan značajniji energetski objekat. Kadrovi se stvaraju na velikim projektima, fakultetom i praksom. Veliki poslovi i privlače ljude, obezbeđuju posao i usavršavanje. Smatram da je najveći uspeh ministarstva pokretanje investicionog ciklusa u energetici. Reći ću vam da sam kao profesor fakulteta razgovarao sa ljudima iz Gasproma da otvorimo katedru za jedan profil stručnjaka u gasnoj privredi, gde smo tanki, a nameravam isto da učinim za naftaše sa strateškim partnerima.

Prilika nam je da iskoristimo kadrove koji su decenijama u elektroprivredi, na primer, i obučimo na novim projektima ljude koji su nam potrebni  za buduću energetiku Srbije.

Vrlo brzo ćemo predložiti izmene Zakona o energetici, grupa eksperata je pripremila sve.

Sajt – Ostaje li se pri opredeljenju da jednim zakonom sve regulisemo, jer znamo da su mnoge zemlje donosile posebne zakone o elektroprivredi, naftnoj privredi, ili formiranju tržista energenata.

Škundrić: Imaćemo jedan zakon, koji poboljšavamo i preciziramo. Stimulacija proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, na primer.

Sajt – Kad  pominjete stimulaciju proizvođačima ko će to da plaća, država ili EPS koji preuzima energiju.

Škundrić: U principu trebalo bi država da stimuliše, ali će konkretno biti obaveza EPS-a. Za sada to nije neko opterećenje, jer su male količine, ali za tu vrstu energije imamo evropsko tržiste, znate već priču o Kjoto protokolu i mogućnostima plasmana takve energije.

Sajt - Hoće li se menjati nadležnost Agencije za energetiku pri odlučivanju o cenama, kako je u mnogim evropskim zemljama? U toj agenciji imamo stručno blago, verovatno najbolje regulatorno telo, ali su im uskraćene ključne nadležnosti.

Škundrić: Slažem se da agencija veoma dobro stručno potkovana. Možda nedovoljno koriste ovlašćenja koja im pripadaju, zbog ekonomske i političke situacije u kojoj smo. Uvek je problem mogu li naši konzumenti podneti ekonomske cene energije, to je veoma osetljivoi komplikovano pitanje.

Sajt – Tu smo vas čekali. Zar cilj reformi u energetici nije da se politika skloni iz odlučivanja, da struka odlučuje i preuzme odgovornost ? Uostalom tržiste treba da deluje i u energetici.

Škundrić: Mogli bi organizovati simpozijum na tu temu. Pojednostavljeno regulativom ćemo uvesti više kategorija potrosača, ne samo po količinama, nego i po socijalnom statusu. Teret socijalne politike ne treba svaliti na EPS, zalažemo se za nivo tržisnih cena u regionu, ali moramo voditi računa da i siromašni slojevi imaju električnu energiju, bar za osnovne potrebe. Upravo razradjujemo modalitete sistema da bi to postigli. Počev od merenja potrošnje do gubitaka i efikasnog korišćenja energije.

Obamamanija

Majstorstvo lansiranja imidža Baraka Obame, od kampanje do inaguracionog govora, omamilo je celu planetu i na neki način objasnilo kako su na vlast dolazili Musolini, Hitler, a kod nas S. Milošević, da se zadržimo samo na prethodnom veku. Kao i uvek i danas ima oponenata, a najubojitiji je Gerald Celente koji tvrdi da će novi predsednik totalno uništiti Ameriku. Intervju koji prenosimo zapravo je predviđanje gde će svet odvesti aktuelna kriza a čini se da vredi saznati i drugačije mišljenje.
Intervju sa Geraldom Celenteom

Gerald Celente je prognostičar trendova, autor i direktor „Trend Research Institute“, koga je osnovao 1980. Postao je slavan sa svojim tačnim prognozama svetskih događaja, kao pad berze 1987, raspad Sovjetskog Saveza 1990, azijsku krizu 1997, pad ruske privrede 1998, eksplodiranje internet balona 2000 i recesiju 2001. Osim toga, predvideo je i početak pomame za zlatom 2002, pad tržišta nekretnina 2005, recesiju 2007 i paniku 2008.

Pošto smo pred krajem godine, želeo sam saznati od gospodina Celentea, kakvu nam prognozu daje za godinu 2009. Sledi intervju, koji sam sa njim vodio 12.12.08:

Freeman: Kako vidite trenutnu situaciju u USA?

Celente: Finansijski sistem je kompletno kolabirao. Jedine dve stvari, koje vlada radi, da bi održala zemlju u životu, su ili štampanje još više novca ili spuštanje kamata. Mi to nazivamo „Bernankeov dvokorak“, jer postoje samo dva koraka koje sef FED-a može da učini. Ni jedna od ove dve mere ne može promijeniti kurs i zaustaviti pad privrede.

Potreban je novi produktivni kapacitet, kao u 1990tim, kad smo ušli u recesiju, izašli smo zahvaljujući tehnologiji interneta. Sve je bilo prebačeno na internet. To je bilo realno. Naravno da je postojala spekulacija na tržištima, ali to nije imalo nikakve veze sa postojanjem produkta. Radilo se o produktivnom kapacitetu. Tako nešto se ne može izazvati monetarnim ili fiskalnim nadražajima. Danas, na primer, imamo novog predsednika, koji, kako sam kaže, želi da stvori 2.5 miliona novih radnih mesta. Odakle želi da uzme novac za to? Jedino ga može naštampati. Ono, sa čim smo danas konfrontirani, je hiperinflacija kao iz vremena Vajmarske Republike. To može takođe da se desi dolaru.

Ja sam politički ateista. Ne verujem u bajke, ja sam odrastao čovek. Ako neko veruje da će nas političari spasiti, ili je dete ili se samozavarava. I ovo samozavaravanje je veoma izraženo u USA. Ljudi su puni nade da će novi predsednik nekako prouzrukovati promenu.

Freeman: Ukoliko pogledamo tim, koji je Obama do sada izabrao, ne vidimo promenu.

Celente: Tačno, ali ne samo to : kako može biti promene, ako je izabrao iste ljude, koji su i prouzročili krizu ? Kao na primer Lary Summers, koji će biti ekonomski savetnik i ovaj Timothy Geithner, direktor njujorškog FED-a. To su sve proteze Roberta Rubina. Summers je u Klintonovoj administraciji bio ministar finansija nakon Rubina. To su ljudi koji su unistili Glass-Steagall-Act.

Freeman: Ukiadanje «Glass-Steagall» zakona 1999 od strane Clintona je glavni uzrok ove krize, jer se tim ukidanjem izbrisala i razlika između poslovnih i investicionih banaka i uvela totalna liberalizacija, što je bankama ponovo omogućilo da sepkulišu nekontrolisano.
Celente : To je tačno. Očigledno znate o čemu se radi. To su ljudi koji su stvorili klimu, u kojoj su nastali svi ti derivati, kao Credit Default Swaps, SIVs, CDOs, takozvani egzotični finansijski instrumenti, koji nisu ništa drugo nego opklade, to je igra kao u kasinu.

Freeman: Da li verujete da je kriza namerno prouzrokovana ili je u pitanju «human failure» ?

Celente: U pitanju je greška. Priča se puno o iluminatima. Ukoliko su to napravili iluminati, onda su opet iluminati ti, koji moraju ispraviti grešku. Ne postoji ni jedna jedina stvar, koju je bilo ko od ovih ljudi sa uspehom doveo do kraja. Ni jedan jedini u svojoj karijeri. Oni još nikada nisu ništa uradili kako treba. Dospeli su na vrh isključivo putem inkompetencije i dupeuvlačenja. Tako se to dešava u državnoj administraciji.

Da Vam dam nekoliko informacija : karijeru sam počeo u državnoj službi u Yonkersu, NY, nakon diplomiranja 1971 ; Yonkers je solidno velik grad sa 300.000 stanovnika. Nakon toga sam bio poslan u glavni grad države New York, Albany, gde sam radio kao asistent senatskog sekretara države New York. Zatim sam doktoirao politologiju na St. John’s University. Od 1973 do 1979 specijalista za državna pitanja u Washingtonu za hemijsku industriju. Zbog toga se razumiem u državni aparat. Radio sam i za Reagana i Connolyja, bio sam zajedno sa «top playersima».

Ljudi žive u iluziji, da su ovi tipovi pametniji od svih ostalih. Činjenica je, kada neko radi za državu, potrebna mu je potvrda da je gluplji od svih ostalih.

Druga realnost je, a to sam video na poslu koji sam imao u Albanyju, kako političari gmižu da bi dospeli do vrha. Oni se usisavaju naviše u hijerarhiji. I zbog toga verovati da su ovi političari u stanju da reše problem – to je samozavaravanje. Osim toga su sve političke organizacije u suštini kriminalne organizacije, što ne kažem olako.

Freeman: Ali zar oni nisu znali da će čitav finansijski sistem implodirati, kada Greenspan bude pojeftinio novac ?

Celente: Mislili su: ukoliko želimo da spriječimo da ljudi – to jest veliki igrači- izgube novac zbog pucanja internet mehura, možemo prosto da spustimo kamatne stope, što su i uradili nakon marta 2000. Od tada smo upozoravali u našem institutu, i to stoji u dokumentima, šta bi se moglo desiti, ali niko nije želeo da veruje. Kada bi smo napisali da će doći do pada, dobijali smo mnoga pisma sa zahtevom da kažemo i nešto pozitivno, da izvestimo i o nečem lepom.

Tako je bilo i sa ratom. Pre početka iračkog rata rekli smo ljudima da će USA izgubiti. Biće moguće bez većeg otpora brzo ući unutra i ukloniti Sadama, ali nakon toga će otpočeti gerilski rat, koji se nemoguće može dobiti. Ali niko to nije želeo čuti, to bi bilo nepatriotski. I ? Nakon skoro 8 godina rata, nismo se pomerili ni jedan korak.
Dakle, kada govorim o kriminalnim organizacijama, ne mislim to kao klevetu, već kao činjenicu. Amerika vodi rat koji bazira na pogrešnim razlozima. Da li su oni to znali ili ne, je u suštini akademsko pitanje. U pitanju su jednostavno pogrešni razlozi i nevini muškarci, žene i deca ginu, što je apsolutno protiv mojih moralnih osnova. I oni pljačkaju ljude do gole kože, u sred belog dana, sa svim ovim «paketima za spasavanje». Postoji taj mentalitet «too big to fail» (previše velik da bi propao), što u konsekvenci znači da smo mi suviše mali da bi bili spašeni.

To je tipično engleski „Titanik“ način razmišljanja. Bogati smiju da uđu u čamce za spasavanje, siromašni ostatak je zaključan u potpalublju i dozvoljeno mu je da potone zajedno sa brodom.

Freeman: Šta mislite da će se desiti nakon što „bailout“ za automobilsku industriju nije prošao?

Celente: To ne pravi nikakvu razliku. U pitanju je mrtvorođenče od samog početka. Novac bi bio ionako samo bačen kroz prozor. Osim toga, bilo ko, ko kupi američki auto, nema tri ciste u glavi, američki automobili su jednostavno smeće. A menadžeri su nesposobnjakovići. Potpredsednik upravnog odbora General Motorsa, Lutz, je 2005 rekao : bilo ko, ko misli da će visoka potrošnja goriva spriječiti ljude da kupuju SUV-ove, nema pojma o čemu govori. Totalno je pogrešio. Ti ljudi govore i proizvode smeće već decenijama. Postojalo je doba, kada je USA proizvodila odlične automobile, ali to je već odavno prošlost. Njima je uvek profit bio najbitniji, koliko novca mogu da zarade sa najjeftinijim smećem.

Freeman: Finansijska kriza je prešla Atlantik i stigla u Evropu. Sada ruinira čitav sviet.

Celente: Da, u pravu ste. Na svojim putovanjima primećujem nažalost da Evropljani i Azijati jednostavno preuzimaju svaku glupost iz USA. Tako su i Credit Suisse i UBS podlegli istoj stupidnoj pohlepi i manipulaciji novca, kao i ovdašnje banke. Pre godinu dana je još postojalo pitanje da li će se inostranstvo zaraziti. Sada čitav svet ima upalu pluća.

Pogledajte samo šta se dešava u Španiji sa čitavom nesuzdržanom produkcijom u građevinskom sektoru koja je proizvela jednu ogromnu deponiju nekretnina. Zemlja je bankrotirala.

Ista stvar je i sa bivšim državama Istočnog bloka. Sreo sam ljude odatle i sa zaprepašćenjem sam slušao kako brbljaju o investicijama i marketingu, kao da oduvek žive u kapitalizmu. Govorili su sa mnom, kao da tačno znaju o čemu je reč. Ponašali su se više kao grabljivci, kao domoroci sa Zapada. Ove zemlje i mnoge druge imaju sada sopstveni privredni horor i svi su pali direktno na nos.

Freeman: Kako vidite godinu 2009 ? Kako izgleda, privreda će doći do kompletnog zastoja.
Celente : Upravo smo objavili našu prognozu za 2009. Predskazujemo totalni kolaps privrede. 7. Novembra 2007 smo predvideli finansijsku propast i paniku 2008, koja se i desila. Sledeće godine ćemo videti propast trgovinskog sektora na malo, zatim propast komercijalnih nekretnina, itd… doživećemo najveću depresiju ikada, puno težu od takozvane «Velike Depresije» 1930tih godina.

Freeman: Vau !

Celente: Reći ću Vam i zašto. Tada nije toliko ljudi posedovalo tako visoko zadužene nekretnine, takođe nisu bili pod tolikim kreditnim obavezama kao danas, nisu postojale kreditne kartice, nisu bili u dugu od 14.000 milijardi. Tada je postojao trgovinski suficit, danas su USA u minusu od preko 700 milijardi godišnje. Državni budžet je bio izbalansiran, sada imamo neverovatan deficit i državni dug od 13.000 milijardi, pri čemu je samo ove godine novo zaduživanje bilo 1.000 milijardi.

Na početku Drugog Svetskog Rata su USA bile motor čitave svetske industrijske produkcije, imali smo najvišu produktivnost. To je odavno prošlost. Mi smo nacija u propasti. Ulazimo u najveću depresiju i ona će biti svetska.

Freeman: Šta mislite, da li će doći do masovne nezaposlenosti sa revoltima?

Celente: Da, mi takođe vidimo trend ka revoluciji. Ono što se trenutno dešava u Grčkoj, može eksplodirati svuda. Tamo se ne radi o ubistvu 15-godišnjeg dečaka, već o pobuni ljudi protiv te totalno nekompetentne, korumpirane političke kaste, koja je svuda ista. Bio sam zaposlen kod države, poznajem razmere korupcije. U Washingtonu se radi samo o lansiranju projekata, kojim će se obogatiti inicijatori i njihovi ortaci, ruka ruku mije, novac za prijatelje, sistem je od vrha do dna korumpiran.

Freeman: To znači da ćemo proći kroz bolnu depresiju, koja ce trajati godinu-dve, i potom izaći iz doline?

Celente: Kako da izađemo iz doline? Šta će nam pomoći u tome?

Freeman : Znači u pitanju će biti dugotrajna depresija?

Celente: Da!

Freeman: To uopšte ne zvuči dobro. Kako će depresija pogoditi Evropu?
Celente: Evropa ce proći bolje, jer ljudi tamo nisu toliko zaduženi i u boljoj su poziciji da se sami izvuku iz problema. USA su se pretvorile u zemlju mlakonja, koji sami više ne mogu raditi ništa, mogu samo da konzumiraju, žive u velikim kućama, voze ogromne automobile i sami su postali veliki i gojazni. Jednostavno ne mogu prestati da žive iznad mogućnosti. Troše previše hrane, energije i prostora. Ne znaju kako da žive skromno. Sada je žurka gotova i pritegnuti kaiš će biti veoma bolno. Imamo rastući sloj potpuno osiromašenih, što na taj način nikada nismo imali. Užasavajuće je. Imaćemo veoma visoku nezaposlenost, veću nego kod zadnje depresije.

Freeman: Prema tome, Vi ne vidite rešenje za izlazak iz krize?

Celente: Izaći ćemo samo u slučaju ako budemo u stanju da pokrenemo novi produkcioni kapacitet, koji ide dalje od novih tehnologija za alternativne energije. To mora biti nešto sasvim revolucionarno, što će biti novi motor za privredu, kao otkriće vatre ili pronalazak točka.

Freeman: Istorija pokazuje : kada su moćnici konfrontirani sa velikim privrednim problemima, oni ih ne rešavaju, već misle da će rat rešiti sve probleme. Postoji li mogućnost velikog rata ?

Celente: Nakon zadnje velike depresije je Drugi Svetski rat viđen kao izlaz. Danas živimo u drugom vremenu. Sledeći rat bi bio rat sa oružjem masovnog uništenja. Današnje ratove je moguće voditi samo protiv nerazvijenih zemalja. Više se ne radi o ispaljivanju interkontinentalnih raketa, već o gerilskom high-tech ratu, kakvog vidimo u Iraku ili Afganistanu. Samo… političari su spremni na sve.

Freeman: Da li sa tim mislite na „operaciju pod lažnom zastavom“ (false flag).

Celente: Da, oni lažu konstantno o svemu, kao na primer da je Sadam posedovao atomsko oružje i veze sa Al Qaidom. Ko je u stanju da političarima veruje i jednu jedinu reč?

Freeman: Pisali ste da USA idu putem Velike Britanije. Da li sa tim mislite da USA više ne mogu da priušte Imperiju i stacioniranje trupa u 130 zemalja?

Celente: Da, američka Imperija nestaje, otiče istim putem kao i britanska. Jednostavno nemamo više para.

Freeman: Jedini političar, koji to kaže u USA, i koji želi da restaurira ustavna prava i vodi razumnu privrednu politiku, je Ron Paul. Šta mislite o njemu?

Celente: Ja bih ga izabrao za predsednika. Umesto toga sam morao da glasam za Nadera, jer Paul nije stajao na izbornom listiću. Neću podržavati nijednu od kriminalnih organizacija, koje dele moć u Washingtonu. I veoma sam jasan po tom pitanju. Bilo ko, ko je glasao za kriminalce, podržava produžetak ubijanja i pljačke. To se ne može reći ni na bilo koji drugi način . Oni ubijaju nedužne ljude svaki dan.

Freeman: Koliko krivice na trenutnoj situaciji nose mediji? Oni se ponašaju još samo kao organi propagande.

Celente: Mediji nose veliki deo krivice. Oni su u krevetu sa moći. Samo treba pogledati koje bliske veze postoje između predstavnika medija i službi, ministarstava, Pentagona i Bele Kuće. Mediji tamo svakodnevno ulaze i izlaze. Možemo se zahvaliti New York Timesu da nam je prodao irački rat. NYT je 2007 takođe napisao da je problem sa privredom samo obična štucavica i da će proći, iako smo već videli pad. Mediji su na strani privrede i vlasti, ni na koji način ne ispunjavaju svoju pravu funkciju.

Freeman: Šta možete poručiti mojim čitaocima, kako da se pripreme za nadolazeću depresiju ?

Celente: Mi u institutu govorimo odavno, da ne treba trošiti ni centa više nego što se ima. Moraćemo da živimo novu skromnost, koja će se manifestovati u kupovini isključivo stvari koje su neophodne i imaju duži rok trajanja. Čitav ciklus konzuma je prošao, ciklus kupovine i dostizanja sreće kroz materijalizam. Razumite me, i ja volim lepe stvari, samo se sada radi o kvalitetu, ili konceptu «manje je više».

Štednja i zbog obrazovanja dece. Ovde u USA svi žele da pošalju svoj podmladak na visoke škole i univerzitete. To košta bogatstvo. I za šta? Da bi mogli da studiraju ekonomiju ili pravo i da naprave MBA? Bolje uštedite novac. Imamo više nego dovoljno bankara i pravnika. Bolje obrazovanje je praktično i korisno, kao inžinjer, tehničar ili svi zanatski pozivi.

Doći će do velike promene. Sve počinje već na lokalnom nivou. Potrebno je brinuti se o svojoj zajednici i biti aktivan u njoj. Pitanje je : kako mogu biti koristan mojim sugrađanima ? Budite srećni, jer u Švajcarskoj imate direktnu demokratiju i možete učestvovati u odlukama. Ovde u Americi nemamo više ništa da kažemo, oni rade šta hoće. Ljudi su protiv finansijskih paketa, ali šta rade političari ? I dalje rade po svome.

Freeman: Mojim čitaocim kažem: čuvajte svoje gradove i komune, borite se za održavanje javne infrastrukture, sprečite privatizaciju i rasprodaju svih vrednosti.

Celente: Postoje službe koje su esencijalne i koje trebaju biti javne, kao transport, energija i vodosnabdevanje. Ovde je u pitanju globalna vlada, ja nisam teoretičar zavere, ali svako zna kuda vodi putovanje. Cilj je kontrolisati sve i upravljati centralno.

Freeman Da li mislite da će se zbog finansijskih problema mediteranskih zemalja i novih članica na istoku EU i euro raspasti ?
:
Celente: Da, u to smo uvereni. Mi smo to predvideli jos pre uvođenja eura. Jedino što je potrebno za ostvarivanje tog scenarija je nacionalni populista u nekoj od zemalja članica, koji je uveren da samo kroz izlazak iz EU finansijska kriza može biti zaustavljena, i Unija već pada. Berlusconi je to već najavio, sa pretnjom istupanja iz Sengena zbog brojnih imigranata.

Masovna migracija je veliki problem. Zapadne zemlje su preplavljene ljudima koji žele bolji život ili beže iz nužde. Tu ne pomaže altruizam, ko će to sve da plati? Odakle obezbediti smeštaj, namirnice i posao, kada se više nema para ni za brigu o sopstvenim ljudima?

Freeman: Da li mislite da je moguće formiranje Severnoameričke Unije između Meksika, Kanade i USA?

Celente: Da, to smatramo mogućim, samo je šansa sada veća da će doći do raspada. Svedoci smo raspadanja USA kao što se nekad raspao SSSR. Pojedinačni regioni će uvideti da će lakše proći kroz krizu bez savezne vlade. Za šta trebaju daleki Washington? Pogledajte samo kakvi se političari tamo motaju. To su sve korumpirani nesposobnjakovići koji misle samo na svoju prednost. Svedoci smo raspada Sjedinjenih Država.

Freeman: Da li je funkcija centralnih banaka prevaziđena ? Na kraju krajeva one su izazvale krizu i potpuno zakazale.

Celente: Da, zakazale su. Ali trenutno je u toku borba za moć, veliki žele da unište male, kako se već toliko puta ponovilo u istoriji. Jedan od trendova, koje posmatramo, nazivamo „skidajte im glave“. To će se sigurno desiti.

Freeman: Kažete da će doći do prave pobune?

Celente: Apsolutno. Pogledajte samo svu tu bagru na Wall Streetu, ili ono, što izlazi iz univerziteta kao Yale i Harvard. Oni još nikada u svom životu nisu zaprljali ruke. Nemaju pojma šta znači živeti na ulici, potpuno osiromašen. Kada uzmete sve ljudima i kada nemaju više ništa da izgube, spremni su na sve.

Freeman: Ovo, što predskazujete, ne zvuči bas optimistično.

Celente: To nema veza sa optimizmom ili pesimizmom, vec sa realizmom. Kao kad odete kod doktora i dobijete dijagnozu raka u zadnjem stadijumu. Da li Vas doktor treba slagati ili reći kako stvari stoje ? Lažni optimizam ne menja ništa na činjenici da ćete uskoro umrijeti.

Freeman: Mislite li da je dobra ideja za pojedinca ili za čitave zajednice i komune, da postanu samosnabdevači i da se skinu sa mreže?

Celente: Apsolutno. Sigurno. Treba ispitati mogućnosti za postizanje nezavisnosti od sistema, za uzgajanje sopstvenih namirnica i elektriciteta. To je ono, što sam spomenuo ranije, sa novim tehnologijama to postaje moguće. Kada se to desi, onda će se ljudi udaljiti od majke države i korporacija. 1997 sam objavio knjigu sa naslovom «Trends 2000», koja obrađuje upravo ovu temu. Centralni sistem je trebao pući već odavno. Održava se samo kroz jeftin novac. Ali to više ne funkcioniše. Šta će nam centralna vlada, koja ionako samo proizvodi probleme i nema rešenja ?

Najšira samostalnost i decentralizacija, to je budućnost.

Freeman: Hvala za ovaj intervju.

 

Ponos bez sreće
Direktor PD TENT Dragan Popović

Električna energija je opet postala glavni ogrevni energent i supstitut za prirodni gas. Proizvodnja u termoelektranama EPS rasla je iz dana u dan, a Termoelektrane "Nikola Tesla" su se svakodnevno oglašavale saopštenjima o oborenim rekordima u proizvodnji, dovozu uglja, dužini rada pojedinih blokova na mreži... Povod za dolazak Energoportala u sedište Privrednog društva Termoelektrane "Nikola Tesla" je bila "istraga" o više nego dobrim proizvodnim rezultatima. Kako se za šest poslednjih godina najveći energetski kapacitet na Balkanu, sa 14 termoblokova raznih snaga i proizvođača, oporavio do te mere da se proizvodnja električne energije na godišnjem nivou povećala za više od 3,5 milijardi kilovat časova?!
U razgovoru sa članovima poslovodstva PD TENT, umesto odgovora na ta pitanja, došlo se do prilično nesvakidašnje priče za naše prilike. Naime, niko u prvi plan nije gurao činjenice da su njihovi agregati sistemu dnevno isporučivali u prvoj polovini januara, svakodnevno po skoro 70 miliona kilovat sati električne energije. To je pre šest godina bilo nezamislivo, jer su dnevni proizvodni maksimumi jedva dostizali 64 miliona. Taksativno su nam nabrojani svi ostvareni rekordi tokom prošle i početkom ove godine, a podatke da su TENTovi blokovi svakodnevno ostvarivali i više od 90 odsto teorijski moguće proizvodnje, a da su od 6. do 12. januara ove godine koeficijent iskorišćenja u TENT B dostigao neverovatnih 99,8 odsto, a u TENT A 98,4 procenta,  direktor PD TENT Dragan Popović je prokomentarisao rečenicom da su značajna ulaganja i dobro urađeni remonti u prethodnih šest godina glavni uzrok ostvarenih proizvodnih rezultata.  

Portal: Zašto se ne hvalite?
Zato što iza navedenih rekordnih proizvodnji stoji činjenica da je samo tokom januara, svakodnevno u PD TENT radilo i po 150 ljudi više nego što je to uobičajeno, zato što su i naši izvođači radova dodatno angažovali svoje radnike i zato što sve to treba nekako servisirati. Zato što nabavka materijala za remonte koji nam predstoje ne može da čeka i zato što su rokovi da naručimo delove i materijal već prošli... Velike obaveze nas već sada "pritiskaju", a mi moramo da odlučujemo što pre, i pored toga što Plan poslovanja EPS-a za 2009. godinu još nije usvojen

"Mi jesmo ponosni na sve rekorde koje smo ostvarili kada je proizvodnja električne energije u pitanju, ali nismo baš preterano srećni zbog toga, jer znamo šta nas sve očekuje, šta će se od nas tražiti i šta sve treba da uradimo", bio je komentar direktora PD TENT.
Remontne planove za ovu godinu, projekte podizanja snage nekih blokova, kao i ekološke zahteve koji stoje pred nama, treba rešavati, ali je to nemoguće samo entuzijazmom. Potrebno je još nešto čvrće, konkretnije i preciznije. Treba učiniti mnogo stvari da se očuva sve ovo što je do sada urađeno, a još više da bi se ostvarilo ono što je planirano.

Remont Bloka 6, na Termoelektrani A u Obrenovcu planiran je i završen za ovu godinu, a do 2010. taj blok bi trebalo da bude "prepakovan" kako bi se obezbedio rad sa povećanom snagom, u odnosu na sadašnju, nominalnu snagu od 308 MW. Isti posao Tentovce čeka i na lokaciji B, gde je takođe predviđeno povećanje snage za oba šestomegavatna bloka, a istovremeno sa tim veoma zahtevnim tehničkim poduhvatima, treba redovno održavati sve ostale blokove, kako bi se i narednih zima mogao očekivati njihov ovako pouzdan rad.

U TENTu su takođe svesni činjenice da rast potrošnje električne energije u Srbiji beleži godišnju stopu od 3 do 4 procenta, da su razlike između zimske i letnje potrošnje sve manje i da im, ukoliko ne budu spremni da ispune sve te potrošačke zahteve u narednim godinama, gotovo sigurno sledi osuda i stub srama, umesto sadašnjih pohvala. Zato što se uspesi u Srbiji ne pamte dugo, više nego željno se očekuju tenderi za izgradnju novih kapaciteta.

 

Izjava 14. januar 2009.
dr Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS-a

           

Na teritoriji Republike Srbije juče, 13. januara, potrošeno je više od 155,5 miliona kilovat-sati, što je novi rekord u dnevnoj potrošnji!
Na području koje snabdeva Elektroprivreda Srbije juče je zabeležena potrošnja od gotovo 135 miliona kilovat-časova. I to je rekordna dnevna potrošnja na teritoriji Srbije bez Kosmeta! Ovo su potrošnje koje nikad do sada nisu zabeležene!
Rekordnu potrošnju je pratila i rekordna proizvodnja – sve je pokriveno domaćom električnom energijom.
Praktično, iz dana u dan, i pored poziva da se smanji potrošnja struje i pritisak na elektroenergetski sistem, obaraju se rekordi u potrošnji.
Donedavno, to su bile nezamislive potrošnje, a EPS se već 20 dana nosi sa njima. I to isključivo proizvodnjom iz svojih kapaciteta! EPS do sada nije uvezao ni jedan kilovat-čas, iako se u ovim ledenim januarskim danima, gotovo cela država, suočena sa nedostatkom gasa, greje ili dogreva uz pomoć struje.
Pritisak na elektroenergetski sistem je ogroman, nikad veći. Dnevna potrošnja je za gotovo 12 miliona kilovat-sati veća nego što je bila pre krize sa gasom. Rast potrošnje je čak 10 do 15 odsto.
Hiljade novih uređaja na struju je priključeno na mrežu. Kada ih potrošači uključe, to zahteva od EPS-a dodatno angažovanje kapaciteta, snage oko 200 megavata. To je oko 100 hiljada uređaja za grejanje. I EPS sve to izdržava!
Zasluge za do sada nezabeležene proizvodne rezultate, kojima u vanrednim okolnostima obezbeđujemo redovno snabdevanje, pripadaju zaposlenima u celom sistemu EPS-a, od rudnika, preko elektrana pa sve do distribucija.
Naše želje da damo što više struje Srbiji nisu dovoljne. Potreban je i novac da se svi kapaciteti obnove, modernizuju...
Ovu struju koja danas spasava energetski sistem Srbije imamo samo zahvaljujući tome što smo u poslednjih nekoliko godina u naše kapacitete uložili stotine miliona evra!
Prošlog leta u razne projekte koji sada daju rezultate investirali smo oko 400 miliona evra. Termoelektrane Nikola Tesla svakog dana obaraju rekorde u proizvodnji, ali njih ne bi bilo da u poslednjih nekoliko godina samo u te kapacitete nismo uložili pola milijarde evra! Zato je i moguće da blokovi stari 30 godina danas proizvode više nego kada su bili novi.
Ulaganja se vraćaju i u kostolačkim termoelektranama. Donedavno je bilo nezamislivo da ti blokovi svakog dana proizvode više od 20 miliona kilovat-časova. A to je u poslednjih sedam dana nivo ispod koga ne silaze.
Termoelektrane EPS-a, koje su pre sedam godina imale januarske dnevne proizvodnje od oko 64 miliona kilovat-sati, ovih dana su dostizale gotovo 130 miliona kilovat-sati! Iste te mašine su ovog januara svakog sata imale u proseku veću snagu za čak 950 megavata!
Ukupno povećanje proizvodnje naših termoelektrana u poslednjih sedam godina je oko 20 milijardi kilovat-sati. Ta struja na tržištu vredi najmanje milijardu evra! Povećanje proizvodnje TE je ravno njihovoj godišnjoj proizvodnji.
Rekorda u termoelektranama ne bi bilo da rudari EPS-a nisu ostvarivali rekordne proizvodnje uglja i otkrivke. Kolubara je prošle godine prvi put u istoriji proizvela više od 30 miliona tona uglja (30,6 miliona tona) a Kostolac je ispunio plan - 7,3 miliona tona. Ugalj je na vreme dovezen do termoelektrana i sada, kada je zbog mrazeva, usporen transport, termoelektrane zahvaljujući tim rezervama uglja, rade punom snagom. Uporedo s tim, otvarali smo i nove kopove, kako bi uglja bilo i u narednim godinama.
Želim da odam priznanje i hiljadama ljudi u distribucijama koji u veoma teškim uslovima otklanjaju sve poremećaje u distributivnoj mreži izazvane nezapamćenim potrošnjama i opterećenjima.
EPS želi da i dalje ostane najveći i najpouzdaniji energetski oslonac Srbije. To je moguće samo ako nastavimo dalje investicije u najvažniju državnu energetsku kompaniju.
Investicije su omogućile da proizvodnju povećamo sa 30 na 35 milijardi kilovat-sati, proizvodnju uglja sa 33 na 38 miliona tona, da smanjimo godišnji uvoz sa 100 miliona na oko 30 miliona evra... Oslonac na domaće snage i ulaganja u domaće kapacitete se i te kako isplati.
Dešavanja ove zime i proizvodni rezultati EPS-a jasno dokazuju – Elektroprivreda Srbije je na pravom putu i uz podršku države u narednim godinama može da obezbedi elektroenergetsku nezavisnost države.

 

 

Konzorcijum za poslove i profit

Slobodan Babić, Predsednik Izvršnog odbora Konzorcijuma.

Kako god analizirali osnovne probleme Srbije neizbežno se nametnu dva: prvi je veoma malo učešće u svetskoj trgovini, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, relativno veliki uvoz a mali izvoz; drugi je nedovoljna uposlenost radno sposobnog stanovništva, veliki broj nezaposlenih i zaostajanje u razvoju, kako prema najrazvijenijim zemljama sveta i tako i u odnosu na susede i zemlje koje se ubrzano razvijaju. Ovi problemi nisu od juče, već decenijama se čuju mišljenja da bez novih poslova i bez većeg izvoza nema ni progresa, ni poboljšanja standarda stanovnika, čak ni opstanka. Nevolja je što se sve završava na pričama, a malo pretvara u stvarnost.
Jedna od oblasti u kojoj je moguć brzi razvoj, značajno povećanje zaposlenosti, tehnološki napredak i izlazak u svet plasmanom znanja, opreme i usluga je energetika, posebno elektroprivreda. Tim pre što na jednoj strani već decenijama nisu građeni novi objekti i preti manjak energije, dok na drugoj država ima iskustvo sa kontinuitetom gradnje novih elektrana, istina već dalekih decenija, i angažovanjem domaćih instituta, projektantskih firmi, masinogradnje, građevinarstva i drugih učesnika u podizanju novih objekata. Nekada je, kažu analize, čak trećina srpske privrede bila uposlena na projektima elektroprivrede, dok su proizvođači opreme, u saradnji sa velikim stranim kompanijama, osvajali nove tehnologije i proizvode i izlazili u svet zahvaljujući stečenim referencama.
Osnivanjenjem Konzorcijuma (EL. INSTITUT NIKOLA TESLA a.d., ENERGOPROJEKT ENTEL a.d., ENERGOPROJEKT OPREMA a.d, FEROMONT INŽENJERING a.d., GOŠA FOM a.d., GOŠA MONTAŽA a.d., IMP-AUTOMATIKA d.o.o., INSTITUT VINČA, KOLUBARA METAL d.o.o., MINEL KOTLOGRADNJA a.d., RUDNAP GROUP a.d., TERMOELEKTRO a.d., TERMOELEKTRO ENEL a.d) kao da se jednim udarcem žele ubiti dve muve, tačnije stvoriti snažna privredna grupacija sposobna da povuče privredni razvoj Srbije. Šta su ciljevi  Konzorcijuma, kakva je vizija osnivača i šta valja rešiti da bi misija uspela su prva pitanja za Slobodana Babića, predsednika Izvršnog odbora.

Sajt: Da li je Konzorcijum spreman za realizaciju projekata u elektroprivredi po sistemu ključ u ruke ili će se zadovoljiti ulogom podizvođača stranih kompanija?

Babić: Energetika je definitivno ključna razvojna šansa naše privrede, ne samo u smislu većeg upošljavanja domacih kapaciteta nego i kao potencijal za izvoz proizvoda i usluga. A preporuke i reference za izlazak u svet možemo steći upravo realizacijom znacajnih projekata u domaćoj energetici. Upravo u vreme krize ključno je da domaću privredu zaposlimo na velikim projektima i to na način koji ce omogućiti da domaće firme pod konkurentnim uslovima ugovaraju poslove bez predhodnog objavljivanja. Članice Konzorcijuma su svesne da samo udružene mogu kvalitetno, konkurentno i pouzdano da realizuju velike projekte po sistemu kljuć u ruke.

Sajt: Znači li to da valja menjati neke propise ?

Babić: Da, Vlada mora da donese neku vrstu tumačenja Zakona o javnim nabavkama, tj. preporuku na koji način domaće firme mogu ugovarati poslove dok traje globalna ekonomska i finansijska kriza. Smatramo da je odgovor na krizu upošljavanje domaće privrede,‚pogotovu u slučajevima kada se projekti finansiraju samostalno. Kroz realizaciju kapitalnih projekata remonta i izgradnje energetskih objekata u Srbiji domaća energomašinogradnja će se osposobiti za nastup na tržište regiona i Evrope. Verujemo da ovakav način direktnog upošljavanja srpske privrede kratkoročno i dugoročno delotvorniji. U slučaju pune zaposlenosti moguće je zapošljavanje novih mladih kadrova i njihovo uključivanje u ove projekte na kojima treba da stiču nova znanja i  potrebna iskustva. Konzorcijum se zato i obavezao da stipendira do sto studenata završnih godina kao bi im omogućio da učestvuju u realizaciji tih projekata.

Sajt: Zna se da su donacije i krediti iz inostranstva često uslovljavani obavezom da  poslove dobiju strane firme. Kako to promeniti ?

Babic: Prvo,vreme donacija je iza nas. Krediti se često uzimaju uz garanciju države pa sami tim može se reči da je finansiranje sopstvenim sredstvima. Konzorcijum nije osnovan da koristi preferencijale koje Zakon o javnim nabavkama predviđa. Potreba je da se obezbede uslovi, posebno dok traju posledice ekonomske krize, koji će omogućiti ugovaranje bez predhodnog objavljivanja a sa ciljem zaštite interesa domaće privrede. Konzorcijum je otvoren i za druge domaće a zašto ne i strane firme.  Svesni smo mi koliko možemo, nećemo nuditi turbine i generatore, koje ne proizvodimo, ali smo u stanju da vodimo poslove na gradnji, kapitalnim remontima i svim ostalim projektima. Smatramo da je interes države Srbije da domaće firme budu ravnopravni partneri stranim firmama a ne samo podizvođači koji ostaju u dobrom delu bez profita i referenci. U tom slučaju je teško planirati razvoj, školvanje i obuku kadrova svih profila i postati lider u energomašinogradnji u regionu pa zašto ne i u Evropi.

Sajt: Ako bi se za trenutak vratili u istoriju vredi podsetiti da je Srbija tokom sedamdesetih bila bukvalno u mraku, bez dovoljno električne energije. Tada su Skupština i Vlada, na predlog elektroprivrede, doneli programe dugoročnog razvoja i propise o načinu finansiranja razvoja. Danas to zovemo zlatnim dobom elektroprivrede, gotovo tri decenije je ulagano približno pola milijarde dolara godišnje u nove objekte, u tom razdoblju su nikli naši najveći objekti na kojima elektroprivreda još uvek počiva.

Babić: Tačno. Imali smo opipljive rezultate srpska elektroprivreda je bila četvrta u Evropi po mnogim pokazateljima, kako tehničkim tako i ekonomskim, imali smo viškove električne energije i prodavali ih drugima. Domaća mašinogradnja postala je kroz te programe ravnopravan partner poznatim svetskim firmama i sarađujući sa njima doživela tehnološki i ekonomski preporod.
Pogledajte, uostalom, šta se u svetu radi – nema svetskog državnika kome stalno na stolu ne stoji energetika, nema skupa na kome se ne raspravlja o energetici. Upitajmo se zašto je tako. Jednostavan je odgovor energetika je ključni element razvoja svake zemlje svakog regiona, a samo razvoj otvara radna mesta, donosi poslove, diže standard i poboljšava uslove života. Očito je da nešto slično treba i danas uraditi  jer samo tako država Srbija može sačuvati svoj suverenitet i obezbediti održivi ekonomski i privredni razvoj koji u trenutku ekonomske krize znaći upošljavanje domaće privrede. Jasno je da treba imati u vidu i saobračaj, telekomunikacije, jednom rečju infrastrukturne radove.

Elektroistok izgradnja
Puna uposlenost

Radiša Kostić, Direktor PD "Elektroistok-Izgradnja"

U ovim kriznim vremenima nije lako naći firmu i ljude koji su obezbedili punu uposlenost za sledeću godinu, a jos teže nekoga ko već vidi poslove u naredne tri godine. Uz poslove, pri tome, firma raste, razvija se, stručno jača i stiče reference i ugled, kako na domaćem tako i na regionalnom tržištu. Razgovor sa Radišom Kostićem, direktorom Privrednog društva Elektroistok izgradnja, možda ne daje recept uspešnog poslovanja, ali pleni zadovoljstvom i optimizmom. Pre svega zbog vere u sebe i svoje ljude da stručnim znanjem, odgovornim radom i timskim duhom mogu uspešno nastupati na tržistu.
Pošto razgovaramo na samom kraju godine razumljivo je prvo pitanje koliko je 2008. bila uspešna.

Kostić: Mada Elektroistok izgradnja postoji duže od četiri decenije kao Privredno društvo postojimo od 2005. godine. To je plod transformacije elektroprivrede Srbije, a naš osnivač je Elektromreža Srbije. Za svog osnivača, ali i druge elektroenergetske subjekte, pružamo usluge elektroenergetskim sistemima, od održavanja i rekonstrukcije do gradnje novih objekata. U relativno kratkom razdoblju egzistencije privrednog društva pokazali smo profesionalizam i spremnost, izrasli u prvu ligu, postali firma kojoj nema ravne u ovom delu Evrope.
Na velikim poslovima koje smo dobili – izveli smo radove na trafostanicama Beograd 8, Novi Sad 3 i Niš 2 – uporedo sa iskustvom starijih montera i stručnjaka osposobili smo nove mlade ljude za ove specifične poslove. Rekonstrukcija trafostanica i mreže uopšte je složeniji posao od gradnje novih postrojenja. Ti radovi se izvode u neposrednoj blizini postrojenja pod naponom, moraju se obaviti u striktno odredjenim rokovima isključenja pa iziskuju posebne pripreme i izuzetnu preciznost.
Uz niz manjih objekata na kojima smo radili uvek smo održali rokove i obavili sve prema planovima osnivača.

Sajt: Kako stoji stvar sa ugovaranjem poslova za narednu godinu ?

Kostić: Prema poslovnom planu EMS u 2009. godini grade se velike nove trafostanice konkretno trebalo bi da počne gradnja TS Beograd 20, a na više starih biće posla na rekonstrukciji i održavanju. Već ugovorenim radovima obezbedili smo punu uposlenost, a u toku su dogovori sa osnivačem za dodatne poslove. Iako smo praktično na velikim trafostanicama u Sremskoj Mitrovici 2, Somboru3 i Jagodini 4 izvodili sve radove na neki način smo hendikepirani zbog propisa. Nismo se mogli pojavljivati na tenderima po sistemu “ključ u ruke” pa smo učestvovali kao podizvođači, što je finansijski manje privlačno. Ipak, spremni smo da na sledećim poslovima postanemo nosioci, a dragoceno iskustvo smo stekli učešćem na otvorenom tenderu gde smo u konkurenciji dobili poslove rekonstrukcije na TS Beograd 8 i TS Niš 2..

Sajt: Kako vidite perspektivu, posebno zbog činjenice da proces razdvajanja naponskih nivoa u elektroprivredi nije završen ?

Kostić: Ako se zadrži uspostavljeni odnos sa osnivačem i realizuju značajni projekti koje EMS planira u izgledu je puna uposlenost u naredne tri godine. Perspektivu ima i preuzimanje naponskog nivoa 110 od EMS u distribucije Elektoprivrede Srbije, sa kojima već imamo prisnu saradnju. Budno pratimo i sve što se dešava u okolnim zemljama, tačnije tržištima na kojima ćemo svojim referencama sigurno dobijati poslove.

Sajt: Ovakva firma verovatno ima podršku i saradnju sa naučnim instiucijama?

Kostić: Pedesetogodišnje iskustvo na poslovima izgradnje najvećih trafostanica u prenosnoj mreži Srbije prati i redovna saradnja sa naučnim institucijama.Sa Institutom “Nikola Tesla” je vrlo uspešna saradnja na poslovima obrade i regeneracije uljno-papirne izolacije u energetskim transformatorima kao i na uzemljenju u trafostanicama. Saradjujemo i sa Institutom “Mihailo Pupin”, sa Elektrotehničkim Fakultetom Univerziteta u Beogradu.Uspešnu saradnju ostvarili smo i sa Institutom Tehnoservis-Elektro iz Moskve. Znanja svih ovih naučnih institucija uspešno primenjujemo i obogaćujemo u praksi.Vodeći inženjeri Elektroistok-izgradnje redovno učestvuju u radu Stručnih saveta EMS-a i pri definisanju projektnih zadataka.Nivo znanja inženjera pripreme Elektroistok-izgradnje je da se mogu baviti i poslovima projektovanja trafostanica. Uspešno izrađujemo projekte izvedenog stanja trafostanica.

Postepeno do tržišta
Ljubo Maćić, Predsednik saveta AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE

Na sastanku Energetske zajednice u Atini, nedavno, Ljubo Maćić, predsednik Agencije za energetiku Republike Srbije izabran je za predsednika Regulatornog odbora, jednog od tri stalne institucije zajednice. Iako je to značajno priznanje najmlađoj regulatornoj agenciji i njenom prvom čoveku, Maćić, valjda iz skromnosti, nije raspoložen da govori u tom smislu. Pored toga, početkom novembra, Evropska komisija je u Izveštaju o napredovanju Srbije ka Evropskoj uniji u 2008. godini, navela da Agencija poseduje potreban nivo kapaciteta i ekspertskih znanja i da deluje nezavisno u skladu sa zahtevima Ugovora o Energetskoj zajednici. Ipak, razgovor sa njim počinjemo pitanjem kako je srpska regulatorna agencija primljena u krugovima EU, odnosno kako srpski stručnjaci prolaze na brojnim evropskim skupovima gde se raspravlja o primeni direktiva u energetskim tržištima.

Istini za volju mnogo više je povoda za razgovor sa Ljubom Maćićem, počev od cena energenata pa sve do predstojećih izmena Zakona o energetici.

Maćić: Nerado o tome govorimo ali naši ljudi gotovo redovno dobijaju pohvale i priznanja za aktivnost i stručnost koju pokazuju u međunarodnim institucijama. Činjenica da smo najmlađa regulatorna agencija, praktično smo počeli sa radom početkom 2006. godine, nadoknađena je, koliko se moglo u okviru raspoloživog ponuđenog stručnog potenciajala u Srbiji u ovoj novoj oblasti, izborom ljudi koji su svi bez izuzetka primljeni u Agenciju, po dugotrajnijoj konkursnoj proceduri kakva se primenjuje u komapanijama razvijenih zemalja.

Sajt: Utisak je, bar kod novinara, da je na domaćem tlu obrnuto: umesto pohvala i priznanja iz inostranstva ovde ste izloženi sumnjama i kritikama. Čak bi se moglo reći da vas mnogi koriste kao zaklon, alibi za nepopularne poteze ili opravdanje pri donošenju odluka.  Istina je da vam uloga u regulisanju energetskog sektora nameće protivnike, kako iz energetskog sektora tako i među potrošačima. I šta je, zapravo, vaša obaveza?

Maćić: Nije to nikakva specifičnost u Srbiji, i u drugim zemljama je vrlo slično. Ipak, regulatorna tela su u većini zemalja imala bar podršku kupaca energije, jer su otvaranjem tržišta, doprinosila padu cena energije. Kod nas se u reforme krenulo sa veoma niskog nivoa cena, pa smo i mi morali postati saučesnici u njihovom rastu, mada smo nastojali da taj rast ide samo do nivoa opravdanih troškova, tj. da bude manji. Dakle, u našim zakonom ustanovljenoj podeljenoj odgovornosti (preduzeća predlažu cene, Agencija daje mišljenje, a Vlada konačno saglasnost) mi imamo veoma važnu ulogu stručne analize i ocene nivoa troškova i toga se držimo. Nije do sada bio veliki problem obrazložiti i opravdati nivoe troškova, potrebnih cena energije i razlike cena po kategorijama i grupama kupaca koje proizilaze iz tarifnih sistema, ali je redovno nastajao problem baš kada cene treba da porastu – zašta je odgovorna Agencija, a zašta Vlada itd. Jedino što mi nismo i ne možemo prihvatiti je da budemo odgovorni što je primena tarifnih sistema koje smo davno doneli odlagana, što zbog nespremnosti energetskih preduzeća što zbog višestrukih izbora, zbog kojih je ranije odlagan i neminovan rast cena gasa za domaćinstva. A tek kada se primene tarifni sistemi, Agencija postaje bez ostatka, na način utvrđen Zakonom o energetici, odgovorna za cene – dakle, ne pre, niti za ono što je bilo i kako je bilo pre.

A ustvari, jedan od najvažnijih razloga za pomenute probleme je odsustvo efikasnije zaštite siromašnih kupaca energije. Očekujući da će tako biti, Agencija se još sredinom 2006. godine obratila nadležnom ministarstvu (a to nije bio jedini put) sa inicijativom da se socijala što pre izmesti iz energetskih preduzeća, da se ne štite i oni koji mogu i treba da plaćaju realne cene, i to je tek sada ušlo u fazu koja, u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike, izgleda da vodi ka rezultatu.

U vezi sa cenama, imamo još jedan veliki problem. Još uvek nema dugoročnijeg pogleda na kretanje cena, što je naročito bitno za elektroenergetski sektor. Razvojne dokumente u ovoj delatnosti treba što pre doraditi i usvojiti, jer se bez njih ne može voditi efikasna politika cena, a godišnje odluke o cenama u takvim uslovima se donose bez jedne od najbitnijih podloga.

Sajt: Nama kao laicima se čini da se pod parolom liberalizacija stiglo do regulisanja kakvog nikada nije bilo, svaki čovek i maltene svaka spajalica se broje.

Maćić: Daleko smo od toga da se gledaju takvi detalji, a neracionalno bi bilo da bilo koji regulator razvija takve sopstvene kapacitete i da tako uopšte radi. Prvi cilj je bio da se dođe do uvida u takvu strukturu troškova, zasebno za svaku od energetskih delatnosti, kod svakog preduzeća, koja omogućava utvrđivanje opravdanog nivoa troškova, ali i razdvajanje monopolskih od nemonopolskih delatnosti. Drugo, samo monopolske delatnosti (prenos, transport, distribucija) će biti trajno regulisane i one moraju biti predmet sistematske kontrole. Proizvodnja i trgovina treba da postepeno, a praktično u celini idu na tržište, sa nestankom tarifnih kupaca. Do tada i za njih, u odgovarajućoj meri, ostaje regulacije cena.

Sajt: Već duže se priprema izmena zakona o energetici i uskoro bi trebalo preciznije regulisati neke nejasne ili nedovoljno jasne odredbe. Šta se menja iz vaše nadležnosti ?

Maćić: Ministarstvo rudarstva i energetike priprema predlog izmena Zakona i tek će ga uputiti drugima pa i nama, ali možemo govoriti o onome o čemu se prethodno raspravljalo i videlo kao problem ili nedostatak i što je prethodni sastav Ministarstva pripremao.

Jedna od najvažnijih izmena može biti promena statusa kvalifikovanih kupaca. Mi imamo situaciju da nijedan potrošač energije neće da izađe iz statusa tarifnog kupca, iako mu je zakonski i odlukama Agencije omogućena “privilegija” da bira od koga će da kupuje enegiju. Jasno je zbog čega. Mnoge zemlje su, međutim, regulisale da se sticanjem te “privilegije” gubi mogućnost kupovine po tarifnom sistemu (izuzev za specifične uslove), a EU “gura” sve zemlje da to urade naravno i u elektroprivredi i u gasnoj privredi. Postepeno samo bi domaćinstva ostala (do 2015. godine) tarifni kupci. Jasno je, valjda, kakve promene mogu uslediti i to bi se moralo pažljivo i sa merom urediti. A da bi one mogle da se primene, moraju se prethodno početi primenjivati pravila o radu mreža (za prenosnu mrežu su u primeni, a za distributivnu Agencija očekuje predlog EPS-a) i tržišta električne energije (priprema ih EMS, a saglasnost daje Agencija).

Za ukupnu primenljivost Zakona je veoma bitno da se neke važne odredbe učine mnogo preciznijim, da se nadležnosti takođe preciziraju i ojačaju, da se utvrde rokovi za pojedine aktivnosti, ali je izuzetno važno i da se kaznene odredbe prošire, pooštre i bolje dimenzionišu u skladu sa značajem pojedinih mera. Odsustvo adekvatnih kaznenih odredbi predstavlja sada veliki problem, npr. u vezi sa primenom tarifnih sistema kod distributera gasa.

Što se Agencije tiče, očekujemo preciranje nadležnosti u vezi sa korišćenjem prekograničnih prenosnih kapaciteta i proširenje na još neke nadležnosti.

Sajt: Čini se da je došlo do ozbiljnih poremećaja u paritetu cena pojedinih vrsta energije na domaćem tržištu. Odjednom je prirodni gas, ranije najjeftiniji, došao među najskuplje energente.

Maćić: Prirodni gas nikada u istoriji nije bio skuplji, a to je posledica enormnog skoka cena nafte u 2008. godini, jer se kao osnova za cenu gasa u narednom tromesečju uzimaju cene derivata nafte iz prethodnih 9 meseci. Sa dosta visokom izvesnošću se može tvrditi da će se cene gasa izražene u dolarima od sredine 2009. godine vratiti bar na nivo iz 2006/2007. godine, odnosno na oko 250 USD/hilj.m3, u odnosu na sadašnjih 500 USD. Za dalje kretanje cena gasa, bitna su dva faktora: (1) cena nafte i (2) da li će cene gasa ostati vezane za cene nafte. Više razloga (nema ovde prostora za elaboraciju) ukazuje da cena nafte dugoročnije neće biti iznad 80 USD za barel, a toj ceni odgovara cena gasa od oko 350 USD/hilj.m3. Koliko će cena nafte biti niža, zavisiće od tražnje tokom i nakon sadašnje globalne ekonomske krize, a najviše od tražnje najmnogoljudnijih rastućih ekonomija (BRIK). A što se drugog faktora tiče, zemljama proizvođačima gasa bi sada, pri niskoj ceni nafte, odgovaralo da se cene gasa formiraju nezavisno od nafte, kao što su to, iz suprotnih razloga, priželjkivale zemlje uvoznice, kada je nafta bila skupa. Ishod će zavisiti i od nivoa saradnje koja se upravo uspostavlja i zajedničkog uticaja proizvođača gasa.

Dakle, sadašnji nivo dispariteta cena u Srbiji neće dugo trajati, a kakav će biti, zavisiće i od kursa dinara prema dolaru.

Mora se takođe znati da su sada, a biće i u prvom kvartalu 2009. godine, troškovi nabavke gasa koje ima Srbijagas, viši nego što su važećim cenama gasa za tarifne kupce odobreni, jer je kurs dinara u odnosu na dolar znatno niži nego što je bio (ispod 52 dinara za dolar) kada su cene odobravane.

 

Kako nastaje haos

Stevan Milićević, direktor PD Elektrodisribucija Beograd

Potresne slike sa ljudima koji ovih dana ostaju bez električne energije su povod za razgovor sa Stevanom Milićevićem, direktorom Privrednog društva Elektrodistribucije Beograd. Redovno snabdevanje električnom energijom je, na neki način, civizacijsko dostignuće, kako reče jedan od ojađenih građana, pa je zaista neverovatno da u glavnom gradu Srbije ljudima seku struju na početku zime. Tim pre što je pošao I izvor prihoda EDB prodaja električne energije, odnosno prevashodni interes firme da što veći broj potrošača bude na mreži.

Milićević, odmah na početku razgovora, ulazi u srž problema, objašnjavajući da se već decenijama gotovo ništa ne ulaže u distributivnu mrežu, a grad raste, sve je više ljudi, kuća i stanova kojima je neophodna električna energija. Problemi sa strujom zapravo imaju malo dodirnih tačaka sa radom EDB, problem je divlja gradnja i rađanje divljih mreža koje nastaju mimo znanja EDB. Neobjašnjivo je da niko od nadležnih ne interveniše u toku gradnje novih zgrada, iako masovno niču bez propisnih dokumenata, a tek kada ih treba priključiti na struju EDB izigrava ulogu države. A bez dokumenata mi ne smemo da priključimo nove zgrade, kao uostalom ni druge komunalne službe. Da bi legalizovali priključak novi potrožač mora da donese upotrebnu dozvolu, pošto je nema stvaraju se divlja priključenja, nastaju čak čitave divlje mreže. Ističem da je sve manje naših ljudi koji u tome učestvuju, iako nas optužuju, u našoj firmi se to tretira kao krivično delo za koje preti otkaz.
A legalizacija priključka je obostrani interes, naši ljudi moraju ustanoviti tehničku ispravnost instalacija i sprečiti eventualne štete zbog loše urađenog posla, lošeg kvalieta materijala ili grešaka divlje gradnje, a interes nam je da naplaćujemo utrošenu električnu energiju. Istovremeno divlji potrošači ugrožavaju čitavu mrežu, trafostanice i naše uređaje, odnosno legalno priključene potrošače. Može zvučati neverovatno ali to nam stvara i probleme sa državnim organima, pošto se na taj način povećava potrošnja, a ne naplaćuje nama enormno rastu gubici u mreži, da bi na kraju poreski organi zahtevali da platimo PDV na povećane gubitke u mreži?
Kao kontrast Milićević navodi primer Novog Beograda, koji je po broju stanovnika veći od Novog Sada, Niša ili Kragujevca, a EDB sve radi planski i nema nikakvih problema. Čim se zađe u obodna naselja nastaje haos. U saradnji sa gradskim službama ovi problemi se mogu eliminisati i na dobrom smo putu, nailazimo na razumevanje u gradskoj vlasti.U priči sa direktorom EDB neizbežno je pomenuti i električna brojila, kad se pogledaju podaci o zameni mehaničkih brojila novim elektronskim proizilazi da će decenijama trajati ta zamena. Milićević objašnjava da stara mehanička brojila, osim sto im ističe tehnički vek trajanja, ne mere tačno potrošnju, a pored toga i sama troše električnu energiju, jednom rečju nanose štetu EDB-u. Cilj je, kaže, da se novim tehnologijama omogući očitavanje potrošnje i upravljanje potrošnjom iz dispečerskog centra, jer, kao što pošta ne šalje ljude da čitaju impulse za telefonske račune i distribucija sve obavlja austomatski. Možda netačnost i potrošnja mehaničkih brojila na jednom uređaju ne znače mnogo, ali kad se ima u vidu da imamo 750 hiljada potrošača onda nije reč o zanemarljivoj količini električne energije. Očito je, dakle, da je naš interes da u što kraćem roku ispunimo zakonsku obavezu i preuzmemo u vlasništvo sva brojila, odnosno ugradimo elektronska brojila. To zavisi od finansijskih mogućnosti, ali i od sposobnosti domaćih proizvođača brojila za njihovu isporuku.

 

D.N.

12. 12. 2008.

Ojačati mrežu

Miloš Milanković, generalni direktor EMS-a

Za uredno snabdevanje električnom energijom kritično je razdoblje nastupajuće zime, ne samo zbog izrazitog rasta potrošnje i klimatskih nevolja koje mogu izazvati mrazevi, padavine i učestaliji kvarovi u proizvodnji i prenosu. Iz EPS-a su nas uverili da su spremni, ugovorili neophodan uvoz, ali iz Elektromreže Srbije su stizale vesti o teškoćama i problemima. Za  razgovor sa generalnim direktorom EMS-a dr Milošem Milankovićem ima više povoda, mada smo počeli sa pitanjem kako nabaviti transformatore i zašto je ovo javno preduzeće došlo u situaciju da ostane bez rezervi. Pitanje je, dakle, kakvo je stanje u prenosnoj mreži i šta se preduzima na jačanju mreže, a time i sigurnosti snabdevanja.

Milanković: EMS je formirao posebnu stručnu komisiju za energetske transformatore. Trenutno raspolazžmo sa 169 transformatora od kojih je 107 starije od 30, a 20 više od 50 godina. Već ovi podaci ukazuju u kakvim teškoćama smo sa opremom uoči zimskog razdoblja najveće potrošnje električne energije, posebno u situaciji kad nam se ime firme i poslovni potezi stavljaju pod lupu javnosti. Moram naglasiti  da nam upravo pristižu tri nova transformatora od po 250 MVA snage, što će poboljšati stanje, a takođe da ćemo urgetno ugovoriti isporuku još dva transformatora od po 300 MVA snage. Komisija je predložla i odmah smo zatražili da nam isporučilac plati penale zbog kašnjenja u isporuci dva velika transformatora od po 300 MVA, od čega je u javnosti pravljena afera. Naš zahtev je pola miliona evra, jer EMS nema nikakvog udela u navodnoj aferi. EMS je, naime, sa zagrebačkim “Končar energetski transformatori” ugovorio isporuku na lokaciji trafostanica i uopšte nije učestvovao u organizovanju transporta, izboru prevoznika i ceni za taj deo posla. Inače, ni zakašnjenje, ni buka koja se oko transporta podigla nisu potrebni ni korisni ni nama, ni proizvođaču, ni domaćim transporterima i upravo zato insistriramo na penalima.

Sajt: Pomenuli ste hitnost kupovine dva nova velika transformatora, pre isteka tekuće godine. Može li se to obaviti prema domaćim propisima, odnosno da li je to deo plana za ovu godinu ?

Milanković: Ugovaranjem dva nova transformatora EMS će sa 100 posto realizovati ovogodišnji plan, po kome su nam bili neophodni. Imali smo, inače, teškoće: tri puta smo raspisivali tendere i tri puta ih poništavali. Poštujući propise tenderi su poništavani jer se samo jedan ponuđač javljao na njih, iako su dokumentaciju za tender uzimali najpoznatiji evropski proizvođači, po sedam-osam njih. Verujemo da je razlog činjenica da fabrike imaju ugovorene poslove po nekoliko godina unapred.

Da ne bi otežali sa nabavkom neophodne opreme obratili smo se Upravi za javne nabavke i dobili saglasnost za kupovinu neposrednom pogodbom pa ćemo tako ugovoriti dva pomenuta transformatora.

Sajt: Na vašem stolu vidimo plan poslovanja za narednu godinu, kako ćete izbeći nove probleme i nesporazume ?

Milanković: Iduce godine predvidđamo nabavku pet velikih transformatora, što je deo usvojenog poslovnog plana. Odlučili smo da olakšamo prijavljivanje šireg kruga ponuđača izmenom kriterijuma pri raspisivanju tendera, što ne znači da labavimo zahteve o kvalitetu, referencama, rokovima i sl. Nećemo više dozvoliti da ostanemo bez rezervi, što nam se dogodilo sa transformatorima od 150 MVA, ili “tanki” sa 300 MVA. Znate i tehnologija napreduje, računarskim programima, monitoringom i ugradnjom takve opreme možemo dobiti mnogo više informacija i mogućnosti provere kvaliteta i rada.

Svakako treba pomenuti nekoliko značajnih projekata na kojima ćemo raditi iduće godine: posle nekoliko decenija najzad počinjemo gradnju trafostanice Beograd 20, izuzetno značajne za snabdevanje i sigurnost  u napajanju grada, zatim dalekovoda najvišeg napona od Niša, pored Leskovca i Vranja do granice sa Makedonijom, novih dalekovodnih veza sa Rumunijim I
i Mađarskom, kao i niza manjih objekata kojima jačamo mrežu i povećavamo sigurnost snabdevanja u Srbiji.
Sajt: Kao deo evropskih interkonekcija i posebno u Energetskoj zajednici EMS mora snažiti prenosni sistem. Čini se da imate geografski položaj kakav nijedna zemlja u Evropi nema, čak osam prekograničnih veza. Kakav je odraz tog položaja na poslovanje ?

Milanković: I u stručnoj i u široj javnosti nas vide kao  posrednika između proizvođača i potrošača električne energije u Srbiji, a u procesu reformi energetike kariku u stvaranju tržišnih odnosa. A od lokacija, što je stručni izraz za međunarodni promet, samo u ovoj godini naš prihod je povećan za 37 posto. Približava se u ukupnom iznosu vrednosti koju stvaramo u domaćem prenosu. Osvarili smo ove godine prihod od blizu 30 miliona evra, što nas svrstava među značajnije srpske izvoznike, ako bi ove usluge ubrajali u izvozni posao.

Ovaj prihod je koristan za državu, konkretno za sve tarifne kupce električne energije, jer na taj način snižavamo troškove, tj. tarife domaćim kupcima.

Nedavno smo, prvi put, organizovali godišnju aukciju prekograničnih kapaciteta i postigli nešto što ni sami nismo očekivali. Pored tradicionalnih pravaca razmene električne energije u regionu zaposlili smo i neke zapostavljene pravce. Ipak, aktuelna ekonomska kriza nas brine, ako se smanji proizvodnja u privredi susednih zemalja, pogotovo u metalurgiji, smanjiće se i potrošnja električne energije pa i nas udeo prenosa.

D.N.

EMS  Već u Evropi

Neizbežno je, za početak, krenuti od osnivanja Javnog preduzeća Elektromreža Srbije, kao naslednika Elektroistoka, ali i kao plod deregulacije elektroprivrede, bolje rečeno prilagodjavanja srpske elektroprivrede direktivama i propisima EU, ili tačnije rečeno svetskom procesu promena u elektroprivredi. Tim pre što je proces reorganizacije elektroprivrede u Srbiji kasnio bar desetak godina za drugim zemljama, a u kratkom razdoblju dobio znacajna priznanja najviših evropskih zvaničnika.

Milanković - Elektromreža Srbije jeste nastala kao plod funkcionalnog razdvajanja elektroprivrede, ali moram pomenuti da je elektroenergetski sistem Srbije po svim tehničkim detaljim, po svim elementima rada ranije bio sastavni deo velikog sistema zapadne Evrope. Zbog toga nije bilo teško ovo uraditi, pogotovo što smo imali puno poverenje partnera i iskustvo u zajednickom radu. Posebno moram istaći da smo u reorganizovanju i razdvajanju proizvodnje i prenosa odmakli dalje od nekih članica Evropske unije, što je konstatovano na nedavnom evropskom sastanku. Uložili smo veliki trud i napor i napravili značajan prodor, uz pomoć evropskih institucija i konsultanata, pa otuda pohvale i priznanja.
Mi smo dakle u punom smislu deo evropskog elektroenergetskog sistema u svim elementima. Važna smo karika u povezivanju severa i juga Evrope, takodje zapada i istoka, posebno zbog manjkova električne energije u južnim delovima. Otuda i ovaj dalekovod Niš-Skoplje, većim delom kao donacija, kao poverenje Evrope i priznaje da smo spremni i sposobni za tu ulogu. Uostalom to je posledica našeg geografskog položaja, sa 16 medjunarodnih interkonekcija, tj. veza koje imamo sa susedima na visokom naponu, mi smo, uz Nemačku, najznačajniji za celu Evropu.

Sajt - Ne paćajući se u politiku molimo da nam objasnite da li, kao operator sistema Srbije, upravljate i elektranama, odnosno prenosnim objektima na Kosovu.

Milanković - Kao deo evropskog elektroenergetskog sistema mi smo jedini ovlašćeni da upravljamo objektima na Kosovu, tačnije ono što je zahtev nekih političara da Srbija u Evropskoj uniji bude sa Kosovom mi već imamo. U svakodnevnom radu sistema mi "vidimo" granice prema Albaniji i Makedoniji, verovatno smo jedini srpski sistem u tom položaju.

Sajt - U domaćoj javnosti kao da je zaboravljena teza, inače dokazana, da je energetika, posebno elektroprivreda, inicijator i pokretač ukupnog razvoja, da gradnja novih objekata donosi poslove mnogim industrijskim i drugima firmama i njihov tehnoloski progres.

Milanković - U pravu ste, energetika je neka vrsta lokomotive ukupnog razvoja. Kao deo Evrope, kao deo evropskih sistema, moramo da pratimo sve procese i promene u širem smislu, a u elektroprivredi se moramo uklopiti u sve novitete ove delatnosti. A to znači sinergiju sa privredom i obrazovanjem. Sticajem okolnosti radio sam u proizvodnji elektroenergetske opreme, zatim u obrazovanju i evo u elektroprivredi pa mi je lakše da razumem spregu obrazovanja, privrede i energetike. Mi se ne možemo razvijati bez mladih, stručnih ljudi koje fakulteti obrazuju, bez vrhunske opreme, bez znanja zaposlenih. Ove godine obeležavamo pet decenija razvoja prenosa u Srbiji, bili smo pioniri u primeni sve viših napona, novih transformatora, nove opreme za dalekovode itd. Odlučili smo da stipendiramo pet mladih ljudi u pet univerzitetskih centara u Srbiji.

Sajt - Sledi, možda nezgodno, pitanje. Ako ste deo evropskog sistema u kakvim uslovima radite, imate li ambijent sličan drugim evropskim zemljama, jeste li zadovoljni cenama, tarifama, institucijama i propisima.

Milanković - Moje geslo je saradnjom do uspeha, smatram da za svaki uspeh mora postojati visok stepen saradnje. Elektromreža Srbije ima dobar položaj, prirodni je monopol i državno vlasništvo. Prihode ostvaruje od dve vrste usluga, jedna je tzv. unutrašnji prenos od elektrana do distribucija, a radićemo i za kvalifikovane kupce kad bude zainteresovanih, a druga tranzit, odnosno regionalni transport električne energije i šire.

Ove godine imamo nekoliko novih elemenata, Agencija za energetiku je propisala navi tarifni sistem...

Sajt - Izvinite što prekidamo jeste li zadovoljni tarifama

Milanković - Jesmo, tarife primenjujemo. Uostalom u tesnoj saradnji sa Agencijom su donete. Nastavljam, pre neki dan smo usvojili novo pravilo o radu sistema i sad smo u stanju da za par sati sprovedemo aukciju prekogranicnih kapacieteta, dok nam je ranije trebalo po nekoliko dana. Sad imamo apsolutno transparentan i otvoren sistem, uz odgovarajucu opremu i ljude.

Sajt - Da li su, po običaju, najveći problemi sa domaćim korisnicima vaših usluga.

Milanković - Da. Ali, pošto sam ranije bio u Upravnom odboru EPS-a razumem njihove probleme, posebno kod plaćanja usluga. Mogu se prevazići ti problemi, regulisati i reprogramirati dugovi i dalje poslovati u čistim odnosima. Saradnja o kojoj sam govorio sa rukovodstvom EPS-a vrlo je korisna i poželjna.

Sajt - Za vas je vredno, a za energetiku Srbije porazno, da ste jedina kompanija koja investira, gradi nove objekte, razvija se i modernizuje.

Milanković - Ponosimo se onim što uspevamo, mada je udeo investicija od oko 100 miliona dolara u ovom momentu, veoma visok s obzirom na obrt koji imamo. Gradimo mnogo, ali je u prethodnom, dugom periodu izostalo ulaganje. Koristimo i pomoć Evrope svesni da moramo imati evropske karakteristike, pouzdanost, gubitke u prenosu i sve ostalo kao deo evropskog sistema. Povezani smo sa evropskim sistemom u nivou mikro sekunde pa moramo imati isti nivo rada, opreme i sposobnosti.

Sajt - Zapala vam i uloga neke vrste prosvetitelja  u uvodjenju tržišta električne energije.

Milanković - Jeste, deo našeg posla je i tržište. Znate u direktnom smo kontaktu sa dvadesetak trgovaca električnom energijom, registrovanih u Srbiji, i nema nam druge nego da osposobljavamo ljude, pravimo institucije i zajedno sa EPS-om menjamo shvatanja o električnoj energiji.

D.N.

---

Intervju

SLAVCO NEYKOV: INVESTICIJE KLJUČNI CILJ

Sastanak Radne grupe za gasnu infrastrukturu i regulaciju Energetske zajednice u Beogradu održan 3. aprila, iskoristili smo za kraći razgovor sa gospodinom Slavcom Neykovim, direktorom Sekretarijata energetske zajednice. Skup je razmatrao više aktuelnih pitanja funkcionisanja i unapređenja Energetske zajednice među kojima su prioritetni programi u sektoru gasa i naredni koraci u procesu primene postignutog sporazuma, zatim izveštaj o unapređenju tržišta gasa u Zajednici, dovršetak studije o gasifikaciji i mogućnostima skladištenja gasa i jos nekoliko tekućih informacija.

Za članove Energetske zajednice, a to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša jugoslovenska republika Makedonija, Crna Gora, Srbija i UNMIK, pripremili ste izveštaj o projektima gasifikacije i stepenu harmonizacije propisa. Koliko ste zadovoljni dosadašnjim aktivnostima?

Neykov: U Beogradu danas razmatramo listu projekata gasifikacije u Energetskoj zajednici, zapravo imamo dve liste. Na prvoj su napredniji projekti, oni koji su obezbedili i finansiranje, dok su na drugom početni projekt, ideje i inicijative. Izvolite obe liste, a na našem sajtu možete naći sličan izveštaj za elektroprivredu. Razlika između ove dve oblasti je velika: za elektroprivredu imamo spremljeno 120 projekata, a za sektor gasa 30 projekata. Za nas su investicije ključni cilj, a pri tome posebnu važnost pridajemo regionalnim projektima. Razumljivo je da i neki nacionalni projekti imaju regionalni značaj, kao ilustraciju mogu vam navesti velika podzemna skladišta gasa ili nuklearnu elektranu Belane u Bugarskoj. Prvi blok NE Belane imaće snagu od 1000MW a koliko blokova će se graditi nema ograničenja, pa je očigledno da ima regionalni značaj.

Kada je reč o aktivnostima Energetske zajednice mora se konstatovati da smo startovali sa ogromnim razlikama u pojedinim zemljama i postigli značajan napredak. Počev od tržišta gasa, koje u nekim zemljama praktično ne postoji, a u drugim je u početnim aktivnostima, do institucionalnih rešenja i propisa. Harmonizacija Zajednice sa direktivama i legislativom Evropske unije brzo napreduje, mada iziskuje vreme i veliki rad. Posebno podvlačim veoma izraženu zajedničku želju i podršku na političkom nivou, naročito u legislativi, koju imamo u svim zemljama Zajednice. U svim zemljama možete konstatovati da su završile ili su pred završetkom institucionalnog dela posla, a pravo je čudo kojom brzinom je sve urađeno. Sve zemlje su već regulisale sektor gasa, uz mali izuzetak Bosne i Hercegovine.

Ističem da i u tom regulatornom poslu insistiramo na regionalnom aspektu. Evo pogledajte da su sve zemlje pre dve godine bile u crvenom, dakle bez propisa o recimo prekograničnom prometu, a danas su sve donele odgovarajuće zakone. Svi delimo iste ciljeve, ali su nam izazovi različiti, čak drasticno različiti. Stvarnost je takva i upravo zato nastojimo da ujednačimo i harmonizujemo region a potom i sa EU.

Nedavno su u gasnom sektoru potpisani međudržavni ugovori o gradnji Južnog toka Rusije sa Bugarskom, Srbijom i Mađarskom. Koliko će to uticati na stanje u Energetskoj zajednici, a koliko je mogućnost povezivanja sa evrospkim gasnim mrežama.?

Neykov : Teško pitanje priznajem. Pomenuo bih da sve zemlje članice Energetske zajednice imaju samo po jednu cev za snabdevanje gasom, zavise od jedne slavine, što nije dobro. Južni tok i projekt NABUKO to menjaju i poboljsavaju stanje.

Izvinite zar NABUKO nije mrtav projekat?

Neykov : Nije. Bar još nije. Za Južni tok ima mnogo nepoznanica, nesigurnosti da bi se moglo govoriti argumentima. Koristim priliku boravka u Beogradu da čujem mišljenje srpskih kolega o tome. Verovatno znate da planiramo gradnju prstena gasovoda u regionu pa ćemo proučiti mogućnost uključivanja u Južni tok, ali nam mnoge stvari moraju biti jasnije i poznate. U regionu su uglavnom mali potrošaci gasa i mala tržišta.

Pa zar Južni tok nije šansa za ubrzani razvoj?

 

Neykov: To svakako.