Odobrena metodologija koju su zajedno razvili Gazprom Marketing&Trading i InfiniteEarth, a u vezi smanjenjem emisije ugljenika koja nastaje usled krčenja šuma i degradiranja zemljišta. Ovo je prvi put da je ovakva metodologija odobrena i ova metodologija će se smatrati revolucionarnom kada je u pitanju konverzija šuma i smanjenje negativnih uticaja klimatskih promena.( materijal na enegleskom možete pogledatu u prilogu ) GAZPROM MARKETING & TRADING AND INFINITEEARTH ANNOUNCE THE APPROVAL OF WORLD’S FIRST REDD METHODOLOGY UNDER THE VOLUNTARY CARBON STANDARD PROGRAMME
NIS se odmah suprotstavio gradnji nove rafinerije nafte u Smederevu i u tome dobio podršku srpskog ministra energetike Petra Škundrića
Oko gradnje rafinerije nafte u Smederevu, dugo su se vodile razne polemike, ali sada, kada se video izlaz iz tih teškoća, reklo bi se javljaju se nove prepreke, u vidu interesa ruskog Gaspromnjefta, sada većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije. Iskreno rečeno poznavaoci prilika u ovoj oblasti energetike očekivali su ovakvu reakciju novog većinskog vlasnika NIS-a i ona je usledila praktično već sutradan po objavljivanju rezultata referenduma koji se odnosio na mogućnost gradnje rafinerije u Smederevu i pozitivnog razvoja događaja za američko-holandski konzorcijum - u pravcu gradnje nove rafinerije nafte u Smederevu.
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije Petar Škundrić, bio je jedan od glavnih zagovornika prodaje većinskog dela NIS-a ruskom partneru, ali mora se reći da je javnost u Srbiji ipak bila zatečena njegovim najnovijim izjavama koje ne idu u prilog gradnje nove rafinerije i izražavaju podršku NIS-u. On je rekao da, čak i ukoliko poslanici u Skupštini opštine Smederevo budu odobrili izgradnju nove rafinerije nafte u ovom gradu na Dunavu, ovo postrojenje ne može da počne da se gradi pre nego što bude završena modernizacija rafinerije Naftne industrije Srbije u Pančevu, odnosno ne pre kraja 2012. godine!
„To je deo međudržavnog naftno-gasnog sporazuma potpisanog sa Rusijom koji ima snagu zakona i koji mi moramo poštovati. To je već predočeno američko-holandskom konzorcijumu Comico oil koji hoće da gradi rafineriju u Smederevu. Nema osnova da ona bude izgrađena jer, u Srbiji postoje viškovi ovih kapaciteta“, rekao je Škundrić.
On je izrazio i skeptičnost da rafinerija tog obima može da se sagradi sa 250 miliona dolara, pogotovo ako se zna da je samo za modernizaciju NIS-a potrebno blizu 500 miliona evra, što je znatno više.
„To su male pare za tako ozbiljnu investiciju. Comico oil će dobiti energetsku dozvolu koju je već zatražio od Ministarstva energetike, tek pošto se steknu svi uslovi neophodni za izgradnju postrojenja“, rekao je Škundrić.
Iz ovih i drugih izjava srpskog ministra energetike, može se uočiti podrška NIS-u, ali je izvesno da i zagovornici gradnje nove rafinerije nafte u Smederevu imaju takođe podršku nekih drugih članova Vlade Srbije i da će oni ubrzano raditi na započinjanju ovog gradnje.
T.E.
EPS izvezao više od milijardu kilovat-sati električne energije, ali je time samo ublažena nelikvidnost
Od početka godine do kraja jula JP Elektroprivreda Srbije je prodala na slobodnom tržištu više od milijardu kilovat-sati po prosečnoj ceni od oko 4,2 evrocenta/kWh. Električnu energiju je, posle sprovedenih tendera, kupilo 20 kompanija (od ukupno 43) koje su u Srbiji registrovane za trgovinu električnom energijom. Prodaju na slobodnom tržištu, uz obezbeđivanje dovoljno električne energije za sve domaće kupce u Srbiji, omogućili su višemesečna dobra hidrologija i dobro planiranje remonta proizvodnih kapaciteta. EPS-u je pogodovala i činjenica da u regionu nije bilo dovoljno električne energije i da je postojala značajna tražnja za ovom robom. Prihod od prodaje struje na slobodnom tržištu je dostigao 42 miliona evra.
Ovo je na poslednjem sastanku direktora elektrana i rudnika EPS-a, napomenuo Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS-a. Dostignuta prosečna cena na tržištu se, kako smatraju u EPS-u, u datim okolnostima, može smatrati sasvim solidnom.
„Svaki kilovat- sat izvezene električne energije je naplaćen, za razliku od električne energije koju prodajemo u Srbiji, gde je stepen naplate oko 90 odsto. Potraživanja EPS-a za isporučenu električnu energiju dostižu oko 700 miliona evra, pa je izuzetno velika nelikvidnost samo ublažena prihodom od prodaje na slobodnom tržištu. Prihod od izvoza nikako ne može u potpunosti da zameni manjak novca koji imamo zbog neplaćanja struje u Srbiji. Finansijska situacija u EPS-u, bila bi prilično nezavidna, da nije bilo izvoza električne energije. Nelikvidnost EPS-a ugrožava i izmirivanje obaveza prema izvođačima radova, isporučiocima roba i usluga koje su u funkciji priprema elektroenergetskog sistema Srbije za sledeću zimu. U ovom trenutku EPS im je dužan oko 100 miliona evra“, rekao je Manasijević.
T.E.
Okrugli sto: „Uloga energetike u razvoju privrede Srbije“
Ulaganja u energetiku najkorisnija
Ulaganje u energetski sistem bilo bi najrentabilnije jer bi se u najkraćem roku mogli ostvariti efekti sa pozitivnim uticajem na privredu
Da ima dovoljno sredstava racionalno bi bilo da Srbija danas, na visoku nezaposlenost, pokrene klasičnu industriju sa novim tehnologijama, jer nijedna klasična industrija nije napuštena. Ali, tih para nema. Zato je energetika delatnost gde bi ulaganja bila najkorisnija. Sačuvan je integritet elektroenergetskog sistema, uprkos tome što za 26 godina nije napravljena nijedna elektrana. Ulaganje u taj sistem bilo bi najrentabilnije jer bi se u najkraćem roku mogli ostvariti efekti, koji imaju pozitivan uticaj na celu privredu Srbije. Ovo je u uvodnom izlaganju napomenuo dr Blagoje Babić, saradnik lista „Geopolitika“, u čijoj organizaciji je 1. jula ove godine u Medija centru u Beogradu održan okrugli sto na temu „Uloga energetike u razvoju privrede Srbije“.
– Energetika je preduslov da Srbija krene u ponovnu industrijalizaciju i grana privrede koja je, ipak, najmanje stradala materijalno i kadrovski, mada je i tu izgubljen značajan deo kadra. Ovaj sistem Srbija mora da čuva jednostavno zbog toga da bi opstala. Pošto nužno predstoji izgradnja novih elektrana, energetika može da ima i to „njudilovsko dejstvo“ i na taj način utiče na podsticanje građevinarstva mašinske, elektroindustrije i druge industrije. U svim zemljama u bližem i daljem susedstvu stvaraju se strategije za modernizaciju energetskog sistema i Srbija u tom procesu ne sme da zaostaje i ne sme da dođe do iseljavanja energetskog kadra – rekao je dr Babić.
Dr Aca Mrković, predsednik Upravnog odbora EPS-a, naglasio je da jedino pored velikih sistem mogu da postoje srednja i mala preduzeća. Poslednjih godina se učinilo da je rešenje u privatizaciji, a sada se ide u drugu krajnost da država treba da vodi ekonomiju. Između te dve krajnosti rešenje je, kako kaže, u sredini, a između tih krajnosti je znanje kao najveći problem i ono je jedino ograničeno. Neke naše veće energetske firme, koje su privatizovane, kako je rekao Marković, nisu pokazale vitalnost zato što su privatne i baš imaju probleme, jer je i tu potrebno znanje i kako firma raste tako mora da raste i znanje.
EPS pokretač razvoja srpske privrede
Privatno vlasništvo nije garancija uspeha
– Definitivno isključivo vlasništvo nije jedini način da se uspešno upravlja privredom, odnosno preduzećima. Inženjeri, znanje i tehnologija mnogo znače. Imamo i pozitivan primer. Bio je veliki rizik uključiti „Pupin automatiku“ za pravljenje automatizacije za vođenje bloka u „Kolubari“ pa posle u Obrenovcu. To više nije rizik, zato što oni znaju to da rade i to je znak da naša privreda može da uđe u mnoge poslove na elektroenergetskim objektima čija izgradnja predstoji. Kada je reč o obnovljivim izvorima energije pravna regulativa nije više prepreka, jer su donete odgovarajuće odluke. EPS planira da u narednih nekoliko godina uloži oko devet milijardi evra. Ove godine planirali smo da uložimo u rekonstrukcije 64 milijarde dinara, od čega bi veliki deo bio namenjen našoj privredi, ali s tim da se ispoštuje dogovoreno povećanje cena električne energije. Ali, to se nije desilo i remonti će morati da se redukuju, a to će se odraziti na sigurnost sistema i firme koje s nama sarađuju – rekao je Marković.
Boško Buha, direktor Direkcije EPS-a za proizvodnju energije, napomenuo je ovom prilikom, da, ako bi dvadesetak strateških firmi u Srbiji nekim slučajem štrajkovalo, EPS bi imao veliki problem, jer su se one za tri-četiri decenije toliko uključile u elektroprivredni sistem, da jednostavno neki poslovi bez njih ne bi mogli da se rade.
– Naša privreda, inače, vrlo teško dobija poslove u elektroprivredi u konkurenciji sa stranim firmama, ali se tu stvari sada menjaju. Mnogi nisu verovali šta sve naši ljudi i firme mogu urade. Zbog toga što u Srbiji nije napravljen odgovarajući ambijent poslovanja, u sopstvenoj državi postajemo sluge nekim stranim kompanijama. Sada smo i mi razvili neke proizvode, koje inače razvijaju kompanije od ugleda, poput „Simensa“, „Alstoma“... Na primer, „Pupin“ je sa inženjerima EPS-a razvio kompletan sistem upravljanja na termoblokovima od 300 megavata. Isto se odnosi i na elektrofiltere, koje su naši stručnjaci razvili sa „Energoprojektom“ i Elektrotehničkim fakultetom i sada možemo da kažemo da imamo domaći filter, koji za blok od 300 megavata košta sedam do osam miliona evra. Znači, te pare jednostavno sada mogu da ostanu u ovoj državi. U narednom periodu investiraćemo oko devet milijardi evra i treba se spremiti da u tim projektima učestvuje što više domaćih preduzeća. Mislim da će najbolja vežba u tom pogledu biti revitalizacija bloka od 350 megavata u Kostolcu, koji je dobio konzorcijum domaćih firmi, sa „Energoprojektom“ na čelu i tu će se videti i mogućnosti te privrede i Elektroprivrede da ih uposli. ČEZ, na primer, masovno češku privredu uključuje u sve svoje projekte. Zaista je neophodno da i Srbija stvori odgovarajući ambijent poslovanja, pre svega prilagođavanjem Zakona o javnim nabavkama, kako bi naša privreda dobila mnoge poslove, koje je ranije izgubila. Rekonstrukcija u Kostolcu bi trebalo da bude prekretnica u tom pogledu – rekao je Buha.
Dr Božo Drašković iz Ekonomskog instituta u Beogradu rekao je da danas imamo klasičan slučaj deindustrijalizacije i da se svuda po Srbiji mogu videti groblja od bivših industrijskih postrojenja.
– Učešće industrije u BDP (bruto društvenom proizvodu) od 1989. godine je opalo sa 48 na 29 odsto 2000. godine, a od 2000. umesto da dođe do kakvog-takvog preokreta, jer je zemlja ranije bila pod sankcija i trpela gubitke zbog eksternih uticaja, dolazi do daljeg pada na 20 odsto. To je, svakako, katastrofalno stanje. Dakle, proces deindustrijalizacije mora da se zaustavi. Greška ekonomske politike je u razvojnom aspektu, a dobrim delom i energetika je pogrešna koncepcija jedne trijade: liberalizacija, deregulacija i privatizacija. Sve tri su se u svojoj suštini i u kombinaciji u svim zemljama u tranziciji pokazale neuspešnim. Kako naći tu sredinu? Apsolutno nije spas u državnom intervencionizmu, ali svakako nije spas ni u odustajanju od razumnog uticaja države – rekao je dr Drašković.
On, dalje, napominje da bi, kada je reč o strategiji razvoja energetike, trebalo da se održi pozicija države i da ona u vlasništvu mora da učestvuje 51 odsto. – Na stabilnost jedne ekonomije, svakako, najviše utiču energetika i industrija, pa onda ide niz drugih faktora. Kurs valute se ne može braniti ako nema priliva prihoda iz inostranstva. Može se braniti zaduživanjima i novim prodajama domaćih kapaciteta; ako se, na primer, prodaju telekomunikacije. Onda ćemo buduće prihode kao profit potrošiti sada, a te pare će se za šest-sedam godina dobiti kroz profit. Znači, prodaćemo buduće prihode da bismo ih potrošili sada! To sigurno nije dobro rešenje – kaže dr Drašković.
Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, rekao je da, ako se osvrnemo na poslednjih desetak godina, restrukturisanje elektroprivrede je na dobrom putu, jer je ona prvo postavila svoju organizaciju vertikalno, što onemogućava da kroz privatizaciju bude pocepana i prodata kroz pojedine segmente. Iskustva susednih zemalja daju sasvim dobre primere da privatizacija tog sektora nije dala dobre rezultate i jasno se pokazalo da većinski paket akcija treba da ostane u rukama države.Dokapitalizacija – pravo rešenje
– Nama je sada potrebna dokapitalizacija, odnosno sredstva za razvoj i ovo što se sada radi smatramo da je zasnovano na tim principima. To bi trebalo, svakako, da utiče i na pokretanje domaće privrede, koja je u ovom periodu bila zapostavljena. Prethodnih godina dobijali smo dosta donacija, a tada donatori obično diktiraju neke svoje uslove. I povoljni inostrani krediti su na sličan način bili uslovljavani. Sada smo u periodu kada mnogo više možemo da se oslonimo sami na sebe. Smatram da smo na dobrom putu i da PKS pomaže da se stvori povoljan ambijent u tom pogledu između vlade i privrede i da se na taj način iniciraju neke izmene postojećih i donošenje novih zakona. Konzorcijum koji je nedavno oformljen i čiji je prvi promoter bila PKS, sada dobija sve više poslova u elektroprivredi. Nadamo se da će tim primerom krenuti i druga preduzeća. To će stvarati i značajne mogućnosti za nastup naše privrede i van zemlje – rekao je Petrović.
– Zahvalni smo EPS-u što je pred srpsku privredu postavio visoke zahteve i standarde i od nas tražio kvalitet, koji je u svakom trenutku ekvivalentan onom koji se realizuje u svetu – rekao je Mladen Simović, direktor „Energoprojekt Entela“ i predsednik konzorcijuma firmi srpske elektromašinogradnje. – To nam je dalo mogućnost da radimo u zemlji, ali i u svetu, sa referencama, koje stičemo ovde. Elektroprivreda je motor razvoja i centar okupljanja srpske privrede. Mi ne proizvodimo sve u Srbiji i ne treba da proizvodimo, ali je ogromna razlika u tome da li mi imamo u Srbiji proces i znanje, a kupujemo nedostajuću opremu ili kažemo da nemamo ništa i da ćemo sve i proces i tehnologiju i znanje dovesti spolja i onda ćemo ostati bez ičega. I bez angažovanja naše radne snage i bez mogućnosti razvoja. Ako držimo cenu električne energije (izuzimajući socijalnu kategoriju) na nivou da ona ne obezbeđuje razvoj i investicije, pa možda čak ni ne pokriva amortizaciju, onda se postavlja pitanje hoćemo li tako da devastiramo ceo sistem.
D. Obradović (list „kWh“)
„Socijalna mudrovanja“ kočnica privrednog razvoja
Sada bi već slobodno može da se kaže da je to oko cena struje, socijale i ostalog u vezi s tim, uveliko zašlo u zonu besmisla i, što je najgore, sada već jasno može da se uoče velike razmere štete po celokupnu srpsku privredu i društvenu zajednicu. A da ovo nije samo neka prazna konstatacija, pokušaćemo da je potkrepimo i nizom činjenica.
Minulog meseca na dva okrugla stola i još nekoliko okupljanja energetičara, najviši autoriteti i poslenici ove struke, bez izuzetka, nedvosmisleno su ocenili da je neshvatljiva upornost nadležnih u Srbiji u održavanju depresiranih odnosno neekonomskih cena električne energije višestruko štetan čin u krajnjem ishodu ponajviše za državu Srbiju. Jer, na taj način (uz izuzimanje zaštitne cene za socijalno ugrožene) nije moguće obezbediti, ni investicije ni razvoj ni amortizaciju, pa ni remonte u valjanoj meri. Iz toga proističe i činjenica da nema ni privrednog zamaha, koji u ovom trenutku, kako su na jednom od okruglih stolova složili stručnjaci, može značajno da pokrene samo elektroprivreda, nema novih radnih mesta, nema novih budžetskih prihoda, pa samim tim ni povratnog dejstva - poboljšavanja socijalnog položaja određene kategorije građana. Dakle, ovo je sasvim jasan lanac štetnih dejstava.
Ta „socijalna komponenta“ u sadašnjoj ceni struje, svima je već odavno jasno, produkat je tih stalnih nesrećnih populističko-demagoških udvaranja aktuelnih vlasti narodu. Tako smo i dogurali do najjevtinijeg kilovat-časa u jugoistočnoj Evropi. Ovako regulisana cena struje, znači, sama po sebi već predstavlja deo socijale, koja je potpuno nediferencirano opredeljena za povlašćeni status svih kupaca električne energije, uključujući čak i one sa najdebljim tajkunskim novčanicima, među kojima je puno i onih koji zimi strujom greju staze u vrtovima, ne bi li ih momentalno oslobodili snega i leda i načinili uvek prohodnim?! Kod nas sada, dakle, svi pa i oni imaju povlašćeni status!
Postoji tu još jedan nonsens. Tom cenom kljukamo debele guske, što će reći neke prebogate inostrane kompanije, koje rade u našem ataru. One svojim inače visokim mesečnim profitima dodaju još po nekoliko miliona evra koje zarade na našoj prejevtinoj struji, u odnosu na cenu koju plaćaju u nekoj drugoj zemlji. Vele, tako im je obećano, pa valjda taj što im je obećao sada i „zakiva“ ovu nesrećnu cenu struje čime i dalje goji debele guske. Dakle, da budemo jasniji, ni jedan od uglednih ljudi energetske struke, na gore spomenutim skupovima, nije pokazao ni trunku razumevanja za ovakvu cenovnu politiku. Ali, isto tako niko se od njih nije usprotivio potrebi da se socijalno ugrožene kategorije građana po ovom pitanju zbrinu na najbolji mogući način.
Zaštitne cene za socijalno ugrožene građane i u drugim zemljama u tranziciji su prethodile uvođenju ekonomskih cena struje. Prvo su zaštitili siromašne, pa onda ostalima propisali realne cene struje. Međutim, šta se kod nas događa? Vladin resor najnadležniji za utvrđivanje tih socijalnih kriterijuma, nalazi se u stanju višegodišnjeg mudrovanja, iako su od recimo Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS-a) i još nekih drugih učesnika u tom poslu, već odavno pribavili razna mišljenja i tumačenja i poodavno na „tacni“ dobili kakve se pogodnosti daju socijalno ugroženim građanima u našem bližem i daljem okruženju, kao i procenu šta bi bilo najcelishodnije primeniti u našem slučaju. Na okruglom stolu na tu temu koji je ovih dana održan u organizaciji „Balkan magazina“, rečeno je da je rok za usvajanje zakona o zaštiti potrošača bio kraj 2009. godine. Trenutno u vezi s tim još nema ni odgovarajućeg predloga iz Vlade, a usvajanje u Skupštini se najavljuje za kraj ove godine!
Predstavnica Ministarstva za rad i socijalnu politiku ispravila je neke prethodnike na ovom skupu i otklonila „krupnu“ pravnu nedoumicu da ovde nije reč ni o kakvoj socijalnoj karti, već o pojmu kriterijuma za ugroženog potrošača. Ako je ova stvar još u fazi pravno-pojmovnog nadmudrivanja, onda mora da se ukaže na nedopustivo inertno ponašanje nadležnog resora i da bi to pitanje hitno trebalo da se iznese koliko na prvoj narednoj sednici Vlade Srbije. Jer, jasno je da ovaj posao mora da prethodi uvođenju realnih cena struje i njegovim okončanjem otklanja se i poslednja zvanična prepreka za taj čin, koji veoma ozbiljno utiče na konačno hvatanje zamaha znatnog dela Srpske privrede, koje upravo treba da pokrene za sada jedino opipljiv zamajac - elektroprivreda. Čini se, dakle, velika šteta.
Nisu potrebna nikakva dalja nadmudrivanja, jer, po navodima naših stručnjaka i praksi u okruženju, bolje je doneti odmah bilo kakve kriterijume za ugroženog potrošača, da zbog toga elektroprivreda, kako je izneto na pomenutom okruglom stolu, ne gubi prihod od oko 400 miliona evra godišnje u odnosu na već usaglašenu „punu“ cenu. S ovim parama mnogo šta u srpskoj privredi, pa samim tim i punijim budžetom i socijalom, može da se reši!
U punoj meri mora se uvažiti i činjenica da je predstojeća tržišna utakmica isuviše ozbiljna stvar i EPS za nju pod hitno mora da se pripremi, jer mnogi jaki igrači van regiona i te kako pripremaju tim za naš teren. Zato se zaista ne mogu više tolerisati kojekakva administrativno-birokratska mudrovanja i svi oblici zaštite potrošača, moraju brzo da izađu iz energetskog sektora, a socijalna politika mora da napusti cenu struje. Ta priča mora definitivno da se okonča, što pre - to bolje.
Dragan Obradović (list „kWh“)
Tender za izbor strateškog partnera za gradnju HE na gornjoj Drini do polovine avgusta
Tender za izbor strateškog partnera Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) za izgradnju „Hidroenergetskog sistema gornja Drina“ biće raspisan do polovine avgusta, izjavio je Slobodan Puhalac, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske. Hidroenergetski projekat procijenjene investicione vrijednosti od 423 miliona evra, za koji je Vlada Republike Srpske 22. jula utvrdila uslove za izbor strateškog partnera podrazumeva izgradnju četiri hidroelektrane na
gornjem slivu Drine ukupne instalisane snage od 238 MW.
Reč je o gradnji HE Buk Bijela okvirne instalisane snage od 114,6 MW, HE Foča od 51,7 MW, HE Paunci od 36,6 MW i HE Sutjeska od 35 MW. Ukupna godišnja proizvodnja električne energije u tim elektranama iznosila bi oko 800 miliona kilovat‐časova, što čini 15 odsto ukupne postojeće godišnje proizvodnje električne energije u Republici Srpskoj.
Najveći interes za izgradnju novih elektrana na gornjem slivu Drine prethodnih meseci iskazale su nemačka kompanija RWE i ruska kompanija “Inter Rao”. Ove kompanije praktično već najmanje dve godine ispoljavaju otvoreno interesovanje i prikupljaju potrebne podatke za donošenje odluka o učešću u gradnjih ovih hidroelektrana.
Nadležna komisija Vlade Republike Srpske, kako je zvanično objavljeno, prema utvrđenim uslovima, pregovaraće samo s kompanijama koje su ostvarile godišnji prihod od najmanje pet milijardi evra, imaju kapital od tri milijarde evra i konsoliodvani profit od minimalno 400 miliona evra, u posljednje tri godine. Budući ponuđač, takođe, mora imati u vlasništvu elektroenergetske objekte instalisane snage veće od 2.000 MW, od čega najmanje polovinu u hidroelektranama.
Željko Ratković, direktor Direkcije za investicije u ERS izjavio je da je projekat „Gornja Drina“ izuzetno značajan za to preduzeće i RS, navodeći da se, u pripremi projektne dokumentacije, Koja se radi zajedno sa EPS-om, najdalje otišlo kod
hidroelektrana Buk Bijela i Foča.
„Srbija ostaje partner Republici Srpskoj u gradnji hidroelektrana na gornjoj Drini, a osnova su dosadašnji potpisani dokumenti između dve energetske kompanije i poodmakli radovi na idejnim projektima“, potvrđeno je u Elektroprivredi Srbije posle najave Slobodana Puhalca, ministra energetike RS, o raspisivanju tendera za strateškog partnera. I u Ministarstvu energetike u Vladi Srbije kažu da u RS niko ne spori učešće EPS u gradnji HE na Gornjoj Drini, ali da strateškog partnera bira RS. Predviđeno je da kompanije u pretkvalifikacionoj fazi dostave pisma zainteresovanosti, pa kasnije će oni koji ispunjavaju uslove biti pozvani na pregovore s Komisijom za izbor strateškog partnera. Puhalac je beogradskim Večernjim novostima izjavio da očekuje da će se javiti ozbiljne elektroenergetske kompanije.
Posle izbora strateškog partnera osnovaće se koncesiono preduzeće, čiji će većinski vlasnik biti izabrana kompanija, a manjinski partneri Elektroprivreda Srbije i Elektroprivreda Republike Srpske (EPS i ERS).
Poznavaoci energetskih prilika najveće šanse daju njemačkom RWE i ruskom "Inter Rao". Zanimljivo je i što je u novembru prošle godine EPS potpisao memoradnum sa nemačkim RWE o gradnji hidrokapaciteta vrednih čak pet milijardi evra, a među njima su i hidroelektrane na gornjoj Drini.
„Šteta je što je Crna Gora izašla iz projekta Gornje Drine i zbog toga se snaga HE Buk Bijela morala smanjiti sa 450 na nepunih 115 megavata, a godišnja proizvodnja velike Buk Bijele iznosila bi oko 1,15 milijardi kWh električne energije. Sada je proizvodnja "niske Buk Bijele" svedena na svega 370 miliona kilovat-sati električne energije godišnje“, rekao je dr Dejan Divac, direktor Zavoda za brane i hidroenergetiku Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" iz Beograda.
T.E
.
Procenjuje se da u BiH leži oko 50 milionatona nafte
"U četiri naftna polja, tuzlanskom, loparskom, šamačkom i oraškom, procjenjuje se da postoji oko 50 miliona tona nafte", rekao je profesor geologije na Rudarskom fakultetu u Prijedoru Ranko Cvijić. On je rekao da se u loparskom polju, na površini od 21 kilometra, nalazi oko 11 miliona tona nafte. "Prema procenama, tuzlansko polje koje obuhvaća površinu od 25,5 kilometara ima 14 miliona tona nafte, šamačko na 22 kilometra ima 35 miliona tona, dok oraško polje na površini od 37 kilometara ima 15 miliona tona nafte", rekao je Cvijić. Dodao je da su u zapadnom delu BiH istraživanja na naftnim nalazištima počela devedesetih godina, a da su prekinuta zbog rata. Iako, ističe Cvijić, posljednjih godina ova istraživanja nisu nastavljena, veruje se da je i južna Hercegovina bogata naftom. "Nastavak istraživanja na naftnim nalazištima bilo bi veoma važno za Republiku Srpsku i BiH", rekao je Cvijić za Glas Srpske.
Odavno nije tajna da u Bosni i Hercegovini, tačnije njenom sjevernom delu, u Republici Srpskoj, postoje ležišta nafte, ali su najnovijom odlukom "Zarubežnjefta", da uđe o posao istraživanja naftnih ležišta, stvorene i ekonomske pretpostavke da se nafta počne vaditi iz nalazišta.
Procjenjuje se da u sjevernom delu BiH ima oko 50 miliona tona rezervi nafte i to na području tuzlanskog bazena i Posavine, tačnije na potezu od Broda, preko Brčkog, Bijeljine i Zvornika, do Tuzle, na površini od oko 12.000 kvadratnih kilometara.
Stručnjaci ističu da je to dovoljno za ekspoloataciju za idućih stotinu godina, pišu Novosti.
Inženjer-geolog u Rafineriji nafte u Brodu Rada Čerek kaže da se za to da u Bosni ima nafte, zna još od vremena Marije Terezije kada je vršena eksploatacija od 300 litara nafte na dan.
- Rub Panonskog bazena koji zahvata i sjeverni dio BiH je najveće nalazište nafte u Evropi. Nafte ima, i to su pokazala i istraživanja koja su počela sedamdesetih godina prošlog vijeka takođe u vrijeme tadašnje velike ekonomske krize, a koja su završena 1991. godine. Samo je bilo pitanje kada će se stvoriti uslovi da ležišta postanu rentabilna, kaže Čerekova.
Kompanija "Zarubežnjeft" je objavila da će u istraživački posao oko nalazišta nafte u RS uložiti oko 150 miliona dolara, te da će do kraja ove godine završiti prva istraživanja, da bi do 2021. godine ta nalazišta davala oko milion tona sirove nafte godišnje.
- Ne mogu se na osnovu dve-tri bušotine izvoditi takvi zaključci. Sjeverna Bosna je za razliku od Hercegovine veoma dobro istražena. Pa, samo na području Požarnica kod Tuzle imate 22 bušotine, kaže Čerekova.
T.E.
Pobrkani pojmovi i još što šta
Veoma je karakteristično obrazloženje evropske regulative kojim se svim zemljama EU, pa i članicama Energetske zajednice među kojima je i Srbija, nalaze da rešavaju uvođenje socijalne tarife za siromašne da ne bi ometali uvođenje tržišta električne energije?! Kako još nema ni definicije “energetski ugroženog potrošača” svaka zemlja je na svoj način rešavala polazne stavke tog postupka: kako utvrditi koji su to ugoroženi potrošači i kako im pomagati, Mere zaštite su raznolike, a mnoge zemlje su se žestoko opekle. U Velikoj Britaniji su, na primer, odlučili da svakom domaćinstvu iz budžeta nadoknađuju novac ukoliko fakture za električnu energiju premašuju deset posto mešečnog prihoda. Kad je električna energija poskupela, a broj domaćinstava sa tim narastao budžet nije izdržao pa je to pravo ukinuto. Ispostavilo se da su rasipnici dobijali novac iz budžeta, jer je definisan prag siromaštva, ali ne i nivo potrošnje.
U drugim zemljama je iskorišćeno ovo iskustvo pa su utvrdili nivo potrošnje za koji se primenjuju socijalna tarifa i daje državna pomoć. Prag je 50 kWh mesečno?! Opet je došlo do zbrke pojmova i sudara dva principa. Po jednom (o kom je bilo reči u ovom listu) snabdevanje električnom energijom polako prerasta u kategoriju ljudskih prava, jer je savremena civilizacija nezamisliva bez električne energije. Uzgred, nedavna zbivanja u bivšoj Jugoslaviji pokazala su da se može živeti i bez električne energije godinama. Po drugom, međutim, otvaranjem tržišta električne energije prestaje potreba postojanja tarifnih sistema, cene se ugovaraju u tržišnim uslovima. Neke zemlje su otvorile mogućnost izbora: tarifiranje ili ugovaranje. Kod svih, ipak, zadržan osnovni princip – socijala je briga države.
Srbija je opet izuzetak. Iako se decenijama raspravlja o uvođenju socijalne karte, utvrđivanju praga siromaštva i merama zaštite kod električne energije EPS snosi teret pomoći socijalnim kategorijama. Umanjuju se računi za 30 posto po spisku koji prave opštine.Korisnicima socijalne zaštite prag potrošnje je 450 kWh mesečno, ostalim ugroženima 350 kWh ?! Može se reći da je evropskim zemljama lako da propišu 50 kWh, kad je prosečna potrošnja domaćinstava 200 kWh mesečno (drastično je smanjena promenom energenata za grejanje, kuvanje i uopšte terimčke potrebe i nabavkom energetski efikasnih aparata i uređaja). U Srbiji domaćinstva troše duplo više nego u Evropi – prosek je 400 kWh mesečno. Ipak i za takav prosek previsok je prag za koji se umanjuju računi.
Ovo me je podsetilo na davnu priču o poseti jedne delegacije iz Švedske: kad su naši nabrojali mere socijalne zaštite Šveđani su rekli da oni to ne mogu jer im država nije dovoljno bogata. Treba li podsećati da je Švedska među najbogatijijim državama sveta i da im je socijalna zaštita uzor mnogima? Ili je zaključak sumoran da se malo menjamo?
Dragan Nedeljković
Ugovor o gradnji vetroelektrana u Crnoj Gori
ŠPANIJA - Predstavnici Vlade i španskog konzorcijuma Fersa potpisali su Ugovor o zakupu zemljišta i izgradnji vjetroelektrane na lokalitetu Možura, za čiju realizaciju će biti potrebno 65 miliona eura. Ministar ekonomije Crne Gore, Branko Vujović, kazao je da je Ugovorom obuhvaćen zakup državnog zemljišta, su opštinama Bar i Ulcinj, površine 502,86 hiljada kvadratnih metara na 20 godina, kao i izgradnja vjetroelektrane instalisane snage 46 megavati. Obaveza Ferse je da izgradi vjetroelektranu, vrijednu 65 miliona eura, najkasnije dvije nakon dobijanja potrebnih dozvola«, saopštio je Vujović.
On je dodao i da je Konzorcijum dostavio neophodnu bankarsku garanciju na vrijednost od 1,5 miliona eura, kao i da je Ugovorom predviđena mogućnost produženja zakupa dodatnih deset godina, ukoliko ekonomske analize pokažu da je to opravdano. Vujović je saopštio da se Crna Gora Ugovorom obavezala da da otkupi svu proizvedenu struju u periodu od 12 godina, po utvrđenoj cijeni od 95,98 centi za megavat sat.
Na ovaj način se realizuje politika Vlade u oblasti energetike, sa posebnom pažnjom na obnovljive izvore energije i energetske efikasnosti, koji bi u narednom periodu trebalo da budu poboljšani 20 odsto«, rekao je Vujović, javlja RTCG.
Predstavnik kompanije Fersa Energia Renovables, Hoze Maria Roger, kazao je da njegova kompanija ima portfolio od dvije hiljade megavata širom svijeta, zbog čega gradnju vjetroelektrane od 46 megavata smatra »prilično lakom«.On je objasnio da je Fersa, koja je kao lider konzorcijuma u kojem je i podgoričko građevinsko preduzeće Čelebić, multinacionalna kompanija koja se bavi projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem vjetroelektrana.
Kompanija se već 30 godina bavi vjetroelektranama i posjeduje posebno znanje, neophodno za njihov razvoj u državama u kojima do sada nijesu postojale«, saopštio je Roger. Energetika.ba
10 hidroelektrana na Ibru
Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija SECI Energia S.p.A. potpisale su 3. jula Ugovor o osnivanju Privrednog društva „Ibarske hidroelektrane d.o.o., Kraljevo“, koje će izgraditi 10 hidroelektrana na Ibru, ukupne snage 103 megavata. Vrednost ove investicije iznosi 285 miliona evra.
Ugovor su potpisali Dragomir Marković, generalni direktor JP Elektroprivreda Srbije, i Gaetano Makaferi, predsednik grupe „Makaferi“ čija članica je kompanija SECI Energia S.p.A. Potpisivanju ugovora prisustvovali su prof. dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije i njegova ekselencija Armando Varikio, ambasador Italije u Srbiji.
Osnivanje zajedničke firme predstavlja početak realizacije Protokola o saradnji u oblasti energetike, koji su 9. marta 2009. godine zaključile Srbija i Italija. Ovim dokumentom JP Elektroprivreda Srbije i SECI Energia S.p.A viđeni su kao strateški partneri u realizaciji projekata za proizvodnju električne energije, a jedan od njih je korišćenje hidropotencijala sliva reke Ibar.
Prilikom potpisivanja ovog ugovora ministar Škundrić je naglasio da ovde reč o prvom projektu u okviru šireg programa saradnje Srbije i Italije.
- Ovo je prvi takav projekta i regionu, ima, znači, regionalni karakter i postaće regionalni projekat priključivanjem još nekoliko okolnih država u narednim fazama realizacije. Takođe reč je i o prvom projektu u ovoj oblasti gde imamo udruživanja kapitala javnog i privatnog sektora i ulazak u potpuno tržišne uslove poslovanja. Ovim činom mi defakto ulazimo u investicioni ciklus, koji je veoma značajan za EPS, ali i za našu ekonomiju i državu u celini. Ukupna vrednost projekta na Ibru je oko 280 miliona evra i to je 20 odsto onoga što bi trebalo da se realizuje u programu saradnje dve države u oblasti energetike. Ovaj projekat je važan i za motivaciju ostalih sektora da uđu u slične projekte i verujem da će to tako biti. Ovaj projekat ima sve nama potrebne i poželjne elemente od stvaranja nove vrednosti do otvaranja novih radnih mesta - rekao je Škundrić i zahvalivši italijanskoj vladi na konstruktivnoj saradnji, on je izrazio nadu da će se sledeće godine u istom ili malo većem sastavu pristupiti polaganju kamenu temeljca za prvu hidroelektranu na Ibru.
Generalni direktor EPS- Dragomir Marković rekao da je ugovorom koji je potpisan formirana zajednička firma za projektovanja, izradu dokumentacije, izgradnju i ekspaloataciju hidroenergetskih objekata na reci Ibar. On se zahvalio partnerima što su prihvatili da sedište ove firme bude u Kraljevu, iako je bilo praktičnih razlog da to bude na drugom mestu. On je naveo i tri ključna razloga ulaska EPS-a u ovaj posao: Ulaganje u nove izvore, odnosni čistu ili zelenu energiju kao jedan od najvažnijih prioriteta naše kompanije. Drugi je briga o životnoj sredini i njeno stalno unapređenje koje svaka društveno odgovorna firma ima za cilj, a projekat HE na Ibru je upravo tako orijentisan. Ovaj projekat, kako je rekao, donosi i velike razvojne koristi lokalnoj zajednici. Treći, ali ne nejnevažniji razlog su, kako je rekao Marković, veoma pozitivni komercijalni efekti koji proističu iz podsticajnih mera italijanske vlade.
-Za EPS je od posebnog značaja i to što je ovo prvi projekat, kojim naša kompanija pokazuje orijentaciju ka profitnom i tržišnom načinu poslovanja, a to će, da podsetimo, već od 1. januara iduće godine, biti i formalno ostvareno kroz transformaciju EPS-a u akcionarsko društvo, u skladu sa važećim zakonskim obavezama.
Zahvaljujući se najpre na poklanjanju dve knjige, koje mu je uručio generalni direktor EPS-a, Gaetano Makaferi, predsednik grupe Makaferi,je najpre podsetio na istorijat ove kompanije i naglasio da se ona pored drugih poslova od 90-tih godina prošlog veka ulazi i u sektor energetike. Najpre proizvodnjom gasnih elektrana, a potom i na polju obnovljivih izvora energije. Tako je i osnovana „Seći energija“ gde se koristi biogas, fotonaponske ćelije, kao i hidroenergiju, gde postoji namera da se razvije posebna saradnja sa Srbijom zbog kapaciteta, kojima raspolaže.
- Ti potencijali su veoma značajni i ovo je samo prvi korak u toj saradnji, koji sada omogućava i Sporazum između Srbije i Italije u ovoj oblasti. Taj sporazum upravo omogućava beneficije u vezi sa cenom električne energije, koja se prodaje Italiji. Ta cena omogućava značajan razvoj i brz povrat uloženih sredstava - rekao je Makaferi.
Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio izrazio je zadovoljsto potpisivanjem ovog ugovora, napomenuvši da će se narednih godina ići korak po korak u ovoj saradnji. On je takođe istakao, da Italija smatra da je Srbija najznačajnija država u regionu i da će biti pokretačka snaga za razvoj celog regiona. Ovi sporazumi, rekao je, potvrđuju nameru Italije da sa Srbijom ima najkompletniju mogući saradnju u najnačajnijim privrednim sektorima.
D. Ob.
IEEP 10
Kako naći motiv ?
Regionalna konferencija industrijska energetika I zaštita životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope, održana na Zlatiboru krajem juna, obilovala je stručnim radovima I velikim prisustvom stranaca – što se ne bi moglo reći za srpske privrednike. U nekoliko tematskih celina grupisano je gotovo 180 radova I obrađeno skoro sve što obuhvata pojamove efikasnog korišćenja energije i zaštite okoline, od državne regulative i stumulacija do konkretnih primera iz prakse. Pojavili su se stranci iz Amerike i Japana, da ne nabrajamo evropske zemlje, a sve njih odlikuje ozbiljnost, studioznost i dugoročnost u ovom poslu. Osnovni utisak, inspirisan malim učešćem domaćih firmi, je da nije pronađen motiv, poriv koji bi stimulisao aktivnosti domaćih privrednika izuzetno značajnoj energetskoj oblasti.
Društvo termičara Srbije i Agencija za energetsku efikasnost, kao organizatori skupa, nevoljno su se našli u poziciji promotera i propagatora ideja koje se ne primaju, decenijama lansiraju istu priču takoreći bez efekta. A ta priča, zapravo nastojanje da se smanji potrošnja energije i zaštiti okolina, je svestki hit već gotovo četiri decenije. Prešla je u pravu filozofiju, politički pokret i stimulans privrednog i društvenog razvoja u mnogim zemljama, doprinela korenitim promenama shvatanja, tehnološkom napretku, uvećanju bogatstva i poboljšanju standard stanovništva. Niklo je hiljade novih institucija, kompanija i otvoreno mnogo novih radnih mesta.
Nekoliko srpskih primera može ilustrovati šta se u Srbiji događa. Na kraju konferencija na Zlatiboru organizatori su pročitali zaključke sličnog skupa od pre dve godine i konstatovali da ih mogu ponoviti gotovo u celini, da se stanje nije poboljšalo nego u nekim segmentima pogoršalo, da su primeri uspešnih projekata izuzetak, a ne pravilo, da se strana pomoć nedovoljno i neefikasno koristi…Potrošači u Srbiji su pravi rasipnici energije: u industriji, na primer, potrošnja se može smanjiti od 30 do 70 posto, uz minimalna ulaganja, kod električne energije za dolar GDP u Srbiji se troši 3 kWh a u evropskim zemljama 0,5 kWh, nema zemlje u svetu koja nije donela propise o racionalnom korišćenju energije, a u Srbiji ga tek pripremaju, sve zemlje u osnovale fondove za ulaganja u efikasnost u Srbiji još ne postoji, a razmišlja se o ukidanju agencije za energetsku efikasnost…Ukratko rečeno nema svesti, znanja, propisa, opreme, nedovoljna je međunarodna saradnja.
Na Zlatiboru nije eksplicitno rečeno gde je suštinski problem, ali ga nije teško uočiti. Politika cena energenata, posebno domaće proizvodnje, kao da stimuliše rasipništvo. Potrošači očito nemaju motiv, a najbolji je u ekonomskom interesu – kad bude jasno da svaka ušteda, efikasnije korišćenje i relativno malo ulaganje donose novac sve će se promeniti. Uostalom prva energetska kriza sveta je pokrenula čitav pokret u svetu, pre svega u najrazvijenijim zemljama još davnih sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka. Svet je odmakao, donose se novi propisi, nameću nove obaveze, kao što su čuvene tri 20-tice EU koje i Srbija mora primeniti, pa je pitanje kako im se približiti, a ne dostići ih.Dragan Nedeljković
Srbija i nuklearna energetika
„Atomska struja“ dolazi, a kad – ne zna se
Nuklearne elektrane u Srbiji nisu više tabu tema. - Najave izvesnih aranžmana Srbije u vezi sa gradnjom NE, pre svega u Bugarskoj, u ovom trenutku još nemaju realnu osnovu. – I sama NE "Belene" je pod znakom pitanja
U poslednje vreme i u našoj javnosti pojavio se niz nejasnih, nedorečenih pa i provokativnih tekstova, izjava i vesti o nuklearnim elektranama ili bolje reći nuklearnim aranžmanima u zemlji i van nje. Nekako su bile najzapaženije nedavne izjave bugarskih visokih zvaničnika kako će Srbija učestvovati u gradnji NE „Belene“. U Beogradu to niko nije komentarisao, kao što su izostali i komentari ili odgovori na tvrdnje ruskog ambasadora u Srbiji, Aleksandra Konuzina, da je neko Rusima ponudio da grade nuklearku u Srbiji. Ipak, nekoliko dana posle bugarskog premijera, iz Vlade Srbije je najavljeno da bi srpsko učešće u vlasništvu NE „Belene“ moglo da iznosi pet odsto! Kasnije je to na više energetskih skupova i ponovljeno.
Ove ali i druge vesti u vezi sa NE u Srbiji ne malo zbunjuju, tim pre što Srbija niti ima kadrova niti para da uđe u te nuklearne priče. Mnogi se sada pitaju otkuda odjednom tolika „nuklearna halabuka“? Treba li Srbiji nuklearna elektrana? Mišljenja oko toga i sada su veoma podeljena: jedni smatraju da su one neizostavne za buduću srpsku energetiku, dok ih drugi vide kao pretnju i nešto što je u ovom trenutku u Srbiji suvišno, pored postojećih rezervi uglja. Treći, navode da strah od ovih elektrana nije osnovan, jer je eventualna havarija u nekoj od susednih nuklearki, pogubna za nas, isto kao i da se dogodila usred Srbije! Postavlja se i pitanje da li se u ovim pričama radi o ulasku u nuklearne programe ili samo ponovnom stvaranju adekvatnih nuklearnih stručnjaka, koji će u program gradnje NE u Srbiji zakoračiti onda kada nam ne bude druge - prema procenama stručnjaka, tek posle 2030. godine?Nuklearke ponovo niču kao pečurke
Projekti gradnje novih nuklearki već uveliko se razmatraju u celom svetu, kao i gotovo celokupnom našem okruženju. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju u svetu su u pogonu 372 nuklearne elektrane (ukupno oko 440 reaktora). Najviše nuklearki postoji u SAD 106, zatim Francuskoj 63, Japanu 49, Rusiji 22, Nemačkoj 20... Ekspanzija je nagla (naročito u zemljama BRIK-a) pa se u nekim procenama navodi da se sredinom ovog veka može očekivati da u pogonu bude čak oko 1.700 nuklearnih reaktora u elektranama?!
U našem neposrednom okruženju postoji čak desetak nuklearnih reaktora u nuklearkama "Krško" u Sloveniji, "Pakš" u Mađarskoj , "Černe vode" u Rumuniji, "Kozloduj" u Bugarskoj, a sada posebnu pažnju javnosti privlači gradnja nove nuklearke u ovoj zemlji - NE „Belene“ (takođe na Dunavu, nizvodno od Kozloduja). Oko nje se sada vode razne bitke. U celu tu priču sve više je uplitana i Srbija kroz najavu mogućeg manjeg učešća u vlasništvu i obuke naših stručnjaka u nuklearnoj oblasti. Međutim, prema poslednjim vestima, izgleda da od svega toga neće biti ništa, jer se najavljuje odustajanje Bugarske od celog ovog projekta, odnosno odlaganja gradnje NE „Belene“.
Da li će to tako biti ili ne, ostaje da se vidi, ali nije na odmet podsetiti na neke detalje, planove i nesuglasice u vezi sa gradnjom NE „Belene“.Mora se ovom prilikom reći da srpska energetska javnost nije bila iznenađena ovakvom ponudom bugarske strane da učestvujemo u gradnji NE "Belene", jer je u prethodnim kombinacijama bilo raznih peripetija. Najpre NE "Belene" je trebalo da bude zajednički rusko- bugarski energetski projekat. Reč je o dva nuklearna bloka od po 1.000 megavata. Taj projekat je započet pre više od dve decenije, ali je ubrzo prekinut, pa ponovo obnovljen pre nekoliko godina.
Borisov sve stavlja „pod lupu“
Dolaskom na mesto premijera Bugarske, Bojko Borisov je ovaj, ali i neke druge zajedničke projekte sa ruskim firmama , stavio „pod lupu“. Ubrzo potom iz Bugarske su stigli nagoveštaji da bi umesto ruske nuklearne tehnologije u NE "Belene" mogla se primeni američka. Izvesno je da su postojali i pritisci te vrste na ovu novopridošlu članicu EU iz Evrope, ali svakako i SAD. Pojavili su se i strani partneri.
Međutim, čim su se zbog ekonomske krize malo zaljuljala ranije najavljena zajednička ulaganja sa evropskim partnerima, Rusi su odmah ponudili bugarskoj vladi kredit od gotovo dve milijarde evra za nastavak izgradnje NE "Belene", uz njihovo većinsko vlasništvo, ali je Bugarska odbila taj aranžman. Kasniji sled događaja, domaćinima nije išao naruku. Vodeća francuska banka BNP Paribas, raskinula je pre tri meseca ugovor sa vladom Bugarske o pomoći u koordiniranju finansiranja izgradnje NE "Belene" i napustila taj projekat. Odmah zatim, iz ovog aranžmana izašla je i poznata nemačka kompanija RWE. Odlazak tako jakih igrača stavio je vladu našeg suseda, na velika iskušenja, pa se u bugarskom dnevnom listu Novinite nagovestilo da bi to moglo navesti Sofiju da proda deo svog udela u nuklearki, odnosno smanji učešće sa 51 odsto, na 20 do 30 procenata. E, s tom namerom, je bugarski premijer Bojko Borisov, krenuo na „turneju“ po okolnim, balkanskim, ali i vanbalkanskim zemljama, ne bi li našao zamenu za „odbegle“ potencijalne partnere.
Izvesno je da bugarska vlada nastoji da izbegne rusku ponudu i da je susret bugarskog premijera Borisova i premijera Srbije Mirka Cvetkovića upravo jedan od pokušaja traženja novih partnera na Balkanu za nastavak gradnje NE "Belene".Otkud Srbija u nuklearnim igrama
Istina je da Srbija razmišlja o eventualnoj gradnji nuklearne elektrane na svojoj teritoriji, ali nje sada nema ni u kakvim energetskim planovima. Srpski energetičari nisu odbacili mogućnost nekih oblika saradnje u gradnji NE "Belene", kao i mogućnost da se sa izvesnim manjim procentom učestvuje u vlasništvu. Vratimo film malo unazad.
Srpska vlada razmatrala je ponudu Bugarske da zajednički uđe u projekat izgradnje nuklearne elektrane „Belene“, potvrdio je 26. aprila premijer Mirko Cvetković, ubrzo posle razgovora sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim. On je rekao da Vlada Srbije još nije donela odluku o učešću u ovom projektu i da je u toku ekspertska analiza dokumentacije u vezi sa izgradnjom NE na bugarskoj teritoriji!
Odluku o učešću, Vlada Srbije bi, kako je tada najavio ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, trebalo da donese do kraja godine. On je naveo da bi korist države od projekta u Bugarskoj bila izvesna.
„Odškolovala bi se grupa stručnjaka koja bi i u budućnosti mogla da realizuje slične projekte. Struja dobijena iz nuklearki je najčistija i najjeftinija i time bismo uvećali naš energetski bilans", istakao je nedavno Škundrić u intervjuu "Novostima".
On je podsetio da je obavio načelne konsultacije s predstavnicima kineske države i kineskih kompanija o potencijalnoj finansijskoj podršci učešću Srbije u ovom projektu u Bugarskoj i da u Kini postoji zainteresovanost za ovaj aranžman.
Državni sekretar Ministarstva energetike, Nikola Rajaković je izjavio da bi struja iz NE "Belene" mogla da bude važna za Srbiju, ali tek za dvadesetak godina, a da su nam sada prioriteti termo i hidroelektrane.
„Što se tiče nedostajućih količina električne energije u Srbiji, u ovom trenutku razgovori o toj nuklearki ne znače mnogo. Ipak, prema energetskom bilansu Srbije potrošnja struje će narednih godina rasti, pa bi već 2030. godine električna energija iz nuklearke u Bugarskoj mogla biti važna i za Srbiju“, rekao je tada Rajaković.
Niko, međutim, nije precizirao da li je to učešće za jedan blok od 1.000 megavata ili za dva takva bloka. Da li je reč o 50 ili 100 nuklearnih megavata za Srbiju? To je, uzgred rečeno, prilično beznačajan kapacitet, čiju proizvodnju EPS može da nadoknadi jednostavno samo nešto boljim organizovanjem rada postojećih elektrana. To je gotovo bez uticaja na postojeću proizvodnju električne energije u Srbiji i ni u kom slučaju ne bi rešavalo ključne elektroenergetske probleme, koji zahtevaju gradnju velikih elektroenergetskih kapaciteta(TE Kolubara B“ i TENT B3) , kako Srbija već posle 2015. godine ne bi imala ozbiljniji strujni deficit.
Srpska „nuklearna realnost“
Srpska nuklearna realnost po mnogo čemu je specifična. Na početku atomske ere srpski stručnjaci u Vinči, školovali su se u Velikoj Britaniji i tada su se ubrajali u visokostručne kadrove u ovoj oblasti u svetu. U to vreme EPS (odnosno tadašnji ZEP) je čak imao posebnu firmu za nuklearne elektrane, Elektrotehnički fakultet u Beogradu - katedru... Vremenom se sve manje ulagalo, pa ne samo da ništa više ne postoji nego je pred raspad SFRJ donet i Zakon o zabrani gradnje nuklearki. Nisu više čak ni praćeni svetski trendovi u korišćenju nuklearne energije i nove tehnologije.
„Kada je reč o gradnji NE, i kada bismo imali slučaj da nema moratorijuma i da su donete sve potrebne državne odluke, minimalno bi nam bilo potrebno 15 godina do završetka radova“, napominje Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a. „ Znači kada bismo počeli sada o tome da razmišljamo nuklearna elektrana, ne bi ušla na mrežu pre 2030. godine. Predračunska vrednost tipske NE od 1.000 megavata iznosi oko 3,5 milijardi evra. To je cena samo sa zadovoljenjem osnovnih sigurnosnih mera. Onda i apetiti sredine u kojoj se pravi nuklearka, rastu. Na primer, u Finskoj gde ovakvu elektranu gradi AREWA, troškovi za kapacitet od hiljadu megavata već su značajno premašili pet milijardi evra. Dakle, ekonomski potencijal za to, u Srbiji ne postoji. Takođe, postavlja se i pitanje znanja u ovoj oblasti. Posle donošenja moratorijuma mi smo jednostavno ukinuli nuklearnu energetiku; nije se to više ni na fakultetima učilo, tako da mi kadrovski sada apsolutno nismo spremni za takav poduhvat. Znači, ako pričamo o NE "Belene" ili bilo kojoj drugoj nuklearki, mi tu eventualno možemo da budemo samo neki vrlo mali učesnik u investiranju, odnosno suvlasnici jednog malog dela. Jedini efekat od toga u prvoj fazi bio bi da pokušamo da podignemo našu stručnu bazu, odnosno znanje u toj oblasti. Efekti od te investicije bili bi vidljivi tek posle gradnje. Dakle, ja mislim da je nuklearna energetika sasvim sigurno budućnost, možda ne tako bliska, ali svakako u nekom srednjoročnom periodu i mi bismo morali da radimo na podizanju te stručne baze. To je osnovno, a da li će doći do gradnje NE „Belene“ i da li ćemo mi u svemu tome učestvovati, rano je o tome govoriti. To je za sada samo ponuda, koju je izneo premijer Bugarske Bojko Borisov. Mora se imati u vidu i to da je NE „Belene“ imala dosta tešku predistoriju“, rekao je MarkovićNE "Belene" na stend baju
I zaista, najnovija zbivanja oko ove nuklearke, sasvim očigledno ne idu u prilog njene dalje gradnje. Od ranije se naziralo, a sada je već sasvim uočljivo da bugarski premijer Bojko Borisov ima prilično negativan stav prema zajedničkim projektima sa ruskim partnerima. Posle njegove posete Italiji 24. maja ove godine, usledilo je i vest da, pored već navedenih evropskih firmi, i italijanska energetska kompanija Enel nije više zainteresovana za projekat gradnje bugarske nuklearke „Belene“! Ona se priprema za četiri nuklearna projekta u Italiji, gde se uskoro skida embargo na gradnju takvih objekata.
Posle izjave da se Bugarska povlači iz projekta naftovoda Burgas-Aleksandrupolis, koji je trebalo da gradi zajednički sa ruskim i grčkim partnerima, Borisov je ovih dana evroparlamentarce obavestio da je njegova vlada odlučila da odloži izgradnju i NE "Belene", drugi rusko-bugarski veliki energetski projekat!
Valjalo bi podsetiti da je ruska kompanija "Atomstrojeksport" bila izabrana za izvođača radova za NE „Belene“. Ukoliko bi došlo do realizacije NE „Belene“, Rusi bi, prema navodima nekih evropskih energetskih stručnjaka, na velika vrata ušli u evropsku nuklearnu energetiku, s obzirom da je Bugarska članica EU. A to, izvesno je, mnogi u Evropi ne žele, a čini se ponajmanje bugarski premijer, koji je proteklih meseci u EU i na Balkanu pokušao da nađe nove suinvestitore. Kada u tome nije uspelo, i pored navedenog predloga ruske strane, Bugari su se odlučili, piše po medijima, da odlože gradnju NE "Belene".Dragan Obradović (list „kWh“)
Pad proizvodnje nafte i gasa
LONDON - Globalna proizvodnja i potrošnja nafte u 2009. pala najviše još od početka 80-ih, objavljuje BP u najnovijem godišnjem Statističkom pregledu globalne energetike. Potrošnja nafte lani je u svetu pala za 1,2 miliona barela na dan, dok je proizvodnja smanjena za dva miliona barela na dan, što su najveći padovi od 1982. godine. Svetski kapaciteti za preradu nafte prošle godine povećani za dva miliona barela na dan. BP-ov izveštaj takođe sadrži podatak da su potvrđene svetske rezerve nafte u 2009. iznosile 1,33 biliona barela, što je 700.000 barela više u odnosu na 2008. godinu, navode Reuters, AFP
Globalna proizvodnja prirodnog gasa je u 2009. godini zabeležila prvi put silazni trend od 2,1 odsto, navodi se u godišnjem statističkom pregledu kompanije BP. Proizvodnja je oštro pala u Rusiji (-12,1%) i Turkmenistanu (-44,8%), vođena padom potrošnje u Rusiji i najvećem delu Evrope, kao i većem prodoru LNG-a na tržište starog kontinenta, navodi se u godišnjaku. SAD su u 2009. pretekle Rusiju kao najvećeg svetskog proizvođača gasa. Globalne rezerve prirodnog gasa su istovremeno u ’09 porasle za 2,21 bilion kubnih metara - na 187,5 biliona kubnih metara.
T.E.
NIS i Univerzitet u Beogradu potpisali Ugovor o strateškoj saradnji
Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko i rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević potpisali su danas Sporazum o strateškoj saradnji.
Saradnja u oblasti obrazovanja, istraživanja i tranfera znanja između NIS-a i Univerziteta, podrazumeva aktivnosti na razvoju naučno-tehničke baze Univerziteta, kao i razvoj intelektualnog kapitala NIS-a. U skladu sa tim, Sporazum će omogućiti da se studentima, mladim naučnicima i profesorima pruži baza za kvalitetniji rad i na taj način učvrsti veza između obrazovanja i privrede. Univerzitet će za potrebe NIS-a obavljati naučno-istraživačke i konsultantske usluge.
U cilju efikasnijeg zajedničkog rada, NIS i Univerzitet će formirati zajedničko Koordinaciono telo.
Zahvaljujući ugovoru sa Univerzitetom u Beogradu, Naftna industrija Srbije biće u prilici da izgradi sistem obuke i sticanje znanja po evropskim standardima za svoje zaposlene, a ujedno i da pomogne školovanje mladih kadrova za potrebe NIS-a.
Podrška Univerzitetu u Beogradu deo je NIS-ovog programa korporativne odgovornosti Razvoj nauke i talenata koji ima za cilj promociju znanja i naučnog rada i razvoj naučnog potencijala, od najmlađeg do studentskog uzrasta. Početkom ove godine, NIS je potpisao Ugovor o strateškoj saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu, ozvaničivši na taj način saradnju nauke i proizvodne prakse.Potpisivanju Ugovora o strateškom partnerstvu NIS-a i Univerziteta u Beogradu, prisustvovali su Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, Žarko Obradović, ministar prosvete, kao i brojni predstavnici Univerziteta u Beogradu.
Da li će naši privrednici doći na IEEP konferenciju da saznaju kako da unaprede svoje poslovanje i da se pomere sa tačke koja ih vodi u stagnaciju i nekonkurentnost ukoliko brzo ne preduzmu nešto za svoju energetsku efikasnost?
Druga regionalna konferencija: „Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope” održaće se od 22. do 26. juna 2010. godine na Zlatiboru. Organizatori su Društvo termičara Srbije i Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije.
Nakon značajnog uspeha prve konferencije, interesovanje za ovu je izuzetno. Konferenciji će se predstaviti blizu 120 radova autora iz 16 zemalja. Konferenciju će otvoriti ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije dr Petar ŠKUNDRIĆ.
Imaćemo priliku da čujemo o ekonomskoj politici, zakonodavstvu i programima energetske efikasnosti zemalja regiona.
Na posebnoj sesiji će se prikazati načini investiranja onih projekata koji treba da pomognu preduzećima da unaprede svoju energetiku, smanje troškove neracionalne potrošnje energije i poprave konkurentnost na tržištu. Danas možete da napravite savršen proizvod (knjigu, cipelu, haljinu, zdravu hranu, traktor, lokomotivu, automobil...), ali čim taj proizvod opteretite većom potrošnjom energije u odnosu na svoje konkurente, dok oni prodaju svoj proizvod, vi ćete praviti zalihe. To je stvarnost kompletne industrije ove regije.
Pojedinci su prepoznali problem i upustili se u temeljno rešavanje problema energetske efikasnosti. Oni će na konferenciji predstaviti rezultate svog rada.
Ova konferencija je značajna po mnogo čemu, a između ostalog i po tome što će po prvi put biti predstavljeni projekti koje su finansirale vlade država regiona, EBRD, ENCON a u okviru posebne sesijie će biti predstavljena drupa projekata koje su radili naučnici iz celog regiona, a koje je finansirala Vlada Kraljevine Norveške.
Biće prikazane Japanske tehnologije energetske efikasnosti i tehnologije koje su usavršili naši stručnjaci u zemlji i dijaspori. Ove godine će prvi put biti razmatrana i energetska efikasnost u zgradarstvu.
Najveći broj radova je iz oblasti upravljanja procesima i energetskog menadžmenta, zaštite životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije i alternativnih goriva.
Zbog svega gore navedenog obezbeđeno je visoko pokroviteljstvo konferencije od strane: Ministarstva životne sredine i prostornog planiranje Republike Srbije, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, Privredne komore Srbije i Inženjerske komore Srbije.
Podršku konferenciji dale su i sledeće međunarodne institucije:
- Tokyo Electric Power Co. (TEPCO), Japan
- CETEOR, Sarajevo
- Agencija za energetsku efikasnost Republike Bugarske
- Regional Cooperation Council, Sarajevo
- Centre of Renewable Energy Sources and Savings (CRES), Grčka
- Romanian Agency for Energy Conservation
- Energy Agency of the Republic of Macedonia
Značajne svetske kompanije predstaviće svoje tehnologije na poslovnim prezentacijama kao: BILFINGER BERGER, RAFAKO, SAUTER, TURBODEN, KIRKA SURI, ABB, MINEL kotlogradnja.
B. Bjelica
EPS i strateški partneri
Sve veće interesovanje za zajedničke hidroprojekte
Aranžmani sa Italijanima najbrže odmiču, pogotovo kada je reč o gradnji 10 hidroelektrana na Ibru. – Na srednjoj Drini možda i 400 megavata. – RWE zainteresovan i za poslove na Velikoj Moravi
Potencijalna realizacija zajedničkih projekata EPS-a sa različitim strateškim, odnosno inostranim partnerima, slobodno se može reći, poprima sve konkretnije oblike. Sa Aleksandrom Jakovljevićem, direktorom Sektora za strategiju u okviru Direkcije EPS-a za strategiju i investicije, koji je jedan od najangažovanijih predstavnika EPS-a u realizaciji ovih projekata, nastojali smo da razjasnimo neke detalje u vezi sa ovim poslovima, s obzirom na to da su se u poslednje vreme u javnosti pojavljivale i neke oprečne izjave, a i dosta se proizvoljno baratalo nekim podacima. Reč je, da podsetimo, o projektima koji se pripremaju na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Italije, sporazuma o saradnji između nemačke kompanije RWE i EPS-a, kao i o projektima za koje je EPS započeo tendersku proceduru za izbor partnera za zajedničku realizaciju.
Međudržavnim sporazumima potpisanim između vlada Srbije i Italije, odnosno nadležnih ministarstava, marta i novembra 2009. godine, predviđena je zajednička realizacija hidroprojekata između EPS-a i italijanske kompanije „Seči energija“, koju je za saradnju s nama odredila italijanska vlada. Inicijalno su bili predviđeni projekti hidroelektrana na reci Ibar, kao i HE „Kupinovo“ na Savi, da bi sporazumom iz novembra 2009. bile pridodate i hidroelektrane na srednjem toku Drine, između HE „Bajina Bašta“ i HE „Zvornik“, u saradnji sa Republikom Srpskom. Prema rešenjima iz osamdesetih godina prošlog veka, na tom delu Drine bilo je predviđeno da se grade tri HE. Međutim, kako ističe Jakovljević, određena prostorna ograničenja koja su se u međuvremenu pojavila verovatno će usloviti izgradnju više od tri elektrane, sa manjim pojedinačnim padom i kapacitetom. Biće urađene potrebne analize, koje će odrediti optimalno rešenje za iskorišćenje potencijala ovog dela Drine. Za sada se očekuje da će ukupna snaga tih HE iznositi oko 400 megavata.Interesovanje za korišćenje hidropotencijala Ibra
– U poslovima sa Italijanima ipak se najviše odmaklo sa Ibrom. Završena je prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, koja je predložila tehničko rešenje od 10 kaskadnih hidroelektrana na potezu od Raške do Kraljeva, pojedinačne snage od 8,5 do 12 megavata, odnosno ukupne snage 103 megavata i ukupnom planiranom godišnjom proizvodnjom od 420 miliona kilovat-časova. Studija je pokazala da ovaj projekat, u režimu podsticajnih mehanizama italijanske vlade koji je, predviđen međudržavnim sporazumom – može da bude vrlo atraktivan i ekonomski isplativ. Cena za električnu energiju iz obnovljivih izvora proizvedena van teritorije Italije, zajedno sa podsticajnim mehanizmima, trenutno iznosi 18 evrocenti, odnosno na pragu elektrane (kod nas u Srbiji) to bi iznosilo oko 14,5 evrocenti, što je znatno povoljnije od cene u Srbiji, čak i uz primenu nedavno odobrenih feed in tarifa. Inicijalni dogovor je da se do otplate kredita i isplate investicije sva električna energija ovde proizvedena po navedenoj povlašćenoj ceni prodaje Italiji, imajući u vidu znatno višu cenu koja se može dobiti za električnu energiji, a posle toga će se partneri dogovoriti na koji način će se nadalje raspolagati proizvedenom energijom – rekao je Jakovljević. On dalje napominje da se u potpunosti shvata zabrinutost lokalne samouprave i građana Kraljeva u vezi sa uticajem ovog projekta na životnu sredinu.
– Pokazatelji kojima mi raspolažemo u ovom trenutku ne ukazuju da može da bude značajnijih negativnih uticaja za životnu sredinu. Studija o proceni uticaja, koja će u skladu sa zakonskom procedurom biti pripremljena, detaljno će to analizirati i ako se pokaže da određena tehnička rešenja ugrožavaju životnu sredinu, ona se neće primenjivati. Lokalna samouprava će kroz dalju proceduru izrade dokumentacije i pribavljanja potrebnih uslova i dozvola više puta imati priliku da izrazi svoje stavove u vezi sa ovim projektom – kaže Jakovljević i dodaje da će se sa izradom potrebne dokumentacije nastaviti i da bi pripremne radnje za formiranje zajedničkog preduzeća sa Italijanima trebalo da budu obavljene do kraja juna, na osnovu sporazuma o formiranju zajedničkog preduzeća koji je 26. aprila ove godine potpisan u Vladi Srbije.
Kada je reč o poslovima sa poznatom nemačkom kompanijom RWE, 16. novembra prošle godine potpisan je memorandum o saradnji sa EPS-om, kojim je predviđena saradnja u vezi sa gradnjom reverzibilne HE „Đerdap 3“, kao i hidroelektrana na Velikoj Moravi i na gornjem toku Drine, zajedno sa Republikom Srpskom. Za sve ove projekte postoji dokumentacija koja se mora aktuelizovati i ponovo razmotriti uvažavajući sve promenjene uslove od trenutka izrade do danas.
Aktivnosti su, prema kazivanju Jakovljevića, sada najviše usmerene na pripremu dokumentacije oko iskorišćenja Velike Morave i u tom smislu postoji intenzivna komunikacija sa nemačkom stranom. Projekat „Velika Morava“ je izuzetno kompleksan, imajući u vidu da je to, pre svega, vodoprivredni projekat, gde su energetski aspekti, zapravo, u drugom planu. Radi se, inače, o gradnji šest ili sedam „stepenica“ na Velikoj Moravi, ali i o sređivanju kompletnog vodotoka ove reke koja bi trebalo da postane plovna u celom toku. Kako je nedavno rekao Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, ne treba da čudi što je baš RWE za to pokazao interesovanje, budući da se zna da se ova kompanija ne bavi samo proizvodnjom energije, njenom distribucijom i trgovinom, već da je veoma aktivna i u vodoprivredi, pa je, recimo, vlasnik i velikih vodovodnih sistema u Mađarskoj, Engleskoj i Americi. Tu je reč i o plovnosti reke, zaštiti od poplava, navodnjavanju i vodosnabdevanju. Energija je tu u drugom planu i to nije klasični energetski projekat. Inicijalno tehničko rešenje predviđa sedam lokacija, na kojima bi mogle da se sagrade HE, ukupne snage oko 250 megavata.Regionalno tržište diktira uslove za RHE „Đerdap 3“
– Kada je reč o gradnji RHE „Đerdap 3“, tu osnovna pažnja mora da bude posvećena analizi tržišta i uslovima u kojima bi ta elektrana radila. Uslovi su se značajno promenili u odnosu na period kada je ova elektrana projektovana, tako da se pre svega sa aspekta uslova poslovanja, projekcija količina raspoložive energije, kao i potreba za energijom mora aktuelizovati postojeća dokumentacija. Ona je projektovana i analizirana u vreme SFRJ sa potencijalno maksimalnom snagom od 2.400 megavata (četiri puta po 600 megavata), a sada bi predstavljala regionalni projekat, jer svojom snagom, svakako, prevazilazi potrebe srpskog tržišta. Analizom regionalnog tržišta treba sagledati sadašnje potrebe i utvrditi koja bi to bila optimalna snaga jedne ovakve reverzibilne hidroelektrane – kaže naš sagovornik.
Treći projekat sa kompanijom RWE odnosi se na iskorišćenje hidropotencijala u gornjem toku Drine, na teritoriji Republike Srpske. Prema ranijim sporazumima između Elektroprivrede Srbije i Elektroprivrede Republike Srpske, pripremljena je prethodna studija izvodljivosti, koja je predvidela izgradnju četiri elektrane: „Buk Bijela“, „Foča“ (Srbinje), „Paunci“ i jednu na reci Sutjesci. Očekuje se da će se aktivnosti na ovim projektima intenzivirati nakon završetka procesa izmene zakonske regulative od značaja za realizaciju ovih projekata, koja je trenutno u toku u Republici Srpskoj.
– Što se tiče tenderske procedure za izbor strateških partnera za gradnju TE „Kolubara B“ i TENT B-3 ona je u toku, ali su se u toku procedure pojavila određena pitanja koja su van nadležnosti EPS-a i za čije je rešavanje neophodno uključivanje relevantnih državnih organa. S tim u vezi, početkom aprila Vlada Srbije je formirala radnu grupu za koordinaciju aktivnosti na realizaciji projekata TE „Kolubara B“ i TENT B-3, a sa ciljem da se EPS-u pruži konkretna podrška i obezbede uslovi za nastavak tenderske procedure. Jakovljević podseća da su u daljoj proceduri za TE Kolubara B češki ČEZ i italijanski Edison, dok je pored njih za TENT B-3, još i nemački RWE.
Kod projekta TE-TO „Novi Sad“ u tenderskoj proceduri trenutno učestvuje devet potencijalnih strateških partnera, odnosno investitora. Upravni odbor „Energije Novi Sad“ (ENS), zajedničkog preduzeća EPS-a i grada Novog Sada, koje je formirano sredinom 2009. godine, usvojio je nedavno tendersku dokumentaciju koja će biti dostavljena zainteresovanim potencijalnim strateškim partnerima, odnosno investitorima, koji je budu otkupili. Prema trenutnim sagledavanjima dostavljanje ponuda od strane investitora može se očekivati početkom četvrtog kvartala ove godine.D. Obradović (list kWh)
Od stada ovaca do nove filozofije
Najava zvaničnika Evropske unije da bi saradnjom evropskih i afričkih zemalja moglo da se obezbedi celokupno snabdevanje električnom energijom dva kontinenta iz novih i obnovljivih izvora, takoreći bez zagađivanja okoline, za sada predstavlja vrhunac poduhvata ekološke ere čovečanstva u kojoj živimo. Prve informacije kažu da bi trebalo sagraditi vetrogeneratore duž atlantske i sredozemne obale, iskoristiti hidro potencijale Alpa i Skandinavije, elektrane na sunčevu energiju u afričkim pustinjama, iskoristiti biljne otpatke poljoprivrede i sigurnim vezama spojiti Evropu i Afriku…Projekat je tek u začetku, ne znaju se još pojedinosti, pa ni cena takvog poduhvata, ali i kao ideja nadmašuje sve što je do sada smišljeno i urađeno na planu ekologije. Čak i za ljude koji su čuli za kuće ili čitava naselja kojima nisu potrebni spoljni snabdevači energijom, jer će je sami proizvoditi, to predstavlja iznenađenje.
Iskreno govoreći kad sam prvi put čuo za savremene ekologe bio sam skeptičan. Činilo mi se da protivnicima podizanja hidroelektrane na Tari treba jednostavno reći da su protiv progresa, da i reku i okolinu mogu očuvati ako se isključivo bave čuvanjem ovaca, odnosno da ne očekuju industrijalizaciju, nova radna mesta, električnu energiju. Znao sam, naravno, da su prvi ekolozi postojali još u starim civilizacijama Egipta, Grčke i Rima, a da će savremena ekologija prerasti u novu filozofiju, od političkog pokreta zelenih do prožimanja svih ljudskih delatnosti nisam ni slutio. Istini za volju pravi zamajač za današnja shvatanja značaja ekologije dala je prva energetska kriza sveta, odnosno višestruko poskupljenje nafte iz 1973. godine. Izgleda da su ekonomski interesi, sjedinjeni sa entuzijazmom zanesenjaka, presudno uticali na korenito menjanje shvatanja o civilizaciji, progresu i dotadašnjem rasipništvu u potrošnji energije. Stvoreni su novi pojmovi kao što su održivi razvoj, racionalno korišćenje energije, pametne mreže, pametna brojila, upravljanje potrošnjom itd.
Iako savremena ekologija podrazumeva sve sfere rada i života ljudi energetika, tj proizvodnja i potrošnja energije izazivaju najveće poremećaje prirodne sredine i najviše zagađuju. Otuda su i u centru pažnje. Postoji još jedan, ne manje značajan razlog – bez energije nemoguće je zamisliti život, a nije moguće ni zaustaviti rast potreba za energijom. Izračunato je tako da je u prošlom veku broj stanovnika planete porastao šest puta, a potrošnja energije trideset puta, naravno u poređenju sa 19. vekom. Jedan ugledni profesor me ubeđivao da ljudi greše kad označavaju najstariji zanat na svetu – to su, tvrdi, energetičari tj ljudi koji su u pećinama održavali vatru.
Prvo značajno poskupljenje nafte pre gotovo četiri decenije pokrenulo je svet, a tek sada se može govoriti o blagodetima koje je donelo. U početku su države reagovale štednjom, propisima i ograničenjima da bi kasnije, inovativnost ljudi, ekonomski interesi i svest sve šireg sloja građana pokrenuli pravu lavinu promena. Od urbanizma i arhitekture, preko građevinskih i izolacionih materijala, do današnjih zvezdicama označenih aparata i uređaja, štedljivih sijalica, automobile i saobraćajnih sredstava sa novim pogonima…Mudro skovana izreka da racionalno korišćenje energije ne znači uskraćivanje konfora ili higijene, nego samo manje trošenje proširila se i na industriju, a sve zajedno podstaklo istraživanja, inovacije, razvoj, nove poslove, nova radna mesta, trgovinu, međunarodnu saradnju i razmenu. Jednom rečju, kao i sve novotarije u tehnici i tehnologiji, ekologija je povukla ukupan razvoj čovečanstva. Niklo je hiljade kompanija, agencija, servisa i gotovo svakodnevno pojavljuju se novi i bolji proizvodi, troši se manje energije i zagađuje manje. Kraj se i ne nazire.
Po svim međunarodnim statistikama Srbija spada u prave rasipnike enerije i ozbiljne zagađivače. Kao mala i nerazvijena zemlja, istina, srazmerno malo troši i malo zagađuje ako se poredi sa velikima i razvijenima, ali je po efikasnosti, bilo da se poredi po stanovniku ili bruto nacionalnom proizvodu, u ozbiljnim problemima. Za budućnost je, dakle, od suštinske važnosti danas preduzimati mere zaštite okoline i efikasnog korišćenja energije. Ne upuštajući se ovom prilikom u uzroke sadašnjeg stanja očito je put tesne saradnje sa uspešnijim zemljama, korišćenje iskustava liderskih kompanija i obuka stanovništva u ekološkom smislu vodi uspehu. To, uostalom, rade sve zemlje, a iz prvog primera koji smo naveli prerasta u kontinentalne poduhvate. Ma šta ko mislio ili želeo, ključ je u tržišnom vrednovanju energije, gde će svaki proizvođač i potrošač naći svoje mesto. A u Srbiji su neekonomske cene energije već decenijama smetnja i za racionalnu potrošnju i za ekološki pristup.
Napomena- Naslov je parafraza i omaz Mihajlu Pupinu, osnivaču prvog elektrotehnickog fakulteta u svetu, za knjigu “Sa pašnjaka do naučenjaka” za koju je dobio Pulicerovu nagradu, a čiji su delovi decenijama bili školska lektira uSAD.
Dragan Nedeljković
Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije:
„Preispitivanje energetske budućnosti“
Izazovi tek dolaze
Primena regulative je uslov za približavanje Evropskoj uniji, ali je sada mnogo važnija zbog poboljšanja investicionog ambijenta i efikasnosti energetskog sektora – ističe Maćić
Možda je najvažnije saznanje ove decenije da čovečanstvo nije baš na pravom putu u proizvodnji i potrošnji energije, kao i da se dva dugoročna ključna problema: sigurnost snabdevanja i klimatske promene mogu uspešno rešavati samo koordinisanim i integrisanim regionalnim, odnosno globalnim pristupom. Nove poremećaje i neizvesnosti donele su visoke cene nafte i svetska finansijska kriza, tako da danas države preispituju svoja ukupna, a posebno energetska strateška opredeljenja – naveo je Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) u svom radu „Preispitivanje energetske budućnosti“, koji je bio veoma zapažen na Međunarodnom savetovanju „Energetika 2010”, nedavno održanom na Zlatiboru, jer je prilikom poređenja sa EU ukazano i na neke zablude o energetici u Srbiji.
Evropska unija, navodi Maćić, pod uticajem aktuelne krize, upravo kreće u ambiciozan projekat „Evropa 2020” sa tri scenarija. Rezultati ovih scenarija mogli bi da se znatno razlikuju, što će se odraziti i na poglede na energetsku budućnost, ali ključni ciljevi energetskog sektora ostaju: do 2020. godine povećati efikasnost za 20 odsto i učešće obnovljivih izvora u bruto finalnoj energiji na 20 odsto, a smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 20, eventualno i celih 30 odsto.Sve veće neizvesnosti
Nikada nije postojao širi raspon prognoza kretanja cene nafte za naredne decenije – od 50 do 200 dolara za barel. Cena nafte manje ili više direktno određuje cene gasa u većem delu Evrope, a utiče i na cene uglja, pa delom i električne energije. Postkjoto mehanizmi, za period posle 2012. godine, za ublažavanje klimatskih promena još nisu ni blizu usaglašavanja, a mogu voditi troškovima od sadašnjih 10 do 20 evra u Evropskoj uniji, pa čak i preko 50 evra po toni emitovanog ugljen-dioksida (SO2).
– Na Srbiju se neizbežno odražavaju ove neizvesnosti i procesi, kako zbog visoke zavisnosti od uvoza prirodnog gasa i nafte, tako i zbog oskudnosti kapitala za razvoj energetike. Promene u EU prenose se na Srbiju i kroz implementaciju evropske regulative po Ugovoru o Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope. Primena ovog ugovora je uslov za približavanje Evropskoj uniji, ali je za nas u neposrednoj budućnosti mnogo važnija zbog obezbeđenja povoljnijeg investicionog ambijenta, odnosno unapređenja efikasnosti energetskog sektora, kao i njegove dugoročne održivosti i sigurnosti snabdevanja. Za prirodni gas ona je uveliko povećana izgradnjom podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru. Drugi, izuzetno važan projekat jeste gasovod „Južni tok“. Treći, regionalno važan, jeste gasni prsten zapadnog Balkana, koji, istina ne tako brzo, treba da poveže sadašnje i buduće velike gasovode, obezbedi i vezu sa terminalima za tečni prirodni gas (za sada je najbliži u Grčkoj) i poveća i učvrsti sigurnost snabdevanja. Ovim bi se stvorili znatno povoljniji uslovi za razvoj nacionalnih i regionalnog tržišta prirodnog gasa – kaže Maćić.
On ističe da sigurnost snabdevanja električnom energijom u Srbiji dominantno zavisi od blagovremenog investiranja i veoma malo je podložna eksternim uticajima tržišta. Ali, finansijska kriza i njen uticaj na energetska tržišta, pa i neizvesnost u vezi sa novim mehanizmima protiv klimatskih promena, pojačavaju oprez investitora i banaka, i to može uticati na povoljnost ponuda na raspisane tendere za nove elektrane i učiniti složenijim i produžiti proces pregovaranja. A naš oprez nameće razmišljanje i o drugim rešenjima.Cenom do razumnog nivoa profita
– Na sposobnost i spremnost za investiranje u elektroprivredi dominantno utiče cena električne energije u Srbiji. Hteli mi to ili ne, pre ili kasnije, ona mora biti takva da obezbeđuje razuman nivo profita, a time i uslove za dugoročnu sigurnost snabdevanja. A da bi cena manje rasla, troškovima u elektroprivredi mora se rigoroznije upravljati i smanjivati ih gde god je to moguće. A prostora ima; visoki gubici u distributivnoj mreži se moraju smanjivati. Agencija ne može prihvatiti ostvarenih 15,2 odsto, a tražiće i da se unapred definiše dinamika kojom će se oni u narednim godinama smanjivati. Država mora čvrsto podržati da EPS posluje kao da je privatna kompanija, pa i u naplati potraživanja. Krađa električne energije se mora suzbijati, a to znači da EPS, policija i sudstvo moraju delovati koordinirano i efikasno. Deprimirajuće je bilo slušati nedavno u Privrednoj komori Srbije kako se ove tri institucije međusobno pravdaju i prebacuju odgovornost. U Hrvatskoj su u naplati potraživanja i suzbijanju krađe počeli od svojih radnika i kažu da je to veoma doprinelo uspehu akcije – istakao je Maćić.
On dalje napominje da će i Srbija, sa približavanjem EU ili kao članica UN, uskoro morati da prihvati i obavezu kontrole emisije ugljen-dioksida i troškove koje to iziskuje. Svakih deset evra po toni, koliko iznosi taksa na emisije ugljen-dioksida, znači povećanje troškova proizvodnje u elektranama na lignit za oko jedan evrocent po kilovat-času. A one čine dve trećine naše ukupne proizvodnje električne energije. Nadalje, jedan odsto dodatne proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora znači i povećanje njene cene za blizu jedan odsto.Zaštita siromašnih
– I ovde želim da ponovim da je izuzetno važno da se Akcioni plan vlade za zaštitu siromašnih potrošača što pre operacionalizuje i primeni. Agencija je uradila i dostavila Ministarstvu rada i socijalne politike analizu prakse zaštite energetski ugroženih potrošača u drugim zemljama, koja pokazuje da bi sistem vaučera mogao biti najprimenljivije rešenje, pa makar se sredstva obezbeđivala iz profita energetskih preduzeća. Jedan od najbitnijih elemenata energetske politike koji može efikasno doprineti zaštiti siromašnih potrošača jeste povećanje energetske efikasnosti, kao, na primer, poboljšanje izolacije zgrada. Druga bitna činjenica, kada su u pitanju cene električne energije, jeste to da je proizvodnja EPS-a već izložena mogućoj konkurenciji i da EPS i zbog toga mora voditi računa o svojim troškovima u narednim godinama. Naime, 42 trgovca imaju licencu za trgovinu električnom energijom u Srbiji, prekogranični prenosni kapaciteti se dodeljuju po javnoj, tržišnoj proceduri i omogućavaju promet znatnih količina električne energije, svi kupci, izuzev domaćinstava, imaju pravo i mogućnost da biraju snabdevača, a to je oko 45 odsto tržišta. Cene korišćenja prenosnog i distributivnih sistema su regulisane i objavljene, tehnička pravila za korišćenje prenosne i distributivnih mreža su u primeni. Nedostaju jedino pravila o radu tržišta električne energije, ali bi se, do njihove primene, u slučaju potrebe, mogla koristiti i privremena pravila – rekao je Ljubo Maćić.
Srbija i EU – koliko daleko?
Ministarstvo rudarstva i energetike priprema izradu nove strategije te se valja podsetiti, napominje dalje naš sagovornik, u kakvim uslovima ulazimo u preispitivanje naše energetske budućnosti.
– Energetika (elektroprivreda, gas, nafta i ugalj) generiše blizu pet odsto bruto dodate vrednosti (BDV) Srbije bez Kosmeta i oko 22 odsto BDV industrije. To je manje nego što se često pominje, ali je više nego što je ukupno u EU. Energetika učestvuje sa visoka 24 odsto u kapitalu ukupne privrede i pet odsto u broju zaposlenih. U protekle tri godine od ukupnog neto uvoza Srbije za energetske sirovine je plaćeno oko 17 odsto. Uvozna zavisnost energetike Srbije je u 2008. godini iznosila 40 odsto (nafta 83, gas 90 odsto), što je znatno manje od uvozne zavisnosti EU, koja je iznosila 53 odsto. U poređenju sa Evropskom unijom potrošnja ukupne energije po stanovniku je 60 odsto, električne energije 75 odsto, a prirodnog gasa samo 31 odsto, što ukazuje na nizak stepen gasifikacije – rekao je Maćić i dodao da je, po podacima Međunarodne agencije za energiju, emisija ugljen-dioksida u Srbiji po stanovniku na nivou od oko 80 u odnosu na zemlje EU.
– Energetska efikasnost, odnosno energetski intenzitet se kod nas veoma često upoređuje na bazi bruto društvenog proizvoda (BDP) iskazanog na bazi kurseva valuta. Tako mereno, potrošnja ukupne primarne energije po jedinici BDP u 2008. godini u Srbiji je bila 3,1 put veća nego u EU. Međutim, mnogo realniji odraz stvarnog stanja jeste potrošnja energije po BDP iskazanom na bazi pariteta kupovne moći. Društveni proizvod Srbije po paritetu kupovne moći po stanovniku je u 2008. godini, kao što i Evrostat navodi, bio na 37 odsto BDP Evropske unije, a potrošnja primarne energije po tako iskazanom društvenom proizvodu je u Srbiji 1,6 puta veća od proseka EU. To pokazuje da je energetska efikasnost zaista mnogo niža nego u EU, ali ne toliko koliko se kod nas često navodi – ističe Maćić.
Planiranje u energetici ponovo u centru pažnje
Sagledavanje budućnosti i upravljanje promenama u energetici je postalo izuzetno kompleksno. Planiranje je ponovo neizbežan alat za projektovanje energetske budućnosti. U Velikoj Britaniji, u kojoj je pre dvadeset godina tržište električne energije promovisano kao jedini kriterijum i sudija racionalnosti, u „beloj knjizi“ koja predstavlja energetsku strategiju ove zemlje, čak 20 od oko 300 strana posvećeno je planiranju u energetici, kao sredstvu za definisanje i dostizanje strateških ciljeva. Osnovana je i nezavisna državna profesionalna komisija za planiranje infrastrukture, bez čije saglasnosti ne može proći nijedan veći infrastrukturni projekat u ovoj zemlji.
– Dve decenije iskustva je evidentno pokazalo da je tržište efikasno da eliminiše brojne neracionalnosti iz energetskih delatnosti u kojima je konkurencija moguća, da obara cene sve dok ima viška kapaciteta. Ono samo, međutim, i u svim uslovima ne obezbeđuje dugoročno efikasnu sigurnost snabdevanja, odnosno blagovremenu izgradnju novih kapaciteta. Ponovna potraga za merom između tržišta i planske intervencije i odgovarajućim modelom kojim se što manje rizika prenosi na kupce, naročito je intenzivna i interesantna u Velikoj Britaniji. Ovo iskustvo bi i za nas moglo biti veoma korisno, jer se najveći deo troškova energetskih sistema, posebno ovakvih kakav je naš po strukturi energetskih resursa, determiniše investicionim odlukama. Zato se one moraju donositi imajući u vidu dugoročni horizont i pažljivo ceneći tražnju i ponudu na nacionalnom i regionalnom tržištu, da kupci kasnije ne bi snosili troškove zakasnelog, ali ni preteranog investiranja – naglašava Ljubo Maćić.
D. Obradović (List „kWh“)
Gasifikacija u krizi
Tradicionalno savetovanje Udruženja za gas Srbije, održano u Vrnjačkoj Banji od 18.do 21. maja, obuhvatilo je gotovo ceo spektar tema gasifikacije problema koji taj proces prate. Kao i u svetu srpski stručnjaci već decenijama najavljuju da je 21. vek dominacije priorodnog gasa u energetici, a danas je gasifikacija Srbije takoreći na početku, iako protiče prva decenija tog veka. Mada je gasifikacija Srbije započeta pre gotovo pola veka nekadašnji Naftagas kao da se ograničio na područje Vojvodine, dobrim delom zbog političkog uticaja. Ispod Save i Dunava malo je urađeno, tako da masovno korišćenje prirordnog gasa tek predstoji.
U svetlu evropskog procesa gasifikacije, u koji se Srbija postepeno uključuje, srpske firme se rvu sa čitavim arsenalom problema, od zakonskih propisa, tehničkih normi i standarda do formiranja cena, naplate isporučenih količina i konkurentnosti gasa sa derivatima nafte i električnom energijom. Ipak, zadužujući se za gotovo svaki projekat, od izmirenja obaveza stranom isporučiocu i restrukturisanja javnog preduzeća do gradnje mreže gasovoda i veza sa susedima, napreduje se i približava evropskim standardma.
Na savetovanju je dotaknuto i intrigantno pitanje značajnog projekta Južni tok, čini se na nov dokumentovan način. U jednom radu iznete su najnovije procene Evropske unije o potrošnji prirodnog gasa za desetak godina. Od ukupne sadašnje potrošnje zemalja EU 42 posto dolazi iz Rusije, a 80 posto se transportuje preko Ukrajine. I bez pomena problema koji su se ranijih godina javljali zbog toga jasno je da su nužni novi pravci isporuka, pošto se procenjuje da će do 2.020.godine potrebe porasti za 200 milijardi kubika godišnje. Očito je da su neophodni projekti Severnog i Južnog toka, a verovatno i drugi gasovodi da bi se zadovoljile potrebe.
Srbija je prošle godine uvezla nekih 1,8 milijardi kubika gasa, što je manje nego pre dvadesetak godina. Gasovodom iz Mađarske moguće je transportovati između 5 i 6 milijardi kubika, ali se, pored očekivanog Južnog toka, predviđa stvaranje veza sa Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, što bi ne samo obezbedilo nove pravce i sigurnost nego i značajno povećanje količina. Naravno, ukoliko se razvije tržište.
A šanse za to su velike. Pored pokretanja industrijske proizvodnje i već osvojenog tržišta toplana, napravljeno je više projekata korišćenja gasa u elektroprivredi, u kombinovanim postrojenjima, zatim gasifikacija gradova i naselja. Zanimljiv je pokušaj korišćenja gasa u saobraćaju, pre svega u gradskom i za putničke automobile (što je posebna tema). Ali, za sve to nužno je temeljno pretresanje propisa i dosledna primena evropskih normi i standarda, što podrazumeva i prihvatanje shvatanja da je gas kao ekonomski, ekološki i tehnološki bolji od drugih oblika energije.
Dragan Nedeljković
Pored Nabucca i Južnog toka sve interesantniji i treći gasovod TGI
Vlada Turske najavila je da će u najskorije vreme odobriti sporazum o gasovodu Turska-Grčka-Italija (TGI), koji su druge dve učesnice već ratifikovale. Jedan od snabdevača gasom nove gasne rute biće Azerbejdžan, nakon što je Ankara pristala da bude tranziter gasa iz ove centralnoazijske zemlje. Prema rečima turskog ministra za energetiku Tanera Jildiza, sporazum o projektu gasovoda TGI biće dostavljen na ratifikaciju Velikoj nacionalnoj skupštini Turske, prenele su agencije. Nakon toga je u planu održavanje samita lidera Turske, Grčke, Italije i Azerbejdžana, na kome će se projekat dodatno razmatrati, rekao je Jildiz. Pored Nabuka i Južog toka, gasovod TGI je treća maršruta za transport gasa sa istoka u zemlje južne Evrope, s tim što će Azerbejdžan dati prioritet ovom gasovodu jer je Turska pristala da bude tranziter njegovog gasa.
U državnoj naftnoj kompaniji Azerbejdžana GNKAR ističu da će načelni dogovor o tranzitu gasa preko turske teritorije omogućiti kompaniji da precizira konačnu cenu i ekonomsku opravdanost transporta na različita tržišta. Za sada, međutim, Baku i Ankara, izgleda, nisu uspeli da postignu dogovor. Tokom ovonedeljne posete turskog premijera Redžepa Erdogana Azerbejdžanu je planirano potpisivanje paketa sporazuma o gasu u kome su precizirani kupovina azerbejdžanskog gasa iz nalazišta Šah-Deniz, količine koje bi GNKAR mogao da prodaje na turskom tržištu i tranzitni uslovi preko turske teritorije u evropske zemlje. Po završetku posete Erdogana je, međutim, objavljeno da se potpisivanje sporazuma odlaže za 7-8. juni, kada će predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev posetiti Ankaru.
Puštanje TGI će svakako uticati na smanjenje propusnog kapaciteta "Južnog toka" za pet do deset milijardi kubnih metara, s obzirom na to da oba gasovoda vode u Italiju, smatra analitičar ruske investicione kompanije "Veles kapital" Dmitrij Ljutjagin. Gasovod Tuska-Grčka-Italija ima veoma velike izglede za realizaciju, zbog skromnijeg kapaciteta, ali i zahvaljujući dobrim šansama da se postigne dogovor sa Azerbejdžanom, kao sigurnim dobavljačem gasa. Međudržavni sporazum o izgradnji gasovoda TGI za transport kaspijskog i iranskog gasa u Evropu, Italija, Grčka i Turska su potpisale 2007. godine. Puštanje u eksploataciju ove rute, predviđenog kapaciteta osam milijardi kubnih metara gasa godišnje, planirano je za 2012. godinu.T.E.
Srbija i Kina će možda zajedno učestvovati u gradnji NE Belene u Bugarskoj
Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije pozvao je 9. maja kompanije iz Kine, prilikom, susreta delegacije Srbije sa zvaničnicima Ministarstva trgovine Kine i Nacionalnog biroa za energetiku, kao i s predstavnicima kineskih firmi i najvećih banaka - da učestvuju u gradnji nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj, zajedno sa Srbijom i bugarskim partnerom.
Prema pisanju dnevnog lista Politika, tokom razgovora sa kineskim ministrom trgovine Gao Hučengom, Škundrić je naglasio da će ovu posetu, do 15. maja, iskoristiti da o potencijalnom učešću u gradnji nuklearke upozna Nacionalnu agenciju za energetiku Narodne republike Kine, budući da je kinesko iskustvo u ovom poslu veliko. Zato je i predviđeno potpisivanje Memoranduma o saradnji sa kineskim ministarstvom energetike, Nacionalnim biroom za energetiku, koji će biti osnova za čvršću energetsku saradnju dve zemlje, a očekuje se i konačan završetak svih pregovora sa kineskim partnerima o strateškom paket-projektu, koji treba da bude realizovan u EPS-ovom privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac”.
„Preduslov za strateško partnerstvo sa kineskim kompanijama u gradnji nuklearke je da se realizuje projekat modernizacije i gradnje novog bloka u termoelektrani Kostolac. Sa kineskim partnerom trebalo da se radi na revitalizaciji dva termobloka u Termoelektrani „Kostolac”, odsumporavanju gasova, izgradnji novog termobloka od 350 megavata i proširenju ugljenokopa „Drmno” s sadašnjih devet na 12 miliona tona uglja godišnje“, rekao je ministar Škundrić i objasnio da je projekat „Kostolac” sada pod lupom ne samo zemalja iz regiona, već i Evropske unije. Zato je vrlo važno da se realizuje prema uslovima i rokovima predviđenim predugovorom potpisanim u februaru ove godine u Beogradu. To znači, podsetio je Škundrić, da učešće kineske strane u projektu vrednom 1,25 milijardi dolara bude 85 odsto, uz kamatu od tri odsto, poček od pet godina i rok otplate 15 godina.
Prema najavama srpskog ministra, tokom juna bi, prilikom najavljene posete premijera Vlade Srbije Mirka Cvetkovića Kini, trebalo da bude definisan komercijalni ugovor sa kineskim partnerom CMEC, koji će realizovati ovaj veliki posao, a planirano je da potpisivanje bude sredinom jula za vreme posete predsednika Parlamenta Kine Srbiji.
T.E.
Bugarska ponudila Srbiji da zajednički grade nuklearnu elektranu Belene
Srpska vlada razmatra ponudu Bugarske da Zajednički uđe u projekat izgradnje nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj, potvrdio je 26. aprila premijer Mirko Cvetković, posle razgovora sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovom. On je rekao da Vlada Srbije još nije donela odluku o učešću u ovom projektu i da je u toku ekspertska analiza dokumentacije u vezi sa izgradnjom atomske centrale na bugarskoj teritoriji!
Mora se ovom prilikom reći da srpska energetska javnost nije iznenađena ovakvom ponudom sa Bugarske strane. Jer, poznato je da je bilo dosta kontroverznih događaja u vezi sa gradnjom ove elektrane. Nuklearka Belene je trebalo da bude zajednički rusko- bugarski energetski projekat, ali je dolaskom na mesto premijera Bugarske Bojko Borisov ceo projekat stavio na preispitivanje. Rusi su nudili Bugarima kredit od gotovo dve milijarde evra za nastavak izgradnje NE Belene, ali je Bugarska odbila taj kredit. Međutim, vodeća francuska banka BNP Paribas raskinula je nedavno ugovor sa vladom Bugarske o pomoći u koordiniraju finansiranja izgradnje NE Belene i napustila taj projekat.
Zatim je iz cele priče izašla i poznata nemačka elektroenerghetska kompanija RWE.
Odlazak tako jakih igrača stavio bugarsku vladu na velika iskušenja, pa se u bugarskom dnevnom listu Novinite nagovestilo da bi to moglo navesti Sofiju da proda deo svog udela u nuklearki, odnosno smanji ga sa 51%, na 20 do 30 %.
U međuvremenu pojavila se i kombinacija sa uvođenjem američke nuklearne tehnologije u NE Belene. Izvesno je da Bugarska vlada i dalje nastoji da izbegne rusku ponudu i da je susret bugarskog premijera Borisova i premijera Srbije Mirka Cvetkovića upravo pokušaj traženja novih partnera na Balkanu za nastavak gradnje NE Belene.
Istina je da Srbija razmišlja o eventualnoj gradnji nuklearne elektrane na svojoj teritoriji, ali nje sada nema ni u kakvim energetskim planovima. Ipak, među pojedinim energetičarima, se ne odbacuje mogućnost nekih oblika saradnje u gradnji NE Belene, pa i izvestan manji procenat učešća u vlasništvu. Sekretar za energetiku u Privrednoj komori Srbije, Slobodan Petrović kaže da je vest o nuklearki Belene dobra, bez obzira da li se radi o stručnoj pomoći domaćih eksperata ili o zajedničkoj investiciji sa Bugarima
„Za sada je nejasno na koji bi tačno način Srbija učestvovala u ovom projektu. Premijer Cvetković je možda ponudio pomoć naših stručnjaka, a možda je mislio da bismo mogli da sa Bugarima zajednički učestvujemo u toj investiciji. Ukoliko Srbija uđe u ovaj posao to Srbiji neće potpuno rešiti problem sa strujom, ali može dosta da pomogne. Srbiji je u svakom slučaju neophodna izgradnja novog bloka u TE Nikola Tesla u Obrenovcu (700 MW) kao i u Kolubari (dva puta po 350 MW)“, kaže Petrović.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Radule Tošović smatra da bi Srbija trebalo da ima što veći deo u izgradnji nuklearke Belene.
Državni sekretar Ministarstva energetike Nikola Rajaković je izjavio da bi struja iz NE Belene mogla da bude važna za Srbiju ali tek za dvadesetak godina, a da su nam sada prioriteti termo i hidroelektrane.
„Što se tiče nedostajućih količina električne energije u Srbiji, u ovom trenutku razgovori o toj nuklearki ne znače mnogo. Ipak, prema energetskom bilansu Srbije potrošnja struje će narednih godina rasti pa bi već 2030. godine električna energija iz nuklearke u Bugarskoj mogla biti važna i za Srbiju. Smatram da je ovo dobra inicijativa“, rekao je Rajaković.
T. E.
Regionalni energetski tokovi
Zagonetna trasa „Južnog toka“
Da li nam pompezno najavljivani prolazak magistralnog gasovoda kroz Srbiju i velika korist od toga izmiču nam iz ruku?
Sve je to bilo nekako na brzinu, isprepletano raznim političkim kombinatorikama, ali u izvesnom smislu i strogim uslovljavanjima. Na kraju se sastavio sporazum da će veliki gasovod „Južni tok“ proću kroz Srbiju i njime proticati, po jednima 30 milijardi kubika, a po drugoj varijanti čak 63 milijarde kubika gasa godišnje. Prema drugim izvorima, trasa „Južnog toka“ kroz Srbiju, duga oko 450 kilometara, trebalo bi da ima kapacitet od 37 do 41 milijardu kubika godišnje. Tu se za sada još prekrajaju planovi. Bilo kako bilo, zauzvrat, morao je da „ode“ NIS. Cela priča o prodaji većinskog dela Naftne industrije Srbije „na silu“ Rusima (kako je nedavno rekao ministar ekonomije u Vladi Srbije Mlađan Dinkić), najvećim delom zasnovana je upravo na čvrstom obećanju najviših ruskih funkcionera da će trasa magistralnog gasovoda „Južni tok“ prolaziti upravo kroz Srbiju, čime ćemo od tranzita gasa, godišnje ubirati prihod od oko 200 miliona evra. Međutim, utisak je da je poslednjih dana sve to – dovedeno u pitanje.
Izvesno je da bi o ovom pitanju moglo da dođe do ozbiljnih nesuglasica, jer je prodaja NIS-a direktno uslovljena prolaskom gasovoda kroz Srbiju. Predviđeno je da on ide iz ruskog grada Novorosijsk preko Crnog mora do Bugarske odakle bi trebalo da se račva jedan krak ka Grčkoj i jugu Italije, a drugi bi išao preko Bugarske ka Srbiji, Mađarskoj i dalje ka Sloveniji i Austriji. Sada je pridodata i Hrvatska.
Ipak, mora se primetiti da ovaj, kako je kod nas nazvan, gasovodni projekat veka, još visi u vazduhu, a vesti koje sa raznih strana stižu u poslednje vreme daju ozbiljan povod za sumnju. Da li će glavni krak gasovoda proći kroz Srbiju? Ili će nam pripasti samo jedna gasovodna „grančica“ i od onih pozamašnih godišnjih „tantijema“ neće biti ništa. Postoje ozbiljni nagoveštaji da bi upravo to moglo da nam se desi.
Naime, o spajanju gasovoda „Južni tok“ i „Nabuko“ minulih dana bilo je više najava i demantovanja. Izjava potpredsednika ruske Državne dume i predsednika Ruskog gasnog društva Valerija Jazeva izazvala je, tako, i u Srbiji razne nedoumice, iako je nedavno iz samog „Gasproma“ demantovano da može da dođe do spajanja ova dva konkurentska gasovoda. Jer, ukoliko se to dogodi trasa novog, objedinjenog gasovoda, u potpunosti bi mogla da zaobiđe Srbiju. Evropska putanja gasovoda „Nabuko“, naime, ide iz Bugarske, preko Rumunije, Mađarske i Austrije (koje su članice EU) do srednje Evrope.Osnovano podozrenje
Dodatni razlog za podozrenje u Srbiji svakako je i činjenica da mogućnost ovakvog scenarija sada nagoveštavaju i ruski zvaničnici prihvatajući ideju glavnog partnera „Gasproma“ u ovom poslu, italijanskog energetskog koncerna ENI. Iznenađujuća izjava ruskog funkcionera zapravo je prihvatanje ideje izvršnog direktora italijanskog energetskog koncerna ENI Paola Skaronija o kombinovanju tih rivalskih projekata gasovoda („Južnog toka“ i „Nabuka“) na bugarskoj teritoriji, sa ciljem snižavanja troškova. Jazev je, suprotno od dosadašnjeg zvaničnog stava vlade u Kremlju, rekao da je ta ideja „veoma razumna“ i da bi je trebalo ozbiljno razmotriti! Teško da neko može da osporava shvatanje da je osetno smanjenje troškova u ovom preskupom gasovodnom poduhvatu samo prazna priča.
Konkretnije, čelnik ENI Paolo Skaroni izjavio je da dva rivalska gasna projekta na jugu Evrope, „Južni tok“ i „Nabuko“ moraju da se iskombinuju kako bi se smanjili troškovi. On je na jednom energetskom skupu u Hjustonu sadašnju situaciju okarakterisao bankarskom definicijom „strateškog podudaranja“.
– Ako bi partneri odlučili da spoje delom trase ta dva gasovoda, smanjili bismo investicije, operativne troškove i ubrzali ukupan povraćaj uloženih sredstava – rekao je tom prilikom Skaroni.
Bilo je i drugih gledišta. „Nagoveštaji da bi gasovod ’Južni tok’ mogao da mimoiđe Srbiju, iz političkih ili ekonomskih razloga, nemaju osnova“, ocenio je ovih dana Branko Terzić, stručnjak za globalna energetska pitanja kompanije Dilojt – za Glas Amerike.
„’Južni tok’ je projektovan da mimoiđe Ukrajinu i neke druge zemlje. Gasovod ’Nabuko’, koji bi gradile zapadne kompanije, izbegao bi korišćenje ruskog gasa. Kako imate dva gasovoda sa različitim svrhama, nije verovatno da bi oni mogli da budu povezani ili da bi jedan mogao da zameni drugi“, rekao je Terzić.
On je dodao da „Gasprom“ dosledno sprovodi planove u vezi sa izgradnjom „Južnog toka“ i u tome ima podršku italijanske energetske firme ENI, a moguće i francuske kompanije Elektricite de France (EdF) koja je zainteresovana da investira u taj projekt, što bi još više ojačalo „Južni tok“.
Zvaničnici „Gasproma“ su na raznim skupovima na pitanja novinara jednostavno odgovarali da neće biti nikakvih promena u dosadašnjem stavu oko gradnje „Južnog toka“. Štaviše, u međuvremenu, „Gasprom“ je 2. marta potpisao sporazum i sa Hrvatskom kao jednom od tranzitnih zemalja, a 12. marta potvrdio je sporazum sa Grčkom. Austrija će se priključiti projektu gasovoda „Južni tok“ do kraja aprila, najavio je ministar energetike Rusije Sergej Šmatko i to će biti poslednji sporazum pre nego što počne izgradnja gasovoda.
Gas bi „Južnim tokom“ trebalo da krene 2015. godine, a sporazume o učešću u „Južnom toku“ već su potpisale: Srbija, Mađarska, Slovenija, Bugarska, Grčka, Italija i Hrvatska.
Branko Terzić napominje da „ruska kompanija garantuje ono što je najvažnije – kontinuirano snabdevanje gasom, a da ’Nabuko’ još nema obezbeđene izvore, odnosno kontinuirano snabdevanje gasom i odluka o njegovoj izgradnji još nije doneta niti se očekuje pre kraja ove godine“.EU bitno promenila stav prema „Južnom toku“
Međutim, evo još jednog vrlo važnog novog momenta o mogućem prekrajanju „Južnog toka“. Novopostavljeni evropski komesar za energetiku Ginter Etinger rekao je prošlog meseca da bi gasovod „Južni tok“ mogao da dobije podršku Evropske komisije ako „odgovara svim bezbednosnim zahtevima“. To je prvi put da se Evropska unija izjasnila u korist izgradnje tog gasovoda, a izjava Etingera, kako ukazuju nezavisni eksperti, principijelni je zaokret u stavu Evropske komisije prema takozvanom južnom energetskom koridoru koji bi osigurao isporuke ruskog gasa Evropi iz jugoistočnog pravca. Sve do juče, EU je prioritet davala konkurentskom projektu, odnosno gasovodu „Nabuko“, zamišljenom za transport gasa u EU iz centralne Azije i Prikaspijske regije. Nesposobnost, ili nemogućnost zagovornika tog projekta da sklope dugoročne sporazume o kupovini gasa, prvenstveno od Turkmenije, stavili su pod znak pitanja ekonomsku opravdanost „Nabuka“. Poznati nemački energetski analitičar Aleksandar Rar je nedavno bio sasvim otvoren, napomenuvši da za taj gasovodni pravac jednostavno nema gasa!
Krajem prve dekade aprila stigla je i vest da bi Evropska komisija mogla projektu „Južni tok“ da dodeli status transevropske mreže (TEN). To je izjavio opet niko drugi nego evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, posle sastanka sa ruskim vicepremijerom Igorom Sečinom u Moskvi. Status transevropske mreže, koji bi „Južni tok“ mogao da dobije, ubrzaće birokratsku proceduru koja, po pravilu, prati realizaciju ovako velikih projekata. Najveći pozitivan efekat od tog statusa je mogućnost sufinansiranja brojnih evropskih fondova, kao i povlačenje povoljnih kredita za izgradnju, smatraju ruski analitičari, na koje se poziva poslovni dnevnik RBC Daily.
Oni izvode zaključak da je sasvim očigledno da Evropska komisija počinje iz novog ugla da sagledava „Južni tok“, kao zajednički projekat ruskog „Gasproma“ i italijanske kompanije ENI, kojim bi se ruski gas dopremao u EU.
Dakle, iz ovih izjava se vidi da „ni sa zapadne ni sa istočne strane“ nema sasvim čvrstog stava i objavljivanja – kojim će putem „Južni tok“?!
A onda pristiže i vrlo zagonetna izjava iz samo vrha „Gasproma“. Krajem druge nedelje aprila, predsednik upravnog odbora „Gasproma“ Aleksej Miler je obećao da će gasovod „Južni tok“ biti izgrađen isto tako brzo kao i „Severni tok“, čija je gradnja u petak zvanično počela. On je podsetio da će već krajem aprila biti potpisan međudržavni sporazum sa Austrijom, kao zemljom u kojoj bi trebalo da se nalazi skladište za ruski gas namenjen zapadnoj Evropi. Sa Rumunijom još nije zatvoreno pitanje izgradnje podvodne deonice, ogranka gasovoda ka toj zemlji, za šta postoji interesovanje, a kako je rekao Miler, moguća je još jedna varijanta kraka gasovoda ka Rumuniji preko bugarske teritorije. Odgovarajući na pitanje da li Rumunija može da zauzme mesto Bugarske u „Južnom toku“, Miler je odgovorio potvrdno! Doduše, dodao je da su nedavno obavljeni uspešni pregovori i sa bugarskim rukovodstvom.
A što se tiče stava EU, ovde je reč o vrlo važnoj promeni tretmana „Južnog toka“ i na neki način ozvaničenju mišljenja da gasovod „Nabuko“, čiju izgradnju uveliko zastupaju Amerikanci, nije rešenje za Evropu! Bar kada je reč o samostalnosti „Nabuka“. Predlozi o spajanju ova dva gasovoda očigledno Evropljanima sada bivaju sve zanimljiviji.
Zato postaje sve jasnije da do sada proklamovana varijanta putanje „Južnog toka“ nije završena priča, a da sasvim sigurno, može da bude završena priča za Srbiju, ako, pod pritiskom EU, gasovod krene trasom „Nabuka“ i zaobiđe nas. Kao što se vidi, sasvim je osnovana bojazan da Srbija u celoj ovoj naftno-gasnoj ujdurmi – ostane kratkih rukava.Dragan Obradović (list „kWh“)
Sve su jasnije naznake da ČEZ odustaje od investicija na Balkanu
Prema pisanju dnevnog lista „Lidove novini“, Češki elektroenergetski gigant ČEZ odlučio je da odustane, bar za sada, od dalje ekspanzije na balkanskim tržištima i okrene se pre svega izgradnji nuklearnih elektrana u Češkoj i Slovačkoj, mada se planira i ulaganje u gasnu elektranu od 430 megavata u Poljskoj.
Time ČEZ menja dosadašnju poslovnu strategiju koja mu je poslednjih nekoliko godina donela velike investicije u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Turskoj i Albaniji. Prema novoj strategiji, ČEZ će osetno smanjiti kupovine, a povećaće sredstva za razvoj nuklearnog poslovanja i ostale investicije u Češkoj i Slovačkoj, javlja češki dnevnik.
U poslednje vreme je uočljivo da ČEZ-u planirani poslovi i kupovine određenih elektroenergetskih objekata na Balkanu ne idu onako kako se očekivalo i na tom putu isprečile su im se mnoge prepreke.
ČEZ-u je inače na Balkanu već propalo do sada najveće strano ulaganje koje je planirao - izgradnja nove TE „Gacko“ u Republici Srpskoj. Nesuglasice su trajale duže od godinu dana i Vlada Republike Srpske nije bila zadovoljna prethodno postignutim dogovorom. Ceo posao je najpre odlagan (prolongiran) , a potom i prekinut. Takođe ČEZ je prošlog meseca, zbog izmene uslova tendera odlučio da povuče ponudu za izgradnju jedne nove termoelektrane na Kosmetu. Novim uslovima tendera kapacitet te termoelektrane je smanjen sa 2.000 na 1.000 megavata, što ČEZ-u nije odgovaralo i među četiri ponuđača na tom tenderu , nije se pojavio.
ČEZ je kupio i neke termoelektrane u Bugarskoj snage po 200 megavata i tu se kompletna oprema zamenjuje novom i sada bi njihova efikasnost trebalo da se poveća sa 32 na 38 odsto. Međutim, sa jednom kupljenom Bugarskom elektrodistribucijom ima raznih problema i zbog priznavanja troškova čestih sporova da bugarskom regulatornom agencijom.
ČEZ takođe učestvuje na tenderu za gradnju dve termoelektrane u Srbiji (snage po 700 MW) i bori se da u tom poslu postane strateški partner EPS-a. Tu bi moglo da se kaže da ČEZ ima šanse da dobije posao kod izgradnje Termoelektrane „Kolubara B“, a za učešće u gradnji druge termoelektrane od 700 MW TE „Nikola Tesla B3 (TENT B3) nema značajne šanse pored nemačkog RWE koji se za to jako zainteresovan.
Izvesno je, dakle, da se „balkanski poslovi“ ČEZ-a, generalno posmatrano, ne mogu oceniti kao uspešni. Zato najnovija odluka vrha ČEZ-a, u suštini i ne bi trebalo da predstavlja veliko iznenađenje.
"Mnogo manje ćemo investirati u kupovinu kompanija nego u proteklim godinama. Želimo da se orijentišemo na nuklearne elektrane i druge investicije u Češkoj i Slovačkoj", izjavio je nedavno generalni direktor ČEZ-a Martin Roman listu Financial times.
U žiži interesovanja ČEZ-a sada su investicije ukupno vrednosti od oko 20 milijardi evra, jer već počinje izbor partnera za dogradnju dva bloka ČEZ-ove nuklearne elektrane Temelin koji bi trebalo da budu pušteni u pogon 2019. i 2020. godine.
U planu je i izgradnja petog bloka u prvoj češkoj nuklearnoj elektrani Dukovani, a takođe i modernizacija stare nuklearne elektrane Jaslovske Bohunjice i izgradnja dva bloka u njoj.
ČEZ za sada namerava da se na Balkanu zadovolji uglavnom ulaganjima u proizvodnju i distribuciju električne energije u Bugarskoj, Rumuniji i Albaniji.
T.E.
Prirodni gas gorivo 21-og veka u Srbiji
Prirodni gas pretstavlja smešu gasnih jedinjenja i to uglavnom ugljovodonika parafinskog reda. Glavna komponemta je metan, čiji se zapreminski udeo kreće od 70 do 90%. Homolozi metana mogu da budu zastupljeni kod bogatijih gasova sve do oktana, a u tragovima i iznad oktana. Sadržaj težih komponenti opada sa porastom njihovih molekulskih težina. Komponente prirodnog gasa su, takođe, komponente nafte i služe kao osnova hemijske industrije.
Karakteristike prirodnog gasa kao tehnološke sirovine omogućile su usavršavanje tehnologije proizvodnje i uvođenja jevtinijih tehnoloških postupaka i postrojenja.
Njegova primena u petrohemiji daje veoma visoke ekonomske efekte u odnosu na druge sirovine (sirovi benzin, koks, koksni gas, mazut, nafta i dr.)Najznačajniji proizvodi na bazi prirodnog gasa su amonijak, metanol, čađ, sintezni gasovi, hlormetan, acetilen, cijanovodonična kiselina rastvarači, estri, silikoni, omekšivači, smole, anestetici, plastične mase, kaučuci i mnogi drugi. Najintezivnija potrošnja prirodnog gasa u našoj zemlji je u proizvodnji amonijaka, odnosno veštačkih azotnih đubriva i metanola.
Visokovredne energetske karakteristike prirodnog gasa nametnule su ga da se on najviše koristi kao tehnološko i energetsko gorivo u industriji. Prednosti prirodnog gasa kao nosioca energije, nad konvencionalnim fosičlnim gorivima ogledaju se u njegovim tehničkim i eksploatacionim karakteristikama. Osnovni parametri korišćenja energenata sagledavaju se u njihovom efikasnom korišćenju, ekonomskom i naročito ekološkom aspektu.
Na konkurentnost prirodnog gasa najviše utiče njegova jednostavnost upotrebe od procesa proizvodnje do procesa korišćenja. Proizvedeni gas se posle dobijanja iz gasnih polja jedino tretira u postrojenjima degazolinaže gde se izdvajaju teže frakcije (butan, propan i t.d.) da bi se sa sastavom od oko 98% metana transportovao do potrošača i u tom obliku koristi. Nasuprot njemu ugalj, naprimer, posle površinske eksploatacije pri kojoj je moralo da si odstrani jalovina koje je skoro uvek više od uglja šalje se u separaciju, tovari u vagone i transportuje do skladišta. Da bi se koristio u termoelektrani, naprimer, mora da se dopremi do bunkera uglja na kotlovskom postrojenju, samelje u ugljeni prah i ubacuje u ložište. Ostatak sago revanja, pepeo se hidrotransportom odlaže na deponije koje zagađuju okolinu. Nafta koja se , naprimer, dobije u Srednjem istoku mora da se cevovodima transportuje do obale mora i tovari u tankere, transportuje do terminala za prijem i dalje cevovodima doprema do rafinerije. U rafineriji se prerađuje sopstvenom potrošnjom sirovine i tako proizvedeni derivati se skladište u posebne rezervoare. Iz tih rezervoara sem mazut naprimer, doprema do potrošača autocisternam iz kojih se pretače u rezervoare. Da bi mogao da se transportuje do postrojenja u kome će da sagoreva mora da se zagreva a na ulazu u postrojenje da se dogreva kako bi u gorioniku mogao da se dovede u oblik pogodan za sagorevanje. Očigledno je da je prirodan gas u industriji apsolutno konkurentan i nafti i uglju.
U širokoj potrošnji, u domaćinstvima, korišćenje prirodnog gasa daje najveće ekonomske i energetske efekte, jer ga je moguće direktno koristiti za grejanje, pripremu sanitarne tople vode i pripremu hrane a količinu utrošene energije moguće je regulisati i kontrolisati jer svako domaćinstvo ima svoj merač protoka. Kod daljinskih sistema grejanja to nije moguće jer nema pojedinačnog merenja potrošene energije. Korišćenje električne enrgije za grejanje, pripremu sanitarne tople vode i pripremu hrane je sa daleko nižim stepenom iskorišćenja u odnosu na prirodni gas. Poznato je da je kod transformacije energije, naprimer hemijske energije goriva u toplotnu, dalje u mehaničku i najzad u električnu, najslabija karika ovog energetskog lanca i da je sa relativno nisklim stepenom korisnosti. Kada se tome dodaju transportni, transformacioni i distributivni gubici kao gubitak transformacije elktrične energije u toplotnu iz goriva nije moguće dobiti više od 35%. Direktno korišćenje prirodnog gasa kod domaćinstava u kombinovanim kondenzacionim postrojenjima za grejanje i pripremu sanitarne tople vode iskorišćenje iz goriva ide i preko 90%. Dakle valorizacija prirodnog gasa u domaćinstvima je najpovoljnija za državu, kao što je naša, koja je energetski zavisna i mora da uvozi i naftu i gas i kvalitetan ugalj, jer je u procesu transformacije prirodnog gasa u korisnu energiju sa najvećim stepenom korisnosti.
Najkvalitetnije korišćenje prirodnog gasa, sa najvećim stepenom iskorišćenja, je u takozvanom totalnom energetskom sistemu u kome se on koristi za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, toplotne enegije za grejanje, za proizvodnju sanitarne tople vode i za hlađenje. Najbolja primena totalnog energetskog sistema je u bolnicama, hotelima i poslovnim zgradama.
Sa aspekta zaštite okoline prirodni gas je neuporedivo bolji bilo od kog fosilnog goriva. Ima najmanji sadržaj ugljenika, koji obrazuje, pri sagorevanju, ugljendioksid, gas koji povećava efekat ''staklene bašte'', nema sumpor i nema ostatke sagorevanja koji se emituju u atmosferu.
Mišljenje mnogih energetičara sveta je, da je 19. vek bio vek uglja, 20. vek vek nafte a da će 21. vek biti vek prirodnog gasa.. Da li je to tačno, moguće je sagledati iz potreba i i uslova sveta za energijom.
Radni komitet Međunarodne Gasne Unije (IGU) u studiji Pregled gasne industrije (Natural Gas Industry) konstatovao je da su globalni energetski problemi velika šansa za razvoj gasne industrije. Zbog povećane tražnje proizvedene količine gasa u svetu treba da rastu u proseku 2,5% godišnje. U najnovije vreme dolazi do ubrzanog pronalaženja podmorskih izvora gasa u području Pacifika i Azije. Očekuje se da do 2030. godine oko polovina svetske proizvodnje gasa bude iz podmorskih ležišta. Očekuje se da će do 2030. godine ukupna proizvodnja prirodnog gasa biti na nivou 4.500 milijardi m3 godišnje. Međutim transport prirodnog gasa iz podmorja ima otežavajuću okolnost što mora da se u posebnim postrojenjima prevodi u tečno stanje i da se brodovima, specijalizovanim za prevoz tečnog prirodnog gasa, dovoze do terminala za regasifikaciju i na taj način dovode do potrošača. Sam taj proces poskupljuje gas tako da će dosadašnji način transporta magistralnim gasovodima biti konkurentan tako proizvedeneom gasu. Cevovodni transport je najjeftiniji i ostaće najviše u upotrebi ali će, svakako, i tečni prirodni gas imati važnu ulogu u ukupnoj potrošnji.
Dakle, naša je zemlja, kako je ranije rečeno, energetski zavisna i mora da uvozi goriva za sopstvene potrebe. U takvoj situaciji najpovoljnije je da se u narednom periodu odluči za razvoj gasifikacije Srbije, naročito za gasifikaciju domaćinstava, jer je korišćenje prirodnog gasa kod njih energetski najefikasnije, odnosno najekonomičnije sa najmanjom emisijom štetnih gasova i materija u okolinu.
Dr Vojislav Vuletić,dipl.maš.inž.
Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije
Otpad – novi i trajni energent
Struja sa deponija
Iz domaćinstava i industrije do deponija širom Srbije svakog dana stigne oko šest hiljada tona komunalnog otpada. I tu se, za razliku od sveta gde su reciklaža i sagorevanje otpada radi dobijanja energije odavno postali praksa, priča kod nas u najvećoj meri završava. Otpad je u Srbiji, bar do sada, mahom bio neiskorišćen resurs. Ova priča bi, međutim, uskoro mogla da se promeni.
Na komunalni otpad valja nadalje gledati kao na novo i trajno “gorivo”. Naime, iz njega bi, kako je na prezentaciji „Pretvaranje otpada u energiju“, održanoj u Privrednoj komori Srbije, rekao prof. dr Petar Škundrić, republički ministar rudarstva i energetike, moglo da se promiruje od tri do pet odsto energetskih potreba zemlje. Projekti ovakvih energetskih kapaciteta već su „na vidiku“ – grad Užice i EPS potpisali su protokol o gradnji elektrane koja će energent za rad dobijati sa deponija. Očekuje se da se još opština uključi u slične poslove, poput, Beograda, Kragujevaca, Novog Pazara...
Gradnja ovakvih kapaciteta, po rečima Škundrića, nije jevtina - staje između četiri i devet miliona evra po instalisanom megavatu. Cena zavisi od primenjene tehnologije. Međutim, ako se ima u vidu da se sagorevanjem otpada štiti životna sredina ali i unapređuje energetska efikasnost, ova ulaganja bi svakako bila opravdana. Tim pre što svi preduslovi već postoje - zakonska regulativa, podsticajne mere kao i logistička podrška lokalnih samouprava za realizaciju ovakvih projekata.
Zato je realno očekivati, rekao je ministar energetike, da se do kraja godine postigne dogovor o realizaciji nekoliko ovakvih projekata u Srbiji. Ono što predstoji je izbor najoptimalnijih rešenja.
Građani Srbije ne odstupaju od žitelja drugih zemalja kada je reč o količini opada koju “proizvode” Iza svakog od nas, po rečima Lazara Krnete iz stručne službe Poslovnog udruženja Komdel, svakog dana ostane približno kilogram bačenog papira, plastike, metala… Ono što, medjutim, ovde nije zaživelo jeste – selekcija otpada. Zato je tih šest hiljada tona dnevno sada neupotrebljivo za sagorevanje jer u toj pozamašnoj količini odbačenih stvari ima i nesagorivih materija. Međutim, da otpad ipak može da se koristi i za proizvodnju energije ukazuje procena da u njemu ima 50, možda i 60 odsto organskih supstanci koje su pogodne kao “gorivo”. Ali, kako ističe naš sagovornik, pre svega prema otpadu moramo da počnemo da se ophodimo kao prema resursu a na nivou države ili regiona mora da se napravi strategija šta činiti sa njim. Šta je za nas isplatljivije – reciklaža ili sagorevanje.
- Najpre treba utvrditi gde ima koliko otpada i kolika je njegova kalorijska moć kao i da li se se njim nešto čini kako bi se ona uvećala, ističe naš sagovornik.
Ono na šta bi trebalo obratiti posebnu pažnju, po rečima Krnete, jeste činjenica da su spalionice ekološki rizični objekti jer spaljivanje smeća za sobom uvek povlači i emitovanje štetnih gasova. Zato su izdvajanja u filterska postrojenja, po pravilu, znatno veća od ulaganja u sam energetski objekat koji “troši” otpad. Druga opasnost “vreba” iz tehnologije spalionice. Ona, naime, mora da radi u kontinuitetu. U protivnom, preti veća opasnost od zagađenja okoline. Dakle, treba utvrditi i to da li za ovakav objekat može da bude obezbeđena stalna količina sagorivog otpada. To znači njegovo organizovano sakupljanje i dovoženje sa mesta gde se odlaže do spalionice. Dakle i – dodatne troškove.
Sve u svemu, dok kod nas deponije i dalje rastu, u svetu, u borbi protiv otpada koji je počeo da zauzima prevelike površine ali i sa namerom da se ne odbaci ni jedna mogućnost za proizvodnju energije, neprekidno stižu nove generacije ovakvih energetskih postrojenja. Japan je, primera radi, već stigao do plazma tehnologije za sagorevanje otpada, ali je ona, zbog paprene cene, rezervisana samo za najbogatije. Na austrijskim deponijama se iz otpada najpre izdvaja sve ono što može da bude recilirano, a ostatak se deli na sagorivu i nesagorivu frakciju. Oko 70 odsto otpada sakupljenog u Pragu biva “pretočeno” u struju i isporučeno elektronergetskom sistemu.
Rešenja, dakle, postoje. Valja ih samo primeniti.
O otpadu kao resursu, uslovima koje treba ispuniti da bi se krenulo u projekte njegovog sagorevanja kao i iskustvima u ovoj delatnosti u Privrednoj komori Srbije govorili su predstavnici kompanija Field Fisher Waterhouse LLP, EDF Energy i EC Harris koji su ponudili i svoje konsultantske usluge. Prema njihovim rečima, da bi projekat mogao da zaživi treba obezbediti zemljište, izvore finansiranja i razrađen sistem za nabavku otpada i preuzimanje energije.
Maja Perović
Iskustva ČEZ-a prihvatljiva za EPS
Sve proizvodne kompanije unutar ČEZ-a imaju svoj budžet, koji se određuje iz jednog centra - Iskustva ČEZ-a nalažu da moramo što pre da pristupimo fundamentalnim organizacionim promenama
Boško Buha,
direktor Direkcije EPS-a za proizvodnju energije
Posle januarske posete direktora privrednih društava za distribuciju električne energije češkom ČEZ-u, ovu energetsku kompaniju, koja spada među najuspešnije u Evropi, 19. februara posetila je i druga delegacija EPS-a u čijem sastavu je, pored direktora proizvodnih privrednih društava, bio i Boško Buha, direktor Direkcije EPS-a za proizvodnju energije. Mesto susreta bila je termoelektrana na ugalj „Tušimice“, snage četiri puta po 200 megavata. Ovom prilikom pokazalo se da su iskustva ČEZ-a i u proizvodnoj sferi, veoma interesantna i može se reći u najvećem delu prihvatljiva i za EPS.
Koje su ključne karakteristike Poslovne jedinice za proizvodnju energije - ČEZ proizvodnja?
Mislim da je interesantno najpre posmatrati strukturu proizvodnih kapaciteta EPS-a i ČEZ-a. Oni imaju oko 25 blokova od po 200 megavata (zajedno sa kupljenim u Bugarskoj) i to su ČEZ-u osnovne jedinice, kao i 10 blokova od 100 megavata (uključujući i one u Poljskoj). Samo jedan blok ima 500 megavata. Hidrosektor ČEZ-a znatno je manji od našeg i sa vidno manjom proizvodnjom od 1,5 milijardi kilovat-sati. Nuklearke ČEZ-a godišnje proizvedu 26 milijardi kilovat-časova, a TE na ugalj 33 milijarde kilovat-sati. To pokazuje da je elektroenergetski sistem EPS-ovih TE efikasniji, jer imamo više blokova većeg kapaciteta (šest puta 310 megavata i dva puta 650 megavata).
Ali, kako su oni u toj strukturi naglo izbili ispred nas?
Prvo moram da kažem da su oni napravili radikalne promene u organizaciji i načinu poslovanja o čemu ću nešto kasnije više reći. Prava strateška odluka je bila izgradnja dve nove NE od po hiljadu megavata, što zajedno sa starim čini 3.700 megavata. Izvršili su rehabilitaciju starih blokova, kao što smo i mi uradili na nekim blokovima. Trenutno vrše zamenu četiri bloka od 200 megavata i tri bloka od 250 megavata (kompletnu opremu zamenjuju novom opremom) na postojećim lokacijama, ali čija efikasnost se povećava sa 32 na 38 odsto. Sada grade i gasnu elektranu od oko 880 megavata čiji je stepen korisnosti 57,4 odsto! Takođe, u izgradnji je i blok od 660 megavata sa natkritičnim parametrima, čiji je stepen korisnosti 42 odsto.Jedan direktor za sve hidroelektrane
Valja napomenuti da je količina proizvedene električne energije u njihovim HE mala u odnosu na hidroelektrane EPS-a. To su osetno manje jedinice u poređenju sa našim u hidroelektranama „Đerdap“ i „Bajina Bašta“. U ČEZ-u postoji samo jedan direktor za sve hidroelektrane i one sačinjavaju jednu proizvodnu jedinicu. Zatim tu su četiri proizvodne jedinice za termoelektrane, dve za nuklearne i još jedna za toplotnu energiju. Ukupno osam proizvodnih celina. Za većinu HE ČEZ-a karakteristično je daljinsko upravljanje, što se bitno razlikuje od nekih HE EPS-a gde radi dosta ljudi. Tamo u manjim HE često radi samo jedan čovek.
Hoće li nešto slično da se uradi i u EPS-u?
- I kod nas postoji ideja da se počne sa daljinskim upravljanjem u tim manjim jedinicama u „Vlasinskim HE“ i u delu „Drinsko-Limskih HE“. Mislim da uopšte nije problem da se to uradi potpuno domaćom (Pupinovom) tehnologijom sistema upravljanja. To upravljanje je mnogo jednostavnije nego što je urađeno u nekim našim termoelektranama. Sekundarna regulacija već radi tako. Izvesno je da ČEZ sada prelazi na gradnju elektrana sa gasno-parnim ciklusom, odnosno kogenerativnih elektrana. Jer TE na ugalj postaju problematične zbog vrlo strogih propisa o emisiji ugljen-dioksida.
U čemu se razlikuje organizaciona struktura ČEZ-a u odnosu na EPS?
„ČEZ- Proizvodnja“ je samo jedna poslovna jedinica ovog češkog energetskog giganta i posluje na principu budžetskog finansiranja, odnosno nema svojstvo pravnog lica. Upravljanje na nivou te poslovne jedinice sastoji se od: proizvodnje, proizvodne tehnologije, gde su i standardi, kao i upravljanja troškovima. Zatim tu je centralni inženjering i menadžment projekata, centralni sistem za nabavke za potrebe održavanja, sigurnost na radu, analitička podrška, menadžment elektrana. Unutar te poslovne jedinice, ni jedna kompanija takođe nema svojstvo pravnog lica, kao što je kod nas slučaj sa privrednim društvima EPS-a. U razvijenim zemljama se u praksi nije potvrdilo da takva organizacija ima poslovnog smisla. To znači da kod nas ekonomsko-poslovni koncept nije razlog za postojanje takvih pravnih lica, već je reč o razlozima, koji su očito sasvim druge, neekonomske prirode.Sve je centralizovano
Ako prihvatimo princip konkurentnosti firme, onda se moramo zapitati mogu li sadašnja privredna društva EPS-a da posluju samostalno i da budu profitabilna na osnovu svojih imputa. Mislim da ne mogu. Takva kompanija treba samo da održava elektranu najefikasnije što može za minimalnu cenu, a to nije dovoljno da ona bude samostalna kompanija. Elektrana u kojoj smo bili u svom sastavu ima proizvodnju, održavanje i hemijsku laboratoriju. Nema čak ni magacin, nema ni jednog pravnika ...
Znači sve je centralizovano?
Jeste. I svaka od tih kompanija, odnosno elektrana ima svoj budžet, koji se određuje iz centra. Određuje se koliko će električne energije proizvesti, po kojim tehničkim pokazateljima i koliko će to koštati. Te jedinice nemaju poslovnog smisla same za sebe, već samo kao celina u okviru ČEZ-a. U ovoj češkoj kompaniji su pare potpuno centralizovane i kada su distribucije u pitanju. Kod nas u EPS-u se sada postavlja pitanje da li odluka o nekim investicijama treba da bude u kompanijama ili u holdingu. Tamo je jasno da te odluke donosi vrh holdinga. Isto se odnosi i na nabavke i to se obavlja iz jednog centra. Postoji centralna javna nabavka, pored ostalog i zbog korupcije i ona je pod nadzorom države, jer je ČEZ državno preduzeće. I planiranje je centralizovano. Ono se obavlja u četiri koraka: dugoročno (30 godina), srednjoročno na pet godina, kratkoročno jedna godina i definišu se godišnji zadaci.
Iz ovoga se da zaključiti da je i broj zaposlenih dosta manji, jer su izbegnuta mnogobrojna dupliranja?
Kod njih iste poslove radi osetno manje ljudi. Možda je ilustrativan podatak da proizvodna jedinica „Tušimice“, u kojoj smo bili, ima tri elektrane i 13 blokova ukupne snage 2.290 megavata, a ukupno 537 zaposlenih. Sve tri termoelektrane su u jednom regionu i vodi ih jedan direktor. Kompletno održavanje tih termoelektrana je van ČEZ-a. Mada poređenje broja zaposlenih zavisi i od drugih faktora; poređenje valja obaviti u ceni, odnosno troškovima održavanja. Što se tiče tehničke efikasnosti, TENT A je na nivou TE „Tušimice“, a što se tiče poslovne efikasnosti, pogotovo, kada je reč o troškovima tu zaista mnogo zaostajemo.
Kako se nagrađuje menadžment ČEZ-a
Što se tiče nagrađivanja menadžmenta, godišnje se prave izveštaji o učincima svakog pojedinca i razume se prethodno se postave zadaci. Određuju se i godišnji bonusi, koji znaju da budu vrlo visoki. Treba imati na umu da je ČEZ jedna od najprofitabilnijih elektroprivreda u Evropi. Cena električne energije je tu odigrala važnu ulogu i zahvaljujući njoj omogućena je gradnja novih nuklearki, koje su im značajno poboljšale proizvodnu strukturu. Ali veoma je bitan činilac i poslovna efikasnost, odnosno otklanjanje poslovne neefikasnosti. Nije moguće sve rešiti samo cenom i to se od strane države uslovno odobravalo, odnosno vezivalo se za poboljšanje efikasnosti. Ovde se ne radi o broju zaposlenih, jer cilj restrukturiranja i efikasnosti nije isterivanje radnika na ulicu. Cilj je poboljšanje poslovne efikasnosti, konkurentnosti i uspeha firme na tržištu. Doduše, tu se pored ostalog postavlja i pitanje ostajanja dela zaposlenih, zbog organizacionih poboljšanja. Kod nas se samo na nabavkama radi odvojeno u 11 privrednih društava i svi posebno raspisuju tendere. Oni se često obaraju i to ponekada može da ima ozbiljne posledice po proizvodnju i druge segmente. Kod nas se javlja problem i sa kompetentnošću i utreniranošću ljudi, koji izrađuju tendersku dokumentaciju, a ČEZ je ovo otklonio tako što je sve to grupisao na jednom mestu.Robovanje navikama
Planiranje remonta u ČEZ-u prilično se razlikuje od pristupa u EPS-u.
Tu zaista postoje razlike, jer mi prilično robujemo nekim starim navikama. Tamo se planirani kapitalni remonti obavljaju u razdoblju od osam do 10 godina na starim blokovima, a, na novim čak na 12 godina. Oni su planirali na dve godine obavljanje remonata u trajanju od tri do četiri nedelje, a mi smo to samo na bloku A-4 u TENT-u rastegli na godinu i po dana. Inače svake godine se kod nas remonti rade 30 dana. I pre rehabilitacije bloka i posle njegove rehabilitacije. Može neko s razlogom da se pita zašto je onda obavljena ta rehabilitacija. To je čist automatizam i nepotreban šablon, jer sasvim je jasno da nema svaki blok iste potrebe za održavanjem. U ČEZ-u je cilj profit i blok na mreži mora da bude što duže. Zato preskaču jednu godinu, ali za te tri-četiri nedelje remonta mora da se uradi sve; ništa ne sme da se propusti ili odloži za kasnije. Veoma je razložno primeniti i kod nas sistem da se blokovi održavaju prema postojećem stanju bloka i mi sada idemo ka tome. Jer, krajnje je vreme da se uklone te tridesetogodišnje navike, da niko ne razmišlja da nešto promeni. A te promene mogu da donesu značajno povećanje proizvodnje električne energije iz termoelektrana. I to samo smanjivanjem planskih zastoja i smanjivanjem broja ispada. Na ovim suštinski vrlo značajnim promenama treba insistirati. Danas inženjeri ne treba da budu koncentrisani samo na tehniku, već moraju poznavati i ekonomiju. Potrebno je i jedno i drugo. Uspešnost biznisa u svetu danas se ogleda u efikasnosti menadžmenta da kontroliše troškove, da smanji proizvodnu cenu i poveća dobit, ali i da vodi računa i o razvojnim aspektima.
Sasvim je, dakle, očigledno da postoji jak razlog da se ljudi u EPS –u, a pogotovo van EPS-a, u vlasničkom segmentu, duboko zamisle nad celokupnim sadašnjim načinom poslovanja u Elektroprivredi Srbije i pokušaju da sagledaju i shvate gde to vodi kompaniju?
Ako bismo izvodili iz svega ovoga zaključak, sasvim je jasno da moramo što pre da pristupimo fundamentalnim organizacionim promenama. Jer, zaista je neprihvatljivo da EPS ima 11 mesta stvaranja troškova, koji se ne mogu efikasno kontrolisati sadašnjom organizacionom strukturom. Ta promena je zaista neizbežna.
Dragan Obradović (list „kWh“)
Međunarodno savetovanje „Energetika 2010“ održava se od 23. do 26. marta na Zlatiboru
Počinje veliki investicioni ciklus u Srbiji
Početak investicionih ciklusa, koje je ekonomska kriza samo odložila, u Srbiji će se na najbolji način primeniti u praksi, što znači da će se energetski izvori u narednom periodu brže pretvarati u proizvodna postrojenja - istakao je Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije i državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike u pozdravnom obraćanju na početku Međunarodnog savetovanja „Energetika 2010.“, koje je 23. marta počelo na Zlatiboru. Savetovanje, koje će trajati do 26. marta, posvećeno je prioritetima energetskog sektora Srbije: pokretanju investicionog ciklusa u termo i hidroenergetici, obnovljivim izvorima, energetskoj efikasnosti i naftno-gasnom sektoru, kao i strateškom pozicioniranju Srbije u odnosu na zahteve EU.
Otvarajući savetovanje, dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, izrazio je očekivanje da će se do 2030. godine u svetu udvostručiti proizvodni elektroenergetski kapaciteti, a to je moguće uraditi i u Srbiji. U toku je pokretanje novog investicionog ciklusa u svim oblastima energetike i energetske infrastrukture, od naftno-gasnog do termoenergetskog razvoja. Sledeći razvojni cilj biće povećanje zaposlenosti i stvaranje mogućnosti za rad srpskih preduzeća i to posebno iz oblasti energomašinogradnje. Naš cilj je i udvostručenje proizvodnih kapaciteta u proizvodnji derivata i izgradnja infrastrukture u gasovodnoj mreži koja bi omogućila i tranzit velikih količina gasa u susedne zemlje.
Predstavljajući strateški razvoj EPS-a, Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, istakao je da su posebno značajni projekti EPS-a iz oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. U pripremi su, naime, projekti za izgradnju novih malih HE, kao i za rehabilitaciju dela postojećih, zatim analiza mogućih lokacija za farme vetrogeneratora i solarne panele, kao i za podizanje postrojenja koja koriste otpad i biomasu za proizvodnju električne energije. U oblasti energetske efikasnosti EPS će investirati u ugradnju savremenih uređaja za merenje, kontrolu i daljinsko upravljanje potrošnjom električne energije i u modernizaciju postojećih postrojenja.
Ispred EMS-a obratio se dr Dragoslav Perić savetnik generalnog direktora za razvoj i istakao da je Elektromreža Srbije fizički je povezana sa elektroenergetskim sistemom zapadne Evrope i članica evropske Organizacije operatora prenosnih sistema - ENTSO-E te da je položaj Srbije determinisao napore da EMS razvija i tržišnu funkciju. Dakako, uvođenje tržišta električne energije u Srbiji neizvodljivo je bez aktivnosti kolega iz Elektroprivrede Srbije.T.E.
Maziva su dobar biznis
Priznajem da sam bio iznenađen pre neki dan kad mi je prijatelj iz pančevačke rafinerije rekao kako je za NIS prava blagodet što su došli Rusi “bez njih, kaže, NIS bio bankrot” Ne upuštajući se ovom prilikom u detaljniju analizu poslovnih poteza novog poslovodstva NIS-a čini se da vredi prikazati rusku strategiju u segmentu maziva, strategiju koja se već uveliko primenjuje.
Već u prvoj rečenici razgovora sa Dmitri Vukolovom, direktorom odeljenja za maziva NIS Petrola, čuo sam tvrdnju iz naslova – maziva su dobar biznis. On i njegov zamenik Mile Stojiljković objašnjavaju zašto su uvereni i optimistični da deo posla NIS-a sa mazivima ima budućnost. Zapravo NIS svojom strategijom razvoja i uvođenjem brenda NISOTEC na tržišta Srbije i Jugoistočne, odnosno Južne Evrope, rehabilituju segment maziva u kompaniji.
Neophodna je kratka predistorija da bi se razumeli aktuelni potezi. Skoro će tri decenije od kako je tadašnji Naftags kupio licencu i opremu od američke kompanije TEXACO i sagradio postrojenja uz Rafineriju u Novom Sadu. Tada je to bila najbolja, tehnološki najnaprednija, rafinerija u Evropi za proizvodnju maziva. Kad su Jugoslaviji uvedene sankcije ugovor je otkazan i NIS više nije mogao da prodaje ulja pod američkim imenom. U međuvremenu je, međutim, NIS “integrisao” dve uljne rafinerije, iz Kruševca i Beograda, a u bombardovanju postrojenje u Novom Sadu je znatno oštećeno. Reorganizacijom koja je nastupila prodate su obe rafinerije, posao sa uljem je praktično napušten, a sada se vraća u život.
Direktor Vukolov objašnjava da je deo naftnog biznisa, pa i imidza velikih naftnih kompanija, posao sa mazivima i kozmetikom za automobile, tako da i NIS želi da zauzme lidersku poziciju na pomenutom tržištu svojim proizvodima. Cilj je, kaže, da se pokaže i na tržištu potvrdi sposobnost za kvalitetniji proizvod od uvoznih. Tim pre što je bar na trzistu Srbije prisutno pravo šarenilo ulja, maziva i svih sličnih proizvoda sumnjivog kvaliteta, čak i kad nose etikete poznatih svetskih proizvođača.
U NIS-u su svesni obima posla koji ih čeka, kao i vremena potrebnog da steknu poverenje kupaca. Zato su i sačinili desetogodišnji program, u kome je stvaranje stručnog tima sačinjenog od najboljih ljudi prvi korak. I osposobljavanje i modernizacija proizvodnih kapaciteta – već je moguće u jednoj smeni proizvoditi 15.000 tona maziva godišnje, iako se u prvoj godini očekuje nešto manji plasman. Kažu da se podrazumeva da će maziva ispunjavati najnovije standarde evropskog kvaliteta za sve vrste savremenih motora i uređaja, a sledi im akcija “osvajanja” maloprodajne mreže, servisa, prodavnica, industrije, transportera i drugih velikih kupaca. Razumljivo i marketinška akcija. Procenju da će ulaganja iznositi oko million evra, možda i više ukoliko bude potrebno.
Dragan Nedeljković
Сарадња ЕПС-а и Града Крагујевца
За реконструкцију ТС у Корман пољу два милиона евра
У Крагујевцу је у петак, 12. марта, потписан Меморандум о сарадњи Електропривреде Србије и Града Крагујевца. Реч је о реконструкцији, модернизацији и доградњи ТС 110/35 kV Илићево, а вредност ове инвестиције је око два милиона евра. Завршетком предвиђених радова обезбедиће се нови капацитети за будуће купце електричне енергије у новој индустријској зони у Корман пољу где ће Фиатови кооперанти градити погоне. Други део Меморандума односи се на изградњу енергане за сагоревање комуналног отпада на подручју Крагујевца. Меморандум су потписали Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС-а и Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца.
Свечано потписивање обављено је у оквиру дводневне Међународне конференције „Енергетика и одрживи развој“ и Сајма енергетике, екологије и енергетске ефикасности. Том приликом потписани су, такође, и меморандуми о разумевању за пројекат гасовод високог притиска Краљево – Крагујевац (између „Србијагаса“ и Града Крагујевца) и на реализацији пројекта енергетске ефикасности на територији Крагујевца (између Града Крагујевца, компаније „Ватпик“ и Универзитета у Крагујевцу).
Међународна конференција
„Енергетика и одрживи развој“ у КрагујевцуЕкологија и енергетска ефикасност у првом плану
Европски и светски трендови у развоју производње енергије и у борби за заштиту животне средине, као и нове мере за спречавање климатских промена, уз програме енергетске ефикасности и одржив развој, тема су Међународне конференције „Енергетика и одржив развој“ која је јуче почела у Крагујевцу. Под покровитељством Министарства рударства и енергетике Србије, града Крагујевца, фирме „Фиат аутомобили Србија“ и „Шумадија сајма“ ова пратећа манифестација одржава се, наиме, од 11. до 13 марта у оквиру Сајма енергетике, екологије и енергетске ефикасности. Отварању конференције присуствовали су, између осталих, Armando Varricchio, амбасадор Републике Италије, Giovanni De Filippis, генерални директор компаније „Фиат аутомобили Србија“, Vinsent Degert, представник Делегације Европске комисије у Србији, Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца, проф. др Милун Бабић, директор Регионалног евро центра за енергетску ефикасност и др Братислав Чеперковић, извршни директор ЕПС-а.
Отварајући конференцију, проф. др Петар Шкундрић, министар рударства и енергетике, подсетио је да је у 2009. години једино област енергетике остварила раст од три одсто, а да је у плану да се успешни резултати понове и током ове године. Како је, притом, истакао Шкундрић управо је енергетски сектор највише и учинио на бржој интеграцији Србије у Европску унију и у европско енергетско тржиште. Али, приступање енергетској заједници дефинише и обавезе Србије у примени свих правила која се односе на енергетску ефикасност и на заштиту животне средине.
После отварања конференције одржан је и први округли сто „Концепт и стратегија за енергетику – одрживи развој“, председавао је др Братислав Чеперковић, а на којем је Петар Шкиундрић, као први учесник, изложио инвестиционе захвате у сектору енергетике у наредном периоду.
Električna energija, tržište i cene
Matematika za babe i žabe
Ne bi li se odbacio zahtev za poskupljenjem struje u javnosti se pojavile svakakve računice ali je „najzanimljivija“ bila teza da je sada jevtinije uvoziti struju nego je kod nas proizvoditi.- Naša agencija za energetiku (AERS) krajem prošle godine utvrdila, da na osnovu opravdanih troškova EPS ima osnove da podnese zahtev za poskupljenje električne energije za - 38 odsto
O cenama električne energije u Srbiji i šta se događa prilikom njihovog određivanja, do sada smo podosta pisali. Ipak ovo poslednje odobreno poskupljenja - od 1. marta ove godine, u proseku za 10 odsto, u nekim detaljima bitnije se razlikuje od prethodnih. Vidno su esklalirale razne manipulacije uglavnom netačnim podacima zarad dnevnopolitičkih potreba nekih partija i to je bio povod za ozbiljne nesuglasice među pojedinim ministarstvima u Vladi Srbije, pa potom i za „presecanje“ razmirica - sa „najvišeg mesta“.
Ostalo je zapaženo da su izvođene krajnje neobične računice, ne bi li se opet, po ko zna koji put ponovo poduprla ona poznata populistička postavka: „Dajte narodu jevtinu struju - imamo je“!
Teško je sada naći gde je početak svemu ovome, ali svakako treba mnogo više da zabrinjava to što kraj nije ni na vidiku, a priča o tržištu električne energije u ovakvim uslovima postaje gotovo besmislena, iako nas na to jasno obavezuje potpisani Ugovor o osnivanju energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope i mnogo šta drugo.
Cenom struje i nekakvom matematikom počeli su da se bave razni „stručnjaci“, koji preko nekih neukih novinara u ovoj oblasti zaista svašta proturaju. Od svega toga, najinteresantnija teza plasirana u jednom našem viđenijem dnevnom listu - da je za narod bolje da u ovom trenutku uvozimo struju jer je jevtinija nego da je proizvodimo?! Ovo bi bila zaista vrlo lucidna ideja koju bismo, doduše, pre mogli da očekujemo od nekog trgovca strujom nego od poslenika nezavisnih medija, da nije bazirana, na blago rečeno, potpuno netačnim postavkama, među kojima se ističe podatak koji je valjda proistekao iz činjenice da je novinar izmešao cene magavat-sata i kilovat-sata i još štošta pa je, ni manje ni više, nego udesetostručio cene struje i na slobodnom tržištu i kod nas... Da bog sačuva!Dušebrižnička demagogija
Nekako u isto vreme sa objavljivanjem ovih umotvorenija, počelo je ponovo poveće partijsko nadmetanje oko cene, odnosno podilaženja narodu jevtinom strujom - zarad njegove dobrobiti. Taman kada se privodilo kraju dokazivanje i ubeđivanje Vlade u neophodnost da se, već ranije dogovoreno poskupljenje struje od 10 odsto, što pre primeni - usledio je opravdan, ali u nesrećnom trenutku plasiran sindikalni zahtev za korekcijom plata radnika u EPS-u. Što su već poznati dušebrižnici kada je cena struje u pitanju dočekali s velikom oduševljenjem i na sva zvona udarili da će se poskupljenje struje odmah pretočiti „u već prepune džepove zaposlenih u EPS-u“?!
Tako je posle dogovora koji je s tim u vezi postignut s jednim ministrom, usledila pretnja drugog ministra da „neće pristati na ucene radnika EPS-a i da ko hoće veću platu treba da potraži drugi posao“! I onda tu umešao plate lekara, vojske, policije... U javnosti su, tim povodom, bile sasvim uočljive razmirice uglavnom na relaciji Škundrić - Dinkić, mada je bilo i drugih aktera. Usledili su potom i zahtevi sindikata drugih javnih preduzeća za povećanjem plata, pa je na sednici vlade, kako se moglo doznati, zbog toga izbio pravi mali rat, dogovor nije postignut, pa je celu stvar, bar kako piše iz dobro obaveštenih izvora NIN, na nagovor premijera Cvetkovića, morao da preseče sam predsednik Boris Tadić. On je tom prilikom, pored ostalog, naložio da jedna radna grupa načini analizu poslovanja EPS-a na osnovu koje će se doneti odluka o datumu i procentu poskupljenja električne energije.Visoki napon, niski napon...
I da ne ulazimo u druge detalje, valja reći da je vlada krajem januara dala saglasnost da se cena struje poveća od 1. marta za 10 odsto.
E, sada bi valjalo ponešto konkretno razjasniti i oko same cene struje u Srbiji, jer je prošlog meseca bilo mnogo račundžija. Spominjana je tu cena od skoro osam evrocenti za kilovat-čas; svako je tu izvodio nekakve svoje „analize“, uglavnom vezane za tarifne zone, ne bi li dokazao svoju tezu o skupoj struji u Srbiji, a razume se najveći biser je gore pomenuta varijanta da nam je jevtinije da uvozimo struju. Vele akteri te teze jevtinije je iz okolnih zemalja kupiti kilovat-čas po ceni od oko četiri evro centa, jer je naša zvanična sadašnja cena za tarifne potrošače 4,8 evrocenti za domaćinstva i 5,3 evro centa za privredu. A posle martovskog poskupljenja iznosiće 5,3 evro centa za domaćinstva i 5,8 evro centi za privredu. Pitali su se mudraci zašto se ne uveze struja iz okolnih zemalja gde je pala cena. Recimo iz Mađarske ili Rumunije i po 30 odsto nižoj ceni. I niko ne reče da je to cena na visokom naponu i da ona kada dođe kroz prenosnu, a potom i distributivnu mrežu do potrošača, u Mađarskoj dostiže oko 15 evrocenti, a u Rumuniji oko 10 evro centi.
Što bi narod rekao, pomešali babe i žabe.
Da li namerno ili zbog naših sklonosti ka „ekspertskom poznavanju“ svega i svačega - ko će ga znati? Zaboravili ljudi na prenosne i distributivne troškove. A ta uvozna struja na visokom naponu nikako ne može da bude jevtinija od EPS-ove. Na raznim skupovima je rečeno da EPS, na visokom naponu, prenosnoj mreži predaje kilovat-čas po ceni od 2,9 evrocenti. Gde u Evropi ima jevtinije od toga?!Aršin je nož i pogača
U strukturi cene kilovat-sata koji plaćaju tarifni kupci u Srbiji sa 58 odsto učestvuju zajedno troškovi proizvodnje, uvoza, balansiranja energije i snage, troškovi zaposlenih i troškovi održavanja u elektranama i rudnicima.
Za održavanje distributivne mreže, investicije i plate u distribucijama ide narednih 30 odsto, dok su troškovi prenosa kroz visokonaponsku mrežu (EMS) 6,5 procenata. Trgovac na malo, distributer uzima još 5,5 odsto (troškovi rada sa kupcima, merenje brojilima, izrada i slanje računa). To je struktura cena , koja je utvrđena u Agenciji za energetiku Republike Srbije (AERS). Može se dakle, uočiti kako se i šta se sve, kao dodatni trošak, nadograđuje na onu „visokonaponsku cenu“. Možda ovo nekome izgleda komplikovano, ali to je isto kao recimo kada barel nafte (oko 160 litara) na svetskoj pijaci staje oko 80 dolara, a onda sledi transport do rafinerije, potom prerada, transport do pumpe, marže i svi troškovi koji sleduju, uz razume se akcize i poreze i na kraju, tako da, na primer, barel bezolovnog benzina na pumpama dogura do oko 240 dolara! Otprilike trostruko više nego što je koštao barel sirove nafte.
Slično je, dakle i sa električnom energijom. Agencija za energetiku procenjuje i utvrđuje realno te troškove i ukoliko se složi sa računicom podnosioca zahteva, daje saglasnost za određeno poskupljenje a Vlada odlučuje. Kod nas Vlada redovno i dalje odlučuje o cenama struje, a u nekim zemljama vlada se meša u rad agencije samo u slučajevima nekih velikih poremećaja na tržištu i ne daj bože ratova. E, tako je naša agencija za energetiku (AERS), krajem prošle godine utvrdila, da na osnovu opravdanih troškova EPS ima osnove da u cilju povećanja prihoda u skladu sa tim troškovima, podnese zahtev za poskupljenje električne energije za 38 odsto! Nije potrebno zamarati se kako je izvedena ta računica: ona je ispravna i u skladu sa onim kako se to radi i u drugim evropskim zemljama. Međutim, pošto je EPS državno preduzeće, a o ceni u ime države presuđuje Vlada - odlučeno je da se ona poveća za 10 odsto. Eto to je ta matematika i onda se vidi velika nesrazmera između tretmana, recimo naftaša, kojima se priznaju svi troškovi i kursne razlike i EPS-a, kome se priznaje samo ono što Babo kaže. Bez ikakvog aršina. Tu je i nož i pogača!
Nije na odmet onima koji prave razne svoje računice cene kilovat-časa u Srbiji ukazati na zvanične podatke Statističke agencije Evropske Unije (EUROSTAT). Na listi 29 evropskih zemalja Srbija uz Bugarsku ima najnižu cenu električne energije. Za drugo polugodište 2008. kada je važila i sadašnja cene električne energije cena kilovat-časa u domaćinstvima u Srbiji iznosila je 4,65 evrocenti, a za privredu 5,15 evrocenti. To je zvanična evropska statistika i posmatranjem tabela mogu se izvesti razna poređenja.
Ne tvrdimo mi ovde da nema još mnogo šta da se uredi, dotera i popravi unutar samog EPS-a. Ali, ima mnogo toga i kod drugih. A za sve te popravke opet su potrebne pare. Ako ih nema, ne može ni da se popravlja.
Moglo bi na ovu temu još podosta da se piše; autor ovih redova čini to već više od dve decenije. Ali, što bi ljudi preko Drine rekli: „To ti je bolan zađaba“! Sasvim se jasno vidi kako bi se EPS lepo domogao zelene grane, ali se isto tako jasno vidi i ko to neće. Ima za to mnogo razloga. Češkom ČEZ-u je to odavno bilo dopušteno i svi vide dokle je dogurao. Za EPS se to „dopuštanje“ ni izdaleka ne nazire. Sve ono što stručni ljudi lepo izmere, skroje i procene, oni nestručni pri vlasti, bolje reći politikanti, jednostavno bace u vodu. Ostaje jedino da se pitamo postoji li uopšte„sila“ koja će jednom svemu tome stati na put.Dragan Obradović (list „kWh“)
Regulatorna agencija Crne Gore RAE na udaru Skupštine i sudstva
Zašto krađe i gubici pogađaju sve potrošače a ne profit EPCG
Ovih dana članovi Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Skupštine Crne Gore zatražili su konsultativno saslušanje članova republičke Regulatorne agencije za energetiku RAE po drugom osnovu. Naime reč je o načinu utvrđivanja cene električne energije, posebno činjenice da krađu struje plaćaju pošteni potrošači. Očekuju i da predstavnici RAE upoznaju poslanike Skupštine Crne Gore sa iskustvima drugih država o načinu definisanja cena, naročito sa aspekta uključivanja komercijalnih gubitaka energetskih kompanija.
RAE brani Pravilnik o tarifama za električnu energiju, kojim je utvrđeno da svi građani plaćaju tehničke gubitke u obe mreže (prenosnoj i distributivnoj), kao i komercijalne gubitke, koji se odnose na krađu električne energije u distributivno mreži. Iako su domaćinstva i ostali potrošači oduvek plaćali gubitke, tek od ovogodišnjih januarskih računa su posebnim stavkama iskazani gubici u prenosnoj i distributivnoj mreži i oni nisu mogli više da se sakrivaju.
Upravni sud Crne Gore je drugi put za nepunih devet meseci presudio u korist potrošača električne energije u domaćinstvima, osporavajući odluku Regulatorne agencije za energetiku RAE o ceni struje koja je važila od sredine do kraja prošle godine. Prema pisanju podgoričkog dnevnika Vijesti, Upravni sud je u maju prošle godine, po tužbi grupe građana iz nevladinog sektora poništio poskupljenje struje od deset odsto za domaćinstva i obavezao RAE da preispita odluku, nakon čega je usledila neznatna korekcija cene sa primenom do kraja prošle godine. Grupa građana je tražila poništenje i te odluke, upozoravajući da je pad cene morao biti tri puta veći od određenog. Dok je trajao sudski spor, RAE usvaja novu odluku sa cenama i tarifama koje se primenjuju od januara, utvrđujući da EPCG ima višak prihoda od skoro 40 miliona evra u odnosu na odobrene troškove za prošlu godinu! Grupa građana je podnela i treću tužbu Upravnom sudu protiv regulatora, upozoravajući da su građani ponovo oštećeni, jer je utvrđeni iznos korekcije cene struje podeljen na ovu i narednu godinu.T.E.
Moguće je da Evropska unija Ukrajina i Rusija formiraju gasni konzorcijum
Ukrajinci iniciraju gasni kompromis sa Rusima
Ukrajina će nastojati da postigne čvrst dogovor sa Rusijom, kako bi odvratila Gasprom od namere da sprovede gasovodne projekte koji idu mimo teritorije Ukrajine, objavio je Financial Times pozivajući se na neimenovanog visokog ukrajinskog diplomatu. On je rekao da će Ukrajina, posle predsedničkih izbora, ponuditi Moskvi uslove za tranzit gasa koji će biti atraktivni, kako za Rusiju, tako i za evropske kupce.
Ovih dana stigle su nove potvrde ove vesti. Predsednik Ukrajine, Viktor Januković, rekao je da je spreman da obnovi projekt stvaranja gasnog konzorcijuma sa Rusijom i Evropskom unijom, koji bi kontrolisao gasovndni sistem preko njegove zemlje, kojom prolazi 80% izvoza ruskog gasa.
“Ponudićemo Evropi i Rusiji stvaranje konzorcijuma, koji će omogućiti da se transport gasa preko Ukrajine podigne na 200 milijardi kubnih metara godišnje. Nemamo nameru da razgovaramo o prodaji naših cevovoda”, precizirao je Januković.
Tražnja za ruskim prirodnim gasom biće ograničena u Evropi u narednih pet godina, prognozirao je vodeći ekonomista Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol. Na “Forumu Rusija 2010” nedavno držanom u Moskvi, on je rekao da se smanjenje tražnje može očekivati zbog rasta eksploatacije gasa iz uljnih škriljaca u SAD i većih isporuka tečnog gasa - brodovima. Razlika između cena gasa u dugoročnim ugovorima Gasproma i cena na spot tržištu primoraće mnoge potrošače da se preorijentišu na taj tečni gas, smatra vodeći ekonomista IEA. Birol je rekao da smatra da perspektive ruskog izvoza gasa nisu najbolje i precizao da će se kapaciteti za proizvodnju tečnog gasa u naredne dve godine uvećati za 25 %.
Rekao je da IEA ocenjuje da bi višak ponude gasa u Evropi do 2015. godine mogao da dostigne 200 miljardi kubnih metara.
Nasuprot prognozama IEA, Gasprom očekuje rast potrošnje gasa u Evropi za 70 milijardi kubnih metara, uz smanjenje evropske produkcije za 60 milijardi kubika do 2020. godine.Budući predsednik Ukrajine Viktor Janukovič praktično već priprema jedan od prvih dekreta o formiranju, sa Gazpromom, konzorcijuma koji bi rukovodio ukrajinskom gasovodnom mrežom i u koji će pozvati i evropske zemlje, kupce ruskog gasa, piše Kommersant. List navodi da će Janukovič posle inauguracije predložiti Gazpromu, Naftogazu i evropskim potrošačima podelu po 33,3% udela u konzorcijumu. Prema moskovskom dnevniku Janukovič će ovaj ustupak usloviti odustajanjem Gazproma od gradnje gasovoda Južni tok i Severni tok. Viktor Janukovič bi zauzvrat ponudio Gazpromu da te količine gasa, namenjene za ta dva gasovoda, transportuje u Evropu preko Ukrajine, uvečavanjem kapaciteta ukrajinskog gasovodnog sistema, čiji će biti jedan od suvlasnika.
T.E.
Italija inicira dalekovodna povezivanja i gradnju elektrana na zapadnom Balkanu
Podmorskim dalekovodom do balkanske struje
Novo dalekovodno povezivanje Rumunije, Srbije, Crne Gore, sa podmorskim kablom od Tivta (Crna Gora) do Peskare (Italija), u suštini inicirano je novom energetskom strategijom Italije i orijentaciji da se na Balkanu reši deo problema snabdevanja električnom energijom središnjeg i južnog dela Italije, koji zbog izvesnih ekoloških problema, u Italiji predstavlja krupan problem. Otuda postoji odlučnost u da se to delimično rešava i postavljanjem podmorskog visokonaponskog kabla kapaciteta 1.000 MW i značajnim energetskim investicijama naročito u državama zapadnog Balkana.
Nedavno potpisivanje Sporazuma Italije i Crne Gore o izgradnji podvodnog kabla od Tivta do Peskare vrednog 720 miliona evra, trebalo bi da bude korak bliže realizaciji potpisanog energetskog sporazuma Srbije i Italije, koji predviđa gradnju hidroelektrana kapaciteta oko 600 MW i vetroparkova od oko 500 MW.
Srbija je potpisala su dva sporazuma u oblasti energetike sa Italijom. Jednim se predviđa zajednička izgradnja proizvodnih kapaciteta u oblasti elektroenergetike na bazi obnovljivih izvora energije, dok su drugim definisane podsticajne mere i mehanizmi u proizvodnji i izvoz električne energije čija je cena nekoliko puta viša u odnosu na komercijalne cene struje u Srbiji.
„Mi smo sa Vladom Italije potpisali sporazum u vezi sa iskorišćenjem jednog dela hidropotencijala kao obnovljivog izvora energije i jednog dela potencijala energije vetra. Dogovorili smo se da oko 1.000 MW bude okvir za instalisanu snagu za proizvodnju čiste i izvoz čiste električne energije u Italiju. Podsticajna cena za hidroenergiju u Italiji je čak 18 evro centi za kilovat-čas, nezavisno od instalisanog kapaciteta. Znači, ne samo za kapacitete u hidroelektranama do 10 MW, već to može da bude i isporuka iz kapaciteta snage 200 i 300 MW, a to je za naše učesnike u realizaciji tog posla posebno Elektroprivredu Srbije (EPS), vrlo interesantno“, rekao je Škundrić.
To je četiri do pet puta više u odnosu na komercijalnu cenu struje u Srbiji, a u odnosu na srpske feed-in tarife, dva puta više. S Italijom je, kako je rekao Škundrić takođe dogovoren projekat gradnje sistema hidrocentrala na reci Ibru.
Tim sporazumom predviđena je gradnja desetak manjih hidroelektrana na ovoj reci ukupne snage do 100 MW (pojedinačno od sedam do devet megavata), a na srednjoj Drini trebalo bi da se grade tri hidroelektrane ukupne snage 365 MW, kažu u Ministarstvu energetike Srbije. Razmatraće se i gradnja jedne nove hidroelektrane „Kupinovo” na Savi, snage 140 MW.
Snaga celokupno predviđenog hidropotencijala iznosi oko 600 MW, s tim da italijanski partneri imaju mogućnost da uz dobijenu energetsku dozvolu grade i male hidroelektrane čime bi povećali svoje učešće. Predviđeno je i oko 500 MW iz snage vetra. U fizičku realizaciju ovih projekata krenulo bi se 2010. godine, a vlasnička struktura će biti definisana dogovorom između partnera (preduzeća) iz Italije i Srbije.
Preduslov da struja proizvedena u Srbiji stigne do Italije je upravo gradnja podmorskog (podvodnog) interkonektivnog kabla jednosmerne struje, kapaciteta 1.000 MW. Jednosmerna struja se koristi da bi se postavio samo jedan kabl, čime se postižu znatne uštede, a posle se u Italiji, na kopnu, ta struja posebnim uređajem pretvara u naizmeničnu. Prema prvim projekcijama postavljanje tog kabla trebalo da bude završeno do 2013. godine.
Da bi kilovat-sati zelene struje, dobijene iz obnovljivih izvora iz Srbije stigli u Crnu Goru, Javno preduzeće Elektromreža Srbije (EMS) uskoro bi trebalo da potpiše trojni memorandum s crnogorskim „Prenosom” i italijanskom „Ternom” za gradnju novog 400 kilovoltnog (kV) dalekovoda. Polazna tačka tog dalekovoda, kako kažu u EMS-u, bila bi u zapadnoj Srbiji (u Bajinoj Bašti) što bi sa novom 400 kilovoltnom (kV) vezom sa Rumunijom, koja će takođe uskoro uspostaviti, ojačalo prenos električne energije iz Srbije ka istoku i zapadu Evrope.
Najavljeno je da će„Prenos” i „Terna” finansirati i gradnju dalekovoda prema Bosni i Hercegovini, kako bi se oko Crne Gore formirao energetski prsten.Dragan Obradović
Potpisan ugovor o postavljanju podmorskog visokonaponskog kabla između Italije i Crne Gore
Italija i Crna Gora potpisali su 6. februara ugovor o postavljanju podmorskog visokonaponskog energetskog kabla između Peskare i Tivta vrednosti 720 miliona evra.
Ugovor predviđa postavljanje kabla dužine oko 300 kilometara ispod mora i još 100 kilometara na kopnu, a potpisali su ga ministri ekonomije dve zemlje, Klaudio Skajola i Branko Vujović.
Izgradnja podvodnog interkonektivnog kabla kapaciteta 1.000 MW trebalo bi da bude završena do 2013. godine, a kabl će služiti za tranzit električne energije. U crnogorskoj vladi tvrde da je ovo "posao decenije". Prema najavama medija, Crna Gora bi time trebalo da postane značajno evropsko energetsko čvorište u ovom delu Evrope i sedište prošle godine najavljene aukcione kuće za prodaju električne energije.
Crnogorski premijer Milo Đukanović je posle sastanka s italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem izjavio da je veoma zadovoljan zbog rezultata saradnje između dve zemlje, kao i da se Crna Gora i Italija "nalaze tek na početku, jer postoji mnogo prostora za širenje saradnje".
Izgradnja podmorskog kabla između Italije i Crne Gore učiniće Crnu Goru značajnom tranzitnom rutom i doneće joj velike ekonomske efekte, kaže Vuk Hamović, suvlasnik i predsednik kompanije EFT.
„Koliko znam italijanski investitor je obezbedio potreban novac i to ne samo za sam podvodni kabl sa pratećom opremom, nego i za povećanje kapaciteta crnogorskog prenosnog sistema“, rekao je Hamović.
Gasprom i Centralna Azija: Tradicionalno i dugotrajno partnerstvo
Aleksandar Medvedev Zamenik predsednika Upravnog odbora komanije OAO Gazprom,
Generalni direktor kompanije OOO Gazprom ExportPartneri kompanije Gasprom u Centralnoj Aziji igraju ključnu ulogu u strategiji naše firme, a tradicionalni i dugotrajni poslovni odnosi su sagrađeni na principima saradnje i obostrane koristi. Gasprom je angažovan u ovom regionu od samih početaka industrije prirodnog gasa, i tokom predstojećih decenija nameravamo da produbimo i proširimo naše partnerstvo kroz spektar uzbudljivih i ambicioznih projekata.
Gas iz Centralne Azije čini značajan doprinos Gaspromovim zalihama, ne samo da dopunjuje isporuke našim korisnicima na domaćem, ruskom tržištu, već i u zemljama srednje i zapadne Evrope. Zahvaljujući neprestanom razvoju i unapređenju svojih struktura, Gasprom pruža veoma pouzdanu gasnu mrežu kroz svoj dugački glavni gasovod. Ovo nam omogućava da ponudimo svojim regionalnim partnerima najatraktivniju poslovnu priliku za njihov izvoz gasa, sa zagarantovanom potražnjom i odličnim povraćajem. U 2008. godini Gasprom je kupio ukupno 66,1 milijardi kubnih metara (kubika) centralnoazijskog gasa, uključujući i 42,3 milijarde kubnih metara iz Turkmenistana, 14,2 milijarde iz Uzbekistana, kao i 9,6 milijarde kubnih metara iz Kazahstana. Pored toga, Gasprom je nedavno sklopio i novi ugovor o snabdevanju sa Azerbejdžanom za početnu količinu od 500 miliona kubnih metara gasa, a količine će rasti od 2010. godine.
U 2009. godini, kompanija OAO Gazprom je povećala nabavne količine prirodnog gasa iz Republike Uzbekistan — na 15,4 milijarde kubika i iz Republike Kazahstan — na 10 milijardi kubika. Međutim, iz nekoliko razloga vezanih za finansijsku i ekonomsku krizu, uključujući pad potražnje na tradicionalnim tržištima ove kompanije, ukupne kupovne količine iz zemalja centralne Azije su pale i sada ukupno iznose 37,3 milijarde kubika. Ovo je takođe rezultat privremenog zastoja u snabdevanju gasom iz Turkmenistana zbog nesreće na cevovodu u aprilu 2009. godine. Isporuke gasa iz Turkmenistana su nastavljene u januaru 2010. godine. Ukupne zalihe prirodnog gasa iz centralne Azije i Azerbejdžana koje dolaze Gaspromu će preći 40, milijardi kubika u 2010. godini. Gasprom je predvideo da će, nakon rasta u potražnji gasa u periodu od 2013 – 2015. godine, potražnja za prirodnim gasom iz centralne Azije nadmašiti nivo potražnje iz 2008. godine.
Nabavka prirodnog gasa od zemalja centralne Azije je bila, jeste i biće sastavni deo portfolija Gasprom grupe. Kupljene količine će omogućiti kompaniji da efikasno upravlja zalihama plavog energenta kako na ruskom, tako i na stranim tržištima.
Unapređivanje ove uzajamno korisne saradnje je Gaspromov veliki prioritet. Mi i naši regionalni partneri imamo zajednički interes u povećanju količina gasa koje se mogu sigurno transportovati preko Centralne Azije do Rusije. Ovo se nalazi u zajedničkoj Deklaraciji o izgradnji Kaspijskog gasovoda, koju su potpisali predsednici Rusije, Turkmenistana i Kazahstana. Gasprom je 2008. godine pristao da učestvuje u investicionom projektu u Turkmenistanu. U decembru 2009. godine, zajedno sa našim partnerom iz Turkmenistana potvrdili smo našu posvećenost zajedničkoj izgradnji Kaspijskog gasovoda i istočno-zapadnog glavnog gasovoda. Kaspijski gasovod će se prostirati na oko 1.700 km i povezivaće Turkmenistan sa Rusijom preko Kazahstana; njegov godišnji kapacitet će biti do 30 milijardi kubika. Istočno-zapadni glavni gasovod je određen da postane glavna veza transportnog sisteman za turkmenistanski gas, i on tek treba da bude dovršen.
Nedavno, Centralna Azija je sa svojim energetskim izvorima postala centar posebne pažnje. Gasprom grupa se nikada nije stidela izazova; ova kompanija je navikla da posluje u konkurentskom okruženju. Naša snaga u svim zemljama Centralne Azije potiče od dobrog poznavanja lokalnih uslova koje smo dugi niz godina usavršavali, zajedno sa čvrstim dugotrajnim vezama podstaknutim snažnim ugovornim i pravnim okvirom. Gasprom naporno radi na tome da podeli tehničko znanje i iskustvo sa našim centralnoazijskim partnerima kroz zajedničke projekte u regionu i razne druge oblike poslovne saradnje na mnogim nivoima. Na primer, trenutno radimo na razvoju brojnih zajedničkih investicionih projekta u centralnoazijskim republikama usmerenih ka uspostavljanju i razvijanju proizvodnje, transporta, skladištenja i eksploatacije gasa u Uzbekistanu, Kirgistanu i Tadžikistanu, i u drugim zemljama.
Gaspromova dugačka istorija partnerstava u regionu bi trebalo da ubedi čak i najveće skeptike da naše prisustvo nije motivisano željom da preduhitrimo pojavu novih igrača, već time što je oduvek bilo dobro u poslovnom smislu da budemo tu. Otkad je Gasprom počeo da izvozi gas u Evropu, centralnoazijski gas je imao značajan udeo u tome. Drugim rečima, naše prisustvo u Centralnoj Aziju je decenijski stub evropske energetske bezbednosti. Da Evropa sada odluči da iz regiona izvozi deo gasa direktno kroz planirani Nabuko gasovod, bez učešća Rusije, mi ćemo se naravno prilagoditi novoj situaciji. Ali nema razloga da projekat za izgradnju novog gasovoda traži da Gasprom napusti svoju korporativnu strategiju koja je nama i našim kupcima dobro služila tokom nekoliko decenija.
.
I kadrovske promene u Gazpromu najavljuju sve ozbiljnije zahuktavanje projekta „Južni tok“
Leonid Čugunov, bivši čelnik kompanije „Jamalgasinvest“, kako navodi ruski informativni izvor „Neftegaz“, imenovan je na čelo novoformiranog odeljenja za rukovođenje projektima Gazproma i on će se prvenstveno baviti projektom gasovoda „Južni tok“.
Prema navodima upućenih u ove poslove, izveštaji iz novog odeljenja ići će direktno predsedniku Gazproma, Alekseju Mileru, a ne njegovom zameniku Aleksandru Medvedevu, odgovornom za poslove izvoza i međunarodnih odnosa Gazproma. Prethodno je odgovoran za „Južni tok“ bio Sergej Korovin, potpredsednik Odeljenja za inostrane aktivnosti kompanije. On se povukao iz grupacije sredinom prošle godine.
Svi pripremni radovi za početak gradnje gasovoda „Južni tok“ biće kompletirani do jeseni ove godine, rekao je prvi vicepremijer Rusije Viktor Žubkov, dodajući da je ubeđen da će do oktobra biti kompletirani radovi planiranja i dizajna projekta, tako da će biti završeni svi potrebni dokumenti za početak gradnje gasovoda.
Inače, Gazprom očekuje da će se Austrija uključiti u gasovod „Južni tok“
kojim vlada u Kremlju želi učvrsti svoj položaj na evropskom energetskom tržištu.“Južni tok“, kojeg Gazprom razvija u saradnji s talijanskom kompanijom Eni radi transporta gasa u Evropu zaobilazeći Ukrajinu, trebao bi imati transportni kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a njegovo je otvaranje planirano za 2015. godinu.
Grčka, Srbija i Bugarska u projekat su se uključile u maju. Šef Gasproma Aleksej Miler izjavio je ruskim medijima da je blizu postizanje sličnog sporazuma sa Austrijom. Austrijski zvaničnici su u novembru posetili Moskvu da bi počeli pregovore.
Ruski premijer Vladimir Putin još tada je najavio mogućnost priključenja Austrije tom projektu.
Austrija je, inače bila čvrst zagovornik projekta paralelnog konkurentskog gasovoda Nabucco, koji ima podršku EU i SAD i treba da doprema gas iz Kaspijskog mora preko Kavkaza, zaobilazeći Rusiju. Ali, austrijski zvaničnici su naglašavali potrebu za diversifikacajom.
Gazprom takođe razmatra i mogućnosti povećanja isporuka ruskog gasa u Hrvatsku, koje bi mogle biti realizovane putem projekta „Južni tok“ oko koga se vode pregovori sa hrvatskom firmom „Plinacro“, najavljeno je iz Gazproma. Ruski gas (1,2 milijarde kubnih metara do kraja 2010.) u Hrvatsku dolazi putem dugoročnog ugovora između Gazproma i hrvatske firme „Prirodni plin“, potpisanog 1992. godine. Portparol „Plinacroa“, Neda Erdeljac, rekla je da „Plinacro“ i Gazprom “rade na tehničkoj i logističkoj podršci potencijalne gradnje kraka gasovoda „Južni tok“ koji bi u Hrvatsku ulazio iz Mađarske.
Gasovod koji bi spajao Hrvatsku sa Mađarskom mogao bi da bude postavljen do kraja ove godine, a od polovine 2011. bi trebalo da počne da radi punim kapacitetom, izjavio je mađarski premijer Gordon Bajnai. On je prilikom susreta sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor u Zagrebu predočio da će taj gasovod imati godišnji kapacitet transporta od šest do 6,5 milijardi kubnih metara gasa. Gasovod će, prema rečima mađarskog premijera, prvo obezbeđivati tranzit gasa iz Mađarske u Hrvatsku, a posle izgradnje terminala za LNG na hrvatskom ostrvu Krk, njime će moći da se obavlja transport tog energenta i iz suprotnog pravca.
Slovenačka kompanija „Geoplin Plinovodi“ i ruski Gazprom počeli su izradu studije izvodljivosti za izgradnju slovenačkog dela trase gasovoda Južni tok, objavljeno je na portalu Seebiz.eu. Slovenačka trasa, kako su predvideli ruski partneri, trebalo bi da ima godišnji kapacitet od 10 do 15 milijardi kubnih metara gasa.Dragan Obradović
Jake sunčeve erupcije očekuju se 2013. godine
Svemirsko nevreme pogubno po lektroenergetsku mrežu
HJUSTON – Američki naučnici objavili su izveštaj u kome upozoravaju na posledice moguće sunčeve erupcije kroz tri godine, što bi Zemlju moglo vratiti 150 godina unazad, u pred-električnu fazu. Za kraj 2012. i početak 2013, naime, predviđa se posebno jak vrhunac solarne aktivnost. Ova, inače periodična, elektromagnetska aktivnost naše zvezde oscilira od maksimuma do minimuma i opet do maksimuma. Ovaj idući trebalo da bude izuzetno jak, kažu eksperti NASA i američkog Nacionalnog istraživačkog savet (NRC). Tokom solarnog maksimuma, dolazi do solarnih oluja i erupcija Sunčeve koronalne mase, čija razorna moć višestruko nadmašuje celokupni nuklearni arsenal na Zemlji. Kad Sunce ispali svoju baklju od plazme, ona se ne širi u svim smerovima, već putuje kao ogromna topovska granata u jednom smeru. Iako su izgledi da bi pakleno tane bilo usmereno baš prema nama vrlo mali, posledice preciznog pogotka bile bi zastrašujuće. Naučnici podsećaju da je Solarna oluja male do srednje veličine pogodila severozapadnu Kanadu u martu 1989., ostavivši bez struje sedam miliona ljudi na devet sati. Nijedna oluja nije bila jača od one iz 1859. Tadašnja Sunčeva erupcija ispalila je prema Zemlji milijarde tona plazme, koji su udarili u Zemljinu magnetosferu i izazvali prekid telegrafskih veza širom sveta.Takav udar danas bi naneo neusporedivo veću štetu, jer je svet sada oslonjen na vrlo osjetljivu i ranjiviju tehnologiju. NASA i NRC ukazuju posebno na katastrofalan scenario po svetsku energetsku mrežu. “Ozbiljno svemirsko nevreme koje bi pogodilo SAD induciralo bi zemne struje koje bi izbacile 300 ključnih transformatora u razmaku od 90 sekundi, zbog čega bi bez struje ostalo 130 miliona ljudi”, napisao je list New Scientist povodom ovog dramatičnog izveštaja. “Cena takvog teškog svemirskog nevremena iznosila bi dve hiljade milijardi dolara i to samo u prvoj godini posle oluje…
T.E.
Konferencija o Nabucco gasovodu u Gruziji: politički aduti ekonomski razlog
Tatjana Mitrova, šef Centra za međunarodne studije tržišta energije na Institutu za istraživanje energije pri Ruskoj Akademiji Nauka.
Gruzijski grad Batumi, 14. januara, bio je domaćin energetske konferencije, koja je prvobitno planirana kao međuvladin samit na kom bi se okupile države iz istočne Evrope, Centralne Azije i iz Kaspijskog regiona. Na ovoj konferenciji su diskutovali o potencijalima snabdevanja Evrope energijom iz Kaspijskog regiona. Učesnici su se posebno fokusirali na tzv. projekat „Južni Koridor“, koji predstavlja napor da EU dobije pristup alternativnim izvorima energije, koji ne potiču od Rusije, Norveške ili Severne Afrike. Gasovod Nabucco je vodeći projekat ove inicijative.
Interesantan podatak je taj da predstavnici Rusije nisu bili pozvani na ovaj sastanak, ali je zato Vašington pozvan da pošalje delegaciju. Od svih učesnica, samo tri zemlje su proizvođači energije za Južni koridor, to su Azerbejdžan, Turkmenistan i Kazahstan. Turska je oklevala po pitanju njenog učešća, uprkos činjenici da njen jedistven geografski položaj ovoj zemlji donosi centralnu ulogu u konceptu Južnog koridora.
Ono što je najzanimljivije u vezi sa ovom konferencijom nije spisak učesnika, već njihova snažna zainteresovanost za problematične projekte kao što je Nabucco, usred finansijske krize. Nedavno su porasle sumnje vezane za pitanje gde bi ovaj gasovod mogao da nađe izvor 30 miliona kubika gasa koji su mu potrebni da bi ostvario profit. Prema poslednjim izjavama uprave nemačke najveće energetske kompanije koja je ujedno i partner u Nabucco projektu, RWE, ovaj gasovod će morati da se osloni na tri preostala snabdevača gasom, Azerbejdžan, Turkmenistan i Severni Irak.
Političke tenzije i neizvesnot bacaju ozbiljnu senku na potencijale Iraka da se pokaže kao pouzdan dobavljač u skorije vreme. Azerbejdžan je nedavno uspeo da proširi izvoz i van Turske i Gruzije, na Rusiju i Iran. Dobavljači gasa u Rusiju ne moraju da ulažu nikakve investicije u infrastrukturu, što ovaj poslovni dogovor čini veoma privlačnim za Baku, posebno u kombinaciji sa komercijalnim ugovorom, koji ne uključuje dodatne poreze na uvoz.
Što se tiče Turkmenistana, nameće se utisak da ova zemlja neće biti u poziciji da doprinese projektu Nabucco u većoj meri. Zbog prošlogodišnje recesije u proizvodnji, Ašgabat je odlučio da obustavi eksploataciju 150 proizvodnih lokacija, a taj potez ne može brzo da se poništi. Većina stručnjaka procenjuje da će zemlja tek 2013. godine dostići nivo proizvodnje iz 2008. godine. Turkmenistan se nalazio u sličnoj situaciji početkom 90-ih, i još nisu uspeli da povrate raniji nivo proizvodnje.
Nakon nedavnog otvaranja gasovoda ka Kini, Turkmenistan će biti blisko povezan sa njihovim novim partnerom, jer mora da garantuje isporuku od 30 milijardi kubika gasa godišnje, u periodu od 30 godina. Ovaj kineski pravac u spoljnjoj energetskoj politici Ašgabata neće biti određen samo ovim gasovodom, nego i kroz pozamašne kreditne linije. Peking je ponudio kredite vredne četiri milijarde dolara namenjene razvoju gasnog polja Južni Jolantan. Uprkos onome što se moglo pročitati u raznim editorijalima širom Evrope, isporuke gasa iz Turkmenistana u Kinu ne predstavljaju pretnju Rusiji. Upravo suprotno, ovo može da se posmatra kao pozitivan razvoj događaja: prvo zato što nisu okrenuti ka evropskom tržištu te stoga na pojačavaju konkurenciju ruskim isporukama gasa, i drugo, zato što ispunjavaju potrebe mnogo nepogodnijeg tržišta od evropskog. Moglo bi se čak i reći da će turkmenistanske isporuke gasa Kini popločati put širem rusko-kineskom energetskom partnerstvu u budućnosti, jer će ovaj projekat omogućiti Pekingu da stekne neophodno iskustvo i znanje u međunarodnoj trgovini gasom.
Još jedan važan faktor u proceni izvoznih kapacieteta Turkmenistana je nastavak gasnih tokova ka Rusiji, koji se odvija u poslednjih nekoliko dana. Revidirani ugovor o nabavci između Rusije i Turkmenistana praktično ne ostavlja mesta za dodatne isporuke gasovodu Nabucco. Moramo pretpostaviti da su delegacije Turkmenistana i Rusije bile svesne ovoga kada su potpisale novi ugovor.
Trenutno, godišnja obaveza Turkmenistana je da isporuči od 80 do 90 milijardi kubika gasa, a isto tako moraju da namire domaće potrebe od 20 milijardi kubika godišnje. Ašgabat tvrdi da bi ova brojka lako mogla da se nadmaši. Međutim, tokom poslednjih nekoliko godina, Turkmenistan nije uspeo da dostigne nivo proizvodnje iz 1991. godine, od 76 milijardi kubika, a još manje da nadmaši ove količine. To znači da turkmenistanko tržište gasa nema slobodnih kapaciteta za dodatne kupce.
Ova računica sama po sebi pokazuje da Nabucco stoji na klimavim nogama, a da ne pominjemo nerešena pitanja poput funansiranja projekta ili neizvestan pravni status Kaspijskog mora, zbog čega će biti gotovo nemoguće izgraditi transkaspijski gasovod koji treba da snabdeva Nabucco. Pa ipak, politički samit u Batumiju demonstrira da želja da se zaobiđe Rusija ima prioritet nad stvarnom realizacijom posla, uprkos činjenici da je svima jasno da će isključenje Rusije iz projekta Južni koridor znatno povećati rizike vezane za ovaj projekat.
Možda je ovo razlog zašto je značaj energetske konferencije u Batumiju u poslednji momenat umanjen. Umesto da ujedini deset šefova država i vlada, kao što je prvobitno planirano, ovaj sastanak se pretvorio u obični okrugli sto eksperata koji nisu doneli nikakvu odluku niti su ostvarili neki politički rezultat. Kao i poslednjih nekoliko sastanaka ovog formata.
Zvanično je postignut dogovor sindikata EPS-a sa Vladom Srbije
Neki detalji su ostali nejasni, moguć nastavak štrajka
Na sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike, održanog 8. januara u popodnevnim satima, Sindikat radnika EPS-a, poslovodstvo „Elektroprivrede Srbije“ i predstavnici Vlade Republike Srbije postigli su obostrano prihvatljiv dogovor imajući u vidu opšte makroekonomske prilike u Srbiji ali i uslove u kojima danas rade zaposleni u EPS-u.
Sindikat je zatevao da masa zarada za zaposlene u EPS-u bude 20 odsto veća nego u 2009. zatim isplatu za topli obrok od po 5.000 dinara mesečno za radnike i isplatu regresa u visini prosečne zarade u tom javnom preduzeću.
Sindikat radnika EPS-a je zahtevao i potpisivanje kolektivnih ugovora na osnovu predloga koji je napravio sidikat, aktivno učešće u reorganizaciji kompanije i analizu opravdanosti izdvajanja iz EPS-a delatnosti koje nisu vezane za osnovno poslovanje. Zahteva se i da "reorganizacije ne podrazumeva višak zaposlenih" i da se razgovara o statusu hotela i odmarališta koji su pravljeni novcem radnika EPS-a. U Elektroprivredi Srbije radi oko 30.000 ljudi, a prema informacijama Sindikata, oko 99 odsto radnika su članovi tog udruženja radnika.
Uzimajući u obzir veoma dobre poslovne rezultate Elektroprivrede Srbije u 2009. godini, značajan doprinos EPS-a u prevazilaženju prošlogodišnje gasne krize, zadovoljenje rekordne potrošnje električne energije i prebacivanje godišnjeg plana poslovanja ove kompanije, zahtevi Sindikata radnika EPS-a su u najvećoj meri ocenjeni kao opravdani od strane Vlade Republike Srbije i u skladu sa postignutim dogovorom potpisaće se sporazum. Time će se, kako je rečeno, steći uslovi za odjavljivanje stupanja u generalni štrajk radnika EPS-a i prestanak štrajkačkih aktivnosti.
Milan Đorđević, predsednik sindikata radnika EPS-a izjavio je da je u Vladi Srbije postignut dogovor da se iz dobiti kompanije za 2009. i 2010. godinu obeznedi novčana naknada u iznosu od 3,75 milijardi dinara, koja će se u ovoj godini linearno isplaćivati zaposlenima u EPS-u, po oko osam odsto od te sume svakog meseca. On je rekao da za sada nema zakonskog osnova za isplatu regresa i toplog obroka radnicima, što je bio jedan od ključnih zahteva sindikata, ali da je dogovoreno da u reorganizaciji kompanije učestvuje i sindikat.
Ipak, poznavaoci ove oblasti saglasni su da se sve to odigralo pod malo ishitrenim i čudnim okolnostima i da su sindikalci nekako prebrzo odustali od nekih svojih zahteva, pogotovo ako se ima u vidu podeljenost unutar ovog sindikata. To svakako potvrđuje i činjenica da je Sindikat zaposlenih u Termoelektrani “Nikola Tesla”, koja proizvodi oko polovinu elektrčne energije u Srbiji, saopštio da nije zadovoljan postignutim dogovorom i najavio je mogućnost nastavljanja štrajka. Time je očigledno i pored zvanično postignutih dogovora sa Vladom Srbije, najavljeno okončanje štrajka u EPS-u još pod znakom pitanja!T.E.
Потрошња струје већа него у време гасне кризе
Оборен рекорд – потрошња 156,2 милиона киловат-сати
На територији Републике јуче, 21. децембра потрошено је готово 156,2 милиона киловат-сати, што је више него прошле зиме, у време гасне кризе, када је забележен рекорд од 156,1 милиона kWh. – Чак 93,5 одсто рекордног конзума ЕПС подмирио сопственом производњом. - Мраз и ниске температуре стварали проблеме на коповима угља и у дистрибитивној мрежи(Београд,22. 12. 2009) Јуче, 21. децембра, на територији Републике Србије потрошено је 156.186.000 киловат-сати, односно готово 156,2 милионa kWh. То је до сада највећа дневна потрошња електричне енергије.
- Последњих дана, а нарочито од 18. децембра, пред Светог Николу, када је потрошено 150,46 милиона киловат-часова, потрошња електричне енергије стално расте, да би 21. децембра достигла и рекордних 156.186.000 киловат-часова (највећа дневна потрошња до сада била је 13. јануaра 2009, када је износила 155,5 милиона kWh). То је и највећа потрошња електричне енергије у историји електропривреде која је превазишла чак и досадашње рекорде из периода гасне кризе с почетка ове године, истиче Зоран Манасијевић, помоћник генералног директора ЕПС-а за технички систем. Гасне кризе сада, међутим, нема, привредна активност је опала, а температуре су као и у ранијим периодима ниске. То значи да је једина објективна околност која доводи до све веће потрошње електричне енергије масовна преоријентација становништва на грејање и догревање помоћу електричне енергије.
Како даље истиче Манасијевић, елeктроенергетски систем Србије није, при том, пројектован и димензионисан за оволики конзум и за такве скокове потрошње. Значи, може их издржати само ако су краткотрајни и не појављују се често. И то све под условом да је систем потпуно спреман за такo велику потрошњу. То се пре свега односи на производни део ЕПС-а. Наши производни капацитети, иако прилично времешни (најмлађи капацитет је 20-годишњак, а има их и са по 50-ак година), успевају да када је најважније производе веће количине електричне енергије него у првим годинама рада.
Иако имамо изузетно висок ниво потрошње и максимална оптерећења производних капацитета, у њима до сада није дошло до озбиљнијих поремећаја у раду, каже Манасијевић. Ипак, због мраза и изузетно ниских температура, које су на површинским коповима достизале и минус 22 степена Целзијусових, било је тешкоћа у раду неких система. Због залеђивања угља, земље и опреме било је проблема у транспорту угља и то нарочито од РБ „Колубара“ до ТЕ Никола Тесла А.
- Веома пожртвованим радом и у ноћним сменама и током викенда, проблеми су отклоњени и нико у Србији није осетио веће проблеме у снабдевању електричном енергијом, истиче Манасијевић.
У дистрибуцијама је после обилних снежних падавина и наиласка хладног таласа дошло до лепљења и залеђивања проводника и изолатора, што је условило обарање појединих далековода, а самим тим и до прекида у напајању потрошача. У градским срединама било је случајева локалног преоптерећења дистрибутивне мреже. Због свих тих проблема током последњих десет дана сва дистрибутивна предузећа радила су са појачаним бројем екипа које су на терену отклањале кварове. Наше је виђење, напомиње Манасијевић, да су ефикасно урадиле свој посао и да нико од купаца, и поред великих мразева и снега, није дуже остао без електричне енергије.
- Очекујемо отопљавање и побољшање временских и метеоролошких услова што ће омогућити релаксацију ЕПС-ових производних капацитета. И поред великог скока потрошње, доказало се поново да је ЕПС спремно дочекао зиму, захваљујући и добро урађеним ремонтима. Уосталом, битно је и то да је висок ниво потрошње ЕПС успео да са чак 93,5 одсто подмири из сопствене производње. Ситуација са примарним енергентима сада је веома добра, имајући у виду да је тренутно садржај акумулација 30 одсто изнад биланса, а да угља на депонијама ТЕ има око 1,9 милиона тона, што је преко 90 одсто од биланса, закључује Зоран Манасијевић, помоћник генералног директора ЕПС-а за технички систем.
U Srbiji uvedene Feed in tarife
EPS otkupljuje „ekološku struju“
Cilj Republike Srbije je da do kraja 2012. godine poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora za 7,4 odsto, odnosno za 735 miliona kilovat-časova, u odnosu na 2007. godinu. Iz tih razloga Ministarstvo rudarstva i energetike je pripremilo izmene i dopune Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Srbije do 2012. godine, donelo Uredbu o sticanju statusa povlašćenog proizvođača (još u septembru ove godine), a 20. novembra 2009. godine usvojena je i Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije.
To su te, već poznate fid in (feed in) tarife, oko čijeg je uvođenja, a posebno načina plaćanja, bilo dosta oprečnih mišljenja, pa i nagađanja u javnosti. Poslednjih dana, posle donošenja navedenih uredbi, stvari su dosta jasnije i javnost će svakako biti bolje upoznata sa detaljima do 1. januara 2010. godine kada će navedene novine početi da se primenjuju. Garantovane cene električne energije dobijene iz obnovljivih izvora kretaće se od 7,8 do 23 evro centi po kilovat-času za period od 12 godina od početka proizvodnje. Trenutna cene električne energije u Srbiji je za domaćinstva (na niskom naponu) je oko četiri evro centa po kilovat-času.
Veliki potencijal
Razjašnjavanju detalja vezanih za ove podsticajne tarife svakako je doprineo i okrugli sto o obnovljivim izvorima energije, odnosno uvođenju stimulacija za električnu energiju proizvedenu njihovim korišćenjem, koji je u organizaciji Balkan magazina održan 27. novembra u Udruženju novinara Srbije.
Na početku ovog skupa, Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije podsetio je da je Evropski parlament prošle godine doneo zaključak da je neophodno, u odnosu na 1990. godinu, obezbediti učešće u proizvodnji električne energije od 20 odsto na bazi obnovljivih izvora energije i doneti zakonski okvir da bi se ti resursi mogli racionalno i efikasno iskoristiti, Škundrić ističe da je Srbija uradila sve što se do sada od nje očekivalo.
„Srbija u obnovljivim izvorima energije raspolaže potencijalom koji je jednak godišnjem ekvivalentu potrošnje 4,3 miliona tona nafte. Od te količine energije 63 odsto bi moglo da se dobije iz biomase, 14 odsto iz hidropotencijala, 14 odsto iz sunčeve energije, četiri iz geotermalnih izvora i pet iz vetra, mada mislim da kada je reč o ovom poslednjem postoji bar dvostruko većoj količini energije vetra, koja može da se iskoristi na našim prostorima. Vlada Srbije je 20. novembra, usvajajući potrebne uredbe, stvorila preduslove za ulaganje u ovu oblast,” rekao je Škundrić.
Do sada je Ministarstvo izdalo energetsku dozvolu za gradnju 1.100 megavata za proizvodnju električne energije na bazi vetra i desetinu dozvola za izgradnju, kako je Škundrić rekao, malih, srednjih i nešto većih hidroelektrana. Kada je reč o iskorišćenju energije sunca, do sada nije izdata ni jedna dozvola, ali su realizovana dva mala kapaciteta instalisane snage ispod pet kilovata. To je simbolično ali značajno, jer se ulazi i u taj sektor.
Italijani posebno zainteresovani
U izlaganju ministra Škundrića posebnu pažnju je privuklo zapažanje da su značaj naših resursa kada je reč o obnovljivim izvorima energije procenjivale i zemlje EU. Posebno interesovanje je pokazala Italija.
- Mi smo sa Vladom Italije potpisali sporazum u vezi sa iskorišćenjem jednog dela hidropotencijala kao obnovljivog izvora energije i jednog dela potencijala energije vetra. Dogovorili smo se da oko hiljadu megavata bude okvir za instalisanu snagu za proizvodnju čiste i izvoz čiste električne energije u Italiju. Značajan je i aranžman sa nemačkim koncernom RWE, koji je veoma zainteresovan za hidropotencijale odnosno gradnju kapaciteta od nekoliko stotina megavata, koji se uzimaju kao podloga za čistu energiju. Moguća su strateška partnerstva kada je reč o iskorišćenju hidropotencijala Dunava odnosno gradnji HE Đerdap 3 snage četiri puta po 600 megavata. Podsticaji, koje smo mi predvideli su evropski prosek. Italijani su u tom pogledu znatno bolji od nas i to je veoma važno za EPS, jer će biti strateški partner u realizaciji projekata vezanih za hidropotencijale Ibra, srednje Drine i Save. Kvote prema Italiji ne ulaze u sistem podsticaja naše države, one su van tog sistema i po količinama i po podsticajnim merama. A podsticajna cena za hidroenergiju u Italiji je čak 18 evro centi za kilovat-čas, nezavisno od instalisanog kapaciteta. Dakle ne samo za kapacitete do 10 megavata, već to može da bude i 200 i 300 megavata, a to je za naše učesnike u realizaciji posebno interesantno - rekao je Škundrić.
On je dalje napomenuo da bi, tek kada budu realizovani svi planirani projekti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora do 2012. godine, to sa oko 1,8 odsto uticalo na povećanje sadašnje cene električne energije u Srbiji, a sa više od 10 procenata na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu u odnosu na količinu proizvedene energije.
Mi, inače kako je rekao Škundrić ne spadamo u velike zagađivače. Na primer, SAD emituju u odnosu na nas 75 puta više ugljen dioksida, Kina 50 puta, Rusija 20 puta, Nemačka isto toliko puta...
- Očekujem da investitori, koji su dobili energetske dozvole, pristupe realizaciji projekata izgradnje energetskih kapaciteta na bazi obnovljivih izvora. Imamo najave da će neke male hidroelektrane biti završene do kraja ove godine - rekao je Škundrić.
Uskoro sertifikat o čistoj struji
Na istom skupu energetičara, Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra rudarstva u energetike je rekao da je donošenjem ovih podzakonskih regulativa Srbija u potpunosti primenila dve direktive EU (2001-77 i
2003-30). Ostalo je još da se definiše izdavanje garancija o poreklu električne energije, jer sva energija proizvedena iz obnovljivih izvora moraće da ima potvrdu o poreklu, odnosno sertifikat, kako bi mogla da se koristi u daljim transajkcijama. U junu ove godine doneta je i direktiva koja obavezuje da se u EU do 2020. godine učešće energije iz obnovljivih izvora poveća na 20 odsto, ali u proseku. Svaka zemlja članica dobila je različite zadatke (kvote) uglavnom povezane sa podatkom koliko se energije iz obnovih izvora svaka od njih proizvodila 2005. godine i koliki bruto društveni proizvod ima. Švedska, na primer ima cilj da joj 2020. godine 49 odsto ukupno proizvedene energije potiče iz obnovljivih izvora. I Srbiji će, kako je rekao Stojadinović, na isti način biti određena ta kvota i trenutno se u tom pogledu sprovodi jedna studija u okviru Energetske zajednice, koja će da finansira taj cilj.
- Za utvrđivanju statusa povlašćenog proizvođača, zahtevi se podnose Ministarstvu rudarstva i energetike i posle odgovarajuće procedure on se stiče na 12 godina i taj proizvođač energije ima pravo na Feed in tarifu, odnosno podsticajnu cenu. On sklapa ugovor sa EPS-om o kupovini te električne energije. Kompletan trošak proizvodnje struje iz obnovljive energije, kao i sistemski troškovi, koji se odnose na balansnu energiju (balansiranje i ostalo) ulaze kao opravdani troškovi poslovanja EPS-a i na taj način ih vrednuje i Agencija za energetiku Republike Srbije. On će biti finansiran iz cene električne električne energije za tarifne, odnosno krajnje potrošače. Ove cene svaka zemlja definiše u skladu sa svojim potencijalima. U Srbiji će ona biti izražena u evro centima, kako bi se eliminisao uticaj kursnih razlika i biće nepromenljiva 12 godina - rekao je Stojadinović.
Samo 450 megavata za vetroelektrane
Ta cena ne može biti niža, dok u slučaju poremećaja na tržištu može da se poveća. Ona omogućuje svakom investitoru da u periodu od 12 godina, vrati uložena sredstva i pokrije sve operativne troškove. Ali, ima i određenih ograničenja.
Podsticajna cena za elektrane na vetar je ograničena na ukupno 450 megavata plus 10 odsto prosečne aktivne snage novoizgrađenih kapaciteta u međuvremenu do kraja 2012. godine. Dakle, još samo 10 odsto od 450 megavata. Takođe izgradnja elektrana, koje koriste zračenja sunca u Srbiji, ograničena je na pet megavata instalisane snage. Na određivanja podsticajnih cena uticalo je i učešće domaće privrede u projektima koji treba da proizvode obnovljivu energiju. Najveći podsticaj je dat za biomasu zbog domaćih proizvođača te opreme.
- Učešće obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije u Srbiji 2007. godine iznosilo je 30,3 odsto i poticalo je iz velikih hidroelektrana. Plan je da uz primenu ovih podsticajnih mera to učešće do 2012. godine bude povećano na 32,5 odsto i to pod uslovom da potrošnja u ovom periodu ne poraste značajno. Sagledavamo da je realno da se u ovom periodu izgradi najmanje 45 megavata kapaciteta u malim hidroelektranama (cena 75 do 90 miliona evra), 45 megavata postrojenja koja koriste energiju vetra (oko 67 miliona evra), pet megavata solarnih elektrana (22,5 miliona evra), dva megavata postrojenja na biomasu (3,5 do 5,5 miliona evra) i pet megavata na biogas (17,5 do 22,5 miliona evra). Kada bi se sva ta postrojenja izgradila, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji bi se povećala za 7,4 odsto u odnosu na 2007. godinu, a ukupne investicije za realitzaciju tog projekta iznosile bi između 190 i 210 miliona evra do 2012. godine. Tek u toj poslednjoj godini, pod pretpostavkom da se sve ovo izgradi i pusti u rad, uticalo bi sa 1,8 odsto na povećanje sadašnje cene električne energije u Srbiji - rekao je Stojadinović.
Prenosna mreža „tanka“ za sve želje
Izvesno je, dakle, da je sada malo realnije sagledano uključivanje obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem Srbije i da su načinjena izvesna ograničenja. Dragan Balkoski koordinator za poslove priključenja u Direkciji EMS-a za upravljanje prenosnim sistemom, napominje da se kada su vetroelektrane u pitanju očigledno preteralo. Naročito kada je reč o zahtevima za postavljanje vetroparkova u južnom Banatu, ali i sa desne strane Dunava u delu istočne Srbije.
- Vršački konzum je na nivou od stotinak megavata; mreža je građena za takvu potrošnju i nije se sagledalo da će odjednom biti tolika navala. Samo na području Kovina i dela pančevačke opštine ima zahteva za priključenje 700 megavata u vetroelektranama. U EMS-u, kao operatoru sistema, radili smo analizu optimalnih uslova, gde se definišu svi tehnički parametri priključenja tih objekata. Uradili smo to za ukupno 800 megavata iz vetroelektrana i obustavili dalje analize, jer smo došli do 10 odsto ukupno instalisanih kapaciteta u elektroenergetskom sistemu Srbije. Mora da se vidi dokle može da se ide sa tim priključenjima vetrogeneratora i rekli smo im da ćemo do juna 2010. sagledati šta može dalje da se uradi. Ovo ograničenje od 450 megavata vetroelektrana za celu Srbiju, koje je uneto i u novu uredbu, verovatno se neće svideti investitorima, jer do sada imamo iskazane zahteve za priključenje novih vetroelektrana na ukupno oko 1.600 megavata. Sa ovih 450 megavata možemo nekako da isplivamo u narednih četiri do pet godina, a u međuvremenu ćemo valjda uspeti da pojačamo dalekovode. Uostalom dosta očekujemo i od odgovarajuće studije, koja, pored ostalog, treba da pokaže koliki je maksimalan kapaciteta vetroelektrana, koje mogu da se priključe na naš sistem. Ta studija bi trebalo da bude završena do juna 2010. godine.
Dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS-a rekao je na ovom skupu da ima razloga da se pohvale donete uredbe.
- Po tim uredbama, EPS je dužan da otkupi svu tu električnu energiju koja bi se proizvela iz obnovljivih izvora i da obavi poslove balansiranja, što zahteva povlačenja i uključivanje ostalih elektroenergetskih kapaciteta EPS-a. To je dosta skupo i EPS-u se nadoknađuje razlika u odnosu na cenu, koja sada važi za tarifne kupce, kao i sistemske usluge. EPS će sa AERS-om da definiše te troškove, koji će da se priznaju, kao opravdani troškovi u toku godine. Svi proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora dužni su da do kraja tekuće godine definišu potencijalne količine te energije za narednu godinu, kojima će da raspolažu. Uslovi su, dakle stvoreni i od 1. januara može da se krene - rekao je Aca Marković.Dragan Obradović (list „kWh“)
.
Garantovane otkupne cene električne energije
proizvedene iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje
Vrsta elektrane
Otkupna cena
(evro centi/kWh)Male hidroelektrane
7,8 – 9,7
Postrojenja na biomasu
11,4 – 13,6
Biogas
12 – 16
Kanalizacioni i deponijski gas
6,7
Vetroelektrane
9,5
Solarne elektrane
23
Elektrane na geotermalnu energiju
7,5
Elektrane sa kombinovanom proizvodnjom
7,6 – 10,4
Elektrane koje koriste otpad
8,5 – 9,2
.
Evropska mreža operatora sistema za prenos električne energije – ENTSO-E je objavila svoj godišnji Izveštaj o izgledima za zimski period
Brisel, decembar 2009.
Za period 2009/2010. ne očekuju se značajniji rizici od nedostatka električne energije u evropskim elektroenergetskim sistemima, a neki regioni su prikazali moguće potrebe za uvozom iz susednih oblasti.
Anketa o Izgledima za zimski period pokazala je da, gledano u celini, u normalnim uslovima ne postoji neki poseban rizik od nedostatka el. en. To znači da prognoza pokazuje da elektrane raspolažu sa dovoljno proizvodnih kapaciteta, kao i i neophodnih rezervi, za pokrivanje prognozirane potrošnje. Neke države bi, doduše, mogle da zavise od uvoza struje od svojih suseda u određenim periodima. U tom pogledu trebalo bi istaći tri regiona.
Kao posledica smanjene raspoloživosti svojih proizvodnih kapaciteta tokom zimskog perioda, Francuska predviđa da će se u regionu Severnog mora javiti potrebe za uvozom od maksimalno 4.000MW od sredine novembra do januara, kako bi se pokrile potrebe za električnom energijom i zadovoljio kriterijum sigurnosti utvrđen od strane RTE. Tokom snažnog i dužeg hladnog perioda (sa temperaturama koje su 7 do 8°C niže od uobičajenog sezonskog proseka) nivo uvoza bi mogao da dosegne tehnički limit Francuske mreže (9.000 MW), što bi eventualno moglo da dovede do veoma skučenih uslova za balans proizvodnje i potrošnje u celom regionu. Mada su, sve države locirane u centralno-zapadnom delu očekuju da ostvare svoje balanse po tom pitanju, čak i uz neke ozbiljne pretpostavke. Prema tome, rizik od prekida napajanje i dalje ostaje umeren.
Delovi kontinentalnog jugoistočnog regiona će, tokom zime 2010. zavisiti i od uvoza električne energije. Međutim, u normalnim vremenskim uslovima ne očekuje se neki poseban rizik od nedostatka el. en. za zimski period 2009/2010.: raspoloživi proizvodni kapaciteti u Bugarskoj i Rumuniji bi trebalo da budu dovoljni za pokrivanje potreba čak i u ozbiljnim situacijama u susednim državama.
Zavisnost od uvoza postoji i u Finskoj i Letoniji, uz jasna očekivanja da će ti uvozi zaista i biti na raspolaganju. Čak i sa zatvaranjem nuklearne elektrane Ignalina krajem 2009., Litvanija će biti u mogućnosti da pokrije vršno opterećenje tokom zimskog perioda. U 2010. elektrane na gas predstavljaće glavni deo proizvodnih kapaciteta u Litvaniji; Rusija je glavni isporučilac gasa za Baltičke zemlje, a isporučuje im i električnu energiju u skladu sa dugoročnim ugovorima.
Operatori prenosnog sistema ukazuju i na sledeće dodatne rizike koji bi eventualno mogli da ugroze postojeće pozitivne procene o dovoljnosti kapaciteta za zimski period: ekstremne situacije sa vetrom koji predstavlja glavni uticaj na zagušenje i balans, potom istovremeno dešavanje neplaniranih ispada u važnim elektranama, problemi u snabdevanju gorivima – naročito veliki problemi sa snabdevanjem gasom iz istočnog dela koji se javlja tokom zime.
Napomena Izveštaj o izgledima za zimski period i analiza proteklog letnjeg perioda, koji je pripremljen na evropskom nivou, prezentuje rezime državnih ili regionalnih energetskih balansa između planirane proizvodnje i vršne potrošnje na nedeljnoj osnovi za zimski period od početka decembra 2009. do kraja marta 2010. uz napomenu da izveštaj sadrži i analizu proteklog letnjeg perioda. Rezultati se zasnivaju na prikupljenim podacima i dostupnim informacijama od strane TSO-a koji su članovi ENTSO-E, iz oktobra 2009. Ovaj izveštaj je moguće preuzeti klikom na here.
Koliko su osnovane priče o gradnji nuklearnih elektrana u Srbiji
Nuklearka zvanično nije u planu
Prvi razgovori oko saradnje u oblasti nuklearne energije, na visokom nivou, već su održani, potvrdio je 30. novembra u Novom Sadu, Aleksandar Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji.
Konuzin je, kako se nezvanično saznaje, prilikom razgovora sa pokrajinskim rukovodiocima govorio o izgradnji nuklearne elektrane, uz napomenu da Srbija želi da postane izvoznik energije, jer za to ima resurse. Rusija je, rekao je Konuzin, spremna da u toj nameri pomogne na partnerski način kroz zajedničko ulaganje. On je i posle sastanka delegacije Ruske Federacije sa privrednicima u Privrednoj komori Vojvodine, naveo da je Rusija zainteresovana za pomoć u razvoju korišćenja nuklearne energije u Srbiji.
„Ako odlučite da razvijate ovu vrstu energije, odnosno da gradite nuklearnu elektranu, sigurno je da ćemo sarađivati“, istakao je Konuzin.
Ovakve izjave sa priličnim iznenađenjem su primljene u Srbiji. Po mišljenju nekih elektroprivrednih poslenika, Konuzin je to posmatrao po „ravnotežnom principu“, pošto je Srbija već potpisala energetske sporazume sa Italijanima i Memorandum o saradnji sa nemačkim RWE.
Međutim, gradnja nuklearke u Srbiji u ovom trenutku nikome ne pada na pamet. uostalom, ta gradnja je zabranjena. I Milan Budimir, portparol Ministarstva rudarstva i energetike u vladi Srbije, zvanično je potvrdio da, u skladu sa Moratorijumom na izgradnju nuklearnih elektrana koji je još na snazi, Ministarstvo rudarstva i energetike nije preduzimalo nikakve radnje na planiranju, projektovanju i izgradnji nuklearnih postrojenja u Srbiji.
Budimir je objasnio i da Vlada Srbije, u okviru "Strategije razvoja energetike do 2015. godine" i "Programa ostvarivanja strategije" nije planirala izgradnju nuklearnih centrala na teritoriji Srbije.
Moratorijum na izgradnju nuklearki, za sada, važi do 2015. godine. Energetski stratezi u Srbiji ne kažu da se nuklearka nikada neće graditi, ali zastupaju gledište da to neće biti potrebno pre 2050. godine! Prema nekim ranijim zamislima ona bi mogla da se gradi na dve lokacije na Dunavu: na granici sa Hrvatskom kod Bačke Palanke i nedaleko od Kostolca.
U poslednje vreme mnogo se priča o velikim potezima u srpskoj energetici i ulaganjima u nove energetske objekte vredne nekoliko milijardi evra, iako ljudi koji o tome pričaju i sami znaju, pa čak na pojedinim mestima i javno govore, da velikim delom od toga neće biti ništa. Obični građani Srbije sve to jednostavno objašnjavanju:
„Čim su počele tolike priče o gradnji svega i svačega sigurno se bliže novi, vanredni parlamentarni izbori i predizborna trka već je počela“!
T.E.
RWE i EPS - partnerstvo na širokom planu
Elektroprivreda Srbije i nemačka kompanija RWE su 16. novembra u Berlinu potpisali Memorandum o razumevanju kojim je u prvom koraku predviđena izgradnja hidrocentrala ukupne snage 3.000 MW, na Dunavu kod Đerdapa, zatim na reci Velikoj Moravi i Drini, na teritoriji Republike Srpske.
Predstavnica za medije kompanije RWE Anet Urbacka izjavila je da je potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa EPS-om omogućilo da uskoro počne izrada studija kojima će se utvrditi koji su projekti na tri planirane lokacije najprihvatljiviji. U privrednim krugovima u Nemačkoj i Srbiji je uoči potpisivanje Memoranduma navođeno je da bi vrednost tih poslova mogla da iznosi od pet do šest milijardi evra. Izrada studija izvodljivosti potrajaće više meseci, dok bi realizacija projekata trajali duži niz godina.
Nemački ekonomski analitičari navode da je RWE, kao drugi najveći nemački energetski koncern, posle preuzimanja holandskog snabdevača Essent, 1. oktobra ove godine, strategiju rasta usmerio prema istočnoj Evropi. Analitičari su ocenili da se srpska vlada prevashodno nada da su posle Memoranduma EPS-a i RWE-a, i sličnog dokumenta koji je Srbija potpisala sa Nemačkom železnicom pre godinu dana, privredni interesi Srbije i Nemačke postali čvršće i dugotrajnije povezani, a time su posredno ojačane i političke veze.
Neki analitičari smatraju da RWE navedene poslove u Srbiji smatra sigurnijim. Ovaj koncern je nedavno izašao iz projekta izgradnje atomske elektrane u blizini bugarskog grada Belene, koji je trebalo da košta oko četiri milijarde evra, kao i iz projekta gradnje terminala za tečni naftni gas na ostrvu Krku u Hrvatskoj. U julu ove godine RWE se povukao i sa tendera za izgradnju termoelektrane Kosovo C, vredne oko tri milijarde evra, uz objašnjenje da je projekat komplikovan i zastareo!
Ovom prilikom nije posebno apostrofirana činjenica da se kompanija RWE kvalifikovala i za učešće na tenderu Elektroprivrede Srbije za izbor strateškog partnera za izgradnju trećeg bloka u obrenovačkoj Termoelektrani "Nikola Tesla B", snage 700 MW, s obzirom da je tenderska procedura u toku. Ali, svakako bi moglo da se kaže da je u ovom trenutku ustvari to najinteresantniji objekat u nemačko-srpskom aranžmanu.
T.E.
Izmešta se socijala iz cene struje
Pravi aršin za energetsku sirotinju - za pola godine
Prošlo je najmanje dve decenije kako se u Srbiji ekonomska cena električne energije sputava pod jednim jedinim obrazloženjem: “Nema narod para to da plati”. Ili, „da su za svetske cene struje, potrebne svetske plate“ i onda se sva mudrost vladajućeg establišmenta svodila na to da se jevtinom strujom, eto učini usluga narodu i štiti njegov životni standard. Ljudima se to dopalo pa i ne vide da im se koža s leđa skida na drugoj strani. Tako je svaka vlast na ovim prostorima u minule dve decenije, na račun EPS-a, “brinula o čoveku”.
Doduše, moglo je to da bude opravdano onih nesrećnih devedesetih godina, bar zbog činjenice da su mnogi ljudi mogli da se ogreju samo strujom, kada druge energente nisu mogli ni da kupe i tako prebrode onaj čemer i jad. Moglo bi možda da se kaže da je tadašnje urušavanje elektroenergetskog sistema cenom, imalo nekakvu razumnu nit. Ali, kasnije, kada se, koliko-toliko ušlo u normalu i kada je tržište počelo da odmerava cene svih proizvoda, izuzev struje, postalo je jesno da taj energent vladajućima služi za „peglanje“ inflatornih otrgnuća, kvazi zaštitu standarda građana i nadasve, skupljanje političkih poena zarad pričvršćivanja vlasti uza se!
A, onda je najavljeno da će se to konačno ispraviti i da je formirana jedna međuresorna radna grupa pri Vladi Srbije, sa zadatkom da uskladi cenu struje i socijalu. Prošlo je od tada skoro dve godine i sada se ponovo na sva zvona najavljuje da će taj posao da se okonča. I to na način, koji će da uvaži činjenicu da je električna energija, civilizacijska tekovina, koja u današnje vreme ne bi trebalo nikome da se uskrati, naravno u razumnoj meri. Na tome i Evropa insistira, jer, zaštiti ugroženog potrošača, u Evropskoj uniji poklanjaju veliku pažnju.
Konkretnije, dve godine posle potpisivanja Ugovora o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope (2005. godine) i mi potpisasmo Memorandum o socijalnim aspektima, odnosno tome da će država zaštititi ugrožene potrošače struje i gasa, u skladu sa primenom akcionog plana(koji sadrži 29 direktiva EU). Vlada Srbije je taj akcioni plan usvojila 9. oktobra ove godine i sada će da se utvrde institucije koje će pratiti ispunjenje uslova za davanje pomoći i izvore sredstava za subvencionisanje. I, ono što je najvažnije, kome će i kako da se pomaže!
No, pre toga, ne bi bilo loše da, na osnovu raznih informacija, koje do nas stižu na ovu temu, zavirimo malo kako se to radi van našeg atara!Traganje za pravim aršinom
Termin energetska sirotinja, koliko nam je poznato, najpre se iskristalisao u Velikoj Britaniji, a potom je počeo da se koristi u drugim državama EU, kao i van ove zajednice. Po svemu sudeći taj termin će uskoro da se odomaći i kod nas. Jedino što je tumačenje ovako nazvane kategorije potrošača energenata u domaćinstvima veoma rastegljivo i možda nije preterano reći da bi energetska sirotinja - tako kvalifikovana u jednoj zemlji, po svom opštem životnom standardu - u drugoj zemlji mogla da spada ako ne u “energetske bogataše”, onda bar u kategoriju “energetski imućnih”! Dakle, apsolutno se mora voditi računa o raznim specifičnostima - posmatrano od zemlje do zemlje, jer nema jedinstvene definicije i svaka nacionalna ekonomija treba da napravi kriterijume u skladu sa svojim specifičnostima i mogućnostima.
Britanski energetski regulator Ofgem, na primer, procenio je prošle godine da četiri miliona domaćinstava u celoj Velikoj Britaniji spadaju u kategoriju energetske sirotinje. To su oni koji izdvajaju više od 10 odsto prihoda domaćinstva za plaćanje gasa i struje. Ove godine se taj broj povećao na 5,15 miliona domaćinstava!
Država, dakle brine o energetskoj sirotinji, ali kompanije, koristeći atribute slobodnog tržišta, po svemu sudeći, poprilično “šišaju” tamošnje potrošače u domaćinstvima. Na to jasno ukazuje i sledeći primer. Potrošači u Velikoj Britaniji sa pri-pejd brojilima platili su, ukupno posmatrano, stotine miliona funti više za račune za električnu energiju i gas nego što je trebalo, utvrdio je nedavno jedan anketni odbor britanskog parlamenta. Prema nalazima te istrage, radi se o neopravdanoj naplati od preko milijardu funti godišnje! Utvrđeno je, naime, da su računi za potrošače struje koji su plaćali gotovinom ili čekovima, bili u proseku 11 odsto, ili za 89 funti godišnje viši od iznosa naplaćivanih post-pejd klijentima. Firme se brane da su veći računi izazvani uvećanim troškovima izračunavanja i procesuiranja, ali je energetski regulator Ofgem saopštio da taj trošak nije veći od 20 funti godišnje, što znači da je 69 funti neopravdano naplaćivano po potrošaču! Znači ima tamo i toga, ali se ozbiljno vodi i socijalna briga.
Šest najvećih snabdevača energijom u Velikoj Britaniji, kako navodi Thomson Financial, postigli su prošle godine dogovor sa vladom o povećanju ukupnih izdataka na socijalne programe za navedenu energetsku sirotinju, sa sadašnjih 50, na oko 150 miliona funti za ovu godinu i za po dodatnih 25 miliona funti u narednim godinama do 2011. Doprinos svake od kompanija u tom fondu odrediće se na osnovu njihovog udela u prodaji električne energije i gasa na britanskom tržištu, a projektom će rukovoditi britanski energetski regulator Ofgem. Sada šest britanskih kompanija izdvajaju dobrovoljno od 35 penija (Scottish and Southern Energy) do 1,26 funti (EdF) po potrošaču u fond pomoći za nekih 5,15 miliona potrošača koji spadaju u kategoriju energetske sirotinje ( znači onih koji izdvajaju više od 10 odsto ukupnih prihoda za struju i gas).Dotacije u okruženju
U Hrvatskoj subvenciju računa za struju koristi oko polovina domaćinstava, jer je Vlada u Zagrebu, odlučila da se više cene struje ne primenjuju na oko milion domaćinstava koja godišnje potroše manje od 2.000 kilovat-sati. Odnosno, kada je cena električne energije povećana za 20 odsto, to poskupljenje se odnosilo samo na one koji godišnje troše više od 3.000 kilovat-časova. Za one koji troše između 2.500 i 3.000 kilovat-časova struja je poskupela za 10 odsto, a za one sa potrošnjom između 2.000 i 2.500 kilovat-časova za pet odsto.
Dakle, načinjena je značajna socijalna povlastica za one potrošače, koji troše ispod 2.000 kilovat-časova godišnje. Reč je o 960.000 domaćinstava, ili 47,3 odsto od ukupnog broja potrošača u domaćinstvima i njima razliku između stare i nove cene subvencijama pokriva hrvatska država iz budžeta. Prvu takvu fakturu Hrvatska elektroprivreda (HEP) ispostavila je još oktobra 2008. godine - na iznos od 11,88 miliona kuna (tada oko 1,6 miliona evra). I tako za svaki mesec. Za godinu dana to je iznosilo oko 21 milion evra.
Ovo je, inače prvi primer u našem okruženju da za iznos subvencija elektroprivreda direktno državi ispostavlja račun i da je ona pristala to da plati!
Elektroprivreda je, dakle, u Hrvatskoj počela da brine samo o svom poslu, a država je, što je i normalno, socijalu uzela u svoje ruke.
Prema nekim procenama u Srbiji se sa porezom prošle godine mesečno za struju trošilo oko 35 evra ili osam odsto prosečne zarade. Sada je izvesno da je to desetak procenata. Sudeći po onom britanskom modelu energetske sirotinje, skoro svi sa prosečnim primanjima bi kod nas mogli da se svrstaju u tu kategoriju. Znači, verovatno i polovina korisnika električne energije u domaćinstvima!
Odgovarajuće analize upućuju na to da je slično i u ostalim delovima zapadnog Balkana. U Crnoj Gori prošle godine domaćinstva su za struju plaćala u proseku 30 evra mesečno, što je malo ispod 10 odsto prosečne zarade. Prosečan mesečni račun za struju porodice u Republici Srpskoj iznosio je prošle godine oko 38 evra, a to je 10 odsto od prosečne zarade. U Federaciji B i H prosečan račun za četvoročlanu porodicu je 30 evra, odnosno osam odsto od prosečne zarade. Može se pretpostaviti da je to ove godine svuda u našem okruženju, u nekom proseku, na nivou od desetak procenata, a možda i više. Znači, na području zapadnog Balkana, gotovo svi sa prosečnim prihodom, po navedenom britanskom modelu spadali bi u energetsku sirotinju i ispunjavali bi uslove za državne dotacije. Ali, to do sada nije bilo tako - izuzimamo navedeni primer u Hrvatskoj.
U Srbiji se sada konačno očekuje konkretan predlog kako da se zaštite slojevi stanovništva, koji ne mogu da izdrže ekonomsku cenu struje.Akcioni plan za socijalu
Nedavno je načinjen prvi korak. Vlada je 9. oktobra ove godine usvojila „Akcioni plan za rešavanje socijalnih posledica Energetske zajednice“, koji predviđa i izradu energetske socijalne karte.
Radmila Bukumiri-Katić iz Ministarstva rada je rekla da su u Akcionom planu dati rokovi i da za šest meseci trebalo konačno da se zna ko su ugroženi potrošači.
Predstavnici Ministarstva rada, EPS-a i Agencije za energetiku u odgovarajućim radnim grupama će precizno da utvrde ko su ugroženi potrošači u Srbiji i koliko ih ima. Zatim će se odrediti kriterijumi za povlastice.
Katićeva naglašava da bi pod zaštitom u ovom režimu bile one višečlane porodice čiji zaposleni ne primaju zaradu duže od tri meseca, a čiji su prihodi po članu domaćinstva niži od 50 odsto minimalne zarade, kao i porodice samohranih roditelja.
Biće različitih nivoa popusta, u igri je i oprost i plaćanje duga u ratama.
Razmišlja se i o zaštiti od isključenja u posebnim situacijama, recimo siromašnih domaćinstava koja imaju teške bolesnike.
Gordan Tanić iz Agencije za energetiku Republike Srbije nedavno je istakao da će se na ovaj način doći do konkretnih imena i prezimena ljudi kako bi se socijalni teret sa energetskih preduzeća prebacio na institucije kojima je to u nadležnosti.
Tanić je dodao da se ideja odnosi na kompletnu energetiku, jer su svi energenti povezani i ako se štiti samo jedan energent to se nepovoljno može odraziti na druge energente i izazvati poremećaje.
Prema postojećem Zakonu o socijalnoj zaštiti, već sada socijalnu pomoć prima oko 300.000 porodica, koje imaju 30 odsto popusta na mesečni račun za utrošenu električnu energiju.
U EPS-u smatraju da je socijalna karta jedini način da se utvrdi koji građani ne mogu da plaćaju tržišnu cenu energije. One bi svakako trebalo da budu uslovljene realnim cenama električne energije i sticanjem profita u EPS-u. Iz tog profita bi onda deo para mogao da se usmerava u socijalne fondove. O daljoj sudbini tih sredstava, odnosno njihovoj raspodeli, morale bi, kao što je svuda u svetu uobičajeno, da brinu odgovarajući državni resori, odnosno lokalna samouprava.Realna cena
A koja je to realna cena kod nas?
E, na to pitanje je malo teže odgovoriti i do sada niko nije decidirano naveo tu cenu.
Ali, postoje razni nagoveštaji. Tako je, na primer, dr Aca Marković, predsednik UO EPS-a ovih dana izjavio da sledeće godine ne sme da se dogodi da struja ne poskupi, a onda je iz EPS-a javnosti upućena poruka da to poskupljenje mora da iznosi bar 20 odsto. Taj procenat je „prošao“ kroz medije i nije bilo ozbiljnijih reagovanja, kao što se to ranije često događalo. Izvesno je da postoji svest o tome da je poskupljenje struje neophodno. Dr Aca Marković je izneo stav da je EPS spreman da iz svog profita izdvaja deo u državne i lokalne fondove, kako bi se pomoglo socijalno ugroženoj kategoriji stanovništva, što znači da bi najugroženiji slučajevi mogli da imaju određenu količinu električne energije i besplatno. Oni, koji nisu socijalno ugroženo morali bi da plaćaju realnu cenu električne energije.
I Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike saglasan je sa ovakvom postavkom i takođe napominje da bi se na osnovu socijalnih karti doplaćivala razlika u ceni siromašnom delu stanovništva. E, ko spada u tu kategoriju - definitivno bi trebalo da se utvrdi u narednih nekoliko meseci. Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, u definisanju kriterijuma na osnovu kojih će se opredeliti šta je to socijalno ugroženi potrošač, pomoćiće i tim stručnjaka iz Evropske komisije. Radmila Bukumirić Katić, napominje da će definisanje ugroženih domaćinstava u velikoj meri zavisiti od cene električne energije. Ako ona ostane na sadašnjem nivou ili bude neznatno povećana, onda bi se razlika u ceni siromašnim građanima pokrivala iz budžeta Srbije. A, ukoliko bi EPS krajem iduće godine postigao tržišnu cenu - onda iz prihoda EPS-a. U celoj toj priči za utvrđivanje ko su najsiromašnija domaćinstva važnu ulogu treba da odigraju socijalne karte, koje su već postoje u Beogradu i koriste se za plaćanje komunalija. Drugi će najverovatnije preuzeti taj model, gde ključnu ulogu igra broj članova domaćinstva i njihova ukupna mesečna primanja.Neke najave da bi , kao najvažniji kriterijum mogao da figurira i broj utrošenih kilovat-sati tokom meseca, mora se reći nisu realne, jer tu bi moglo da se provuče i dosta onih, koji nisu socijalno ugroženi, recimo vikendaši i slično. Zato, nivo potrošnje električne energije ne može da bude merilo socijalnog statusa. EPS, sada daje popust pri plaćanju za 350 hiljada domaćinstava, ali je izvesno da među njima ima mnogih koji nezasluženo ostvaruju taj popust!
Dakle, prvi korak i ključ rešavanja te dugogodišnje političke i kojekakve druge ujdurme sa cenom struje u Srbiji - bez sumnje je konačno i hitno rešavanje rogobatno nazvanog „pitanja energetske sirotinje“, ili, u našem slučaju jednostavno rečeno sirotinje. Na tome je napokon počelo ozbiljno da se radi. A, onda, konačno može mirne duše definitivno da se odredi realna cena struje, koja bi morala da sadrži i razvojnu komponentu, kako bi EPS ponovo stao na noge i vratio se na pravi kolosek. Agenciji za energetiku Republike Srbije, koliko znamo, ni sada ne bi bilo teško odmah da odredi takvu cenu. Elektroprivreda Srbije ima realno veliku šansu za dostizanje liderske pozicije u regionu, ali sigurno ne sa dosadašnjim politikantskim pristupom i samouništavajućom cenovnom filozofijom!
D. Obradović (list kWh)
„Gasprom“ i „Srbijagas“ potpisali Ugovor o osnivanju preduzeća "Južni tok Srbija"
Predstavnici ruske kompanije "Gasprom" i "Srbijagasa" potpisali su 17. novembra u Bernu u Švajcarskoj Ugovor o osnivanju preduzeća "Južni tok Srbija".
U ime "Srbijagasa" osnivački akt potpisao je generalni direktor Dušan Bajatović, a sa ruske strane generalni direktor projekta "Južni tok" u "Gaspromu" Pavel Oderov.
To zajedničko preduzeće, prvo koje je ruska kompanija osnovala sa nekom od zemalja učesnica projekta "Južni tok", biće registrovano u švajcarskom gradu Cugu.
Ovom prilikom je rečeno da će "Gasprom" zajedničke kompanije uskoro osnovati i sa Bugarskom, Grčkom, Mađarskom Slovenijom, Austrijom i Italijom.
Direktor "Srbijagasa" je u izjavi posle potpisivanja ugovora podsetio da vlasništvo "Gasproma" u zajedničkom preduzeću iznosi 51 odsto, dok "Srbijagas" poseduje 49 odsto novoosnovane firme. Do početka izgradnje gasovoda, treba da se uradi "fizibiliti" studija, trasa gasovoda, ugovaranje potrebnih količina gasa i projektovanje. Srpska "fizibiliti" studija za "Južni tok" biće završena do kraja ove godine, a zbirna "fizibiliti" studija za ceo gasovod "Južni tok" - do marta 2010. godine.
Prema ranijim najavama Bajatovića, kapacitet gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju iznosiće od 36 do 41 milijardu metara kubnih godišnje, što će omogućiti da Srbija ima godišnji prihod od tranzitnih taksi u iznosu od oko 500 miliona evra.
Izgradnja dela gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju koštaće oko 700 miliona evra, a dužina ovog dela trase gasovoda iznosiće oko 450 kilometara.
Gasovod kroz Srbiju trebalo bi da bude završen najkasnije do 31. decembra 2015. godine, završetak studije izvodljivosti za izgradnju celokupnog gasovoda očekuje se do 30. juna 2010. godine.
Trasa gasovoda „Južni tok“ počinje od ruske luke Novorosijsk, nastavlja se preko dna Crnog mora do bugarske luke Varna, potom ide preko Balkanskog poluostrva - do Austrije i Italije.
Celokupan kapacitet gasovoda "Južni tok" trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, a njegova kompletna izgradnja koštaće oko 20 milijardi evra.
T.E.
Tadić danas razgovara sa Merkelovom kao i sa Briderleom o privrednoj saradnji
Memorandum o razumevanju EPS-a i RWE
Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće danas (16. novembra) u jednodnevnoj poseti Nemačkoj i on je jedan od prvih inostranih državnika koji će posetiti Berlin i razgovarati s kancelarkom Angelom Merkel posle njenog ponovnog izbora na tu dužnost i formiranja nove nemačke vlade, krajem oktobra ove godine.
On će pored političkih, imati i privredne susrete i razgovore sa nemačkim ministrom privrede Rajnerom Briderleom.
Kako je najavila predsednikova press služba, Tadić će u Ministarstvu privrede Nemačke prisustvovati potpisivanju Memoranduma o razumevanju Elektroprivrede Srbije i nemačke elektroenergetske kompanije RWE.
Moglo bi da se kaže da je ova velika nemačka kompanija ostvarila, još ranije ispoljenu nameru da u poslovima u Srbiji, kroz memorandum o razumevanju, stekne bolje poslovne pozicije i time ostvari prednost u odnosu na druge svetske kompanije. Sve to svakako bi trebalo dovesti u vezu sa tenderom za strateško partnerstvo, koji je EPS raspisao za gradnju dve velike termoelektrane od po 700 MW. Reč je o nameri EPS-a da sa strateškim partnerima gradi treći blok Termoelektrane „Nikola Tesla B“ (TENT B3) u Obrenovcu i Termoelektranu „Kolubara B“, kod mesta Kalenić. Nemačka kompanija RWE posebno je zainteresovana za gradnju TENT B3, ali za neke manje elektroenergetske projekte u Srbiji.
T. E.
Informacija za štampu Ambasade Ukrajine u Beogradu
6. novembra o.g. Ukrajina je na vreme uplatila Rusiji za gas koji je bio potrošen tokom octobra. Ovo je još jedan put svedočio da izveštaji o nemogučnosti Ukrajine platiti za ruski gas nisu obrazloženi. Od početka ove godine Ukrajina je na vreme i potpuno uplaćivala isporuke gasa iz Rusije, kao to je predviđeno ugovorom o isporukama gasa za Ukrajinu od 19. januara o.g.
Isto nema nikakvih razloga za sumnje oko obezbeđenja gasa prema evropskim potrošačima tokom zime. Ukrajinske obaveze odnosno tranzita ruskog gasa prema potrošačima iz Evrope nikako nisu povezani sa isplatama za gas određen za unutrašnju potrošnju. Ukrajina ima dovoljnu količinu gasa u njenim gasnim skladilištama za tehnološko obezbeđenje tranzita u zimski period. Tako da tranzit ruskog gasa kroz teritoriju Ukrajine do evropskih potrošača može biti prekinut samo u tom slučaju da će ga prekinuti prodavac gasa, a to je «Gasprom».
Analiza obima i strukture proizvodnje električne energije zemalja u okviru energetskog tržišta“
Poređenjem, lakše do liderstva
U cilju praćenja kretanja na elektroenergetskom tržištu, EPS analizira indikatore vezane za energetski sektor regiona kojem Srbija pripada i Evrope, kako bi što uspešnije učestvovala na tom tržištu
Elektroprivreda Srbije raspolaže sa 61,89 odsto termo kapaciteta, četiri odsto termoelektrana-toplana i 35,85 odsto hidro elektrana-akumulacionih, protočnih i jedne reverzibilne hidro elektrane, u odnosu na njene ukupno instalisane kapacitete. Povoljan odnos termo-hidro kapaciteta (2/3 prema 1/3), pruža mogućnost za optimalnu hidro-termo koordinaciju rada kapaciteta, tako da Srbija svoje potrebe za električnom energijom zadovoljava najvećim delom iz sopstvenih izvora. U cilju praćenja kretanja na elektroenergetskom tržištu, EPS analizira indikatore vezane za energetski sektor regiona jugoistočne Evrope, kojem Srbija pripada, ali i Evrope, kako bi sa što boljim postavkama uspešno učestvovala na tom tržištu - navedeno je na početku „Analize obima i strukture proizvodnje električne energije zemalja u okviru energetskog tržišta“, Jelene Milosavljević, vodećeg inženjera za regionalno tržište energije u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije.
- Značajna ulaganja u poslednjih desetak godina bila su usmerena na održavanje i modernizaciju proizvodnih kapaciteta EPS-a. Rezultat ovoga je značajno poboljšanje njihovih proizvodnih performansi. Iz godine u godinu EPS je proizvodio sve više električne energije i 2002. proizvedeno je 29.500 GWh (29,5 milijardi kilovat-časova), 2006. godine 34.500 GWh, da bi 2007. godine proizvodnja iznosila 38.978 GWh. Struktura korišćenih kapaciteta za proizvodnju električne energije u tom periodu uglavnom je zadržavala sličan odnos: 2/3 energije se proizvodilo iz termo, a 1/3 iz hidro kapaciteta. Na primer, za poslednju godinu sa zvanično objavljenim podacima, 2007. godinu, 74 odsto električne energije (28.967 GWh) proizvedeno je iz termo kapaciteta, a 26 odsto angažovanjem hidro kapaciteta (10.011 GWh) rekla je Jelena Milosavljević.
Upoređen je potom obim proizvodnih kapaciteta Srbije, zemalja potpisnica Ugovora o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope
U ovu grupu zemalja, pored Srbije, ubrajaju se i Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i deo Srbije pod jurisdikcijom UNMIK-a. Sve ove zemlje, uključujući još i Bugarsku, Rumuniju, potpisnice su Ugovora o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope (ESCEE). Ugovor ESCEE je učvrstio opredeljenje zemalja da formiraju i učestvuju na zajedničkom tržištu električne energije i gasa Jugoistočne Evrope. Saglasno njemu, za učestvovanje na ovom tržištu opredelile su se i Austrija, Grčka, Mađarska, Italija, Slovenija, a kao posmatrači, Moldavija, Ukrajina, Turska i Norveška.Italija jednaka u elektranama sa celom Energetskom zajednicom
Ukupni instalisani kapacitet za proizvodnju električne energije zemalja potpisnica ugovora o Energetskoj zajednici je 97 GW (hiljada megavata), dok se pojedinačno za zemlje kreće u granicama od 0,9 GW (Crna Gora) do 20 GW (Austrija).
Italija, sa ukupno 94,5 GW instalisanog proizvodnog kapaciteta, sama poseduje kapacitete koji odgovaraju zbiru instalisanih kapaciteta svih zemalja potpisnica ugovora o Energetskoj zajednici.
Najveće proizvodne kapaciteta za proizvodnju električne energije imaju Italija (potpisnica Ugovora), Ukrajina, Turska i Norveška - zemlje posmatrači
Norveška ima dominantne hidro kapacitete, dok kod Italije, Ukrajine i Turske dominiraju termo kapaciteti. Ukupno, ove četiri zemlje imaju instalisano 218 GW. Tokom 2006. godine one su proizvele ukupno neto 770 TWh (milijardi kilovat-časova) električne energije, od čega Italija (301.7 TWh), Turska (168.6 TWh), Ukrajina (178.1 TWh) i Norveška (121.1 TWh).
U regionu Jugoistočne Evrope (ESCEE) preovlađuju termo kapaciteti sa 56,86 odsto. Najviše instalisanih termo kapaciteta postoji u Rumuniji 11.954 MW, Grčkoj 9.682 MW, Bugarskoj, Mađarskoj i Austriji po oko 6.500 MW. Najviše hidro kapaciteta (ukupno 35,35 odsto) ima Austrija 11.853 MW i Rumunija 6.289 MW. Nuklearne proizvodne kapacitete imaju Bugarska 2.722 MW, Mađarska 1.866 MW, Rumunija 707 MW i Slovenija 656 MW i to predstavlja oko šest odsto ukupnog instalisanog proizvodnog kapaciteta zemalja sa slike 3. Proizvodna postrojenja koja koriste energiju vetra imaju Austrija (969 MW), Grčka (749 MW) i nešto malo Mađarska, Hrvatska i Bugarska. Instalisani proizvodni kapaciteti za korišćenje solarne energije su evidentirani samo u Austriji 35 MW i Grčkoj 5 MW. Ukupna proizvodnja svih zemalja sa slike 3, u 2006. godini, iznosile je 340 milijardi kilovat-časova.
Posmatranjem strukture instalisanih proizvodnih kapaciteta za tržište dvadeset sedam zemalja članica Evropske Unije (u daljem tekstu: EU-27), za poslednju statistički obrađenu godinu, 2006. (izvor: EUROSTAT), uočava se da najveći deo (57,64 odsto ) predstavljaju klasični termo kapaciteti. Posle njih su tu hidro elektrane (18,38 odsto), a zatim nuklearne elektrane (17,58 odsto).Vetroelektrane povećavaju učešće
Upoređivanjem sa stanjem iz 1990. godine, bitne razlike su evidentne jedino u kapacitetima koji koriste energiju vetra. Elektrane na vetar su sa 0,1 odsto iz 1990. godine dostigle 6,29 odsto ukupnog instalisanog proizvodnog kapaciteta u 2006. godini. Ova činjenica u praksi dokazuje realan napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije.
Proizvedena bruto električna energija za potrebe EU u 2006. godini, po podacima EUROSTAT-a, iznosila 3.354 milijardi kilovat-časova. Od toga je najveći deo energije 54 odsto, proizveden je angažovanjem termo kapaciteta na fosilna goriva (ugalj, nafta, prirodni gas i ostale vrste termo energenata), 30 odsto angažovanjem nuklearnih elektrana i 16 odsto ukupno iz obnovljivih izvora energije (11 odsto iz hidro, a pet odsto iz korišćenjem geotermalne energije, energije vetra, drvne građe, biomase, preradom komunalnog otpada).
Od ukupno 54 odsto električne energije dobijene korišćenjem fosilnih goriva, ugalj (mrki, kameni, lignit) se koristi sa 28 odsto, prirodni gas 21 odsto, nafta četiri odsto i jedan odsto predstavljaju ostala korišćena fosilna goriva. Poredeći 1990. godinu, po podacima EUROSTAT-a, proizvodnja iz uglja je opala sa 40 odsto na 28 odsto, a slično je i sa naftom, koja je 1990. korišćena sa 8 odsto, da bi 2006. godine smanjila učešće na samo četiri odsto od ukupno proizvedene električne energije.
Jelena Milosavljević navodi da energetske kompanije sada nastoje da primene proizvodne tehnologije sa kojima će se u što kraćem roku pojaviti na tržištu. Poželjni su proizvodni kapaciteti sa kratkim rokom izgradnje, sa što nižim proizvodnim troškovima, visokim stepenom energetske efikasnosti i sa što manjim zagađenjem životne sredine. Proizvodna postrojenja koja koriste prirodni gas kao energent u velikoj meri zadovoljavaju navedene zahteve, što je jedan od razloga zbog čega su sve više zastupljena, kao glavna zamena za ugalj i naftu.
Među evropskim zemljama evidentne su velike razlike u mnogim energetskim pokazateljima. Na primer, Nemačka, a odmah za njom i Francuska, godišnje proizvode 600 TWh (milijardi kilovat-časova), odnosno 550 TWh. Srbija godišnje proizvedi malo manje od 40 TWh električne energije, jedna petnaestina od proizvodnje Nemačke. U opsegu od 50 do 100 TWh proizvedene električne energije godišnje su (poređano po opadajućem redosledu) Holandija (94,8 TWh), Belgija, Finska, Češka, Švajcarska, Austrija, Rumunija, Grčka (56,2 TWh). Po proizvodnji električne energije zemlje po veličine slične Srbiji (ispod 50 TWh) su Bugarska, Mađarska, Slovačka, Danska, Portugal, Irska ...Termokapaciteti preovlađujući
U Evropi najveći proizvođači električne energije iz termo kapaciteta u Nemačka (sa 350 TWh godišnje), Velika Britanija (300 TWh) i Italija (250 TWh).
Srbija (30 TWh) proizvodi jednu dvanaesti deo električne energije iz nemačkih termoelektrana. Zemlje sličnog obima proizvodnje iz termo kapaciteta su Rumunija, Finska, Belgija, Portugal, Austrija, Irska, Mađarska, Bugarska.
Ostale zemlje evropskog tržišta električne energije imaju proizvodnju iz termo kapaciteta manju od 10 TWh godišnje. Gledano u opadajućem nizu, to su Estonija, Slovačka, BIH, Hrvatska, Makedonija, Slovenija, Kipar, Luksemburg, Švedska, Litvanija, Malta, Letonija, Crna Gora, Švajcarska, Norveška.
Srbija, sa proizvodnjom oko 10 TWh iz hidro elektrana, je porediva po hidro proizvodnji sa Portugalom, Finskom, Islandom, Velikom Britanijom i Grčkom.
U periodu od 1990. do 2005. godine, za zemlje EU-27, proizvodnja električne energije iz hidro elektrana povećala se 11 odsto. Među zemljama Evrope, najveću hidro proizvodnju ima Norveška 120 TWh (milijardi kilovat-sati), dvostruko više od druge po proizvodnji hidro energije, Švedske(60 TWh).
Energija dobijena iz nuklearnih elektrana predstavlja 30 odsto ukupno proizvedene električne energije na području zemalja EU-27. Francuska (429 TWh) i Nemačka (159 TWh) su zemlje sa ubedljivo najvećom godišnjom proizvodnjom nuklearne energije. Najmanju proizvodnju iz nuklearnih elektrana imaju Holandija, Rumunija, Slovenija, oko četiri TWh godišnje, što je stoti deo od proizvodnje nuklearne energije Francuske.
Bruto proizvodnja električne energije u EU-27 je u periodu od 1990. do 2005. godine, povećana je za 28 odsto . Međutim, povećana je i potrošnja, kao i neto uvoz električne energije. Ukupna energetska zavisnost ovih zemalja je 1997. godine iznosila je 45 odsto, da bi 2006. porasla na 54 odsto. Ovo povećanje uvozne zavisnosti EU je jedan od glavnih razloga za potrebu što većeg razvoja tržišta električne energije, ali i gasa u Evropi.
- Prednost EPS-a je struktura njegovih proizvodnih kapaciteta (odnos termo i hidro 2/3 prema 1/3), njihovih visokih performansi iskorišćenosti, raspoloživosti, geografsko-strateški položaj Srbije u regionu... Postojeća postrojenja za proizvodnju električne energije su revitalizovana, uz primenu raspoloživih mera za zaštitu i očuvanje životne sredine, a za planirana nova postrojenja predviđene su napredne proizvodne tehnologije. Izgradnjom novih planiranih proizvodnih kapaciteta, JP EPS bi ostvario i viškove u proizvodnji električne energije, pa bi time dobio mogućnost uspešnog poslovanja u regionu i sticanja profita. Uz ojačanje prenosne mreže, koja je u nadležnosti EMS-a, povećale bi se i tranzitne mogućnosti zemlje, a kroz zajednički, koordinisan nastup svih relevantih institucija ostvarila bi se uspešnost na regionalnom i evropskom tržištu električne energije. Uvođenjem i praćenjem energetskih indikatora JP EPS nastoji da dobije što preciznije stanje na tržištu električnom energijom regiona i Evrope, kako bi, uz dobro vođenu energetsku politiku i primenjenu Strategiju razvoja, Srbija sa EPS-om i ostalim nadležnim institucijama ostvarila liderstvo na tržištu električne energije u regionu - rekla je na kraju Jelena Milosavljević
D. Obradović (list „kWh“)Tabela II: Proizvedena električna energija u 2006. godini (TWh), izvor: UNDP, EPCG
AustrijaRumunija
Grčka
Bugarska
Mađarska
BIH
59.7
58.4
56.5
41.6
33.3
11.8
Hrvatska
Crna Gora
Slovenija
Albanija
Makedonija
Moldavija
11.4
2.8
14.1
4.9
6.6
1.1
.
Tabela I: Zemlje ESCEE sa najviše kapaciteta u (MW) za 2006. god, izvor: UNDP
Hidro
Termo
Nuklearna
Vetar
Solarna
Geotermalna
Ukupno
Italija
22.715
69.159
1.902
45
671
94.492
Ukrajina
4.897
34.968
13.835
83
53.784
Turska
13.063
27.420
59
23
40.565
Norveška
28.920
309
284
29.513
.
.
Niz okolnosti upućuju na zaključak da bi formiranje berze električne energije za jugoistočnu Evropu bilo najpogodnije u Srbiji
Strujna pijaca u srpskom ataru
Berza u našoj zemlji mogla bi da bude nukleus neke buduće regionalne berze jer je Srbija izrazito tranzitna zemlja i tu bez sumnje postoje mogućnosti stvaranja nekog organizovanog tržišta električne energije, tvrdi Miloš Mladenović, pomoćnik generalnog direktora EMS-a
Miloš Mladenović, pomoćnik generalnog direktora EMS-a
Mislim da je sada pravo vreme da se sagleda da li postoji mogućnost stvaranja berze električne energije i da li nam je potrebna berza, posmatrano šire, sa regionalnog aspekta. Gotovo cela zapadna Evropa pokrivena je likvidnim berzama, a ostao je samo ovaj njen jugoistočni deo, gde izuzev OPCOM-a (rumunskog) , nemamo likvidnu berzu, a naša berza mogla bi da bude nukleus neke buduće regionalne berze - rekao je Miloš Mladenović, pomoćnik generalnog direktora EMS-a, na nedavno održanom savetovanju Srpskog nacionalnog komiteta CIGRE.
Potkrepio je tu tezu i dodatnim razlozima - da je u Srbiji od prošle godine postoji 36 licenciranih učesnika na tržištu električne energije, od kojih je 26 bilo registrovano kod EMS-a, a samo njih je 20 bilo aktivno na tržištu. EPS je bio jedini učesnik sa mestima injektiranja u sistem i povlačenja električne energije iz sistema (i davanja svoje energije i uzimanja), a ostalih 19 su aktivni učesnici na tržištu prekograničnih kapacieta. Ukupan obim internih transakcija električne energije između trgovaca u Srbiji i prošloj godini iznosio je 2,045 milijardi kilovat-časova. Ukupan obim prekograničnih transakcija u smeru ulaza iznosio je 7,077 milijardi kilovat-časova, a u smeru izlaza 7,204 milijardi kilovat-časova. Od EPS-a je EMS preuzeo 35 milijardi kilovat-časova za tarifne potrošače u Srbiji, a ukupan fizički tranzit električne energije preko elektroenergetskog sistema Srbije iznosio je 7,9 milijardi kilovat-časova.Jasni cenovni signali
- Iz ovih podataka se vidi da je Srbija izrazito tranzitna zemlja i tu bez sumnje postoje mogućnosti stvaranja nekog organizovanog tržišta električne energije, na kome bi se sreli ponuda i tražnja. Uspostavljanje finansijskog tržišta, zahteva prethodno uspostavljanje jednog likvidnog fizičkog tržišta, sa jasnim cenovnim signalima, tako da je mnogo realnije da se u prvo vreme ide na uspostavljanje takozvanog dan unapred tržišta (prodaji i kupovini struje za sledeći dan). Berza električne energije, inače, kada je reč o fizičkoj trgovini, može da ima širok dijapazon produkata, koji pored dan unapred tržišta mogu da obuhvataju i takozvano unutar dnevno tržište, koje se ne obavlja putem zatvorenih aukcija, kao kod pređašnjeg tržišta, već putem kontinualne trgovine, odnosno, na osnovu neke sada prognozirane cene, zaključuju se ugovori sa isporukom u nekom budućem periodu. To su obično mesečni, kvartalni ili godišnji ugovori. Kod dan unapred tržišta na satnom nivou se formira takozvana marginalna cena i marginalni obim trgovine. Ova presečna tačka predstavlja referentnu cenu za svaki sat narednog dana - kaže Mladenović.
On dalje objašnjava da tu postoji i zona uspešne trgovine gde se slivaju sve transakcije (količine ponuđene za prodaju i kupovinu) i gde se ugovori zaključuju po marginalnoj ceni, a presečna količina, daje uvid o likvidnosti berze, odnosno daje signal investitorima da li je to tržište likvidno i da li u to tržište treba ulagati. Od te likvidnosti, zavisi i ozbiljnost tretiranja postignute cene i da li se ona zaista može posmatrati kao referentna cena za jednu balansnu oblast, ili predstavlja samo cenu po kojoj se zaključuju određeni ugovori.
- Kod dan unapred trgovine, dakle, kupci i prodavci dostavljaju ponude automatizovanoj platformi; rampa trgovine je otvorena dve nedelje unapred, do devet časova prethodnog dana. Na samoj berzi se obavlja obračun gde se susreću ponuda i tražnja, Izračunava se presečna cena i presečni obim trgovine i potom se obavlja finansijsko poravnanje između kupaca, prodavaca i berze. Zbog sigurnosti trgovine berza se pojavljuje kao druga ugovorena strana, tako da potencijalni prodavac ne treba da brine da li će mu energija, koju isporučuje biti plaćena. Berza je odgovorna za sigurnost trgovine. U danu kada se obavlja fizička isporuka, to se radi između prodavca i berze, a berza dalje isporučuje tu energiju kupci, odnosno on je preuzima iz takozvane balansne oblasti, u koju je energiju isporučio i prodavac - kaže Mladenović.
Postoji tu i niz drugih detalja, ali valja još istaći da se ponude primaju do devet časova, onda se obavlja proračun, i potom u 11.30 časova nominovale bi se sve te transakcije sada na primer EMS-u ne kao operateru sistema, nego kao administratoru tržišta. Sledi poravnanje, koje se obavlja preko angažovanih lizing kuća ili banaka.Studija izvodljivosti
- Sada smo u fazi studije izvodljivosti za formiranje ovakve berze. Realan rok za njeno formiranje u najboljem slučaju je 12 do 15 meseci. Taj rok bi mogao da se postigne uz aktivan pristupa svih zainteresovanih strana. Takođe, potrebno je i usvajanje koncepta strateškog partnera, jer bez njega morali bismo da razvijamo softver i drugo što je potrebno, bar još šest narednih meseci. Berza električne energije u Srbiji ne bi imala smisla, ukoliko je njen koncept autističan, odnosno zatvoren. Jasno je da i mnogo veća tržišta nemaju budućnost bez povezivanja sa susednim tržištem i bez širenja na regionalni nivo, što je sada svakako trend u Evropi. Suština priče je, dakle, da se u početku u Srbiji ide na implementaciju dan unapred tržišta, a kasnije bi se dozvolilo učesnicima iz okolnih zemalja da trguju na berzi u Srbiji. U Rumuniji već postoji jedan takva berza električne energije. U Evropi postoji i niz modela povezivanja tržišta, a prve da tako kažem glasine o uspostavljanju berze električne energije u Srbiji, počele su prošle godine i već su nam dolazili vrlo relevantni partneri iz Evrope, uključujući i EPEX, koji po nama spada u vrh ove veste berzanskog poslovanja na starom kontinentu - rekao je Mladenović.
Odgovarajući na pitanje o vlasničkoj strukturi berze, Mladenović je rekao da po našim sadašnjim zakonima način i organizaciju rada operatora tržišta električne energije propisuje Vlada Srbije, ali ona može da ovlasti operatera prenosnog sistema da organizuje tržište i administrira njime. Sadašnja sagledavanja Ministarstva rudarstva i energetike, AERS-a i EMS-a, kao navodi Mladenović, idu u tom pravcu da berza električne energije u Srbiji, čak i sa uvođenjem strateškog partnera, bude u većinskom vlasništvu države odnosno Javnog preduzeća EMS s tim što je teoretski moguće da, kao i u Evropi, berzu osnuju i neke finansijske institucije. Ali to, kaže Mladenović, nema smisla bez uvezivanja trgovine sa prenosnim kapacitetima, jer je to mnogo efikasnije.
Da li bi EPS mogao da bude market mejker na toj berzi?
- Uloga EPS-a u celoj ovoj priči veoma je bitna. Sada nažalost imamo situaciju da EPS, zbog postojećeg Zakona o javnim nabavkama može samo da prodaje električnu energiju na dnevnom nivou. Za kupovinu mora da raspisuje tender i to je nepremostiva prepreka, jer razmena može da donese zaista ozbiljan profit državi! Zbog buduće likvidnosti berze potrebno je vrlo aktivno učešće EPS-a kao market mejkera, koji bi dao likvidnost berzi, a istovremeno iz nje izvukao i najveće benefite. U praksi je pokušavano da se sa trgovcima uspostavi više market mejkera, ali, da bi neko svakog dana ponudio određene količine na berzi, potreban je vrlo profilisan proizvodni portfolio, koji EPS ima, odnosno ima tu porebnu ravnotežu između hidro i termopotencijala - rekao je Mladenović.
Dragan Obradović (list „kWh“)
Dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije
Što je dobro za EPS dobro je i za Srbiju
EPS je dobro uradio što je odustao iz te čudne trke za akcijama Elektroprivrede Crne Gore (EPCG). Nije pogrešio. A što se tiče gradnje hidroenergetskih objekata na Drini, čini mi se da će, kada je u pitanju velika HE Buk Bijela, Italijani (kompanija A2A), kao novi suvlasnici u EPCG, moći da ubede crnogorske elektroprivrednike i Vladu Crne Gore u veliku korist tog projekta. Ja, inače, mislim da to nije ekološko, već isključivo političko pitanje, tako da će ono, nadam se, uz nove vlasničke odnose u EPCG biti postavljeno na drugačiji način, to jest da će otvoriti mogućnost za partnerstvo Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Bila bi velika šteta da se ne izgradi velika HE Buk Bijela.
Ovo je rekao dr Aca Marković, novi predsednik Upravnog odbora EPS-a, u intervjuu za list „kWh“.
Izgradnjom velike HE Buk Bijela dobilo bi se oko 450 MW i godišnja proizvodnja električne energije od 1,15 milijardi kWh, a u suprotnom snaga od samo 115 MW i proizvodnja oko 370 miliona kWh!
Nedavno se u Srbiji spomenuto, da je izgradnja treće hidroelektrane na Dunavu „Đerdap-3“, gotovo izvesna - kao veliko zajedničko ulaganje. Reč je o reverzibilnoj hidroelektrani kapaciteta četiri puta po 600 MW (ukupno 2.400 MW).
- „Đerdap-3“ je sjajan kapacitet, koji je smišljen još u vreme ondašnje SFRJ. To je reverzibilna HE zaista velike snage, ali o njoj ima smisla razgovarati samo kao o regionalnom projektu. Sam EPS to niti može niti hoće da gradi. On je bio od značaja za elektroenergetski sistem cele SFRJ, a ne samo Srbije - kaže dr Marković.
On je takođe napomenuo da je izdato dosta energetskih dozvola za gradnju vetroelektrana, ali da će malo toga sada zaista moći da se izgradi. Ipak vetroparkovi će se u budućnosti svakako graditi i dr Marković napominje da bi EPS u tom pogledu trebalo da bude ofanzivniji.
- Gorivo za automobile i telefonske usluge, pre svega za mobilni telefon, značajna su troškovna stavka u kućnim budžetima domaćinstava, ali svi te troškove redovno izmiruju. Jer, ko ne plati, nema tu robu, odnosno uslugu. A električnu energiju u Srbiji mnogi ne plaćaju. To je ovde veliki problem: na struju se gleda kao na vazduh: Mora uvek da ga ima, a ne mora da se plati! Generalni direktor EPS-a i ja od Ministarstva rudarstva i energetike smo tražili da Vlada Srbije do kraja godine iznese svoj stav o ceni električne energije za 2010. godinu. Jer, ne možemo bez toga valjano da pripremimo plan poslovanja za narednu godinu. Gubicu su u 2008. godini iznosili 290 miliona evra. I ove godine su nedopustivo visoki. Mi smo preuzeli obavezu prema vlasniku da ćemo rešiti dva problema. Jedan je naplata potraživanja, drugi su gubici u distributivnoj mreži. Nedopustivo je, recimo, da gubici u mreži budu 15, 16 negde i 18, pa čak i 20 procenata (na području Novog Pazara). Ne znam zašto je ranije dozvoljavano da se ti dugovi toliko nagomilaju. Novim tehničkim sredstvima potrošač ne mora u potpunosti da se isključi, ali njegova potrošnja može da se svede na najmanju meru. Nažalost EPS još nije ovladao mernim mestom. Tu nam nije kriva država. Zato je generalni direktor dao naloge poslovodstvu da se to što pre ispravlja. Jer smanjivanjem samo jednog procenta ovih gubitaka EPS dobija 1,6 milijardi dinara (oko 18 miliona evra) - napominje dr Marković.
Nisu li, međutim, prigovori koji se čuju u javnosti da su državna preduzeća neefikasna u funkciji ideje da sve te neuspešne firme stoga treba – prodati?
„Ako se pogleda struktura preduzeća u sektoru elektroprivrede i gasa u Evropi videće se da su najveće i najuspešnije firme i tamo pretežno u državnom vlasništvu. Nije li i francuski EdF državna firma, baš kao i češki ČEZ. Samo što se u tim firmama vlasnik distancirao od menadžmenta, pa od njega traži jedino – rezultate. To je recept i za Srbiju, a ne apriori (ras)prodaja EPS-a. Mislim da je stav našeg ministarstva rudarstva i energetike u tom pogledu jasan. I stav menadžmenta EPS-a je istovetan sa stavom vlade da se Elektroprivreda Srbije neće uskoro privatizovati, odnosno da se država neće odreći većinskog vlasništva u EPS-u“, kaže dr Marković
Analize pokazuju da u EPS-u, ako se poredi sa drugim kompanijama u regionu (HEP, HSE ili ČEZ) oko 11.000 zaposlenih može da bude višak?
- Restrukturisanje je potrebno. Ali, u ovom trenutku, po mom mišljenju, uopšte ne treba govoriti o višku zaposlenih. Trenutno se, na primer, za plate izdvaja svega 20 odsto prihoda, a da je cena šest centi za kilovat-čas, onda bi to bilo još manje. Mi smo već smanjili broj zaposlenih, ali plate nisu porasle... Desilo se suprotno. U EPS-u postoji prirodan odliv kadrova; kreće se od dva do tri odsto godišnje - kaže Marković.(Izvodi iz intervjua u listu kWh: priredio TE)
5. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE
“ENERGETIKA 2009”, okuplja najznačajnije domaće i inostrane kompanije i institucije, koje se bave proizvodnjom i distribucijom elektrićne energije, uglja, gasa i nafte, obnovljivivih izvora energije.
Postojanje regionalnog tržišta elektrićne energije i gasa, prenosni sistemi koje evropske zemlje povezuje, preko Srbije, sa najvećim svetskim izvorima energije doprineli su značaju Sajma i ukazali na potrebu uvođenja savremenih tehnoloških dostignuća u domaće kompanije i planiranje značajnih investicija u remont, održavanje i izgradnju elektroenergetskih i gasno-naftnih postrojenja.
Pod sloganom “Energija prirode” manifestacija se organizuje pod sponzorstvom Elektroprivrede Srbije, sa namerom da izlagačkim i pratećim programom doprinese mestu energije koje joj pripada u svakom razvijenom društvu, kao pokretaču života i razvoju, te da ukaže na štetne posledice neracionalnog trošenja prirodnih resursa i neodgovornost takvog ponašanja zajednice, ne samo prema sadašnjim, već posebno prema budućim generacijama.
Učestvuju renomirane firme i organizacije: Elektro privreda Srbije, Srbijagas, Naftna industrija Srbije, Elektromreže Srbije, ABB, Partner-Inženjering, Thyssen Krupp, Vattenfall, Amiga, Arcon, Privredno/Gospodarska komora Federacije Bosne i Hercegovine, Prva Petoletka, Stručno udruženje za distribuciju gasa sa članicama, Eurogas …i drugi.
Prateči stručni program je bogat i raznovrstan. Prezentacija Zelene knjige Elektroprivrede Srbije na sveobuhvatan način govori o potrebama i obavezama JP Elektroprivreda Srbije u oblasti zaštite životne sredine u periodu do 2015. Takođe, Elektroprivreda će potpisati i Protokol sa kompanijom WATTPIC kojim se otvara novo poglavlje u oblasti korišćenja solarne energije. Giganti iz oblasti energetike, Srbijagas i Naftna industrija Srbije će održati press konferencije a Srbijagas će održati i okrugli sto na temu saradnje sa ruskim partnerima. Takođe, i konferencije: “ Mogućnosti finansiranja projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u Srbiji”, i “Aktuelne teme na tržištu prirodnog gasa Srbije” će po svojoj tematici izazvati pažnju ne samo stručne javnosti nego i šire.
Posebno ističimo nagrade koje će UEPS dodeliti izlagačima za najbolji promotivni nastup na sve tri manifestacije.
Pametna zgrada
BEOGRAD, FRANKFURT - Austrijska Vienna Insurance Group VIG saopštila je da će u Beogradu početkom 2010. završiti prvu poslovnu zgradu na Balkanu sa sopstvenim obnovljivim izvorom geotermalne energije, vrednu 42 miliona evra. Tzv. niskoenergetske, ili eko-kuće polako ulaze na evropsko građevinsko tržište, prvenstveno u Nemačkoj, gde ih je već 150.000. Cena im je 10 do 20 odsto viša nego kod klasične gradnje, ali uloženi novac prilično brzo vraćaju, pogotovo u sa strelovitim rastom cena energenata. Grade se od materijala čija proizvodnja ne opterećuje okolinu, a imaju do sada neviđenu energetsku efikasnost. Tzv. pasivne kuće, grade se bez standardnih sistema grejanja i hlađenja, uz vrlo niske troškove potrošnje uz potrošnju od svega 40 kWh/m2 godišnje za zagrevanje, što je ekvivalent od 2,7 litara lož ulja po kvadratnom metru godišnje. Još efikassnija jednolitarska kuća, godišnje troši svega 15 kWh/m2, što odgovara potrošnji od litra lož ulja po m2 godišnje, odakle joj i potiče nadimak. Najzad, nulta kuća samostalno ostvaruje potpunu energetsku pokrivenost, a u nekim slučajevima može proizvoditi i viškove energije, pa povremeno isporučuje električnu energiju u elektroenergetski sistem. Koncepcija svih tih kuća zasniva se na visokoj termoizolaciji, korišćenju toplotne pumpe i venilacionog sistema i korišćenju dostupnih obnovljivih izvora energije na pasiva, ili aktivan način za zagrevanje vode (niskotemperaturni sistemi - sunčani pretvarači toplote) i proizvodnju električne energije (fotonaponske ćelije). Niskoenergetskom gradnjom uz zanemarljiva dodatna ulaganja (5 do 10% od ukupne investicije) se zbog kratkog roka isplativosti postižu velike uštede energije, s obzirom da 70% sveukupne potrošnje energije otpada na zagrejavanje prostora. (Izvor: Tanjug, DPA)
Naftni forum
Energetska zajednica zemalja Jugoistočne Evrope se širi, kao delatnost i geografski. Od ideje da se stvori tržište električne energije i prirodnog gasa prešlo se i na sektor nafte, iako se na početku smatralo da su nafta i derivati već na tržištu pa ih nije potrebno regulisati po nekim novim pravilima. Obogaćen je i način delovanja uvodjenjem energetskih foruma za električnu energiju sedište foruma je postala Atina, za prirodni gas Maribor, a za naftu prvi forum je održan u Beogradu 24. i 25. septembra.
Organizatori Evropska unija i Međunarodna energetska agencija, kao i domćini iz vlade Srbije u prvi plan su istakli istorijski i globalni značaj osnivanja naftnog foruma, kao poluge u strateški značajnom obezbeđenju snabdevanja naftom. Zavisnost evropskih zemalja od uvoza energije, posebno nafte, nametnula je širenje energetske zajednice na naftni sektor, a kroz novi oblik saradnje želi se ukazati vlastima da je moguće postići stabilnost i sigurnost. Energetskoj zajednici će se uskoro priključiti Ukrajina i Turska, a još nekoliko zemalja izražava želju da se uključi. Za ovaj deo sveta regionalna saradnja i priključivanje Rusije, Kaspijskog regiona i susednih zemalja naporima EU u energetskom sektoru i međunarodno regulisanim tržištima postaje ključni zadatak.
Pored prikaza stanja naftnog sektora u zemljama jugoistočne Evrope na skupu je posebno razmatrano pitanje strateških rezervi, odnosno kako u zemljama Energetske zajednice stići od evropskih tromesečnih rezervi nafte i derivata. Ta obaveza mora biti ispunjena u svakoj zemlji, pokazuje iskustvo iz više kriznih situacija, iako znači velika ulaganja i gradnju novih skladišta.
D.N.
Naftovod do Smedereva
Izabran je medijski povoljan trenutak, prvi naftni forum Energetske zajednice u Beogradu, za potpisivanje memoranduma o izgradnji naftovoda od Pančeva do Smedereva. Potpisali su ga Javno preduzeće Transnafta i američka kompanija Komiko, osnovana radi gradnje nove rafinerije nafte u Pančevu. Investitor tvrdi da je pribavio neophodne saglasnosti za gradnju nove rafinerije, a krak naftovoda, kapaciteta 3 miliona tona godišnje, što je približno isto koliko NIS transportuje kroz naftovod od ostrva Krk u Jadranu do Pančeva, spada u neophodnu infrastrukturu. U ovaj krak naftovoda uložiće se oko 15 miliona evra.
Još nije sasvim jasno kakva i kolika rafinerija će se graditi u Smederevu, tim pre što Transnafta gradi, takoreći paralelno, produktovod od Pančeva prema Smederevu, odnosno Jagodini i Nišu, kako bi obezbedila ekonomičan i efikasan transport derivata iz pančevačke rafinerije za tržišta ovog dela Srbije. Ipak, karakteristično je da se lokacija nove rafinerije nalazi na trasi kojom su, još pre Drugog svetskog rata, stranci transportovali derivate nafte i tadašnjoj Jugoslaviji. Šel je, naime, imao skladišta u Sisku, Bosanskom Brodu, koja su kasnije postala rafinerije, a potom u Beogradu i Smederevu. Nedoumice oko nove rafinerije pojačane su i na Naftnom forumu, gde je naglašeno da region ima znatne viškove rafinerijskih kapaciteta, a poznato je da NIS jedva da koristi polovinu svojih rafinerijskih kapaciteta. Uporedo sa tim većinski vlasnik NIS je upravo započeo rekonstrukciju pančevačke rafinerije, praktično zapravo gradi novo postrojenje za prerdu nafte i imaće kapacitete od 7,3 miliona tona godišnje prerade.
Oba investitora ističu da će u novim rafinerijama praviti derivate po evropskim standardima i ne samo za domaće tržište. Konkurencija, istina, može koristiti potrošačima, ali će utakmica biti oštrija, pre svega u kvalitetu, uslugama i cenama. To, međutim, nijedan investitor za sada ne pominje.
D.N.
DEMSEE u Beogradu
Četvrta međunarodna konferencija o deregulisanom tržistu električne energije u zemljama jugoistočne Evrope održana je prošle nedelje u Beogradu, u organizaciji Instituta Mihajlo Pupin i grčke kompanije Electric Power Systems. Eksperti iz 16 zemalja podneli su 42 stručna referata o gotovo svim značajnijim aspektima proizvodnje i potrošnje električne energije, posebno o aktivnostima u deregulaciji elektroprivreda i uspostavljanju, odnosno funkcionisanju tržista. Cilj Energetske zajednice, što je ime institucije u kojoj su zemlje ovog regiona, je postepeno pristizanje i približavanje evropskom tržistu energije, gde su sve države Evropske unije.
Prihvatiti i sprovoditi sve direktive, ustanoviti i prihvatiti novu regulativu i liberalizovati tršiste su procesi koji iziskuju vreme, ulaganja i obučavanja ljudi, da se jačanje eneregetskih sistema, a posebno prenosne mreže ne pominje posebno. U tom procesu dragocena je razmena iskustava, međusobno upoznavanje pa otuda potreba da se svake godine organizuju slični skupovi. U prethodne tri godine sastanci su održani u Heraklionu u Grčkoj, potom u Istanbulu u Turskoj, a prošle godine u Nikoziji na Kipru.
Sve promene u zemljama jugoistočne Evrope događaju se uporedo sa globalnim izazovima obezbeđenja energije za dalji razvoj i očuvanje okoline. Valja se istovremeno uključivati u nove tokove pa je uvodničar beogradskog skupa Ninel Čukalevski, kao ilstraciju, citirao Baraka Obamu, koji je rekao da su ekonomija i sigurnost SAD neizbežno vezane za energetske izazove i naveo da u energetske programe upumpati više od 50 milijardi dolara, jer to stvara nove poslove, stimuliše obnovljive izvore i modernizuje elektromreže. Citirani su, takođe, dugoročni ciljevi EU /inače poznati/.
Najvažnije teme ove konferencije definisane su kao deregulacija elektrosistema, okolina i klimatske promene, planiranje elektrosistema, zatim ciljevi tržista i integrisanje u evropsko tržiste, upravljanje sistemom i kontrola posle liberalizacije, distribucija i obnovljivi izvori, upravljanje distribucijom, primena informacionih tehnologija. U referatima i diskusiji prikazano je aktuelno stanje ovih zemalja, napori stručnjaka da se realizuju ciljevi, kao i značaj elektro sektora za istraživanje i razvoj regiona.
D. N.
Mešetari izazvali spektakularni rast cena nafte
NJUJORK - Između 2003. i 2008.godine cene nafte otišle su sa 25, na 147 dolara (u julu 2008.), a da se ništa nije promenilo na tržištu ponude i potražnje. Između te dve godine, količina spekulativnog novca na tržištu nafte porasla je sa 13, na 317 milijardi dolara, odnosno za 2.300 odsto. U 2008.godini, barel nafte je, u proseku, 27 puta menjao ruku, odnosno vlasnika, pre nego što bi fizički bio isporučen i utrošen. Sa tih stanovšta, analitičar tržišta Matt Taibi, otkriva pozadinu spektakularnog rasta cena nafte, koje nisu izazvali proizvođači i potrošači, več mešetari sa Wall Streeta, investiciona banka Goldman Sachs pre svih. Navodeći penzione i druge investicione fondove, osiguravajuće kompanije i ostale spekulatore da investiraju u terminsku trgovinu fizičim robama, onda kada su sa slabljenjem dolara, izgubili poverenje u „papirne investicije”. Ugovara se kupovina nafte po određenoj ceni za određeni datum, čime se ta roba prepustila zakonima „klađenja” na kretanje cene, umesto da bude rukovođena odnosima ponude i potražnje. Generalno, robni spekulatori na berzama, se orijentišu na duge pozicije, odnosno udaljenije termine, kladeći se na rast njihovih cena, rukovođeni prognozama Goldmanovih „eksperata”. Dok je takvo ponašanje dobro za tržišta akcija, ono je užasno na robnim tržištima, jer konstantno gura cene na gore, kaže Michael Masters, fondovski menadžer koji je pomogao u razotkrivanju uloge investicionih banaka u manipulisanju cenama nafte. U leto 2008.godine, robni spekulatori su ugovorili terminskih isporuka nafte u visini 1,1 milijardu barela, odnosno na papiru imali više nafte nego što su iznosile njene ukupne količine uskladištene u komercijalnim i strateškim rezervnim tankovima u SAD. Onda se desilo da je pukla cena nafte sa naduvanih 147 dolara, na 33 dolara do kraja iste 2008.godine, što je bukvalno izmasakriralo penzione i druge fondove. Sada su se cene nafte od početka ove godine bezmalo udvostručile, opet bez veze sa odnosima ponude i potražnje. „Potrošnja je na 10-godišnjem minimumu, a cene idu na gore”, kaže član energetskog komiteta američkog kongresa, demokrata Bart Stupak. Na pitanje zašto onda političari traže rešenja u podsticanju proizvodnje nafte u SAD, odnosno u štednjama u potrošnji, Stupak odgovara: Političari ne razumeju dobro suštinu problema, Jednostavno ignorišu ono što im ne možete objasniti u 30 sekundi. (Matt Taibi: The Great American Bubble Machine)
T. E.
Od pre nekoliko meseci interesovanje privatnih investitora za gradnju vetroelektrana u Srbiji rapidno raste
Vetar uzburkao srpsku elektriku
O vetroelektranama u Srbiji, sve do nedavno gotovo da se i nije govorilo. A onda, od pre nekoliko meseci interesovanje privatnih investitora za gradnjom ovih čistih izvora električne energije, kao da je odjednom buknulo i procenjuje se da se trenutno traže ili su već izdate, energetske dozvole za gradnju oko dve hiljade „vetromegavata“! Sada su se nekako svi našli u čudu. Jedni zbog tolikog interesovanja uglavnom inostranih ulagača, a drugi, stručniji deo začuđenih, zbog spoznaje činjenice da mnogo šta nedostaje da bi tako nešto moglo da se izvede i priključe ovi vrlo nestabilni proizvođači energije. Oni bi, priključeni na električnu mrežu, onako kako to laici misle, uveliko destabilizovali elektroenergetski sistem. Niko, razume se, ne isključuje mogućnost upotrebe ovih izvora energije, na kojima Evropa u poslednje vreme veoma insistira, ali u Srbiji je do sada, izuzev dobre volje da se tim stremljenjima izađe u susret, zaista malo šta urađeno. Predstoji mnogo posla, počev od uklapanja vetroelektrana i „zaštite“ elektroenergetskog sistema od njihovog isprekidanog rada, do pravednog načina plaćanja tako dobijene električne energije. Sve je to, za sada, u priličnoj magli. Zato neki stručnjaci vele da već izdate energetske dozvole za vetroelektrane, kao i nov i zahtevi, za sada predstavljaju samo virtuelne megavate i da svemu tome valja vrlo ozbiljno i objektivno pristupiti, jer u ovom trenutku postoji mnogo otvorenih pitanja.
Izvesno je da je i to bio jedan od razloga neusvajanja uredbe o podsticajima za korišćenje obnovljivih izvora energije, na sednici Vlade Srbije početkom jula, kako je ranije najavljeno. Sve je odloženo za naredni mesec, a sasvim moguće i kasnije. Tom uredbom trebalo bi da se stimuliše cena struje dobijene iz obnovljivih izvora, ali se još ne zna koja će to količina električne energije imati tu stimulativnu cenu, kao ni ko će preuzeti troškove za skuplje kilovat-sate iz obnovljivih izvora energije?
Bez ambicije da na to odgovori, list „kWh“ je bio slobodan da bar neka od tih pitanja otvori i pokuša da objasni kako to vetar „ulazi u mrežu“ drugih zemalja i kakve su šanse i vajda od zauzdavanja „našeg vetra“.Zamena goriva - vetrom
Vetroelektrane postale su u svetu aktuelne posle saznanja u mnogim zemljama da se uvozi mnogo goriva za proizvodnju električne energije i da bi ta zavisnost na ovaj način mogla da se kompenzuje. Ta postavka našla je i posebnu potvrdu u nedavnom prekidu isporuke gasa Evropi prošle zime, zbog već poznatih problema u Ukrajini - rekao je Martin Bergenkamp, predstavnik stručnog tima „Dženeral elektrika“(GE), 28. maja u Privrednoj komori Srbije na prezentaciji svog rada „Zakonodavni i razvojni aspekti integracije vetroelektrana u elektroenergetski sistem“. Izlaganje trojice stručnjaka Dženeralelektrika, u vezi sa vetroelektranama u PKS izazvalo je veliko interesovanje domaćih elektroprivrednih poslenika.
Bergenkamp je napomenuo je da bi celu tu stvar trebalo posmatrati i kroz primenu Kjoto protokola i izdavanju dozvola za emisiju ugljen dioksida. Međutim, on je napomenuo da za samog vlasnika vetroelektrane ključno pitanje koliko će novca dobiti za ovako proizvedenu električnu energiju i koliko će takve investicije da budu sigurne za ulagače, bar u periodu od naredne dve decenije.
On navodi svoja iskustva da će veća sigurnost u pogledu cene tako dobijene električne energije biti jevtinija za zemlju i njenu ekonomiju, a da nasuprot tome, ako cena struje fluktuira, automatski se dodaje premija rizika i to značajno poskupljuje proizvodnju struje iz vetroelektrana. Za one, koji su poput Srbije van EU, rekao je Bergenkamp, posebno je važna i stabilnost valute, ali i u okviru EU, jer je recimo i u samoj Velikoj Britaniji funta opala za desetak odsto, a slično se događa i sa švedskom krunom. To je direktno skopčano sa operativnim troškovima i to valja odmah urediti zakonskom regulativom, odnosno vezati se za stabilnu valutu, na primer evro.
Iskustva ovog stručnjaka upućuju na to da je veoma važno voditi računa i o ljudima, koji žive u blizini ovih vetroelektrana i na lokalnom i na nacionalnom nivou. U Nemačkoj se iz vetra proizvodi sedam, do osam odsto električne energije (instalisano je 24 gigavata), što je jedna četvrtina vršnog opterećenja i ona je po količini ovako dobijene električne energije druga zemlja na svetu odmah posle SAD. Za razvoj vetroelektrana u Nemačkoj je zadužena posebna kancelarija, a operatori sistema dobili su podsticaje za servisiranje rada ovih elektrana i oni sada imaju veće interesovanje da kupuju specijalnu opremu, kojom mogu da podržavaju rad sistema u kome su vetroelektrane. Investitori, potrošači i kompanije koje isporučuju opremu sada, posle deset godina, imaju poverenje, ne samo u tržište ove energije, nego i u održivost ovakvog modela rada tržišta ne samo danas, nego i u narednih pet godina.Stimulacije za obnovljivu energiju
- Postoje različiti načini definisanja cene ovako proizvedene električne energije. Evropske komisija ima tendenciju da daje zelene sertifikate, a to podrazumeva obavezu da se koristi određeni nivo obnovljivih izvora energije. Međutim, moram da kažem da nije dobro da imate stimulaciju za obnovljivu energiju, koju će da plaćaju poreski obveznici. Ta cena u nemačkoj je distriburana na sve potrošače i recimo i na mom računu za struju to je dva evra mesečno, odnosno to je naknada za električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora. Iz ovih izvora dolazi 15 odsto električne energije u nemačkoj, a polovina je iz vetroelektrana. Nemačka vlada smatra da građani sebi mogu da priušte ta dva evra za ove svrhe. Nemački primer povlašćenih cena primenjen je i u Danskoj, Španiji, pa čak i u Kini. Znači ovakav jedan sistem mora zakonski da se definiše i traje dvadeset godina. Ni Vladi ni regulatornim agencijama ne bi trebalo davati mogućnost da taj sistem menjaju, jer njihov uticaj na tu cenu znači dodatnu neizvesnost, koju investitori nikako ne vole. Vetroelektrane bi trebalo da budu strateški planirane, kao i sama prenosna mreža i to mora zajedno da se radi - kaže ovaj stručnjak i objašnjava da vlasnik vetroelektrane energiju predaje prenosu, naravno kada ima vetra, a račun šalje operatoru sistema, koji energiju naplaćuje, a uz te račune i sredstva prikupljena od ona dva evra u svakom mesečnom računu za struju za obnovljive izvore, operator prosleđuje vlasnicima ovakvih izvora. Oni nisu u obavezi da ta sredstva dalje investiraju u obnovljive izvore - rekao je na kraju Bergenkamp.
Njegov kolega iz stručnog tima „Dženeral elektrika“ Frank Fišer, pored toga što se osvrnuo na ponudu GE, koji ima najveće kapacitete za proizvodnju vetroelektrana na svetu, govorio je i o nizu uslova, čije ispunjenje i oni, kao kompanija traže. Njihov partner treba da nađe povoljnu lokaciju za vetroelektranu, reši pitanje vlasništva zemljišta, a posebno traže da li je takvo zemljište pod zaštitom naznakom „Natura 2000“, koja ima za cilj da zaštiti floru i faunu, kao i kolika je ta površina. Posebno je značajno da li na tom području postoje ptice, koje mogu da budu ugrožene radom vetroelektrana. Ti rezervati, kako je rečeno ovom prilikom postoje i u Srbiji. Sve te okolnosti treba da budu dobro poznate, pre nego što se pristupi gradnji vetroelektrana, jer su to veoma značajni ograničavajući faktori. Nadalje mora da postoji veoma dobra povezanost sa prenosnom mrežom. On očekuje da će novi Zakon o energetici Srbije sva ta pitanja regulisati.Veliki prodor vetroelektrana u poslednjih sedam godina
Stručni pristup radu vetroelektrana, odnosno planiranje i upravljanje rada mrežom kada su tu vatroelektrane čini se, najviše je zaokupilo prisutne elektroprivredne poslenike. Nikolas Miler, iz Njujorka, takođe član stručnog tima GE izneo je u Privrednoj komori Srbije važne detalje i vezi s tim, počevši od toga da je korišćenje vetra za proizvodnju električne energije bilo potpuno skrajnuto u elektroprivrednim kompanija. O tome je intenzivno počelo da se razmišlja tek od 2002. godina i shvatilo se da one u sistemu mogu da budu kompatibilne sa drugim izvorima. U poslednjih sedam godina, kako je naveo Miler mnogo šta se promenilo u pogledu integrisanja, planiranja rada vetroelektrana i upravljanja mrežama koje uključuju dosta obnovljivih izvora. Jer, ni malo nije jednostavno adaptirati mrežu da prihvati jednu vetroelektranu, jer vetra nema u kontinuitetu.
- U Njujorku je recimo operator prenosne mreže 2003. godine stavio limit da u mreži može da bude samo jedan odsto vetroelektrana od ukupno instalisanih kapaciteta i mi nismo znali kako da isplaniramo mrežu za više vetroelektrana i 2004. počeli smo da obavljamo razne analize. Hoću da kažem da pre pet godina industrija nije imala odgovarajuće alate, niti je bilo potrebnih mehanizama i metoda da se analizira šta se u tom slučaju događa sa prenosnom mrežom. Alate i metode, kako da mreža prihvati veći procenat vetrpelektrana smišljali smo u hodu. Postavili smo cilj da to bude 10 odsto od ukupno 33 hiljade megavata instaliranih u Njujorku, odnosno 3.300 megavata. I zaključili smo da na tom nivou može da se radi sa vrlo malo problema, ali svakako ne bez problema. Razne naše analize su pokazale da većina elektroenergetskih sistema može da prihvati i visoke nivoe vetroelektrana, ali da se to ne može uraditi bez promene načina na koji su ti sistemi funkcionisali decenijama i potrebna su ozbiljna ulaganja da bi se koristili na način koji prihvata vetroelektrane - rekao je Miler.
On je dalje rekao da su načinjene stotine strana raznih studija o povećanja i smanjenju energije vetra i potrebnom balansiranju koje to iziskuje sa ostalim resursima u sistemu. Zato je veoma bitna fleksibilnost ostale proizvodnje struje, a ako toga nema onda, će svakako biti problema.
- Obično me ljudi pitaju, koliko određeni sistemi mogu da prime vetroelektrana. Svi naši elaborati pokazuju da se nikada ne sme ići do kraja. Obično prvi pet odsto učešća vetroelektrana ne pravi probleme, ali stvar se značajno menja ako je to 10 ili 20 odsto i to neizostavno iziskuje dodatne troškove u elektroenergetskom sistemu i rešavanje pitanje balansa energije. Ima tu puno problema, ali se oni ne rešavaju preko noći, a svakako treba učiti i na greškama drugih. Svaki sistem, koji planira da u svom sastavi ima i vetroelektrane, mora da ima i preciznu prognozu za energiju vetra za sledeći dan i potom se pravi dnevni grafikon proizvodnje. Bez toga ste jednostavno u magli i ne znate šta će se dogoditi i to može da predstavlja zaista veliki problem po rad elektroenergetskog sistema. Te prognoze sada se prave na vrlo sofisticiran način i razvijaju se softveri , kako bi dispečeri mogli pravilno da procene šta mogu da očekuju sledećeg dana. A, ono što je u svemu tome korisno, svakako je činjenica da je energija vetra besplatna i u SAD ona na primer zamenjuje proizvodnju električne energije iz gasa. U Njujorku je na ovaj način umanjen trošak za gas i naftu potreban za proizvodnju električne energije (ugalj se ne koristi) , na nivou od 430 miliona dolara godišnje! Vetar dakle koristimo da bismo štedeli novac za gorivo. Na fleksibilnost funkcionisanja mreže najviše utiču hidroelektrane, jer je njihov rad najkompatibilniji sa radom vetroelektrana. Danska i Norveška su to vrlo dobro ukomponovale, a koliko znam i Srbija ima značajne kapacitete u hidroelektranama. Fleksibilnost elektroenergetskog sistema se svuda plaća - rekao je na kraju ovaj ekspert „Dženeral elektrika“.
Do 2020. 13 odsto evropske struje iz vetroelektrana?Andre Merlen, predsednik Međunarodnog saveta za velike električne mreže CIGRE izjavio je na savetovanju Srpskog nacionalnog komiteta CIGRE, 31. maja na Zlatiboru da bi u Evropi, već 2020. godine, čak dve trećine električne energije moglo da se proizvodi iz izvora koji su ekološki ispravni, odnosno ne produkuju preterano štetne količine ugljendioksida. A takva drastična promena će iziskivati i drastične promene u elektroenergetskim sistemima ne samo Evrope nego i – celog sveta.
Jer, ukoliko se, recimo, 2020. godine u vetroelektranama bude proizvodilo 13 odsto evropske električne energije, biće to pravi izazov za čitav energetski sistem, a naročito usklađivanje njegovog rada. Ovo, između ostalog, nameće potrebu da se radi sigurnog snabdevanja obezbede bolje veze među susednim elektroenergetskim sistemima, ali to isto čak i na - globalnom nivou! Ovaj stručnjak predviđa i relativno skoro povezivanje dalekovodima celih kontinenata, Evrope, Afrike i Azije. Ne mora da bude ali teško je oteti se utisku da su baš vetroelektrane najveći razlog gotovo paničnog jačanja evropske električne mreže i njenog širenja u svim pravcima: prema Rusiji, Africi i Aziji!
Vidi se, dakle, da Evropa, ali i svet, ozbiljno računa na vetroelektrane i da njihovi razlozi najpre leže u tome što su, bar kada je reč o razvijenim zemljama, praktično već iskoristili sve raspoložive hidropotencijale. A, gde smo mi realno gledano u svemu tome i šta nam valja činiti?
Ljubo Maćić, predsednik Saveta AERS-a izjavio je nedavno na rast cena elek-
trične energije u Srbiji može uticati i uvođenje podsticaja za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, kao što se događa i u drugim zemljama.
Primera radi, ukoliko bi se izgradilo 500 MW u elektranama na vetar i ta električna energija plasirala potrošačima u Srbiji po feed-in tarifi iz sadašnje verzije predloga tog akta o cenama, morala bi se povećati cena električne energije za sve potrošače za više od šest odsto, ne računajući ostale troškove koje sistem ima zbog isprekidanosti rada vetroelektrana! Maćić ukazuje da se zbog toga ciljevi i način korišćenja ovakvog obnovljivog resursa mora pažljivo odmeriti.
- Približavanjem Evropskoj uniji će se nametnuti i troškovi vezani za emisiju ugljen-dioksida. Ipak, zahvaljujući povoljnim prirodnim resursima, Srbija još dugo može da ima nižu cenu električne energije od velikog broja drugih zemalja. - kaže Maćić.
Razume se u Srbiji se ne odustaje od takvih ulaganja, pitanje je samo šta je preče jevtinije i efikasnije. Praktično i kod nas se počelo sa vetroelektranama jer, kako je nedavno za list „kWh“ izjavio Ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije Petar Škundrić svako ulaganje u elektroenergetiku regiona dobro je došlo.
Na pitanje ko će da pokrije tu razliku u ceni kod proizvodnje skupe električne energije iz obnovljivih izvora, Škundrić je tada odgovorio da će to da uradi država, dok se ne postigne ekonomska cena električne energije u Srbiji!Podsticajne otkupne cene
- Takozvane Feed in tarife, odnosno podsticajne otkupna cena, trebalo bi da bude garantovana i nepromenljiva tokom perioda od 12 godina. Visina feed in tarife je formirana tako da svakom investitoru omogući da za 12 godina rada povrati uložena sredstva uz pokrivanje svih operativnih troškova nastalih u tom periodu - rekao je ministar Škundrić.
U Ministarstvu rudarstva i energetike procenjuju da Srbija ima potencijal da iz energije vetra proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje, što čini oko sedam odsto sadašnje proizvodnje, a lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra u Srbiji su Midžor, Suva Planina, Vršački Breg, Tupižnica, Krepoljin i Deli Jovan. Preliminarne analize su pokazale da bi vetroelektrane mogle biti izgrađene i u Negotinu, Dolovu kod Pančeva, Beloj Crkvi, Inđiji i Kovinu...
- Predlog dokument kojim se određuju feed-in tarife je gotov i već je u proceduri. Na primer, komercijalna cena električne energije u Srbiji na veliko je ispod četiri evro centa po kilovat - času, a cena struje iz malih hidrocentrala biće između sedam i devet evro centi. Cena električne energije dobijene iz energije vetra trebalo bi da bude 10,5 evro centi po kilovat - času - izjavio je Škundrić.
Nedavno nam je potvrđeno da je, na osnovu postojećih i dostupnih analiza i studija realni energetski potencijal vetra u Srbiji procenjen na instalisanu snagu od oko 1.300 MW.
- Kada neko hoće da gradi vetroelektranu, ili bilo koju drugu elektranu, koja koristi obnovljive izvore energije, pre dobijanja energetske dozvole u obavezi je da obezbedi i mišljenje operatora sistema odnosno EMS-a. Mi na te zahteve moramo da odgovorimo u roku od mesec dana, što je vrlo kratak rok i još nije definisano šta to naše mišljenje sve treba da sadrži, niti kolika je obaveznost njegovog sprovođenja i koliko ono kasnije može da se menja kada dođe do same procedure priključenja takve elektrane na mrežu. Pošto u međuvremenu mnogo šta može da se promeni. Dosta je teško naći to optimalno rešenje i zato smo uveli da se obavezno uradi i Analiza optimalnih uslova priključenja gde se, pored načina priključenja, sagledava i kako se taj proizvođač električne energije ponaša u sistemu i koje su njegove obaveze u tom pogledu, kako se ne bi narušila stabilnost sistema. Ova analiza nije zakonom obavezujuća, mi je preporučujemo i u poslednje vreme svi investitori žele da se to uradi - kaže Dragan Balkoski koordinator za poslove priključenja Direkcije za upravljanje prenosnim sistemom EMS-a.
On napominje da se prva prijava, koju su dobili još u januaru 2008. godine odnosila na Vetropak Inđija od 20 MW, potom je u septembru iste godine dato mišljenje za Vetropark bela Crkva snage 187,5 MW, u januaru ove godine za Vetroelektrane „Kovin“ - Bavanište snage 188 MW... Među datim mišljenjima bilo je onih koja su se odnosila na parkove snage od 300 MW (Vetropark Dolovo) pa čak i 400 MW (Vetroelektrane Vršac). Trenutno se obrađuju zahtevi za davanje mišljenja za vetroparkove na Vlasini i u još nekim krajevima Srbije, van južnog Banata gde je interesovanje za sada najveće. Do sada su, prema podacima iz Ministarstva rudarstva i energetike date četiri dozvole i to tri za velike vetroparkove koji se priključuju direktno na prenosnu mrežu, upravo u južnom Banatu: „Bavanište“ 188,5 MW; „Bela Crkva“ 185 MW i „Dolovo“60 MW. Takođe data je i dozvola za „Vršac“ 5 MW, koja se priključuje na dristributivnu mreži, jer je manja od 10 MW.Energetske dozvole - „iskazivanje želje“
Moglo bi da se kaže da je dobijanje ovih energetskih dozvola samo nešto čime je iskazana želja da se grade Vetroelektrane i da predstoji još mnogo toga da se uradi i dobiju propisane dozvole, pa tek onda Agencija za energetiku republike Srbije (AERS) izdaje licencu za gradnju vetroparka. Dakle, ovo praktično nikoga ni na šta ne obavezuje.
Razume se u celoj ovoj priči ključan je momenat koliko takvih elektrana uopšte sistem može da primi i izdrži. Po paušalnim procenama stručnjaka do 10 odsto u vetroelektranama od ukupne snage u sistemu moglo da se „proguta“. Međutim, kako navodi Balkoski sudeći po do sada predatim zahtevima za davanje njihovog mišljenja, nakupilo se oko 20 odsto učešća vetroelektrana u sistemu, što već traži veoma ozbiljnu analizu! Pogotovo što je posebno nepovoljna činjenica da se sve nalaze na približno istom prostoru - u južnom Banatu.
- Što bi se reklo isti je vetar; kada dune imaju ga sve vetroelektrane, odnosno kada stane nema ga ni jedna?! I šta se događa? Na primer, leti imamo neki minimum i sistemu od 2.400 MW zbog niske noćne potrošnje. Termoelektrane, koje nisu u remontu tada spuštamo na tehnički minimum. I šta sada ako noću dune vetar, da isključimo TE, da bi radile vetroelektrane? Šta bi se događa ako naglo stane? Onda se moraju podići TE, a za to treba vremena. Kako u međuvremenu pokriti potrošnju. Jasno je, dakle, da mora dobro da se razmotri koliko ovakvih elektrana mreža može da primi i jasno je da neko mora da donosi odluke da isključuje vetroelektrane i kada ima vetra, razume se pod transparentnim i tačno definisanim uslovima. A to kod nas ne postoji - kaže Balkoski. On takođe napominje da svako ispadanje vetroelektrane iz sistema, neko mora da pokrije bilo iz lokalnih elektrana ili iz susednih EES, jer u protivnim nastaje haos u mreži.
- Mi nemamo studijski obrađene te podatke. U okviru jedne studije, Evropska komisija nam je izašla u susret u vezi sa integracijom obnovljivih izvora u srpski EES i od obrađivača ove studije se očekuju preporuke, koje će se definisati zakonskim i podzakonskim aktima i tako će se regulisati za šta je u radu prenosnog sistema odgovoran EMS, a za šta država. S druge strane i EBRD je donirala još jednu studiju u vezi za integracijom samo vetroelektrana u EES i mrežnim problemima. Ovako dobijena saznanja ubacivaćemo u naše buduće analize i preporuke, jer naša sadašnja davanja mišljenja, na koja nas obavezuje Zakon, uglavnom su načelna - kaže Balkoski.Česta odustajanja od gradnje vetroelektrana
Za dve godine, koliko traje energetska dozvola investitor ima dosta toga da istraži i ispita, pre nego što donese konačnu odluku i često se događaju odustajanja od gradnje vetroelektrana. Naš sagovornik ističe primer Grčke gde je izdato energetskih dozvola za oko 10.000 MW, a snaga izgrađenih vetroelektrana je oko 1.000 MW. Dug je to period i ispreče se razni problemi. A, nisu to male pare naročito za privatne investitore. Vetropak od oko 300 MW staje bar 450 miliona evra!
- Najviše zahteva za davanje našeg mišljenja ima za područje južnog Banata, oko Vršca, Alibunara, Bele Crkve i Kovina. Tu se radi se o konzumu veličine oko 100 MW, jer ovo spada u ređe naseljena područja i mreža je pravljena za taj konzum. Odjednom, sada se tu javlja proizvodnja iz vetroelektrana na nivou od oko 1.500 MW! E to u tu mreži sigurno ne može da uđe - kaže naš sagovornik.
Prave se sada razne kalkulacije jer nešto dalje postoji 400 kV dalekovod od Kostolca ka Pančevu, a očigledno je da se očekuju i novu 400 kV vezu između Rumunije i Srbije od Rešice do Pančeva. Takođe mora da se nađe ko će da bude balansno odgovoran. Za sada to je svakako EPS, ali to će moći iz drugih sistema da se obezbedi. Ta balansna energija je izuzetno skupa i ako je reč o tržišnim uslovima njene nabavke i ona može da donese dobru zaradu. A ne kao sada da se EPS-ov kWh na visokom naponu prodaje po limitranim cenama 2,8 evro centi, a da se kilovat-čas proizveden iz vetroelektrana prema nezvaničnim kazivanjima vrednuje oko 10,5 evro centi?! U vezi sa naglim rastom interesovanja za gradnju vetroelektrana na našem području dovodi se još jedna činjenica.
- U maju ove godine izašla je i nova direktiva EU kojom se omogućava da zemlje članice u graničnim zemljama sa EU grade kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, odakle bi se ta zelena energija direktno prenosila kod njih. To bi se računalo kao kapacitet te zemlje EU, koja je investirala u gradnju takve elektrane. Na nedavnom sastanku u Beču ljudi iz zemalja, koje se graniče sa EU su se pitali, a kakvu oni korist imaju od toga? Praktično nikakvu, izuzev zapošljavanja malog broja ljudi, a trošio bi im se taj zeleni resurs, koji će im kasnije biti i te kako potreban za ispunjavanje propisane obaveze za proizvodnju ovakve energije, kada uđu u EU! S tim u vezi jasno se postavlja pitanje da li mi uopšte ovaj resurs treba da ustupamo ili da ga čuvamo za svoje potrebe. To je veoma važno strateško energetsko pitanja koje zahteva krajnje ozbiljan pristup - napominje Dragan Balkoski.Nedostaju ozbiljne analize
U Ministarstvu rudarstva i energetike ne postoji ni jedan validan dokaz da su obavljene ozbiljne analize neke konsultantske kuće za gradnju farme vetroelektrana kapaciteta oko 180 pa i do 300 MW. Zato ove megavate za koje su već izdate energetske dozvole sa važnošću 2+1 godina, mnogi nazivaju virtuelnim megavatima - kaže Tomislav Peruničić, samostalni inženjer za obnovljive izvore energije Sektora za strategiju u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije.
- Ovih nekoliko firmi kao što se vidi zatražile su energetske dozvole za gradnju, iako još nisu donete feed in tarife, što nije uobičajeno i valjda su to radile na osnovu obećanja nekog nadležnog lica. Bilo je govora da će to do 1. jula sve biti gotovo, ali, kao što vidimo, nije. Za vetroelektranu od recimo 188 megavata za validne rezultate merenja jačine vetra, svakako nije dovoljan samo jedan stub već ih je potrebno najmanje tri za marenje njegove brzine i to najmanje na tri različite visine. Ako se postavi stub od 50 metara, merila bi se brzina na 10, 30 i 50 metara. Međutim, preporuka Svetske banke, koja većinu od tih firmi, koje se bave energijom vetra kreditira, nalaže izgradnju meteoroloških stubova visine 80 metara, zato što se i turbine obično nalaze na visini od oko 80 metara; mada se sada ide na 100 i više metara. Tako se dobijaju prave informacije, a jedna studija EPS-a završena 2002. samo je ukazala na oblasti gde postoji određeni potencijal vetra i gde je potrebno obaviti dodatna ispitivanja - kaže Peruničić.
To se odnosi na u jugoistočnu Srbiju i deo južnog Banata, oko Vršca, a korišćeni su podaci sa glavnih meteoroloških stanica sa visine od 10 metara. Kasnije su neke kompanije postavile i svoje stubove za merenje parametara vetra, na visinama 50 i 60 metara.
- Koliko sam ja obavešten, jedino je urađena studija izvodljivosti po našim zakonima, za eventualnu izgradnju i potencijalni vetropark 15 puta po 3 MW (ukupno 45 MW) za planinski prevoj Popadija (opština Negotin). Najviše dosadašnjih zahteva za izdavanje energetskih dozvola skoncentrisan je na gradnju vetroelektrana u Banatu. Jedan od glavnih razloga je što, pored solidnog potencijala vetra, tu postoje i mnogo bolji pristupni putevi, nego u mnogim drugim krajevima Srbije. Ali, s obzirom na snage tih vetroparkova, koje trenutno iskazuju zainteresovani investitori, mnogi od njih morali bi da grade sopstvene dalekovode i to ne male kilometraže! Zato sam prilično skeptičan koliko će se cela ova priča o gradnji tih nekoliko stotina pa i više megavata, ostvariti. Pogotovo u sadašnjoj kriznoj situaciji. Pare od Svetske banke, ili neke druge banke se mogu dobiti, samo ako je zatvorena kompletna finansijska konstrukcija, sa jasnim feed in tarifama, sa dogovorenim plasmanom električne energije i svim ostalim ekonomskim parametrima. One procenjuju da li postoje uslovi za vraćanje kredita - kaže Peruničić.
- Energetske dozvole za neke vetrelektrane investitori su već dobili vreme protiče, a treba još mnogo toga uraditi. Mislim da sve te priče o stotinama i stotinama megavata iz vetroelektrana nisu još realne, jer ne postoji dobra podloga za realizaciju tih projekata u narednih godini i više dana i opaske o virtuelnosti takvih megavata, za sada su prilično osnovane - kaže Peruničić.Vetar je snaga a ne energija
Vetar je snaga, nije energija, odnosno energija vetra je ad hok energija, koja varira, kada je ima. A, vetar ne duva non – stop. Da bi vetrogeneratori radili u elektroenergetskom sistemu morate da imate bazni sistem, neki stabilan izvor električne energije, termoelektranu, na primer. U Srbiji se najavljuje izgradnja nekoliko vetroparkova. To je sada vrlo komercijalno postavljeno. Može da bude i dobar posao. Ali, obnovljivi izvori prave puno problema u regulaciji sistema. Nije svaki vetar dobar za vetroelektrane i potrebno je stabilno strujanje na određenoj visini... Nismo mi tako vetroviti kao lokacije gde se, poput Pirineja, proizvodi struja konstantno. Tamo vetar šest meseci duva u jednom smeru, a drugih šest u drugom. U Nemačkoj su vetrogeneratori doveli do toga da imaju problema u sistemu, jer su preterali sa vetroelektranama. EPS će morati da „pegla“ nestalnost proizvodnje struje iz vetrogeneratora. A to će da košta. I to je u toj ceni električne energije iz vetroelektrana - rekao je nedavno Balkanmagazinu Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a.
.
Dragan Obradović (list kWh)
Gasprom i Srbijagas osnivaju zajedničku firmu za gradnju gasovoda Južni tok
Registracija zajedničke srpsko-ruske firme Srbijagasa i Gasproma za gradnju gasovoda „Južni tok” preko teritorije Srbije trebalo bi da usledi u dugoj polovini ove sedmice - izjavio je za nedeljni broj „Politike „ Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa. Posle toga će, dodao je on, formalno početi osnivanje zajedničkog preduzeća, a ugovor o osnivanju je zapravo dokument kojim se potvrđuje da će sedište nove srpsko-ruske firme biti u Švajcarskoj. Novo mešovito preduzeće počeće potom i izradu studije izvodljivosti o isplativosti celog ovog posla.
Do sredine sledeće godine za sve zemlje preko kojih će gasovod proći, pokazaće isplativost ovog projekta, precizirati trasu i kapacitet gasovoda. Kako stvari sada stoje, Južni tok će u Srbiju ući kod Zaječara, a glavno čvorište (raskrsnica) trebalo bi da bude kod beogradskog naselja Batajnica.
Međutim prilične nedoumice je izazvala izjava novog predsednika bugarske vlade Bojka Borisova, o zamrzavanju svih velikih energetskih projekata sa Rusijom, među kojima su izgradnja gasovoda Južni tok i nuklearke „Belene”, koju je objavio je ruski poslovni dnevnik „Vedomosti”. Borisov je zahtevao da se uvede privremeni moratorijum,na gradnju ovih objekata. To se navodi u pismu koje je uputio bugarskom ministru ekonomije Petru Dimitrovu, čiji je tekst objavljen na sajtu stranke GERB.
Na ovu izjavu odmah je reagovao i srpski ministar energetike Petar Škundrić, navodeći da ni u kom slučaju međunarodne obaveze, koje je preuzela prethodna Vlada Bugarske, ne mogu tek tako da se ponište i da tu izjavu ne treba preozbiljno shvatiti.Još nema dogovora o zajedničkom preduzeću za Banatski Dvor
Upitan šta je razlog što u ovonedeljnim razgovorima nije došlo do usaglašavanja ugovora o zajedničkom preduzeću Srbijagasa, Gaspromeksporta i nemačke ćerke firme Gasproma za podzemno skladište gasa „Banatski Dvor”, Bajatović je potvrdio da je jedini razlog nejasnoća oko imovinskih prava u budućem zajedničkom preduzeću koje treba da reguliše srpsko zakonodavstvo.
„Neophodno je da se status imovine koju Srbijagas unosi u zajedničku kompaniju uskladi sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji. Srbijagas ne može da definiše status imovine koju unosi u zajedničku kompaniju, pošto na delu imovine skladišta ima vlasništvo, na delu postoji pravo korišćenja, a za neke parcele je status potpuno nejasan.Srbija ne odbacuje NABUCCO
Ukoliko bismo bili pozvani da učestvujemo u ovom američko-evropskom projektu izgradnje gasovoda "Nabucco", pristali bismo na te pregovore, potvrdio je nedavno odgvoarajući na pitanje novinara, Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagas.Iako Srbija nije viđena na mapi ovog gasovoda nije loše da se, ukoliko već "Nabucco" ne prolazi preko teritorije Srbije, jednim krakom povežemo s njim, budući da ovim gasovodom treba da stiže gas iz Kaspijskog mora i centralne Azije. Ukoliko bi imali mogućnost da iz različitih pravaca dobiju gas, i Srbija i ostatak Evrope bi se našli u situaciji da mogu da ga kupuju po konkurentnijim, tržišnim cenama, što je razlog više da se o ovakvim projektima ozbiljno razmišlja, rekao je Bajatović..
Međutim, još uvek je neizvesno da li će "Nabucco" moći da obezbedi dovoljne količine gasa za Evropu, jer postoje poteškoće u pronalaženju dovoljnih količina gasa, koje bi ovaj gasovod učinile atraktivnim za investicije, pogotovo u vreme krize, dodao je on.
Za sada su izvesne samo isporuke iz Azerbejdžana i to do jedne trećine projektovanog kapaciteta, dok one velike i priželjkivane iz Turkmenistana i Irana moraju da sačekaju bolje ekonomske okolnosti.Dragan Obradović
Zabrinutost zbog sigurnosti protoka gasa kroz Ukrajinu
Evropska unija i međunarodni kreditori mogli bi da odobre Ukrajini kredit za kupovinu ruskog gasa namenjenog evropskom tržištu ukoliko Kijev sprovede reforme sektora gasa i ukine dotiranje naftne kompanije Naftogas, odnosno cena gasa za stanovništvo i komunalni sektor, saopšteno je iz kabineta ukrajinskog predsednika. Nedostatak garancija stabilnog tranzita primorao je EU da pokrene pregovore sa vladom u Kijevu, koja je izrazila želju da dobije strane kredite za kupovinu gasa kojim bi se punila podzemna skladišta, a u zimskom periodu podmirivale evropske potrebe. Malo je verovatno da će nova pravila o energetskoj bezbednosti EU imati vremena da preduprede efekte eventualne nove krize na relaciji Rusija-Ukrajina, komentariše agencija UPI. Pravila, objavljena prošle nedelje, moraju usvojiti Evropski savet i Evropski parlament, što će potrajati više meseci. U međuvremenu, može izbiti nova kriza u kašnjenju sa ukrajinskim plaćanjem ruskog gasa. Evropski poverenik za energiju, Andris Piebalgs rekao je da se to može dogoditi već idućeg meseca.
Prema novim pravilima, članice EU treba do marta 2014. da sagrade skladišne gasne kapacitete, ili alternativne izvore u visini 60 dana neprekidne zimske (ili špic) potrošnje. Svaka od zemalja treba da izabere telo odgovorno za bezbednost snabdevanja gasom, zaduženo za sprovođenje plana. Komisija može proglasiti vanredno stanje u EU u oblasti gasa na zahtev jedne od članica, ili ako dnevno uvoz gasa padne za 10%. Gasna grupa za koordinaciju dobiće veća ovlašćenja da obezbedi međusobnu ispomoć zemalja, kao i razmenu svih relevantnih podataka, navodi UPI.T.E.
Za kupovinu dela EPCG nadmeću se samo Italijani i Grci
Kvalifikacione uslove tendera za prodaju dela akcija i dokapitalizaciju crnogorske Elektroprivrede (EPCG) zadovoljile su ponude italijanske kompanije A2A i grčkog konzorcijuma Golden Energy Capital Management i Public Power Corporation.
Iz Tenderske komisije saopšteno je da ponuda norveškog NTE-a nije bila formalno ispravna, jer je dostavljena nepotpuna dokumentacija, zbog čega nije ni razmatrana. Norvežani su ponudu dostavili sa američkom firmom Contour Global.
Ponuda ruske kompanije Inter Rao nije zadovoljila kvalifikacione uslove, kazali su iz Komisije posle jučerašnje sednice. Finansijski dio ponuda biće otvoren 24. jula. Tendersku dokumentaciju, pored četiri kompanije koje su dostavile ponudu, bili su otkupili i italijanski Edison i srpska Elektroprivreda, ali su odustali od tendera.
Tenderska komisija dva puta je produžavala tender, uvaživši zahtjeve potencijalnih investitora. Prvobitni rok za dostavljanje ponuda istekao je 30. aprila, ali ga je Tenderska komisija produžila do 1. juna, zatim do 17. jula.
T.E.
.
Nabucco još u magli
TURSKA – Premijeri Turske, Austrije, Bugarske, Rumunije i Mađarske juč u Ankari su potpisali sporazum o prelasku novog gasovoda „Nabuko” preko njihovih teritorija, u pokušaju smanjenja zavisnosti Evrope od ruskog gasa. Rusija pokriva više od četvrtine potreba EU za gasom, a 80% te količine prolazi kroz cevovode u Ukrajini. Prema podacima EU, 3,300 kilometara dugačak gasovod Nabuko ići će od Kaspijskog mora, preko Turske do Austrije, a u njegovu izgradnju biće uloženo osam milijardi evra.Turska je jedina zemlja učesnica u projektu “Nabuko” koja nema nacionalnu kompaniju za izgradnju gasovoda, namenjenog transportu gasa iz Kaspijskog basena u Evropu, što može da iskomplikuje realizaciju tog projekta, objavio je turski dnevnik “Akšam”. Dnevnik napominje da je pitanje osnivanja nacionalne kompanije “Nabuko” u razmatranju već godinu dana, ali da odluka za sada nije moguća zbog manjkavosti turskih zakona. “Akšam” pritom ukazuje da u roku od šest meseci po sklapanju međudržavnog sporazuma o budućem gasovodu, vlade i kompanije zadužene za izgradnju moraju da potpišu memorandum kojim će potvrditi podršku sporazumu.
Da li je cena nafte naduvavana?
PARIZ - LONDON - AKVILA - BEČ.- Societe Generale banka navodi da su korekcije cena nafte na dole, posle rasta od 42 odsto u poslednjem kvartalu minule godine, bile dugo unazad anticipirane procenama da će se one u julu kretati oko 60 dolara za barel. „Nefundamentalne osnove za cene, zasnovane na ekonomskom optimizmu, riskovnim apetitima i naduvanim dugoročnim prognozaam, za sada se pokazuju bez osnova“, saopšteno je iz analitičkog odeljenja banke.
Britanija i Francuska izaći će narednih dana sa zajedničkim predlogom sprečavanja budućih ekstremnih kolebanja cena nafte, sa pogubnim “jo-jo efektima” kako po potrošače, tako i proizvođače, najavio je britanski premijer Gordon Brown, posle susreta sa francuskim kolegom Sarkozy-em. Mere uključuju i nametanje transparentnosti tzv, poreskim rajevima u kojima su registrovane mnoge trgovačke, odnosno spekulativne kompanije. Polazna osnova strategije je odrediti tržište prema projektovanom nivou potrošnje i proizvodnje nafte, rekao je Brown.
Cene nafte nemoguće je regulisati administrativnim merama, izjavio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Prema rečima sekretara za štampu ruskog predsednika Natalije Timakove, Medvedev je to rekao tokom diskusije na samitu grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G8), koji e do održan u italijanskom mestu Akvila. Medvedev je podsetio da su se na minulom Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu čelnici najvećih energetskih kompanija saglasili da je opravdana cena nafte u rasponu između 70 i 80 dolara za barel. Lideri G8 su se u svojim replikama složili da je to pravedna cena, rekla je Timakova
Potvrđene rezerve sirove nafte u članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte dostigle su prošle godine 1,027 biliona barela, najviše zahvaljujući osetnom povećanju rezervi u Venecueli, navdedeno je u godišnjem statističkom biltenu OPEC-a. Najveće rezerve među 13 članica kartela ima Saudijska Arabija (264 milijarde barela), a više od stotinu milijardi imaju Venecuela (172,3 milijarde), Iran (137,6), Irak (115) i Kuvajt (101,5 milijardi). Slede Ujedinjeni Arapski Emirati sa 97,8 milijardi barela, Libija sa 44,2 milijarde, Nigerija sa 37,2 milijarde, Katar sa 25,4 milijarde barela i Alžir sa 12,2 miljardi.
T.E.
Ниске цене нафте изазваће дугорочну штету
"Хировите" цене нафте су нанеле велику штету светској привреди и тим проблемом се треба хитно позабавити, упозорили су британски премијер Гордон Браун и председник Француске Никола Саркози.
Британски премијер Гордон Браун и председник Француске Никола Саркози, у чланку коју су написали за "Волстрит џорнала", упозорили су да се хитно треба позабавити питањем нестабилности цена нафте, које су, како наводе, нанеле велику штету светској привреди.
И произвођачи и потрошачи би имали користи од веће транспарентности, навела су двојица лидера и позвала на интензивнију сарадњу између Међународне агенције за енергетику, Организације земаља извозница нафте и Међународног енергетског форума.
Избегавање хватања у коштац са питањем стабилности цене нафте прети да поткопа поверење у опоравак глобалне привреде, а владе света не би требало да стоје са стране док флуктуације цене нафте једнако прете и потрошачима и произвођачима, навели су Браун и Саркози.
Абнормално ниске цене "течног злата", иако доносе краткорочну корист потрошачима, носе ризик од изазивања дугорочне штете, смањења улагања у производњу, а у неким земљама и угрожавања планова за штедњу енергије и развој еколошки прихватљивих алтернатива нафти, пише у чланку "Волстрит џорнала".
Политички лидери Британије и Француске су такође позвали на предузимање мера против спекулатора, истичући да би експертска група Међународног енергетског форума требало да поближе испита да ли трговинске активности значајније утичу на кретање цене најважније енергетске сировине.
Улагања у домаћу енергетику
Институт "Михајло Пупин" испоручиће и уградити опрему теромолектрани "Костолац Б" до краја 2010. године која ће јој продужити радни век за 150.000 сати. Министар Шкундрић најављује инвестиције у ХЕ "Ђердап 1" и "Бајину Башту".
Јавно предузеће Термоелектране и копови "Костолац" потписали је данас са Институтом "Михајло Пупин" уговор о обнови другог блока у теромолектрани "Костолац Б", вредан 492 милиона динара.
Како је речено након потписивања уговора, Институт ће у оквиру прилагођавање мерно-регулационог и управљачког система на блоку снаге 350 мегавата, испоручити и уградити опрему која ће бити пуштена у пробни рад најкасније до децембра 2010. године.
Директор костолачких термоелектрана и копова Драган Јовановић казао је новинарима да ћа обновом бити створени услови за продужење радног века блока за 150.000 сати.
Он је навео да се уговором званично улази у пројекте свеобухватне обнове оба блока термоелектране "Костолац Б".
"То су само први пројекти у оквиру улагања која нас очекују до 2020. године. Две обнове и пројекти заштите животне средине који су у току, вредеће више од 300 милиона евра. Новац за то ће највећим делом обезбедити Електропривреда Србије", рекао је Јовановић.
Министар рударства и енергетике Србије Петар Шкундрић рекао је да је уговор са Институтом "Михајло Пупин" резултат иницијативе тог министарства и ЕПС да се приликом реализације пројеката у енергетици што више ангажује домаћа електро-машиноградња.
Шкундрић је навео да се у току капитални инвестициони радови на реконструкцији хидроцентрала "Ђердапа 1" и "Бајина Башта".
"Циљ је да Србија у наредних неколико година постане лидер у производњи и значајан извозник електричне енергије у југоисточној Европи", рекао је министар.
.
Znanje je snaga, znanje je moć…
Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije postavilo je 30. juna na sajtu nacrt Strategije naučnog i tehnološkog razvoja do 2014. godine i time, po rečima ministra, otvorilo javnu raspravu o novom, veoma značajnom dokumentu za budućnost zemlje. Strategija nazvana “Fokus i partnerstvo” treba da definiše razvoj izmedju 2009. i 2014. godine, javna rasprava je predvidjena do kraja septembra, a usvajanje do kraja godine. Već u prvim rečenicama nešto zbunjuje: termin strategija podrazumeva postavljanje ciljeva i zadataka u znatno dužem razdoblju od pet godina, pa ni ovogodišnji brucoši neće svi diplomirati do 2014. godine.
Ipak ne treba cepidlačiti, već sama činjenica da država donosi ovakav obavezujući dokument znači mnogo. Tim pre što su prve ocene nekoliko naučnih institute i fakulteta, koje smo neformalno anketirali, veoma povoljne. A pogotovo zbog opredeljenja da se na pameti, znanju i tehnologiji mora bazirati budući razvoj zemlje, njeno mesto u svetu i uloga u spoljno trgovinskoj razmeni, odnosno učešće na svetskim tržištima. Prošlo je vreme izvoza sirovina i jeftine radne snage, konstatuju, pored ostalog, autori strategije.
U dobre strane predložene strategije svakako spada realnost; kako zapuštenost, rascepkanost neorganizovanost aktuelnog stanja nauke i tehnologije, tako i postavljanje ciljeva koje u narednih pet godina treba dostići. Tužno je da se među tridesetak zemalja za koje se navodi procenat ulaganja u nauku prema BDP Srbija nalazi na začelju. Dok razvijene zemlje, većina evropskih, zatim Kina, Japan, Koreja…u nauku ulazu između dva i četiri posto Srbija je sa 0,3 posto poslednja. članice EU su obavezne da povećaju ulaganja na minimum 4 posto. Ambicija Srbije, po strategiji, dostizanje jednog procenta deluje skromno, a veliki je cilj.
Značajna karakteristika dokumenta je u fokusiranju na listu nacionalnih prioriteta nauke i tehnologije, bolje rečeno svest da nismo bogata zemlja spremna da ulazi u svaku vrstu istraživanja. Uostalom i najrazvijenije zemlje definišu naučne prioritete. Predloženo je Srbija ulaže u sedam domena: biomedecina, novi materijali i nanonauke, zažtita životne sredine i klimatske promene, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacione i komunikacione tehnologije i unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta.
Zadovoljstvo sto je energetika među prioritetima malo je pomućeno zbog četvrtog mesta na kome se nalazi (u Velikoj Britaniji je energetika prva, u Kini takođe, u Francuskoj treća, SAD četvrta itd) a da se ne bi petljali u sve navodimo šta doslovce piše za energetiku.
Propritetne teme su:”povećanje energetske efikasnosti proizvodnje, distrucije i korišćenja energije, uz posebnu pažnju povećanja energetske efikasnosti građevinskih objekata; razvoj modernih tehnologija u eksploataciji fosilnih izvora energije; razvoj novih tehnologija korišćenja obnovljivih izvora energije i čistih tehnologija sa nultom emisijom, prvenstveno malih hidroelektrana, kogeneracije i korišćenja biomase; savremene merne tehnike utroška energije, monitoring i optimalno automatsko upravljanje; efikasno korišćenje postojećih rudnika i istraživanje novih nalazišta”
Ne upustajući se u detalje vredi pomenuti da se predviđa formiranje posebnog energetskog instituta i osnivanje naučnih parkova za svaku prioritetnu oblast, a to uključuje sve, počev od stanova i egzistencijalnih uslova za istrazivače i naučnike do opreme i učešća u međunarodnim naučnim projektima. Prvi utisak o domenu energetike da je malo hinjiski obrađen, ali javna rasprava i služi za to da bi se dokument poboljšao, precizirao, dopunio ili izmenio. Informaciju, dakle, treba razumeti, i kao poziv da se iskusni ljudi svih delova EPSa uključe u donošenje strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije. I novinaru, kao laiku, izgleda da bi se predloženi tekst mogao poboljšati, a značajno je jer će uslediti donošenje odluka, propisa, normi i standarda po kojima će se živeti i raditi..
D. Nedeljković
Alternativni i obnovljivi izvori energije
Srpsko udruženje malih energoproizvođača (SUMEP) organizovalo je 18. juna, u Savezu inženjera i tehničara Srbije u Beogradu, tribinu pod nazivom „Alternativni i obnovljivi izvori energije“.
Učesnici tribine bili su prof. dr Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Aleksandra Damjanović – Petrović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, prof. dr Jovan Mandić, predsednik SUMEP-a, Zoran Mojić, potpredsednik tog Udruženja, i mr Željko Đurišić sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
Tribinu su pratili predstavnici Agencije za energetiku, Agencije za energetsku efikasnost, privrednih komora Srbije i Beograda, Zavoda za zaštitu životne sredine, instituta, univerziteta, ali i predstavnici opština i firmi zainteresovanih za tu oblast.
Profesor Rajaković je skicirao strategiju razvoja energetike Srbije, koja počiva na racionalnom odnosu prema energiji, energetskoj efikasnosti i standardima 3 x 20 posto – 20 posto učešća obnovljivih izvora u proizvodnji energije, 20 posto smanjenja emisije štetnih gasova i 20 posto smanjenja potrošnje energije u skladu s referentnim okvirom propisanim Kjoto protokolom. Šanse srpske energetike su u gasovodu Južni tok, Panevropskom naftovodu, okončanju gradnje termoelektrana Kolubara B, TENT B 3 i TE – TO Novi Sad, unapređenju prenosne mreže i u hidropotencijalu. Ministarstvo rudarstva i energetike traga za podsticajnom cenom za električnu energiju dobijenu iz vetra (predlog je 10,5 evrocenti za kilovatčas) i iz solarne energije (35 evrocentri). Rajaković je istakao da ekološki problemi nisu problemi, već razvojna šansa Srbije.
Aleksandra Damjanović – Petrović je naglasila da Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje ubrzano radi na novom Zakonu o gradnji i da će ubrzo biti u skupštinskoj proceduri i da procesi eksproprijacije više neće da budu problem.
Tribina je ukazala na neophodnost ulaganja u obnovljive i alternativne izvore energije, ali i na sasvim realne probleme koji se moraju u budućnosti savladati kao što su problemi priključenja na prenosnu mrežu, uticaj na struje kvara, probleme sa plaćanjem balansne energije i propisivanjem profila napona.
Predrag Batnić
NIS i "Srbijagas" potpisali ugovor o skladištu "Banatski dvor"
Naftna industrija Srbije (NIS) i Javno preduzeće "Srbijagas" potpisali su (17. jun 2009. godine) ugovore o radovima na izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, ukupne vrednosti oko milijardu dinara.
Kako se navodi u saopštenju, NIS će obaviti bušenje i opremanje osam novih bušotina i biche zadužen za rekonstrukciju dve postojeće bušotine na gasnom polju, koje će omogućiti utiskivanje gasa u skladište.
Završetak radova se očekuje pre početka decembra 2009. godine, ističe se i dodaje da će bušotine moći će da se koriste i za proizvodnju gasa za "Srbijagas".
- Ugovori sa NIS o izradi bušotina omogućiće kontinuiranu proizvodnju pet miliona kubnih metara gasa na dan- kazao je generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.
Tako bi u slučaju krize, istakao je, potpuno mogle da se zamene količine gasa koje je u vreme gasne krize početkom godine Srbija dobijala iz Mađarske i Nemačke.
Radove na gasnom polju obaviće naftoservisni blok izvršne direkcije "NIS-Naftagasa", a kompanija je pripremila kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju i započeo nabavku neophodne opreme.
Generalni direktor NIS Kiril Kravčenko kazao je da je skladište gasa Banatski dvor strateški element energetskog sistema Srbije i izrazio uverenje da će ekipe servisera "Naftagasa" dati doprinos jačanju energetske stabilnosti i sigurnosti Srbije.
Izgradnjom i opremanjem bušotina stvoriće se uslovi za eksploataciju podzemnog skladišta gasa u predviđenom kapacitetu što će obezbediti neophodne količine gasa za narednu grejnu sezonu, navodi se u saopštenju.
Podzemno skladište gasa "Banatski dvor" gradi se kao nastavak eksploatacije iscrpljenog gasnog ležišta čiji kapacitet je bio 3,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa.
Ukupna površina skladišta je oko 54 kvadratna kilometra.
U skladu sa projektnom dokumentacijom nakon završetka izgradnje kapacitet skladišta gasa će iznositi 800 miliona kubnih metara gasa, a predviđeno vreme izgradnje je 10 godina.
Skladište gasa "Banatski dvor" nalazi se 22 km istočno od Zrenjanina i 44 kilometra od glavnog gasnog razvodnog čvora u Gospođincima.
Podzemno skladište gasa trenutno je sa dva gasovoda povezano sa gasnim razvodnim čvorom u Elemiru, a planirano je povezivanje i sa glavnim gasnim razvodnim čvorom u Gospođincima.
U saopštenju je navedeno da je izgradnja podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor" započeta 2005. godine.
Do sada je izgrađena linija za utiskivanje gasa koju čine sedam bušotina, šest kilometara bušotinskih vodova, procesno postrojenje za pripremu gasa kapaciteta 3,5 miliona kubnih metara na dan.
Kako se dodaje, izgrađena je i kompresorska stanica sa kompresorskim agregatom snage 2,5 megavata i mogućnošću utiskivanja 1,2 miliona kubnih metara gasa na dan.
U Srbiji će se od 1. jula stimulisati cena struje proizvedene iz obnovljivih izvora
U Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije upravo je završen prvi dokument , kojim će biti stimulisana cena električne energije proizvedena iz obnovljivih izvora. Taj dokument odnosno podzakonski akt (uredba) Vlade Srbije, kojim se određuju takozvane fid in(feed in) tarife, trebalo bi da bude usvojena 1. jula ove godine.
Mnoge inostrane kompanije, koje već uveliko planiraju da proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora u Srbiji, sa velikim interesovanjem očekuju ovu uredbu.
Govoreći na ovi temu ministar Rudarstva i energetike Petar Škundrić nedavno je napomenuo da je prosečna komercijalna cena jednog kWh električne energije u Srbiji, trenutno ispod četiri evro centa. Zahvaljujući feed in tarifama, cena kWh iz malih hidroelektrana, kako je rekao Škundrić, kretaće se između sedam i devet evro centi, a kWh proizveden iz elektrana na vetar između 10 i 10,5 evro centi. Na istom nivou biće i cene električne energije dobijene iz biomase ili komunalnog otpada.
Međutim, ministar je ovom prilikom rekao da će na znatno višem nivou biti cene električne energije dobijene iz sunčeve (solarne) energije, ali nije precizirao tačno koliki je to iznos. U Srbiji se inače ne očekuju značajnija ulaganja u proizvodnju struje iz solarne energije.
Ova novina budno se prati i u Elektroprivredi Srbije EPS-u, jer, iako je ministar Škundrić, na pitanje ko će snositi tu razliku u ceni između proizvodne cene iz ovakvih elektrana i tržišne cene električne energije u Srbiji, koja je više nego upola niža, on je odgovorio - država! Na pitanje iz kojih budžetskih sredstava - nije odgovorio, jer sasvim je sigurno da sredstva za te namene u Budžetu Republike Srbije ne postoje. Zato u Elektroprivredi Srbije menadžment negoduje i opravdana je bojazan da će tu razliku snositi upravo EPS, jer konačno i EPS je državno preduzeće. Menadžment EPS-a izražava veliko nezadovoljstvo takvom kombinacijom, jer su sprečena već dva dogovorena poskupljenja električne energije, a najavljeno je da se zbog ekonomske krize ni narednih meseci cena kWh neće povećavati. A, to već ozbiljno ugrožava ulaženje u veliki investicioni ciklus.
T.E.
Na Zlatiboru održano 29. Savetovanje Srpskog nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta za velike električne mreže CIGRE
Enegetika u snažnom zamahu
Vaše analize, spoznaje i zaključci biće dragocen materijal i građa Ministarstva Rudarstva i energetike za izradu nove strategije razvoja energetike Srbije u narednih 20 do 25 godina, kao i finalnu proveru pojedinih odredbi, ili pravnih normi, koje će sadržati novi zakon o energetici, čiji će nacrt Ministarstvo uskoro uputiti na javnu raspravu, a potom na usvajanje Skupštini Srbije- rekao Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije na otvaranju 29. savetovanja Srpskog nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta za velike električne mreže - CIGRE, koje je od 31. maja do 6. juna održano na Zlatiboru.
„Posebno bih zamolio sve učesnike ovog savetovanja da u poslovima, koji nam u energetici predstoje, da domaća preduzeća, ako ne mogu da budu privilegovana u dobijanju velikih i malih poslova, onda svakako ne smeju da budu diskriminisana. Jer, u sadašnjim ekonomskim prilikama, razvoj energetike predstavlja veliku šansu za naš odgovor na izazove i opasnosti izazvane globalnom ekonomskom i finansijskom krizom, jer energetika predstavlja osnovu razvoja celokupne materijalne proizvodnje i potrošnje dobara i ima višestruko dejstvo na ekonomske rezultate privređivanja. Energetika je snažan apsorbent niza proizvoda visoke tehnologije i jedna od osnovnih podloga ukupnog razvoja svake zemlje. Pri definisanju dugoročne ekonomske politike, uvek mora da se ima u vidu visoka međuzavisnost energetike i ostale privrede“, rekao je ministar Škundrić.On se potom osvrnuo i na gasno naftni aranžmane, ukazujući da njihov značaj nije samo regionalnog već i globalnog karaktera, odnosno da ne obezbeđuje energetsku sigurnost samo naše zemlje, već i dela Evropa. A, to ima povratni značaj za ukupnu sigurnost i ukupan razvoj Srbije. U tom pogledu, kako je rekao ministar, naša strategija je praktično određena okvirima gasno-naftnog aranžmana definisanim Međudržavnim sporazumom. Ali, i pored investicionih zahvata u NIS-u i gasnom sektoru, ima prostora i van tih okvira, a to su izgradnja novih kapaciteta za skladištenje gasa i gradnju panevropskog naftovoda PEOP.
Osvrćući se na snažan investicioni ciklus u elektroenergetici, Škundrić je rekao da se u narednih tridesetak dana očekuje i raspisivanje tendera za izvor strateških partnera za zajedničku gradnju TE-TO Novi Sad, snage 400 do 450 megavata, a da se do kraja godine očekuje da budu stvorene mogućnosti za raspisivanje takvog tendera i za jednu sličnu elektranu u Novom Beogradu.
„Ugovorom sa ruskom kompanijom Silovije mašini stvoriće se mogućnosti da se kapitalnom rekonstrukcijom, rad HE „Đerdap 1“, produži za narednih 30 godina i da se nominalna snaga ove elektrane podigne za 162 megavata. Počela je i revitalizacija HE Bajina Bašta, čime će se i njeno nominalni kapacitet povećati za 50 megavata, a na Drini ćemo sa Republikom Srpskom i potencijalnim strateškim partnerima ući u ozbiljan investicioni zahvat i verujem da će u narednih pet do sedam godina, taj najplemenitiji hidropotencijal na Balkanu ozbiljno početi da se koristi.
Naša elektroenergetika, a posebno i sistem prenosne mreže, predstavljaju nacionalnu, ali i internacionalnu vrednost. Mi našim elektroenergetskim sistemom čuvamo suverenitet države, ali se isto tako i najdirektnije integrišemo ne samo sa regionom jugoistočne Evrope, već i sa zemljama EU i u tom smislu razvijamo partnerske i strateške odnose. Uskoro ćemo završiti izradu zakona o energetici, a započete su i potrebne predradnje na izradi nove strategije razvoja energetike Srbije“, rekao je na kraju Petar Škundrić, proglašavajući savetovanje otvorenim.„Savetovanja CIGRE naročito u poslednjih 20 godina postaju nezaobilazna, kada je reč o razvoju elektroenergetskog sistema Srbije i tu su se donosili zaključci, koji su kasnije prerastali u ključne razvojne odluke“, istakao je obraćajući se prisutnim elektroenergetskim poslenicima, Radomir Naumov, predsednik Srpskog nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta za velike električne mreže - CIGRE, podsećajući da su zaključci, koji su bili doneti ranije na jednom ovakvom skupu bili od presudne važnosti za prelazak na viši naponski nivo, odnosno uvođenje 400 kilovoltne naponske mreže. Sve je, kako je rekao Naumov, bilo toliko dobro proučeno da ni do danas praktično nema ni jednog problema u vezi sa načinom rada ovog sistema. On je rekao da je savetovanju prisustvuje oko hiljadu elektroenergetičara i da je prezentiran 201 referat u 16 studijskih grupa, a napomenuo je da je ovo ujedno i prvo savetovanje sa izmenjenim nazivom u Srpski nacionalni komitet CIGRE.
Posebno zadovoljstvo što prisustvuje ovako mnogobrojnom skupu energetičara izrazio na uoči otvaranja i Andre Merelen, predsednik Međunarodnog komiteta CIGRE. On je potom podsetio na značaj ove organizacije, najveće u oblasti elektroenergetike u svetu, čiji je osnovni cilj usvajanje novih inženjerskih saznanja, omogućavanje razmene informacija i iskustava u ovoj oblasti. Osamdeset zemalja širom sveta, članice su ove organizacije; taj broj stalno raste i trenutno ima pet hiljada pojedinačnih i oko hiljadu kolektivnih članova. On je dodao da je CIGRE otvorena za nove članove, posebno za mlade ljude i najavio da će se u Indiji u januaru iduće godine održati izuzetno važan skup o razvijanju mreže na ultra visokom naponu. Sličan simpozijum potom će se održaće i u Kini. Reč je o razmatranju uvođenju visokonaponskih vodova od hiljadu kilovolti.
T. E.
Pet kompanija kvalifikovano na tenderima za termoelektrane
Na tenderima za strateško partnerstvo u izgradnji Termoelektrane "Kolubara B" i trećeg bloka Termoelektrane "Nikola Tesla B" kvalifikovalo se pet svetskih kompanija, saopštila je danas Elektroprivreda Srbije (EPS).
Kako se precizira u saopštenju, uslove za učešće na tenderu za izgradnju "Kolubare B", sa dva bloka kapaciteta po 350 megavata ispunile su kompanije "Edison" iz Italije, "ČEZ" iz Češke, nemački "Energie Baden-Wirtemberg" (EnBW) i američki "AES".
Za strateškog partnera EPS-a u izgradnji trećeg bloka u obrenovačkoj Termoelektrani "Nikola Tesla B", snage 700 megavata, pored te četiri kompanije kvalifikovao se i nemački "RWE".
Osim kvalifikovanih ponuđača, navodi se u saopstenju EPS-a, na tendere se prijavila i kompanija "SMES" iz Kine, ali nije ispunila kvalifikacione uslove.
Ministar energetike Srbije Petar Škundrić je u aprilu kazao da bi u izgradnju tih novih pogona za proizvodnju električne energije, ukupne snage 1.400 megavata, trebalo bi da bude uloženo oko 1,6 mlrd EUR.
Prema ranijim navodima predstavnika EPS-a, udeo EPS-a u vlasništvu u novim objektima ne mozze biti manji od 20%, ali ni veći od 49%.
Kvalifikovani ponudjči trebalo bi da dostave tehničke i finansijske ponude za pomenuta zajednička ulaganja sa EPS-om, dodaje se u saopštenju.
EPS je krajem marta objavio da je pisma o zainteresovanosi za učešće na tederima raspisanim 20. januara dostavilo 53 kompanije, među kojima 14 svetski poznatih energetskih komapnija.
Prema ranijim najavama iz EPS-a, strateški partneri za izgradnju "Kolubare B" i trećeg bloka TENT-a trebalo da budu poznati do kraja ove godine.
Prvi blok snage 350 megavata u Kolubari trebalo da počne proizodnju 2014. godine, drugi 2015, a pogoni u obrenovačkoj elektrani "Nikola Tesla" trebalo bi da počnu da rade 2016. godine, kazali su u EPS-u.
Raspisivanje tendera za strateške partnere za izgradnju novih blokova odlagano je od 2006. godine.
Izgradnja TE Kolubara B počela je 1988. godine, a tri godine kasnije je obustavljena. U taj projekat je do sada uloženo više od 300 mil EUR.
U Sočiju 16. maja doneta veoma značajna odluka
„Južni tok“, značajno povaćava kapacitet
Propusna moć „Južnog toka” biće 64 milijardi kubnih metara, umesto 31, kako je bilo predviđeno ranije, odlučili su 16. maja 2009. godine u Sočiju ruski „Gasprom” i italijanski „Eni”, javila je dopisnica beogradskog lista „Politika“ iz Moskve.
Inicijativa za povećanje kapaciteta došla je od italijanske strane, izjavio je Aleksej Miler, predsednik „Gasproma”. On je dodao da to uvećanje neće uticati na rokove izgradnje gasovoda, kao ni na cenu projekta koja će biti daleko niža nego što se ranije verovalo. Umesto 25 milijardi dolara, izgradnja gasovoda ispod Crnog mora kojim će teći gotovo polovina gasa koji sada ide kroz Ukrajinu, koštaće samo 8,6 milijardi dolara.
U Sočiju je, prema pisanju „Politike“, Miler objasnio da nema nikakvih sumnji da je projekat finansijski obezbeđen i nema nikakvih problema sa finansiranjem. Studije izvodljivosti svih delova gasovoda koji prolaze kroz tranzitne zemlje biće urađene do kraja ove godine, a do 1. jula 2010. biće gotova i studija izvodljivosti celog projekta” i da je moguće da gasovod bude završen pre 2015. godine.
Posle potpisivanja memoranduma sa „Enijem”, Gasprom je potpisao konačne sporazume i sa energetskim kompanijama Bugarske, Srbije i Grčke.
Govoreći o značaju potpisanih dokumenata italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je da je to „korak ka energetskoj bezbednosti Evrope”, a na pitanje novinara znači li to preveliku zavisnost od Rusije, Berluskoni je rekao da se ne treba bojati zavisnosti od zemlje koja je „prijateljska i koja nikad nije kršila svoje obaveze”.
Ruski premijer Vladimir Putin je taj odnos nazvao „uzajamnom zavisnošću” i dodao da „zemlja koja proizvodi energente ima pravo da ih prodaje gde god hoće i da je bolje je ne politizirati tu situaciju, već se rukovoditi ekonomskim interesima.
Prema postojećim sporazumima, kad budu izgrađeni „Severni” i „Južni tok”, oni će moći u potpunosti da zamene ukrajinski gasnotransportni sistem koji za sada jedini put ruskog gasa u Evropu. Kroz nove gasovode teći će ukupno 118 milijardi kubnih metara gasa godišnje (kapacitet ukrajinskih gasovoda iznosi 117 milijardi kubnih metara). Isključivanjem zemalja tranzitera, isključuje se i opasnost da neka od njih zavrne slavine, kao što se desilo u januaru ove godine.
Prema pisanju lista „Politika“ ruski mediji ističu da su dogovori sa zemljama učesnicama sklopljeni uz niz kompromisa – „Eni” se, iako je ranije nije bilo predviđeno da učestvuje u upravljanju zajedničkom firmom na paritetnoj osnovi i prodaje gas samo Italiji, izborio da bude učesnik i u drugom stadijumu projekta, odnosno da zajedno sa „Gaspromom” učestvuje u prodaji gasa ostalim zemljama kroz koje prolazi gasovod.
„Odredili smo količine koje će prodavati „Gasprom”, kao i količine koje će prodavati „Eni““,- rekao je Miler.
Bugarska je, pored isključivanja posrednika, uspela da „izdejstvuje” i određene garancije u slučaju da dođe do problema s transportom gasa. U zamenu za to, ustupiće „Južnom toku” deo već postojeće gasne infrastrukture.
Tvrdi se da je, da bi dobio 51 procenat vlasništva u zajedničkom preduzeću sa Srbijom, „Gasprom” prihvatio da vrati dug „Srbijagasa” Kuvajtu u iznosu od 370 miliona dolara. Grcima je ostavljena mogućnost na diversifikaciju isporuka goriva na račun gasa iz Alžira i Turske, a Atina je obećala da će novom zajedničkom preduzeću omogućiti niz olakšica uključujući i poseban poreski režim koji će trajati dok projekat ne povrati uložena sredstva.
T. E.
.
