A k t u e l n e. . t e m e

30. 09. 2014.

CWE iz ogranka u Beogradu osvaja jugoistočnu Evropu - Kineska kompanija pregovara o hidrocentrali na Morači, ponovo u igri i reverzibilna HE "Bistrica"

Kineska kompanija CWE ("China International Water and Electric Corporation), koja je nedavno osnovala ogranak u Srbiji, zainteresovana je za učestvovanje u projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije i putne infrastrukture na teritoriji jugoistočne Evrope, a posebno Srbije kao centra regiona.
Svečano otvaranje obeleženo je u petak (26. septembra 2014. godine) u hotelu "Crowne Plaza" u Novom Beogradu, a potpredsednik kompanije Čen Ksian Ming kazao je da je ovo 36. poslovna jedinica CWE u inostranstvu.
CWE je na tržište Evrope došao pre 12 godina, kada se zainteresovao za gradnju hidrocentrale u Makedoniji. Elektrana "Kozjak" završena je 2004, i ovih dana slavi desetogodišnjicu poslovanja. U Makedoniji CWE ima predstavništvo, a kompanija u Srbiji je prvi ogranak matičnog društva iz Kine u Evropi. To govori da Kinezi svakako imaju nameru da se intenzivnije uključe u velike projekte u našoj zemlji. U firmi u Beogradu zasad je dvoje zaposlenih iz Srbije, uz dvojicu direktora iz Kine.
CWE će u narednom periodu, kako je najavio Čeng, sarađivati sa finansijskim institucijama kao što su Kineska banka za uvoz i izvoz i Kineska razvojna banka, čime će dati zajednički doprinis izgradnji i razvoju u istočnoj Evropi.
- Kompanija CWE se nada da će u svom budućem poslovanju u Srbiji angažovati lokalne kompanije, radnike, opremu i materijale u najvećem mogućem kapacitetu, i da će na taj način obezbediti znatno povećanje zaposlenosti i doprineti prosperitetu srpske ekonomije - kazao je Čeng.
- CWE je već pretodnih 3 godine na prostoru Srbije, bavimo se istrazivanjem tržišta i pokušavamo da sakupimo što više podataka – kaže za "eKapiju" Marko Samardžić, iz novootvorenog ogranka CWE u Beogradu.
- Najviše smo usresređeni na vetroparkove i hidroelektrane, i na projekte u oblasti putne infrastrukture.

Iako je u energetskom sektoru do sada bilo više kontakata se predstavnicima države, u CWE kažu da još nema konkretnih dogovora. Konkretno, za vetroparkove i hidroelektrane, naš sagovornik kaže da u proteklom periodu nisu uspeli da nađu slobodnu i adekvatnu lokaciju, za ono što su želeleli, ali će u budućnosti raditi na tome.
CWE se, pre nešto vise od godinu dana, pojavljivao kao jedan od najozbiljnijih kandiata za reverzibilnu hidrocentralu "Bistrica" na Limu kod Nove Varoši (na koju Srbija odavno čeka). No, do saradnje nije došlo.
- Naša kompanija je uradila i Studiju izdvodljivosti, ali je potom sve zaustavljeno. Sada pokušavamo da opet aktiviramo ovu priču – kaže sagovornik "eKapije", dodajući i da je CWE upravo ovih dana u pregovorima sa Vladom Crne Gore o gradnji hidrocentrale na Morači.
- Relativno smo blizu dogovora, ali još ne mogu da kažem da li je projekat izvestan.
"China International Water & Electric" ranije se interesovala i za gradnju dve male hidroelektrane na Zapadnoj Moravi, a predstavnici ove kineske kompanije sastajali su se sa lokalnom samoupravom u Trsteniku. Tada je bilo reči i o mogućnostima ulaganja u putnu, ali i u komunalnu infrastrukturu.
Kineski ambasador Li Mančang kazao je u petak da smatra kako je kompanija donijela pravu odluku da osnuje predstavništvo u Beogradu, jer je Srbija geografski i politički značajna zemlja na prostoru cele jugoistočne Evrope.
- Ambasada je, sa kineskim kompanijama, spremna da učini sve da unapredi ekonomske, političke i kulturne odnose, i da doprinese saradnji - istakao je Mančang.
Kompanija CWE osnovana je 1953, a za šezdeset godina poslovanja realizovala je vise od 800 internacionalnih ugovora u 70 zemalja i regiona - za izgradnju brana, hidrocentrala, luka… Ovaj gigant je među 225 najvećih svetskih firmi za projektovanje i dizajn, a u Kini je među prvih 50 po ugovorenim poslovima u inostranstvu, rečeno je u petak u hotelu "Crowne Plaza". ekapija M.S.


22. 09. 2014.

Slovenci ne odustaju od izgradnje još jednog bloka elektrane Krško
Nuklearka od regionalnog značaja


Odluka o gradnji novog bloka nuklearne elektrane Krško opravdana je i Sloveniji, koja je već nekoliko godina unazad, neto uvoznik struje, potrebna je koliko danas. Pouzdanost elektro-energetskog sistema Slovenije je pred izazovom s obzirom na to da ne raspolažemo drugim prirodnim izvora osim ovih koje već koristimo, pri čemu nuklearna energija zauzima značajno mesto, kaže za Biznis Martin Novšak, direktor GEN Energije, kompanije koja je vlasnik slovenačkog dela Nuklearne elektrane Krško.
On tvrdi da postoji i te kako valjan razlog da se obezbedi prelazni period u kome bi dva bloka nuklearke - planirani novi i stari, struju proizvodili zajedno čime bi se iskoristili sinergijski efekti njihovog uporednog rada. Naš sagovornik objašnjava da je od usvajanju strateške odluke do početka gradnje elektrane potrebno da prođe tri do pet godina i još toliko do završetka svih radova. Dakle, od donošenja odluke do proizvodnje prvih kilovat sati iz novog bloka Krško 2 potrebno je oko deset godina. Za suinvestiranje u ovom projektu zainteresovane su, pre svih, susedne energetske kompanije koje su procenile da će na ovom prostoru dugoročno nedostajati električna energija koja će objedinjavati konkurentnu cenu, pouzdano snabdevanje i minimalni uticaj na životnu sredinu.
- Računamo da će udeo kapitala naše kompanije i drugih slovenačkih društava u novom bloku iznositi 51 odsto a u finansiranju njegove gradnje koristili bismo sopstvena sredstva, kredite i obveznice. Ostalo ima smisla prepustiti susednim energetskim kompanijama ili portfeljskim ulagačima. Već smo imali konkretne razgovore ali i ponude 12 evropskih elektroprivrednih društava koja su se interesovala za projekat nove nuklearne elektrane. Kada je o dobavljačima opreme reč razmišljamo o više kompanija. Na tom spisku su Vestinhaus, Areva i Micubiši. U izvodjenje radova, gradnju i montažu ali i održavanje bila bi uključena sva domaća preduzeća kvalifikovana za te poslove - objašnjava Novšak.
Poput postojeće nuklearke i novi blok će biti energetski objekat od međunarodnog, odnosno, regionalnog značaja. Utoliko pre je saradnja sa partnerima u regionu neophodna. Treba, međutim, podsetiti da Slovenija, koja duže od tri decenije, zajedno sa Hrvatskom, veoma uspešno upravlja nuklearnom elektranom u Krškom, u ovoj oblasti ima zavidno iskustvo. Nova elektrana bi, u zavisnosti od snage instalisanog bloka, godišnje proizvodila između osam i 12 teravat sati električne energije. Poređenja radi, u Sloveniji je lane ukupno proizvedeno 15 teravat sati struje. I tu nije kraj. Iz novog bloka nuklearke bi se, sudeći prema planovima, obezbeđivalo i daljinsko grejanje, što je ekonomski, ali i ekološki, opravdano ulaganje. Nova elektrana bi nudila tu mogućnost i trebalo bi je iskoristi. Za sada još nije precizirano koji bi se gradovi grejali na taj način - osim obližnjih Krškog i Brežica, pominju se i nešto udaljeniji Ljubljana i Zagreb.
- Donošenje odluke u korist gradnje NEK 2 svakako bi značilo izbor optimalnog puta u izvesniju privrednu budućnost Slovenije. Novi blok nuklearne elektrane bi konkurentnom i stabilnom cenom električne energije snažno uticao na ukupnu nacionalnu privredu. Uz to se njegovom gradnjom otvara i mogućnost za saradnju slovenačkih preduzeća u svim razvojim fazama projekta ali idaje šansa za uspostavljanje dugoročnih poslovnih veza na međunarodnim tržištima u vodećim tehnološkim granama - ističe sagovornik Danasa.
Gradnja Krškog 2 za Sloveniju predstavlja značajan proboj ka nezavisnosti kada je reč o pouzdanom snabdevanju električnom energijom uz korišćenje najboljih, najmodernijih i bezbednih tehnologija. Osim toga, kao nezagajujući izvor energije sa optimalno iskorišćenim prostorom, nuklearna energija doprinosi zaštiti životne sredine i dostizanju ekoloških ciljeva koji su prioritet u Evropskoj uniji. Uz nuklearnu elektranu uvek se vezuje i skladištenje nuklearnog otpada. Sav otpad koji sada nastaje u proizvodnju električne energije u Krškom bezbedno se skladišti na lokaciji same elektrane. Izabrana je i potvrđena i lokacija u neposrednoj blizini nuklearke Krško gde će narednih godina biti sagrađeno odlagalište nisko i srednje radioaktivnog otpada. Tu će, uz otpad iz nuklearne elektrane, biti odlagan i radioaktivni materijal koji nastaje u drugim delatnostima u Sloveniji.
- Gradnja bloka Krško 2 znači usmerenje ka dugoročnoj proizvodnji električne energije iz nuklearne elektrane. To bi pozitivno uticalo na troškove odlaganja radioaktivnog otpada i njegove razgradnje. Zna se da je tog otpada, za koji se treba pobrinuti tokom i posle upotrebe, relativno malo i zato bi dodatno uvećavanje kapaciteta odlagališta takvog otpada značilo minimalno uvećanje apsolutnih troškova koji bi se, naravno, razdelili kroz znatno duži period. Na taj način bi ti troškovi u odnosu na megavat električne energije proizvedene u nuklearnoj elektrani bili manji nego što su danas - procenjuje Novšak.
Nuklearka Krško obezbeđuje, u proseku, oko 36 odsto ukupne električne energije proizvedene u Sloveniji pri čemu se polovina proizvodnje isporučuje Hrvatskoj. Za duže od tri decenije, koliko radi, u ovoj nuklearnoj elektrani proizvedeno je 149,4 teravat sati električne energije, a odlazak Krškog „u penziju“ još se ne nazire. Rad nuklearne elektrane periodično se produžava svakih deset godina za period od narednih deset godina, a procenjuje se da će Krško će raditi do 2043. „Nuklearna elektrana Krško obezbeđuje stabilnost i pouzdanost rada elektroenergetskog sistema Slovenije i analize pokazuju da uvoz struje ne bi mogao da nadomesti njenu ulogu u sistemu“, zaključuje Marin Novšak.
Procene
Prema našim procenama, izgradnja novog bloka koštala bi između tri i po i pet milijardi evra. Cena zavisi od snage bloka, a u planu je da ona bude između 1.200 i 1.600 megavata. Takve elektrane sada se grade u svetu. Novi blok bi trebalo da bude izgrađen na lokaciji Krško, gde inače već radi stara elektrana i gde su skoncentrisani ljudi, znanje, bezbednost. Dalekovod Krško-Beričevo omogućio bi priključenje nove elektarne na elektroenergetski sistem, a imamo i ostalu infrastrukturu za njeno funkcionisanje - ističe Martin Novšak, direktor kompanije GEN Energija. Maja Perović

Održan Peti CEDEF međunarodni energetski Forum

BIOMASA: NAJVEĆI IZBOR ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI
ATLAS I BERZA BIOMASE USKORO U SRBIJI

18-19. septembar 2014, Beograd/Novi Sad – „Srbija je preuzela obavezu da poveća učešće OIE u ukupnom energetskom bilansu i zato biomasa u Akcionom planu ima veliki udeo za proizvodnju električne i toplotne energije. Plan je da biomasu koristimo što više možemo jer je ona u odnosu na vetar i sunce mnogo jeftiniji izvor energije”, izjavio je pomoćnik ministra rudarstva i energetike prof. dr Miloš Banjac na Petom CEDEF međunarodnom energetskom Forumu BIOMASA: NAJVEĆI IZBOR ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI.

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, je pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, Pokrajinskog Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, Elektroprivrede Srbije, u saradnji sa klasterom za ekološku energiju i ekološku kulturu Ecopanonia i u partnerstvu sa Mađarskom elektroprivredom MVM OVIT, organizovao PETI MEĐUNARODNI ENERGETSKI FORUM - BIOMASA: NAJVEĆI IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI.

U saradnji sa Francuskim Institutom u Srbiji, CEDEF je specijalno za učesnike Foruma u četvrtak, 18.9.2014. u periodu 10-13h, omogućio posetu izložbi fotografija i radova „Energije za održivi svet“, koja se održava u okviru programa “Obnovite energije”. Narednog dana, 19. septembra, u Novom Sadu su održani Paneli: „Kritična (bio)masa za uspeh – perspektive Srbije i potencijali iz okruženja”, „Pozitivna iskustva – biomasom do ušteda i energetske efikasnosti” dok je u trećem panelu Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine APV predstavio realizovane projekte u domenu EE i OIE. Eksperti i regulatori iz zemlje i inostranstva su pružili odgovore na pitanja da li smo spremni da primenimo preporuke i praktična rešenja koja će pomoći da se intenzivira upotreba i efikasnije korišćenje biomase i posedujemo li za to neophodnu tehnologiju i finansijska sredstva.

Neki od izazova na tržištu biomase su: nepostojanje organizovanog sakupljanja biomase za energetske potrebe i odgovarajuće infrastrukture, zastarele tehnologije u srpskoj privredi, nedefinisana cena za biomasu, nesigurnost isplate i veliki troškovi, netransparentno tržište sirovina za biomasu i nepostojanje asocijacije za biomasu. Porebno je obezbediti odgovarajuće licence, dozvole i sertifikate kojima bi se verifikovale različite mogućnosti upotrebe biomase i dostaviti investitorima jasne standarde u upotrebi biomase.

Prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike RS je izjavio i: „Planiramo da u najskorijem periodu napravimo ATLAS biomase za svaku od opština u Srbiji, a uskoro će početi sa radom i berza biomase u Srbiji čime ćemo prevazići mnoge od problema sa kojima se suočavamo u iskorišćavanju ovog velikog i nedovoljno upotrebljenog resursa. Srbija kasni sa  primenom akcionog plana kojim će podići nivo korišćenja OIE. Cilj je i da se do 2020. upotreba biogoriva poveća na 10%. Ministarstvo podržava ovakve skupove, koji doprinose podizanju svesti i rešavanju problema iz ove oblasti, a aktivno je i na realizaciji projekta u saradnji sa UN, kojim će iz Fonda UN biti sufinansirano šest manjih postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije iz biomase. Ministarstvo sa KFW-om sprovodi i četvorogodišnji projekat, koji podrazumeva smanjenje barijera za korisnike biomase, stvaranje tržišta i uvođenje biomase u gradske toplane”.

Predsednik UO CEDEFa Jovanka Arsić Karišić je otvarajući skup rekla da Srbija ne koristi veliki potencijal koji poseduje u biomasi - čak 61% od ukupnih OIE. Dok je stepen korišćenja potencijala drvne biomase u Srbiji relativno visok (66,7%), potencijal poljoprivredne biomase se neznatno koristi (2%), dok se potencijal biorazgradivog komunalnog otpada uopšte ne koristi. Potencijal biomase, posebno poljoprivredne, je dinamička kategorija i radi njegovog povećanja potrebno je preduzeti odgovarajuće aktivnosti na iskorišćenju devastiranog zemljišta u proizvodnji biomase za energetske svrhe (energetski zasadi).

Dragan Božić, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada je pozdravio skup i naglasio da je Novi Sad grad kome je potrebno više ulaganja u energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Zoltan Varga-Haszonits, otpravnik poslova Ambasade Mađarske u Beogradu kaže: „Forum je odlična prilika za ostvarenje direktnih kontakata između mađarskih i srpskih kompanija. Mađarska preduzeća imaju bogato iskustvo u OIE i EE i spremna  su da ga podele sa Srbijom. Istakao bih Komlo, koji se snabdeva energijom iz OIE. Stručnjaci iz Srbije su više puta posetili ovaj grad i upoznati su sa ovim primerom primene biomase. Pozdravljam nastavak te saradnje i verujem da će njen rezultat biti promene u vašoj zemlji”.

Dr György József Kunos, predstavnik za Srbiju mađarske kompanije MVM OVIT, je izjavio: „Naše preduzeće je u maju donelo odluku o otvaranju sedišta u Novom Sadu. Kako smo zainteresovani za srpsko tržište, zadatak nam je bio da procenimo kako funkcioniše gradsko grejanje u Srbiji. Posetili smo toplane, upoznali se sa tehnologijom koja se koristi i došli do zaključka da se u praksi najčešće koriste plin, nafta i mazut, što predstavlja veliki rizik za nacionalnu ekonomiju.  Zato je neophodno početi diverzifikovani razvoj i koristiti alternativne izvore kao energent. Količina biomase nije pitanje jednog grada, već nacije. Partner Srbiji je Mađarska, ne samo zbog članstva EU, istorijske, geografske i kulturološke povezanosti, već i zbog dobrih razvojnih planova”, istakao je Kunos.

Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor JP Srbijašume, kaže da je biomasa ekološki prihvatljivo gorivo koje može značajno doprineti redukciji emisije gasova staklene bašte i da smanji zavisnost od energenata koji se uvoze. “Obnovljivost biomase uslovljena je načinom upotrebe ovog OIE i zahteva primenu mera održivog gazdovanja šumama. Godišnja potrošnja od preko 6 miliona m3 ogrevnog drveta se utroši u pećima sa veoma niskim stepenom iskorišćenja, ne većim od 40%, dok se se u savremenim kotlovima na biomasu on kreće i iznad 80%. Preko 30% teritorije Srbije pokriveno je degradiranim šumama, od čega se u periodu od 10 godina može rekonstruisati samo polovina, čime je moguće ostvariti proizvodnju od 220 000 m3 šumske drvne biomase. U državnim šumama je u početnom periodu moguća godišnja proizvodnja drvne biomase iz šumskog ostatka u iznosu do 0,17 mil. m3, a u privatnim šumama do 0,26 mil. m3 na godišnjem novou“.

Nenad Ratkov, zamenik regionalnog direktora DDOR Novi Sad, istakao je da je ova kompanija, vođena velikim globalnim iskustvom UNIPOL Grupe u vezi sa osiguranjem u domenu obnovljivih izvora energije, počela da primenjuje ta znanja i na domaćem tržištu. DDOR je prva osiguravajuća kuća u Srbiji koja je prepoznala važnost ovakvih projekata i prva napravila posebne uslove za osiguranje u domenu obnovljivih izvora energije. Razumevajući sam značaj energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije DDOR NOVI SAD  postao i ekskluzivni godišnji partner CEDEF-a u domenu osiguravajućih kuća.

Bojan Grujički, direktor, VIESSMANN, je izjavio: ”Tehnologija sagorevanja biomase u cilju proizvodnje toplotne i električne energije je u poslednjih 20 godina napravila veliki korak napred. Razvijena su resenja i sistemi koji su po svojoj automatizovanosti, visokoj efikasnosti i ekološkim parametrima dosegli nivo koji je dosad nezabležen. Ovaj razvoj je posledica konkretnih zahteva potencijalnih korisnika i proizvođača samog energenta - da se stvore sistemi za grejanje koji su vrhunski po efikasnosti, dugovečni, a ne zahtevaju tradicionalno veliki angažman ljudskih resursa prilkom korišćenja. Viessmann je evropski lider u proizvodnji ovakvih sistema na drvnu biomasu - bez obzira na tip i sastav tog goriva. U Viessmannu su razvijeni sistemi od najmanjih do najvećih kapaciteta, prilagođeni najrazličitijim zahtevima. Viessmann obezbeđuje i različite linije finansiranja za ovakve projekte”.

Nataša Avlijaš, direktor razvoja kompanije TEI iz Italije, predstavila je posetiocima Foruma ovu kompaniju i uputila ih u praksu korišćenja biomase u Italiji. „Polazeći od svog iskustva sa postrojenjma koja koriste otpad za dobijanje energije, koja datiraju od ranih 90-ih, TEI je proširila svoju specijalizaciju na oblast proizvodnje energije iz biomase. Kao nezavisni konsultant nudimo usluge izrade studija izvodljivosti, projektovanja i tehničke/ekonomske usluge i aktivno učestvujemo u studijama zaštite životne sredine i projektovanju infrastrukture za životnu sredinu. Primeri iz prakse koje bih navela je energana na biomasu u gradu L'Aquila, koja tretira 55.000 t biomase godišnje, kao i energana u regionu Friuli-Venezia Giulia, koja tretira čak 140.000 t biomase godišnje “, izjavila je Avlijaš.

Saša Ajdarić, predstavnik prodaje - proizvođači mašina i krajnji korisnici, kompanije Schneider Electric,  rekao je da će obnovljivi izvori energije biti najbrže rastući izvor proizvodnje električne energije sa rastom od 2.8% godišnje do 2040. „Upotreba obnovljivih izvora energije, posebno energije iz biomase, u Srbiji ima veliki potencijal. Schneider Electric poseduje uređaje i rešenja za upravljanje postrojenjima na biomasu i isporuku proizvedene električne energije”, izjavio je Ajdarić.

Goran Ranković, rukovodilac proizvodnje TE - TO, Sremska Mitrovica, Panonske termoelektrane, izjavio je da je, u cilju očuvanja životne sredine, kao i pouzdanosti i povećanja efikasnosti proizvodnje toplotne energije, jedno od najvažnijih unapređenja bila izgradnja vrelovodnog kotla na biomasu, suncokretovu ljusku, kao baznog izvora toplotne energije za grejanje grada. „Vrelovodni kotao na biomasu je u ekspolataciji godinu i po dana, i ispunio je skoro sve ciljeve zbog kojih je izgrađen. Njegova uspešna eksploatacija daje nam podstrek na putu realizacije ideje za izgradnju postrojenja na biomasu za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanom režimu”.

Mađarska je, sa projektom toplane Komlo, odličan primer efikasnog i modernog postrojenja za biomasu i spremna je da Srbiji pruži podršku Srbiji u izgradnji postrojenja za biomasu.

József Kotnyek, rukovodilac Sektora za daljinsko grejanje, MVM OVIT, Mađarska, izjavio je: „Naše preduzeće je početkom ‘90-ih počelo preuređivanje postrojenja, da bi u Komlu prvi put proizvelo novi kotao. Upoređujući cenu drvne biomase sa cenom gasa, sistem grejanja na biomasu je rentabilnije. Njegov rezultat je smanjenje cena za 15%. U Mađarskoj se pre svega koriste drvo i stabljika kukuruza, dok se pelet upotrebljava kod manjih kotlova. Za mesec dana biće završena izgradnja postrojenja koje će kao biomasu koristiti komunalni otpad”.

Nemanja Kočijašević, izvršni direktor, MIVA EKO PELET, Inđija je rekao  da Srbija poseduje potencijal od više miliona tona peleta godišnje koji su ranije nenamenski korišćeni. „Naš cilj je plasiranje peleta na tržište, što je u Srbiji bio pionirski zadatak. Veliki broj institucija od kojih smo tražili dodatna sredstva nije prepoznao korišćenje peleta kao perspektivan posao i bili smo prinuđeni da izvozimo pelet u EU. Dnas imamo finalni proizvod čiji je kvalitet potvrdila i ovlašćena laboratorija u Češkoj”, rekao je Kočijašević.

Istvan Hegel, generalni direktor, SONDEX HOCSERELOK MAGYARORSZAG KFT Mađarska, predstavio je ovu kompaniju, kao i Sondex pumpe i izmenjivače toplote različitih tipova i primena, koji omogućuju uštedu do 44% kada je reč o ugradnji i servisiranju. „Naši proizvodi našli su svoju upotrebu u elektrani Sønderborg u Danskoj, postrojenju za hlađenje u Štokholmu, Švedska, i toplanama na biomasu u mađarskim gradovima Komlo i Tatabánya”.

Kaszás Anikó, direktor, Transcommers Ltd, Mađarska je predstavila kompaniju koja posluje od 1995. godine i čija je oblast poslovanja usmerena na solarnu energiju.

Na III Panelu predstavljeni su sledeći projekti Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV:
· Korišćenje biomase za grejanje objekata za uzgoj pilića na farmi Agroprodukt Šinković doo Bečej
· Zamena postojećeg kotla na ugalj novim kotlom sa pogonom na biomasu u RJ Dom za negu i stara lica Gerontološkog centra Sombor
· Aktivnosti Društva za obnovljive izvore energije srednje tehničke škole “Mihajlo Pupin” u Kuli u oblasti primene OIE, povećanje energetske efikasnosti i edukacije učenika i  stanovništva opštine Kula
· Učinak solarnog postrojenja za zagrevanje sanitarne tople vode u opštoj bolnici Subotica
· Korišćenje biomase za grejanje farmi za tov brojlera
· Upotreba biomase sa ciljem uštede električne energije na farmi Mecker

EPS napustilo 138 kupaca


Beograd - Otvaranjem tržišta električne energije 2013. godine potrošači na visokom naponu imali su obavezu da se opredele i potpišu ugovor sa snabdevačem koji više ne mora da bude Elektroprivreda Srbije. Od prošle godine odluku o izboru snabdevača moralo je da donese i oko 4.200 potrošača na srednjem naponu i oni na niskom koji nemaju status malog kupca, dok će od naredne 2015. to učiniti i potrošači iz kategorije domaćinstva.
 Utakmica na domaćem elektroenergetskom tržištu je počela, a uz EPS, za kupce u Srbiji nadmeću se i kompanije GEN-I, Rudnap, Vuković 1967 i Nova Komoditis. Do sada je, prema podacima koje smo dobili od EPS Snabdevanja, drugog snabdevača izabralo 138 donedavno EPS-ovih kupaca ili 2,8 odsto od ukupnog broja potrošača, dok je u proceduri zamene još oko 30 ili 0,6 odsto.
Kada je reč o domaćinstvima, ne očekuje se da će preveliki broj tražiti novog snabdevača, jer je prosečna cena struje za tu kategoriju, čak i uz poskupljenje o kome se govori, među najnižima u regionu, pa su slabe šanse da konkurencija ponudi nižu.
- Iskustvo razvijenih zemalja pokazuje da mali broj domaćinstava menja snabdevača. Ako je tako u uslovima kada je regulisana cena tržišna, malo je verovatno da će snabdevači u Srbiji moći da daju cenu atraktivniju od one koju nudi EPS Javno snabdevanje - navodi Ljiljana Hadžibabić, članica Saveta Agencije za energetiku, i dodaje da ne bi bilo dobro da cena za grejanje bude manja od regulisane, jer bi se u tom slučaju povećalo korišćenje električne energije u grejnoj sezoni.
Međutim, dodaje naša sagovornica, moguće je da za neke profile potrošnje drugi snabdevači ili sam EPS kao snabdevač na slobodnom tržištu ponudi nižu cenu za, na primer, period grejanja.
Sudeći po broju kupaca koji su od početka otvaranja tržišta električne energije promenili snabdevača, očigledno je da se jedna za drugom rešavaju početne teškoće koje su pratile ovaj proces - od nespremnosti preduzeća za izlazak na tržište do nejasnoća oko sprovođenja javnih nabavki. Tržište se polako uhodava, ali još ima prepreka da bi „zaživelo“ poput onog u recimo Sloveniji ili Hrvatskoj.
- EPS Snabdevanje se još ne ponaša tržišno. Cene koje nudi kupcima najčešće su ispod tržišnih, jer ono ima privilegiju da po takvim cenama kupuje energiju od svojih proizvođača. Takođe, uvođenjem i podnošenjem uverenja o domaćem poreklu robe na javnim nabavkama, što je omogućeno Zakonom o javnim nabavkama, EPS Snabdevanje u startu ima prednost od 15 odsto u ceni. Da bi u tom segmentu kupaca tržište bilo otvoreno, električna energija mora da bude izuzeta iz kriterijuma domaćeg porekla, kao što je to slučaj u ostalim državama. Još jedan razlog sporijeg otvaranja tržišta jeste to što nema jasnih pravila, standardizacije i automatizacije oko dostavljanja mernih i obračunski podataka od strane operatora prenosnog i distributivnih sistema snabdevaču. Kada bi snabdevači raspolagali detaljnim mernim podacima, kupci bi imali niže cene - kaže za Danas Dejan Paravan, izvršni direktor prodaje u GEN-I, i dodaje da ta kompanija planira da proširi prodaju krajnjim kupcima, nudeći alternativne produkte, odnosno pogodnosti prilagođene profilu potrošnje kupca, čime će biti konkurentan.
Naš sagovornik navodi da GEN-I kontaktiraju kupci koji su već na tržištu kako bi saznali uslove snabdevanja i eventualno promenili snabdevača. Dodaje da su kupci koji su lane izašli na tržište već dosta upoznati sa povoljnostima, ali da su prednosti i posledice otvorenog tržišta onima koji su na njemu od ove godine i dalje poprilična nepoznanica.
Nije teško pretpostaviti da će naredni meseci na srpskom tržištu električne energije biti dinamični i zanimljivi. Kako navode u Agenciji za energetiku, verovatno će se snabdevačima koji su već aktivni na njemu pridružiti i neki novi. Pažnja svih, kako to pravila tržišta i nalažu, biće usmerena na jake i uspešne firme. Preduzeća u stečaju, firme u restrukturiranju i neplatiše svakako nisu zanimljivi kupci. U nekoliko navrata, od početka godine, zbog kupaca koji nisu stigli na vreme da sprovedu javnu nabavku produžavan je rok do koga mogu da budu na rezervnom snabdevanju, a ako i po isteku novog datuma ne izaberu snabdevača, po slovu zakona trebalo bi da usledi isključenje sa mreže.Danas, Maja Perović

 

29. 01. 2014.

EPS-u preti generalni štrajk? - Sindikat "Elektroprivrede" traži od Vlade da odobri isplatu pozajmice od 50.000 po zaposlenom
U slučaju da Vlada Srbije, nadležna ministarstva i poslovodstvo Elektroprivrede Srbije (EPS) u najkraćem roku ne zakažu sastanak sa predstavnicima Sindikata radnika EPS-a na kome bi se, između ostalog, razgovaralo i o zahtevu za isplatu pozajmice u visini od 50.000 dinara po zaposlenom, odlučeno je da se organizuje generalni štrajk - saznaje "Danas" u izvorima bliskim Sindikatu radnika EPS-a.
Novinar "Danasa" imao je uvid u izvod iz zapisnika sa 9. sednice Izvršnog odbora Sindikata radnika EPS-a, održane 17. januara na kojoj se raspravljalo o toj temi. Odlučeno je da predsednik Sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević dostavi dopis Vladi Srbije, ministarstvima energetike, finansija i privrede, kao i poslovodstvu EPS-a sa zahtevom da se organizuje sastanak na kome bi se diskutovalo o planiranim izmenama više zakona. Doneta je i odluka da se 17. januara organizuju zborovi zaposlenih i da se oni upoznaju sa mogućnošću održavanja generalnog štrajka.
Tim povodom je predsednik Sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević 20. januara uputio dopise prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću i ministarki energetike u kome se, međutim, ne navodi mogućnost organizovanja generalnog štrajka.
Hronološki, sve je počelo dopisom Sindikata radnika EPS-a ministarki Mihajlović od 8. januara u kome se predlaže sastanak, na koji, kako tvrde sindikalci, nije bilo odgovora. Nakon toga Milan Đorđević, predsednik Sindikata radnika EPS-a piše novo pismo ministarki, 13. januara.
- EPS i njegova privredna društva, nisu i ne mogu više biti ničija prćija, niti poligon za vežbanje, a zaposleni u našem preduzeću, koji rade u apsolutno najtežim uslovima, obaraju sve rekorde, neće i ne mogu da trpe da budu na stubu srama i predmet dnevnih prepucavanja. Ne možemo više nemo posmatrati najave izmena i usvajanja zakona, koji utiču i te kako negativno na naše zaposlene, a samim tim i sve građane i njihov život - navodi se u dopisu.
Nakon tog pisma iz Ministarstva energetike stiže odgovor u kome se sindikalci obaveštavaju da je njihov dopis od 8. januara primljen i da je s tim u vezi u Ministarstvu finansija održan konsultativni sastanak na kome su bili i predstavnici Ministarstva energetike. Između ostalog, u odgovoru sindikalcima je navedeno da je takva vrsta pozajmica regulisana Kolektivnim ugovorom za Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" i da odluku o odobravanja zajma donosi poslodavac u skladu sa raspoloživim sredstvima a ne nadležna ministarstva. U odgovoru na to pismo Ministarstva, koje je poslato 20. januara Sindikat radnika EPS-a ocenio je to nije odgovor na zahteve, nego "prebacivanje lopte u tuđe dvorište".
- Primedbe na predložene zakone smo uputili više puta na razne adrese i ni do danas nismo prepoznali koje ministarstvo predlaže koji zakon i ko je odgovoran za ovakvo stanje u EPS-u. Upozorili smo bezbroj puta na posledice pojedinih odredbi Zakona o javnim nabavkama koje direktno urušavaju EPS. Ne znamo da li su računi za struju ispravni ili nisu, pa stoga zahtevamo da krivci za ogromnu štetu koja se nanosi EPS-u budu odmah sankcionisani. Upozoravali smo da Sindikat radnika EPS-a ima pravo i treba da dobije svoje predstavnike u Nadzornom odboru, da na naše zaposlene ne treba i ne sme da se primeni Zakon o umanjenju zarada, da mi punimo više od 50% budžeta. S obzirom da i u ovom dopisu vidimo jasno da pozajmicu ne možemo dobiti jer moramo da čekamo usvajanje Programa poslovanja za 2014. godinu, pitamo vas kako će proizvodnja raditi i postići rekordne rezultate ako neće biti zapošljavanja u naredne dve godine. Dokazali smo da su troškovi angažovanja radnika preko izdvojenih preduzeća bez kojih ne možemo da radimo, znatno veći nego da su naši zaposleni - navodi se u pismu Sindikata radnika EPS-a upućenog ministarki Mihajlović.
Taj sindikat je poslao pismo i na adresu prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića u kome se ističe da nisu naišli "na razumevanje resornog i ostalih ministarstava, a kap je prelila čašu ovih dana kada postajemo krivci za račune za struju, kada nam se umanjuju i onako male zarade, kada smo svrstani u red onih koji ne mogu popunjavati radna mesta sa potrebnom radnom snagom".
- Da bi smo izbegli neželjene posledice mnogo većih razmera, pozivamo vas da organizujete sastanak na kome hoćemo da vam predočimo način pravljenja Nadzornog odbora i nemogućnost funkcionisanja preduzeća - navodi se u pismu Sindikata radnika EPS-a upućenog Aleksandru Vučiću.


Šta interesuje sindikate?
U dopisu koji je Sindikat EPS-a prosledio Vladi Srbije traži se razgovor o izmenama Zakona o radu, uslovima za rad i nedostatku sredstava za rad, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zabrani zapošljavanja korisnicima javnih sredstava do 31. decembra 2015. godine, Zakonu o umanjenju neto prihoda zaposlenih u javnom sektoru, statutu izdvojenih preduzeća i objektima društvenog standarda... Danas

 

31. 12. 2013.

Svetski energetski tokovi

Struja se proizvodi i kad vetar ne duva

U poslednjih nekoliko meseci u zemljama članicama EU bilo je čestih nesuglasica oko neodmerenog subvencionisanja proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije i zanemarivanja proizvodnje iz konvencionalnih elektrana. Prve su se sve više, pa i nekontrolisano gradile, zahvaljujući značajnim subvencijama, a konvencionalne sve više potiskivale iz mreže i zatvarale neizdrživih ekonomskih uslova. Sada se, očigledno, shvatilo da je zbog sve većeg osipanja stabilnih izvora električne energije, ozbiljno zapretila i destabilizacija eletroenergetkih sistema, zbog mnogo nestabilnih izvora, posebno vetroelektrana i solarnih elektrana.
S druge strane, zbog subvencija, cena struje u Evropi neprestano je rasla i udvostručila se u odnosu na cenu u SAD. Evropska komisija se, poslednjih meseci, dosta “mučila” sa traženjem rešenja i prvi put je sada načinila značajniji korak. Konačno, 5. novembra objavila je smernice za okončanje skupog i, kako je navedeno, kontroverznog subvencionisanja obnovljivih izvora energije i tako otvorila put za državnu pomoć elektranama na gas i ugalj.
"Glavni cilj tržišta je da osigura bezbednu i pristupačnu energiju za naše građane i preduzeća. Javnost mora da podrži ove ciljeve, jer kad sunce ne sija, a vetar ne duva, struja mora da se proizvodi", izjavio je tom prilikom evropski komesar za energetiku, Ginter Etinger.
Prema ocenama Komisije, troškovi ulaganja u obnovljive izvore energije opali su u poslednje vreme,  pa je procenjeno da podrška vlada u zemljama članicama EU može da bude smanjena.

Etinger „podupire“ konvencionalne elektrane

Stav evropskog komesara za energetiku, sve više naginje ka smanjenju troškova za subvencionisanje struje iz obnovljivih izvore, a u poslednje vreme vidno je naklonjeniji “podupiranju” konvencionalnih elektrana. Očigledno,uvideo je da se,u minulih nekoliko godina,isuviše malo brinulo o rezervnim kapacitetima, zbog čega su usedila i zatvaranja niza konvencionalnih elektrana. On je saopštio da javna intervencija u ovom segmentu mora da bude troškovno efikasna i naveo da debata o ovom pitanju dolazi u vreme kada Nemačka traži načine da smanji breme podrške OIE, čiji teret se od 2009. godine do danas više nego učetvorostručio u računima za struju nemačkih domaćinstava.
Evropska komisija je sada saopštila da sa sazrevanjem tehnologija korišćenja OIE i smanjenjem njihovih troškova, buduće investicije u ovom sektoru treba da budu rukovođene tržišnim mehanizmima, a ne garantovanim cenama od strane vlada.Podrška OIE - dodaje se u preporukama - mora da bude svedena na minimum, a to znači da fid in tarife treba da budu zamenjene fid in premijama (tržišne cene plus premija) ili drugim instrumentima podrške.
Komisija takođe predlaže aukcijsku kupovinu električne energije proizvedene iz OIE ponuđaču sa najnižom cenom. Saopštenje od 5. novembra, koje u suštini nije obavezujuće, takođe, uključuje i više preporuka za rezervne termoelektrane na gas i ugalj.
“Zemlje EU bi trebalo da uklone sve nepravilnosti, poput regulisanih cena, ili visokih subvencija za OIE, koje onemogućavaju prave podsticaje za ulaganja u konvencionalne proizvodne kapacitete”, saopšteno je iz Evropske komisije, a vlade su pozvane da obezbede uslove da proizvođači struje iz OIE reaguju na signale sa tržišta tako što će, na primer, nuditi povoljnije tarife kupcima za potrošnju energije mimo špiceva.
Evropsko udruženja elektroenergetske privrede, EURELECTRIC, koje se već duže vreme žali na maćehinjski odnos prema konvencionalnim elektranama, odmah je pozdravio saopštenje Evropske komisije sa smernicama vezanim za državnu intervenciju u toj oblasti, ocenjujući da ovi predlozi ograničavaju uticaj vlada u remećenju tržišnih mehanizama.
“Posebno pozdravljamo priznanje Komisije da loše projektovane državne intervencije, makar bile dobronamerne, štete kompletiranju unutrašnjeg energetskog tržišta i dovode u rizik investicije u energetski sistem. Vlade treba da ograniče svoje mere na troškovno efikasne, tržišno zasnovane i tehnološki neutralne šeme, ocenio je generalni sekretar   EURELECTRIC-a Hans Ten Berge.

Zamerke energetskih giganata

U poslednje vreme bilo je i dosta povoda za donošenjem navedenih smernica EK. Na primer, nemački E.ON i francuski GDF Suez, dve vodeće evropske energetske kompanije, zabeležile su pad zarada, za šta delom su okrivile EK, jer je produžavala energetsku krizu koja vodi zatvaranju elektrana i povlačenju poslova iz Evrope. Obe kompanije najavile su preusmeravanje investicija na narastajuća azijska, bliskoistočna i južnoamerička tržišta, sa stabilnom regulativom. E.ON je u prvih devet meseci ove godine ostvario dobit od osnovne delatnosti za petinu manju u odnosu na isti lanjski period. GDF Suez   , druga po veličini evropska kompanija mereno tržišnom vrednosti, registrovala je pad osnovne dobiti u prvih devet meseci za 6,5 odsto i najavila da će otpisati
evropske poslove u oblasti električne energije. Obe kompanije su navele da su subvencije solarnim i vetroelektranama preopteretile prenosne kapacitete i izbacile iz rada tradicionalne elektrane. Prvi čovek E.ON-a Johan Teysen, rekao je da je ova kompanija  smanjila proizvodne kapacitete za ukupno oko sedam hiljada megavata. GDF Suez je zatvorio 12.000 megavata i odlučio da zatvori još 2.000 megavata, a razmatra se sudbina još pet do sedam hiljada megavata elektroenergetskih kapaciteta!
Nedavno je razmatrano i stanje takozvanih rezervnih kapaciteta za proizvodnju električne energije pa je bilo i predloga da Nemačka i Francuska razmotre mogućnost stvaranja zajedničkog tržišta rezervnih kapaciteta za proizvodnju električne energije kako bi se smanjili pritisci koje izazivaju proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora, zbog njihove nestabilne proizvodnje, kao i  sve starija infrastruktura. Teysen je, s tim u vezi rekao, da bi takav sistem podrazumevao da se elektroenergetskim kompanijama plaća i dostupnost njihovih proizvodnih kapaciteta u periodima najveće potražnje, a ne samo proizvedena struja. Evropska komisija je sada preporučila da bi novac poreskih obveznika mogao da bude korišćen za pomoć posrnulim elektroenergetskim kompanijama da održe rezervne kapacitete za proizvodnju električne energije.
Francuska konsalting firma Capgemini, u najnovijem izveštaju zaključila je da je sigurnost evropskog energetskog tržišta kratkoročno i dugoročno ugrožena. Među glavnim uzrocima za takvo stanje, posebno kada je reč o gasnim elektranama, pored ekonomske krize, koja je uticala na smanjenje potrošnje struje i gasa pobrojani su: EU klimatsko-energetski paket podrške OIE koji oduzima tržište elektranama na gas, kao i konkurencija jeftinog američkog škriljnog gasa. Direktna posladica su mnogobrojna zatvaranja gasnih elektrana. Jedna nedavna studija procenjuje da bi do 2016. godine, moglo da bude zatvoreno oko 130.000 MW iz gasa (ili 60 odsto ukupnih kapaciteta u EU). Ove i druge procene, očigledno su uticale na to da EK 5. novembra objavi smernice Evropske komisije o ograničavanju i racionalizaciji državnog intervencionizma na tržištu električne energije.

Smernice ipak nedovoljne

Međutim, postoji i sumnja da donošenje smernica, samo po sebi, neće biti dovoljno. Oksfordski institut za energetske studije u najnovijoj analizi ocenjuje da smernice mogu učiniti troškovno efektivnijim nacionalne šeme podrške obnovljivim izvorima energije, ali ne odgovaraju na pravi način na gorući problem podrške očuvanju rezervnih proizvodnih kapaciteta u situaciji rastućeg učešća nestabilnih OIE u energetskom miksu. Studija, naime, kritikuje regionalni prilaz EK vezano za obezbeđenje rezervnih kapaciteta... „koji teoretski nije pogrešan, ali nema smisla u praktičnoj situaciji nedovršene integracije evropskog energetskog tržišta“. Autori analize navode da postoji ozbiljna zabrinutost kod svih 28 vlada zemalja članica EU zbog činjenice da rast OIE sektora izbacuje sa tržišta, a moguće i iz posla, konvencionalne proizvodne kapacitete potrebne da obezbede rezervnu proizvodnju u momentima prekida rada solarnih i vetro elektrana. U analizi se konstatuje da ovaj sektor neće imati odakle da finansira ogromne investicije u energetsku infrastrukturu ukoliko ne stabilizuje svoju finansijsku osnovu putem tržišta.
Moglo bi, dakle, da se kaže da su smernica Evropske komisije o ograničavanju i racionalizaciji državnog intervencionizma na tržištu električne energije stigle u poslednji čas, kada je reč o tretmanu konvencionalnih elektrana, ali izvesno je da se u nekim slučajevima, kada je reč o rezervnim kaacitetima u konvencionalnim elektranama već zakasnilo i da će oni ostati zatvoreni.


Dragan Obradović (list kWh)

 

27. 12. 2013.

Nejasan i novi račun za struju

Udruženje potrošača Srbije traži da se novac od preplaćene struje ne prebacuje automatski za RTV pretplatu

Novi januarski računi za struju, koji bi u februaru trebalo da stignu do potrošača, ne da će imati samo novi izgled, već će i po sadržaju biti različiti od dosadašnjih. Prema obećanjima nadležnih trebalo bi da budu mnogo jasniji i pregledniji. Predviđeno je da ovi računi imaju dve strane. Da sadrže podatke o dugu, novim zaduženjima, ali i o potrošnji struje u prethodnom periodu, što će biti i grafički prikazano na poleđini računa...
Na poleđini računa, prema sadašnjem predlogu koji nije konačan, trebalo bi da se nađu i detaljni podaci o potrošnji i ceni struje po zonama i tarifama, kao i stara dugovanja za RTV pretplatu. Novi račun za struju biće sličan onom za fiksnu i mobilnu telefoniju.
Da bi građani dobili račune koji će svakom potrošaču biti jasni, Ministarstvo energetike je njihov predlog uputilo i Nacionalnom udruženju potrošača Srbije od koga se traže sugestije i predlozi kako bi račun bio što čitljiviji, kaže Goran Papović, predsednik ovog udruženja. U objašnjenju računa stoji, kaže on, da se u okviru ukupno uplaćenog iznosa, prvo namiruje obaveza za struju, a preostalim iznosom RTV pretplata do visini utvrđene obaveze.
– Ovakva procedura je nedopustiva o čemu je udruženje u više navrata informisao EPS. Potrošačima se ukida pravo na akontaciju i pretplatu struje, jer će se deo tog novca bez želje potrošača prelivati na račun javnog servisa, to jest RTV pretplatu. Verujemo da ove činjenice nisu poznate većini prosečnih potrošača u Srbiji – rekao je Papović. Primedbe su upućene i na deo računa koji se tiče pokrića troškova ugovaranja, jer udruženju i potrošači ne znaju na koje se ugovaranje misli.
– Ugovaranja sa potrošačima nije bilo. Prava i obaveze preneti su na novo preduzeće bez potpisivanja novih ugovora sa potrošačima, pa ostaje nejasno o kakvom se ugovaranju ovde radi. Pored ovoga, navode se i troškovi obračuna, izrade računa, pokrića poštanskih troškova, naplate i sl. – kazao Papović. Udruženje naročito spornim smatra ovo „i sl.” i pita šta je to „slično” i na koji način, to jest kojim ugovorom sa potrošačem je predviđeno da oni snose troškove javnog snabdevača i to za svako merno mesto u jednakim iznosima, svakog meseca bez obzira na potrošnju. Ovakva formulacija je u potpunosti protivpravna, kategoričan je Papović.
Činjenica je, ističe, da kvalitet isporučene struje varira od mesta do mesta, te da sva domaćinstva u Srbiji nemaju struju istog kvaliteta, a obračun je isti, pa se postavlja pitanje tih 140 dinara koji stoje na računu pod oznakom fiksni troškovi i sl. Obračunska snaga takođe se plaća i obračunava na isti način za sva domaćinstva, a udruženje pita da li i na koji način „EPS Snabdevanje” garantuje za kvalitet isporučene električne energije. Prema informacijama dostupnim udruženju, na šalterima za naplatu preduzeća „EPS Snabdevanje” ne primaju se opšte uplatnice.
Dosadašnja praksa jeste da se na opšte uplatnice naplaćuje provizija, a ne i za obrasce za uplatu „EPS Snabdevanje”. Da li se na ovaj način obesmišljava svrha uplate i preduzeću ostavlja mogućnost da dugove knjiži na način koji nije u skladu sa zahtevima i željama potrošača. Papović kaže da je predlog da se na računu vidi grafički prikaz potrošnje struje po mesecima obična šminka i da to samo poskupljuje štampu, što nikome ne treba.

J. Petrović-Stojanović

 

17. 12. 2013.

UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U SRBIJI U KRITIČNOM STANJU
NOVA ZAKONSKA REGULATIVA POČETKOM 2014. GODINE

– Upravljanje otpadom u Srbiji je prioritetno pitanje zaštite okoline i jedno je od najzahtevnijih područja u smislu usklađivanja sa EU regulativom koja se sastoji od oko 600 pravnih akata u oblasti životne sredine, u odnosu na 300 koliko ih trenutno ima Srbija.

Kako je trenutno stanje u većini opština i gradova u zemlji kritično u pogledu upravljanja komunalnim otpadom, Srbiji je potrebna nova doktrina u upravljanju komunalnim i industrijskim otpadom. CEDEF je u tom cilju na jednom mestu okupio predstavnike države, proizvođače naprednih tehnologija, operatere upravljanja otpadom, najveće proizvođače otpada, javno-komunalna preduzeća, predstavnike lokalnih samouprava koji će zajedno razmotriti i pokrenuti važna pitanja u okviru teme UPRAVLJANJA KOMUNALNIM I INDUSTRIJSKIM OTPADOM i zajednički doći do predloga najboljih rešenja za unapređenje sistema upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom u našoj zemlji. Time bi se obezbedilo i tržišno, konkurentno i ekonomski isplativo poslovanje u Srbiji i regionu.

Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je rekla da su postojeće zakonske regulative u procesu redefinisanja kako bi bile u potpunosti usklađene sa standardima EU, ali da se istovremeno mora voditi računa da li se to može kod nas sprovesti. “Usvajanje Izmena i dopuna Zakona se očekuje u prvom kvartalu 2014. godine, kao i Strategije upravljanja otpadom. U međuvremenu su pripremljena tri Nacionalna plana za upravljanje otpadom. Ona je istakla da u Srbiji postoji 26 regiona za koje je bilo planirano da svaki ima svoj regionalni centar za tretiranje otpada, međutim kako stručnjaci smatraju da je to veliki broj centara, da bi trebalo razmisliti o njihovom smanjenju. Kao rezultat dosadašnjeg rada, Radmila Šerović je navela da je izgrađeno 6 sanitarnih deponija i to u Kikindi, Užicu, Leskovcu, Lapovu, Jagodini i Pirotu, kao i da su deponije u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Inđiji, Subotici, Zrenjaninu i drugim centrima u procesu realizacije, dok su Novi Sad, Beograd, Kruševac i Vranje gradovi u kojima je upravljanje otpadom finansirala EU preko kreditne linije KfW banke. Šerović je ukazala na velike kapacitete Srbije u smislu iskorišćenja otpada kao energenta.

Jovanka Arsić Karišić, predsednik UO CEDEF je rekla da se na teritoriji Srbije proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada tokom godine, čiji je energetski potencijal jednak proizvodnji električne energije u vrednosti od 2 milijarde evra. Takođe, iskorišćavanje komunalnog otpada za toplotnu i električnu energiju može da smanji ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji. “Jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU je životna sredina, zato što se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. Srbija je u obavezi da do kraja 2015. godine Evropskoj komisiji predstavi pregovaračku poziciju i da počne pregovore o Poglavlju 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Eksplanatorni skrining za Poglavlje 27 je planiran za septembar a bilateralni za novembar naredne godine. Do tada Srbija treba da izvrši pregled stanja i definiše mere i aktivnosti kako bi se prevazišli nedostaci”, rekla je Arsić-Karišić.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Srbije Milica Vojić Marković je naglasila da značaj ove teme velik i da je zato najvažnija saradnja na svim nivoima, kao i zakoni koji su primenljivi u praksi kako bismo imali kvalitetno upravljanje otpadom u Srbiji.

Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine je podvukao da je neophodno sa terena, od lokalnih samouprava i javno komunalnih preduzeća dobiti relevantne informacije kako bismo mogli napraviti prave planove upravljanja otpadom. “Danas imamo situaciju da prema izveštajima imamo 3.000t elektronskog i električnog prerađenog otpada u 2012, dok je realno prerađeno oko 60.000t. Samo oko 50 javno komunalnih preduzeća dostavlja izveštaje o količini i sastavu komunalnog otpada koji se generiše na njihovoj teritoriji. Količina komunalnog otpada će, kao i u Evropi, rasti 2,5% na godišnjem nivou, a potencijali u korišenju otpada u našoj zemlji su veliki”, kaže Redžić.

 

Dušan Jakovljević, generalni menadžer, ENVI TECH, članica grupe Gorenje-ekologija je naglasio da samo 15% obveznika plaća taksu za elektronski i električni otpad u Srbiji i da zato godišnje izgubimo oko 26 miliona evra. „Težište u upravljanju komunalnim otpadom je prebačeno na lokalne samouprave i javno komunalna preduzeća koji nisu u stanju da na adekvatan način svoje obaveze sprovedu. U Srbiji imamo oko 160 nesanitarnih deponija, a deponije su uvek na poslednjem mestu u strategijama upravljanja otpadom”, rekao je Jakovljević.

Prof. dr Goran Vujić sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu je istakao da je budućnost Srbije u deponijama i to u sledećih 50 godina. On je naglasio da u Srbiji dominira otpad koji je biorazgradiv, kao i da je njegov kvalitet veoma loš, čija je vlažnost čak i do 37%, kao i da bez njegovog prethodnog tretmana ne možemo iskoristiti sve potencijale sagorevanja. “Srbiji je potrebno 550 miliona evra da bi se dostiglo osnovno deponovanje otpada. Dok bi se novac za investicione troškove već našao, operativni troškovi su veći od investicionih i skoro uvek zanemarivani” rekao je prof. dr Goran Vujić.

Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije je izjavio: „Privredna komora Srbije je partner CEDEFu zato što moramo da tragamo za novim rešenjima u ovoj oblasti, kako bismo dobili novi ekonomski ambijent i integrisali novu viziju. CEDEF je dinamična organizacija koja stvara uslove za ozbiljan dijalog jer okuplja oko sebe brojne i važne aktere koji učestvuju u iznalaženju rešenja“. Mitrović je naglasio da veruje da će održavanje šest debata na temu upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom doprineti realizaciji što većeg broja projekata iz ove oblasti.

Po završetku ciklusa od šest sesija biće objavljen Vodič: “PREPORUKE ZA ZELENU SRBIJU”, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva građevinarstva i urbanizma, kao i Privredne komore Srbije.

11. 12. 2013.

EBRD –ova nova Strategija Energetike restriktivna prema uglju

Evropska Banka za obnovu i razvoj je tokom jučerašnjeg glasanja o svojoj novoj strategiji energetike prihvatila osnovne principe koji uključuju brigu o energetskoj sigurnosti, socijalnu dostupnost energije kao i značajno povećanje fokusa na mere za smanjenje uticaja na klimatske promene projekata koje finansira ova banka.
U zajedničkom saopštenju CEE Bankwatch Mreža, CEKOR (Centar za ekologiju i održivi razvoj- Srbija) te organizacija 350.org pozdravljaju određeni napor koji je ova banka učinila da se pridruži ostalim međunarodnim finansijskim institucijama kao što su Evropska investiciona banka (EIB), i Svetska banka (WB) koje idu u pravcu ugrađivanja tzv. skrivenih troškova koje energetika ima radi povoljnijeg uticaja na klimu.

Fidanka Bacheva-McGrath, CEE Bankwatch Network: “ EBRD je učinio pozitivan korak u pravcu RESTRIKCIJE INVESTICIJA u termocentrale na ugalj i uvođenja cene ugljenika za fosilna goriva prilikom procene svojih projekata što može biti moćno oružje za  nternalizaciju eksternih troškova ugljenika u projektima koje podržava ova banka.
Strategija koja je usvojena juče jasno pokazuje da se sada kako u banci tako i u mnogim glavnim zemljama deoničarima ove banke (Velika Britanija, Sjedinjene američke države, Švedska itd) sa pažnjom izbegava investiranje u nove energetske projekte koji bi bili bazirani na uglju.
Ovo treba služi kao dodatno upozorenje energetskoj industriji u svim državama u kojima EBRD ima investicije (uključujući i Srbiju) da oni više u svojim projektima ne mogu izbegavati naše zdravlje i našu klimu. Kriterijumi EBRD-a se mogu koristiti da se isključi finansiranje gotovo bilo kog novog grinfild projekta. Međutim realnost ove strategije će biti proverena u novim projektima koje ova banka razmatra za finansiranje kao što je npr. slučaj Kosovo C u blizini Prištine, a što će biti provera da li je EBRD zaista spremna da se angažuje oko budućnosti bez uglja ili samo bira put da ga izbegne.

Kalmar Zvezdan CEKOR: “ Ovaj potez EBRD-a takođe znači da banka mora dobro da promisli i o finansiranju bilo kojih rudarskih operacija – koje su povezane sa iskopavanjem i upotrebom uglja uključujući i dodatne mašine u već postojećim poljima, a što je zapravo preduslov za korišćenje uglja u energetskim postrojenjima. Banka u svojim operacijama mora da uzima u obzir celinu ciklusa proizvodnje i upotrebe uglja i na taj način tek da postigne stvarnu internalizaciju cene zagađenja u ceni energije, čime bi se poslali pravi signali energetskom sektoru u kom pravcu treba da se kreće, odnosno koje izvore energije da koristi (obnovljivi izvori energije), i kako da dostigne energetsku stabilnost i sigurnost. EBRD treba da se povuče iz svih projekata koji imaju konsekvecu u značajnom zagađenju i uništavanju životne sredine”
Tim Ratcliffe, 350.org je dodao: ”Banka treba što pre da prestane da investira u bilo koje projekte vezane za fosilna goriva (kao npr. Veliki Euro-kaspijski naftovod i da se usmeri u pravcu investicija u lokalne i komunalne energetske projekte iz obnovljivih izvora energije koji bi bili od koristi građanima a ne korporacijama.” CEKOR

 

Brisel, 4. decembar 2013. godine

Južni tok: Unapređenje Energije Evrope
Govor u Evropskom parlamentu
Aleksandar I. Medvedev, Gazprom

Poštovani članovi, Ekselencije,
Poštovani gospodine Binev,
Dame i gospodo,

Velika mi je čast i zadovoljstvo da se danas obratim ovoj visokoj evropskoj ustanovi.

Čvrsto verujem u to da je bolje da govorimo jedni SA drugima nego jedni O drugima. Iz tog razloga cenim priliku da vam se danas direktno obratim. Iz istog razloga, drago mi je da mogu da objavim da danas Gazprom otvara kancelariju za vezu sa Evropskom Unijom u Briselu. Osnovni cilj ove kancelarije biće da intenzivira dijalog naše kompanije sa Evropom.

Vredi napomenuti da smo mi povezani našom zajedničkom istorijom, kulturom, geografijom.

Vezani smo, takođe, zajedničkim interesima. Evropske fabrike, domovi i škole trebaju pristup nisko karboničnim izvorima energije koji su čisti i bezbedni, kao što je prirodni gas. Gazprom u velikoj meri zavisi od prodaje gasa Evropi, jer prihod od te prodaje predstavlja dve trećine njegovog ukupnog prihoda i definiše naš komercijalni uspeh.

Vezani smo i dugogodišnjom uspešnom saradnjom. Evropa uvozi ruski gas od 1969. godine, kada je prethodnik Gazproma potpisao ugovor sa Italijom. Od tada smo bili svedoci dve energetske krize, tri zalivska rata i pada Gvozdene zavese. Uprkos svemu, gas je nastavio da teče sa samo jednim primetnim prekidom 2009. godine.

Gazprom ostaje obavezan da nastavi da ulaže u ovaj odnos. Glavni primer tome su sredstva investirana u to da se poveća kapacitet skladišta gasa u Evropi, kao i da se izgrade novi gasovodi za snabdevanje.

Gasovod Južni tok je naša glavna investicija, u tom smislu, i istinski pro-evropski projekat.

Južni tok će obezbediti Evropskoj Uniji novi, direktan pristup značajnim rezervama ruskog gasa i mogućnost da uveze 63 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Ova količina je ekvivalentna zapremini 700 cisterni tečnog prirodnog gasa koje se dopremaju na evropske obale.

Drugi argument: Evropska domaća proizvodnja će opasti u narednim godinama i stvoriće se potreba da se uvozi više prirodnog gasa.

Treći faktor: Evopi je potrebna nova gasna infrastruktura kako bi mogla da izađe u susret rastućoj potrebi za uvozom. Evropska komisija je procenila da će Evropi u sledećoj deceniji biti potrebno da investira 200 milijardi evra u gasne i električne mreže. Ovo neće biti lako – energetska i klimatska pravila Evropske Unije u stalnoj su popravci. Ovakva situacija ne pruža investitorima neophodnu sigurnost.

Cena Južnog toka iznosiće negde oko 15 milijardi evra. Smatramo da će međunarodne banke i investitori podneti 70% ovog troška. Mi niti zahtevamo niti očekujemo da će novac od poreza iz Evropske Unije pomoći u izgradnji Južnog toka, niti bilo kakvi politički ustupci. Južni tok je privatna investicija i komercijalni projekat.
Do skoro, 80% izvoza gaza u Evropu išao je preko Ukrajine. Nakon prekida 2009. godine, Gazprom i Evropa došli su do veoma sličnog zaključka.

Ova ustanova usvojila je Direktivu o bezbednosti snabdevanja, koja poziva države članice da se pripreme za moguće prekide njihovih najvažnijih uvoznih gasovoda. Gazprom i njegovi partneri uradili su potpuno isto. Odlučili smo da uložimo u gasovod koji će nam pružiti bolju fleksibilnost i veći kapacitet, kako bismo obezbedili pouzdano snabdevanje. Južni tok umanjiće tranzitni rizik time što će normalizovati količinu gasnog izvoza koji teče kroz Ukrajinu.

Postoje i druge prednosti koje će Južni tok doneti regionu:

Južni tok doneće direktne investicije evropskim zemljama koje su osetile značajan ekonomski pad nakon finansijske krize.

Izgradnja Južnog toka otvoriće hiljade radnih mesta, od kojih će se možda neki deo naći i pod vašim nadležnostima. Rad Južnog toka će doneti prilive kompanijama i rezultirati u poreskim prihodima unutar svake zemlje. Takođe, bezbedne i obilne energetske zalihe stimulisaće druge investicije u oblasti industrije.

Generalno, postoji veliki potencijal da se poveća nivo gasifikacije u regionu, gde je još uvek moguće naići na elektrane koje i dalje rade na nafti. Mnogobrojne su prednosti rada na gas umesto na naftu. Pre svega, to bi vodilo ka boljem kvalitetu vazduha,. Pored toga, pružilo bi finansijski efikasan način da se smanji količina ugljen-dioksida u Evropi.

Pored svega, gasovod dolazi u region gde su Evropske integracije skoro počele i tržište gasa nije dovoljno razvijeno, niti povezano. Ovaj projekt bi služio kao izuzetno sredstvo za ubrzanje integracije ovakvih tržišta i približavanje Jugoistočne Evrope.

Poruka koju danas želim da pošaljem je sledeća:

Gradimo Južni tok sa jasnim komercijalnim ciljem, a na osnovu verovanja da će on doneti značajne povoljnosti Evropskim partnerima.

Južni tok otvoriće novo poglavlje u onome što bismo mogli nazvati viševremenskom pričom o saradnji.
Obezbediće onoliki uvoz gasa koliki je Evropi preko potreban.
Pomoći će u odgovornoj raspodeli tranzitnog rizika.
Potrošačima će pružiti veću bezbednost snabdevanja kao i više opcija, ne manje.
Zemljama koje učestvuju doneće ekonomske povoljnosti kao i one koje se tiču životne sredine.
Teći će u skladu sa energetskim interesima EU, ne kontra njih.
Dodatno će unaprediti integraciju tržišta regiona koji tek pristupa Evropskom projektu.

Na kraju, Južni tok je zaista istinski pro-evropski projekat koji će povezati – ne podeliti – ekonomije i ljude.

Zvog svega navedenog, ponosan sam što sam deo ovog poduhvata i uveren sam da će Južni tok postati uspeh za sve nas.

Nadam se daljoj razmeni pogleda sa ovom ustanovom.

Hvala na pažnji.

02. 12. 2013.

Regionalni energetski tokovi

RAT CENAMA STRUJE U HRVATSKOJ

Otkako se od juna ove godine tržište električne energije u Hrvatskoj otvorilo i za domaćinsta kao i male potrošače, za ovih nekoliko meseci razbuktao se pravi cenovni rat između Hrvatske elektroprivrede (HEP-a) i trgovaca, koji je rezultirao obaranjem cena struje i sa jedne i sa druge strane. To za sada, svakako prija malim potrošačima. Ali, po svemu sudeći neće se na ovom završiti, jer i HEP i trgovci „prete“ daljim povećanjem konkurentnosti isporuka struje iz svojih „dućana“. Trgovci prave strateške kombinacije kako da osvoje nove kupce, a HEP kako da zadrži postojeće.
Prema poslednjim podacima  zbog povoljnijih cena struje koje su ponudili trgovci iz Slovenije i Nemačke, HEP je od juna napustilo oko 30.000 potrošača! To je svakako bio razlog za pomalo iznenađujuću potez HEP-a, da 1. oktobra snizi cenu svoje struje za deset odsto. To, kao da je razljutilo dva glavna igrača, slovenački GEN-I i nemačkog trgovca “RWE Energija”, pa su i jedni i drugi oborili cenu. Robert Golob predsednik Kompanije GEN-I naveo je da će se oni truditi za uvek imaju niže cene od HEP-a za oko 10 odsto, a Zoran Miliša direktor kompanije  "RWE Eenergija" izjavio je da će njihova cena struje, takođe, biti uvek povoljnija od one koju ponudi HEP! Procenat nije spominjao.
Mora se priznati da ovo zvuči dosta samouvrereno. No, da zavirimo malo u datalje.
Nedavno je zahtev za promenu snabdevača električnom energijom slovenačkom GEN-I- ju poslalo oko 13.000 domaćinstava i približno 1.200 manjih poslovnih kupaca u Hrvatskoj. GEN-I je ovim kategirijama kupaca ponudio električnu energiju po ceni 12,5 odsto nižoj od cene koju je imala Hrvatska elektroprivreda.

Prodiru GEN-I  i „RWE energija“

Struju preko kompanije GEN-I već kupuje oko 6.500 domaćinstava i 650 poslovnih kupaca među kojima su i veliki trgovinski lanci poput “Konzuma”, “Merkatora” i “Plodina”, neki turistički centri: Plava laguna u Poreču, rovinjska Tvornica duhana kao i hrvatska brodogradilišta… GEN-I električnom energijom snabdeva i grad Zagreb kao i 35 hrvatskih ministarstava i kancelarija državne uprave.
E, pošto je HEP snizio cenu za tih deset procenata, GEN-I je na to pojevtinjenje odgovorio snižavanjem svojih cena za dodatnih deset odsto. Uz to, kupci koji prelaze kod kompanije GEN-I, mogu da računaju na besplatan prvi račun za utrošene kilovat-sate kao i na garanciju da će struju po istim cenama plaćati do isteka 2015. godine.
U Hrvatskoj, inače, postoji više od 2,3 miliona strujnih priključaka. Od ovog broja više od 2,1 milion mernih mesta pripada domaćinstvima.
GEN-I računa da će do kraja ove godine u Hrvatskoj snabdevati oko 20.000, naredne godine 50.000 domaćinstava i malih poslovnih kupaca, odnosno da će već 2016.pokrivati 17 odsto hrvatskog  strujnog tržišta. U Sloveniji pokriva 30 odsto tržišta i najveći je snabdevač električnom energijom.
Za razliku od slovenačkog trgovca, “RWE Energija” izašla je 1. oktobra sa drugačijom ponudom u Hrvatskoj. Ova kompanija nudi povoljniju cenu struje za male i srednje preduzetnike - sa potrošnjom do 200.000 kilovat-časova godišnje.
„ RWE Energija će svakom preduzetniku pristupiti individualno i ponuditi model ugovora i cene struje u skladu s njegovim profilom potrošnje. Imamo iskustvo u liberalizaciji tržišta električne energije i gasa u nekoliko zemalja srednje Evrope, zbog čega možemo da procenimo profil preduzetnika i preporučimo mu najprikladniji model“, izjavio je Zoran Miliša predsednik Uprave “RWE Energija”.
I ova kompanija u Hrvatskoj već snabdeva električnom energijom veliki broj preduzeća, od malih preduzetnika do velikih privrednih subjekata i institucija, kao što su Narodne Novine, Alka, Badel, Labud, gradovi: Varaždin, Pula i Opatija, Hrvatska akademija nauka, Ministarstvo unutarnjih poslova Hrvatske i druge.

Promašaj HEP-a

Hrvatski energetski analitičari napominju da HEP nije trebalo da snižava cena i da u ovoj kombinaciji nije dobio ništa, a sebi je stvorio veću obavezu i problem. Izračunato je da će do kraja godine HEP zbog ovog pojevtinjenja izgubiti oko 10 miliona evra, a na nivou cele godine mogao bi da izgubi više od 40 miliona evra. Ovakav potez još više čudi,ako se zna da je HEP, kao glavni argumenat za poskupljenje struje u 2012. godini naveo upravo potrebu finansiranja investicija, kako bi na taj način obezbedio oko 78 miliona evra, što bi svakako uticalo i na smanjenje uvoza struje . Sada se pojevtinjenjem struje za domaćinstva, dobrovoljno odrekao dela tog prihoda?!
Preme tvrdnjama hrvatskih elektroenergetskih poslenika, postoji još jedan važan razlog zbog kojeg nije bilo potrebno snižavanje cene. HEP je ove godine ostvario rekordnu proizvodnju iz hidroelektrana, a već iduće godine može da bude suočen sa sušom i znatnim oslanjanjem na skupu proizvodnju struje iz gasa, kao i na uvoz struje. Računica će tada biti sasvim drugačija i to bi svakako iziskivalo višu cenu struje. 
Stručnjaci navode da Vlada Hrvatske nije trebalo da reaguje panično i traži od HEP-a i Hrvatske regulatorne agencije (HERA) da se snizi cena struje zbog siromašnih domaćinstava, već da donese odgovarajuće propise za zaštićene kupce, koji nemaju para za struju.Takođe, navodi se i to da sadašnji  nivo odliva potrošača koji su napustili HEP (oko 30.000) nije toliko značajan, da je morala da se snizi cena.
Dakle, sudeći po ovakvim sagledavanjima bilo je prilično lutanja u traženju adekvatnog odgovora na „cenovni napad“ trgovaca. Na drugoj strani iz HEP-a stižu optimistički tonovi.
Tina Jakša, direktor HEP-ove firme za snabdevanje (“HEP Opskrba”) izjavila je za portal energetika-net, da je u poslednjh pet godina tek četiri odsto kupaca iz sektora preduzetništva prešlo kod konkurencije, a poneki su se ubrzo predomislili i vratili. Više od 35.000 kupaca u sektoru preduzetništva je prihvatilo ponudu HEP-a kao najbolju i najsigurniju. Ona kaže da je HEP i dalje pravi izbor najvećih industrijskih kupaca, poput  Messera, Vetropacka, Drvenjače, INE, CEMEX-a, Podravke, koji su ujedno i kupci s najvećom potrošnjom, a time i najosjetljiviji po pitanjima sigurnosti snabdevanja i cene.

Obmanjivanje potrošača

“U Poslednje vreme smo suočeni i sa obmanjivanjem potrošača. Imamo slučajeva da je naša konkurencija preuzela svega desetak od više stotina obračunskih mesta nekog našeg zvučnog kupca i odmah ga stavila na svoju referentnu listu! Naši uslovi su u svakom pogledu bolji od onih koje nudi konkurencija. Oni su transparentni pa se kupci ne moraju bojati neugodnih iznenađenja u vidu skrivenih troškova. To je veoma važno za velike proizvodne kompanije i izvoznike, kojima cena električne energije znatno utiče na cenu finalnog proizvoda. Naše cene, takođe, ne zavise od kretanja kursa valuta, a u ugovorima nemamo dodatnih troškova za energiju balansiranja. Garantujemo  sigurnost cena bankovnim garancijama za svoje ponude i nije nam problem da ispunimo ono što smo potpisali. Usudila bih se reći da imamo najbolju ponudu tarifnih modela u skladu sa specifičnim potrebama kupca, uz mogućnost planiranja troškova poslovanja, kao i najpovoljnije rokove i uslove plaćanja”, napominje Tina Jakša.
Ona podseća da evropska iskustva pokazuju da alternativni snabdevači nisu osvajali više od nekoliko procenata tržišta godišnje i kaže da se ne bi osvrtala na  bombastične najave konkurencije.
“Naših 11.150 zaposlenih i HEP proizvodnja, garancija su sigurnog snabdevanja i neuporedivo boljeg kvaliteta usluge na teritoriju čitave Hrvatske u odnosu na nekolicinu zaposlenih kod konkurencije koji sede po zagrebačkim kancelarijama. Kada govorimo o regulatornim ograničenjima, istina je da ona postoje; teret nam predstavlja specifični zakonski status HEP-a koji je dominantni snabdevač. To nas obvezuje da kupcima iste kategorije nudimo iste uslove, dok konkurencija ima mogućnost slobodnog formiranja cene, što im daje značajnu prednost. Alternativni snabdevač može jednostavno da donese odluku da će ostvarivati gubitak na određenom kupcu jer se njegova akvizicija uklapa u marketinšku strategiju. HEP, s druge strane, ne može ponuditi posebne uslove određenom kupcu”, napominje rukovodilac “HEP Opskrbe”.
Može se uočiti da na slobodnom tržištu struje u Hrvatskoj trenutno domininiraju dva jasno izražena optimizma. S jedne strane, tu su najpre GEN-I i “RWE Energija”, koji su ubeđeni u njihove dalje uspehe na hrvatskom tržištu, a na drugoj strani HEP-ovo odmahivanje rukom na sve to. Očigledno je da nikome od njih nije svejedno i da su veoma uporni u svojim nastojanjima, pa je sasvim sigurno da će rat cenama struje na slobodnom hrvatskom elektroenergetskom tržišti i te kako potrajati.


Dragan Obradović (List kWh)

19. 11. 2013.

Energetski sporazum Srbije i Rusije protiv pravila EU

Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle (Buschle) izjavio je 18. novembra da je sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok u Srbiji u mnogim tačkama u koliziji sa evropskim pravilima. Neusklađenost se pre svega ogleda u tome što treća strana nema pravo da koristi kapacitete tog gasovoda i što nema razdvajanja delatnosti tranzita od snabdevanja. Bušle je rekao i da Srbijagas i Jugorosgas hitno moraju da razdvoje delatnosti prenosa i prodaje gasa. On je preporučio da se odmah sprovede i vlasničko razdvajanje delatnosti jer će to postati obaveza Srbije od 2015. godine pa je najefikasnije da se taj posao obavi odjednom.

"Način na koji je međudržavni sporazum Srbije i Rusije trenutno napravljen nije u skladu sa pravilima Energetske zajednice", kazao je on agenciji Beta.
Bušle je kazao da je ukoliko se pravi nova energetska infrastruktura kao što je Južni tok mora da obezbedi da i treća strana ima koristi od toga.
"Postoji mogućnost da se zatraži izuzetak, ali za to je potrebno pokrenuti proceduru koju nikada nije inicirao Gasprom, Srbijagas niti i jedna od kompanija uključenih u projekat Južni tok", kazao je on.
Bušle je precizirao da Južni tok nije usklađen sa evropskim pravilima pošto treća strana nema pravo da koristi kapacitete tog gasovoda, kao i zbog toga što nema razdvajanja delatnosti tranzita od snabdevanja.
Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice je rekao i da Srbijagas i Jugorosgas hitno moraju da razdvoje delatnosti prenosa i prodaje gasa.
On je agenciji Beta kazao da je rok za razdvajanje delatnosti u gasnim kompanijama u Srbiji istekao je još 2006. godine i precizirao da bi u Srbijagasu trebalo da se obavi pravno razdvajanje, a u Jugorosgasu funkcionalno razdvajanje.
Background
Gradnja deonice međunardnog gasovoda Južni tok u Srbiji bi trebalo da počne 24. novembra. Vrednost radova na gasovodu u Srbiji procenjena je na 1,9 milijardi evra.
Izgradnju Južnog toka kroz Srbiju realizuje zajedničko preduzeće sa sedištem u Švajcarskoj Južni tok Srbija, u kojem Srbijagas ima 49 odsto, a ruski Gasprom 51 odsto vlasništva.
Bušle je u Beogradu učestvovao na konferenciji o promociji investicija u energetsku infrastukturu u Srbiji, u organizaciji Asocijacije evropskih konsultanata u energetici (AEEC).

"Kompanije to moraju da urade što je pre moguće", kazao je Bušle.
U toku je formalna procedura, dodao je on i istakao da je Sekretarijat Energetske zajednice dao Vladi Srbije rok od dva meseca za za odgovor koji ističe polovinom decembra.
"Videćemo da li će otkloniti to kršenje pravila Energetske zajednice ili će dostaviti nove informacije", kazao je Bušle.

Odmah sprovesti i vlasničko razdvajanje

Prema njegovim rečima, članice Energetske zajedice su sada na početku primene Trećeg energetskog paketa EU koji razdvajanje delatnosti u energetici podiže na viši nivo.
"Moramo da počistimo sve zaostatke iz Drugog energetskog paketa. Kod Srbijagasa i Jugorosgasa to mora da se desi veoma brzo, da bismo mogli da pređemo na sledeću fazu", kazao je zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice.
Na pitanje kakav model razdvajanja je prihvatljiv za Energetsku zajednicu Bušle je kazao da se sada nalazimo na raskršću između dva režima.

"Do sada je bilo potrebno samo pravno i funkcionalno razdvajanje delatnosti, dok Treći paket zahteva i vlasničko razdvajanje. Svaki model koji ide u tom pravcu je jednako efikasan", ocenio je Bušle.
On je precizirao da je sigurno da će biti potrebno pravno razdvajanje, što u slučaju Srbijagasa znači da će morati da izdvoji imovinu iz oblasti tranzita gasa u nezavisno preduzeće.
Bušle je kazao i da će Srbija kao član Energetske zajednice od 1. januara 2015. godine morati da primeni i pravila iz Trećeg energetskog paketa i ocenio da "nema smisla da se dva puta ulaže isti napor".
Bušle je kazao i da Sekretarijat Energetska zajednica očekuje da će kroz razgovore sa Vladom Srbije i poslovodstvom Srbijagasa pronaći način da se razdvajanje obavi tako da bude u skladu sa pravilima Trećeg energetskog paketa EU.
"To će zahtevati dublje rezove", kazao je Bušle. Izvor: Beta

 

Izgradnja Južnog toka kroz Srbiju počinje 24. novembra

Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, tačan datum početka izgradnje gasovoda Južni tok u Srbiji dogovoren je na sastanku ruske delegacije sa premijerom Ivicom Dačićem, koji je projekat ocenio kao jednu od najvrednijih investicija u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija.
Izgradnji gasovoda Južni tok, kroz Srbiju, počeće 24. novembra ove godine,zaključeno je tokom jučerašnjeg  susreta (11. novembra) predstavnika političkog vrha Srbije i delegacije ruskog Gasproma.
“U interesu i Srbije i Rusije je da se taj sporazum sprovede, a važan je i zato što Srbija postaje regionalni energetski centar”, naglasio je Dačić.
”Realizacija ovog projekta privredu Srbije podiže za jednu lestvicu u regionu i promoviše je u značajan ekonomski faktor ne samo na Balkanu, nego i u celoj Evropi, ocenio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić na sastanku sa delegacijom koju je predvodio predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler.
Ruska strana je predložila da prilikom obeležavanja početka radova, budu potpisana još tri dokumenta: sporazum o transportu gasa kroz Srbiju, sporazum o finansiranju srpskog udela i posebni ugovor sa Vladom Republike Srbije.
Na sastanku Milera sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem naglašen je značaj potpisivanja sporazuma o finansiranju i izgradnji gasovoda Južni tok, kao i sporazuma između Srbijagasa i Gasproma o transportu gasa.
“Razgovarali smo o pitanju duga Srbije prema ruskoj strani, duga koji imamo od 1995. do 2000, od 2000. do 2001, tekućeg duga od 80 miliona evra i plus 224 miliona evra koji ima Srbijagas prema Gaspromu”, rekao je Vučić.
Miler je rekao da je Južni tok jedan od najvećih projekata u Evropi i zahvalio srpskoj strani na napornom radu da se reše sva pitanja vezana za otpočinjanje njegove izgradnje.
Što se ostalih projekata Gasproma tiče, Miler je rekao "da je bilo određenih nesporazuma sa Ministarstvom energetike Republike Srbije, kada se u određenim aspektima primetilo ne samo odsustvo saradnje, već i bilo kakvog dijaloga sa NIS-om, ali je izrazio nadu da će sve poteškoće koje su tom prilikom nastale vrlo brzo biti otklonjene i svi nesporazumi rešeni".
Deonica gasovoda kroz Srbiju, duga je 421 kilometara i vredna je 1,7 milijardi evra, a na njenoj izgradnji će biti uposleno nekoliko hiljada radnika i srpskih građevinskih kompanija, proizvođača opreme i preduzeća iz uslužnih delatnosti.
Izgradnju Južnog toka kroz Srbiju će realizovati zajedničko preduzeće "Južni tok Srbija", u kojem Srbijagas ima 49 odsto, a ruski Gasprom 51 odsto vlasništva. Najavljeno je da će za Južni tok kroz Srbiju u 2014. godini biti na raspolaganju 500 miliona evra.
U saopštenju sa ovog sastanka, navedeno je da je bilo reči i o izgradnji dodatnih krakova gasovoda prema Makedoniji i Republici Srpskoj.
Predstoji postizanje tri sporazuma sa Rusijom o realizaciji tog velikog infrastrukturnog projekta, izjavila je juče ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Prvi je sporazum koji će Južni tok definisati kao projekat od opšteg interesa, drugi je sporazum o trasportu gasa, odnosno da će ruska strana raspolagati kapacitetima u tom gasovodu i treći je sporazum o kreditu, odnosno modelu finansiranja Južnog toka kroz Srbiju, o čemu tek treba da se razgovara.
"Sad je pitanje dogovora da li se uzima krediti, koliki je taj krediti, da li će biti grejs perioda i na tome od danas moramo intezivno da razgovaramo," rekla je Mihajlović.
Ona je Tanjugu izjavila da nema šumova na relaciji Beograd - Moskva kad je reč o energetskom sporazumu i naglasila da je ova vlada uradila mnogo više na njegovoj realizaciji nego prethodne.
"Ali ova vlada, odnosno ministarstvo energetike je krenulo da uređuje određene odnose i to je tačno. Samo u onom delu koji se tiče iskljičivo srpske strane
Dakle, ako govorimo o Naftnoj industriji Srbije (NIS) i nesporazumu, to je dokument koji je trebalo da pokaže i zahteva od onog ko predstavlja Srbiju u NIS kako će da se ponaša. Nikada do sada nije ni postojao dokument koji je trebalo da kaže nekom ko je predstavljao srpski kapital da mora da se zalaže da NIS u tom delu funkcioniše, raste, modernizuje se", rekla je ministarka.
Bilo je i različitih reagovanja i srpskoj javnosti. Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da u razgovorima dve strane ima zanemarljivo malo ekonomije, a mnogo više politike. U tom smislu on smatra da će Rusija i dalje koristiti politički pritisak, koji se pokazao kao delotvorno sredstvo u dosadašnjim aranžmanima sa Srbijom.
“I ‘Južni tok’ i prodaja NIS-a Rusima i čitav paket aranžmana sa ruskom stranom od samog početka previše su politički, a premalo ekonomski poslovi. Dakle, verujem da će se krupne stvari oko energije i u budućnosti rešavati na politički način, ne gledajući mnogo u ekonomsku stranu tih poslova", ocenjuje Kovačević.


E.P.

4. 11. 2013.

Svetski energetski tokovi

Sopstvena struja sve interesantnija

Cena električne energije, koja se potrošačima isporučuje na do sada uobičajen način - iz elektromreže - zbog rasta opterećenja stimulacijama za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora, bez sumnje postaje sve skuplja i stvara sve veće otpore. U mnogim zemljama traže se načini da se ublaži velika ekspanzija kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, koji u pojedinim zemljama, možda ponajviše u Nemačkoj stvaraju probleme. Svi su navalili da grade vetroelektrane, a onda je usledila spoznaja da tolika energija ne može da se prenese do potrošača, jer je izostala paralelna gradnja odgovarajućih prenosnih kapaciteta, koji bi pratili takvu ekspanziju! Sada sledi i trošak za gradnju prenosne mreže, pa je sasvim neizvesno hoće li nemačka domaćinstva hteti i moći i to da “progutaju” i plate?
Moglo bi da se kaže da je ovakav trend opterećenja i rasta cena “mrežne struje”, jedan od ključnih razloga (postoji i niz drugih) zašto, u poslednje vreme, sopstvena proizvodnja struje postaje sve interesantnija i zastupljenja u privredi i u domaćinstvima.
Ne toliko cena, ali ovi drugi razlozi izraženiji su u SAD  gde individualna proizvodnja struje, sve više uzima maha. Od 2006. godine učetverostručio se broj uređaja za njenu proizvodnju u komercijalnim i industrijskim objektima i dostigao oko 40.000 jedinica.To se već odrazilo na prihode i planove nekih distributivnih kompanija.
Pojedini stručnjaci tvrde da u odnosu na glavne evropske razloge, a to je rast cena struje zbog dažbina na obnovljive izvore, u SAD su glavni motivi za ovakav trend pad cena solarnih panela. Takođe postoji i sve izraženiji strah amerikanaca da će biti sve češćih prekida u distribuciji struje zbog prirodnih nepogoda, naročito velikih oluja. Proizvodnja struje kod samih potrošača učestvuje sa oko pet odsto na američkom energetskom tržištu, ali zabrinjava distributere, koji na korisnicima mreže ostvaruju veliki profit. Ovakvo stanje ugrožava i održavanja nekih delova distributivne mreže.

Cenovno približavanje

Istini za volju cena električne energije iz mreže u SAD je niža, u odnosu na strju proizvedenu u solarnim uređajima, ali izvesno je da to neće još dugo potrajati. Na to upućuje i nekoliko uočljivih primera. Od kada su instalisani prvi solarni paneli na prodajne objekte  najvećeg svetskog maloprodajnog lanca Walmart u Kaliforniji (1997. godine), cena panela za prozvodnju solarne struje smanjena je više nego upola. David Ozment, direktor Walmarta za energetiku rekao je kako očekuje da će oni za tri godine plaćati istu cenu za svoju struju kao i za onu iz distributivne mreže. Walmart trenutno proizvodi samo četiri odsto struje za svoje energetske potrebe, ali planira da to učešće do 2020. poveća na 20 odsto i time aktivira velik potencijal krovova svojih prodajnih objekata.
Na ovom polju posebno su počele da se takmiče kompanije koje koriste najnovije tehnilogije. Gotovo svaka kompanija u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji u popisu svojih delatnosti dodala je i proizvodnju električne energije. Gugl (Google) je to uradio još pre šest godina, a i Ejpl (Apple) je u međuvremenu daleko odmakao, jer već sada 16 posto potrebne energije dobija iz solarnih panela i biogasa, a njihov centar u Maidenu potpuno je energetski samostalan.
Izvesno je da sve ovo plaši distributere, pa ima i apsurdnih situacija. Na primer, Edison International, vlasnik velike kalifornijske elektrodistribucije SCE, nedavno je kupio čikaškog proizvođača krovnih solarnih panela SoCore Energy, a aktivno ulaže i u kompaniju koja finansira postavljanje solarnih panela Clean Power Finance!
"Proizvodnja energije sve je decentralizovanija. Želim da budem siguran da će kompanija biti značajno uključena u nove trendove na tržištu", rekao je Ted Kreker, predsednik Upravnog odbora Edison Internationala.

U Evripi sopstvena struja isplativija

Uz sve ovo valja na umu imati, da je cena električne energije (iz mreže) u SAD osetno (bar upola) niža, nego u nekim evropskim zemljama, posebno u odnosu na Nemačku i Dansku. Proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije u SAD ne finansiraju  potrošači u industriji i domaćinstvima. U SAD je takozvani porez za kreditiranje proizvodnje (production tax credit - PTC), ključni izvor subvencionisanja obnovljive energije i to se finansira iz opšteg poreskog sistema, a ne preko računa za struju. Sudeći po tome proizvodnja individualne struje u Evropi mogla bi da bude još primamljivija za potrošače. Posebno kada je reč o domaćinstvima, koja najviše „trpe subvencije“ i gde je najuočljiviji rast korišćenja solarnih uređaja.
Udruženje evropske fotonaponske industrije EPIA saopštilo je nedavno da su svetski solarni elektroenergetski kapaciteti povećani samo u 2012. godini za 30 hiljada megavata, što ukazuje na njihov rapidan rast. Međutim ovde se može uočiti da ovoliki rast korišćenja solarne energije u proizvodnji struje, bar u razvijenijim zemljama, ne donose velike multinacionalne kompanije iz svojih kapaciteta, kao što je to slučaj kod proizvodnje električne energije iz drugih energetskih izvora, već, nasuprot tome, mali individualni proizvođači mahom u domaćinstvima, ponajviše sa fotonaponskim panelima na krovovima svojih kuća! Na primer, u Nemačkoj, gde je lane 22 odsto struje proizvedeno iz obnovljivih izvora energije, četiri najveće energetske kompanije E.ON, RWE, EnBW i Vattenfall Europe, bile su prilično pasivne. Kako pokazuju podaci nemačkog ministarstva ekologije, od  ukupnog kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije instalisanih na kraju 2011. godine u Nemačkoj, u vlasništvu pomenute velike četvorke bilo je svega sedam odsto. U solarnom sektoru je situacija po navedena četiri nemačka energetska kolosa još lošija, jer 97 odsto „solarnih investicija” potiče  izvan energetskog sektora. Znači upravo su se najviše domaćinstva, solarnim uređajima na svojim krovovima “suprotstavila” struji iz mreže, čija cena, zbog opterećenja subvencijama, neprekidno raste.

„Sopstvena struja“ raste i u Hrvatskoj

I u našem komšiluku u Hrvatskoj raste interesovanje. “Sopstvena struja” sve se više koristi u preduzećima. Među prvim u tom segmentu je lanac trgovina instalaterskog materijala “Petrokov”. Oni su na svoje skladište u Zagrebu instalisali fotonaponske ćelije ukupne snage 400 kilovata. Investicija u projekt je iznosila oko 1,2 miliona evra, a povrat se očekuje za devet i po godina. I najveća hrvatska korporacija, „Agrokor“ sve je više orijentisana ka sopstvenoj energiji. Prvi projekt bio je solarna elektrana na jednom maksi Konzumu snage 9,8 kilovata. U planu je još šest sličnih elektrana, a radi se i na kogeneracionim postrojenjima na njihovim farmama. Iz „Agrokora“ su najavili da će do 2017. uložiti ukupno 115 miliona evra u energetske projekte.
Značajno je zapaziti da su kod individualne proizvodnje električne energije kako u privredi tako i u domaćinstvima, najzastupljeniji solarna energija i biomasa, dok vetroelektrane, pošto je ovde reč o naseljenim, uglavnom gradskim sredinama, gotovo da uopšte nisu zastupljene. Bilo bi tu mnogo buke, a naročito mrtvih ptica. 
I šta bi nadalje na ovom polju moglo da sledi?
Nobelovac, Stiven Ču nedavno je izjavio da očejuje da će struja iz solarne energije uskoro koštati isto koliko i ona iz konvencionalnih izvora. To je potkrepio činjenicom da je cena fotonaponskih panela pala sa osam dolara po vatu u 2004. godini, na ispod tri dolara i da će kao rezultat napretka tehnologije korišćenja solarne energije cena jednog vata snage pasti za koju godinu, na jedan dolar! To će biti apsolutno konkurentno proizvodnji struje iz konvencionalnih elektrana. Znači očekuje se izjednačavanje proizvodnih cena struje iz pomenutih obnovljivih izvora, podrazumeva se, bez korišćenja elektromreže prenosnika i distributera. Umesno je onda zapitati se u kolikoj će meri to da poremeti sadašnji sistem dopreme struje do potrošača i kolika će to stvarno biti nevolja za velike prenosnike i distributere?! Sadašnja bojazan pojedinih američkih elektrodistributera, kada je reč o nivou održavanju postojeće električne mreže i razvoja, čini se, nije neopravdana.


Dragan Obradović(List kWh)

31. 10. 2013.

Održan sastanak predsednika Izvršnog odbora «Gasprom njeft» o.a.d. Aleksandra Djukova s predsednikom Republike Srbije Tomislavom Nikolićem

Predsednik Izvršnog odbora «Gasprom njeft» o.a.d. Aleksandar Djukov sastao se u  Moskvi 30. oktobra sa predsednikom Republike Srbije, Tomislavom  Nikolićem.
Tokom sastanka govorilo se o aktuelnim pitanjima razvoja kompanije NIS, čiji su najveći akcionari «Gasprom njeft» o.a.d. i Vlada Republike Srbije.
Obe strane su pozitivno ocenile proizvodne i finansijske rezultate rada kompanije i složile se da su prioriteti NIS u srednjoročnoj perspektivi dalja modernizacija postrojenja kompanije, primena savremenih tehnologija, širenje resursne baze i razvoj maloprodajne mreže na Balkanu, uključujući i mrežu pod brendom GAZPROM. Za dostizanje pokazatelja predviđenih strategijom razvoja NIS do 2020. godine napori menadžmenta kompanije biće usmereni na realizaciju velikog investicionog programa i dalje povećanje efikasnosti rada kompanija.
Takođe, bilo je reči o tome da je važan uslov za uspešan razvoj NIS očuvanje stabilnog poreskog režima i pronalaženje rešenja u saradnji sa Vladom Republike Srbije kako bi se realizovale obaveze velikih potrošača.
Posle sastanka Aleksandar Djukov je izjavio: «U Gaspromnjeftu Srbija je dobila pouzdanog partnera za razvoj energetskog sektora. Prošle godine smo ispunili svoje obaveze prema vladi, završivši modernizaciju Rafinerije u Pančevu, koja je time postala jedna od najsavremenijih na Balkanu i prešla na proizvodnju goriva evropskih standarda. Mi cenimo konstruktivnu saradnju s našim srpskim partnerima, i naš zajednički rad donosi dobre rezultate: u poređenju sa 2009. godinom proizvodnja u NIS-u povećana je dva puta, udvostručen je obim poreskih davanja kompanije u budžet Srbije, aktivno se razvijaju inostrani projekti. NIS namerava da nastavi s jačanjem svojih pozicija na Balkanu i u ekonomiji Srbije – strategija kompanije do 2020. godine predviđa rast proizvodnje za više od dva puta i povećanje obima prerade nafte i prometa naftnih derivata do 5 miliona tona godišnje. Siguran sam da će nam uspostavljeno partnerstvo akcionara kompanije omugućiti da uspešno realizujemo sve postavljene planove».
Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić izrazio je punu podršku razvojnim planovima NIS

10. 10. 2013.

Svetski energetski tokovi

Tesan guber za konvencionalne elektrane

Vodeći ljudi nekih od najvećih evropskih energetskih kompanija sa ovogodišnje konvencije Udruženja elektroenergetske privrede Evrope,  Eurelectric održane nedavno u Bolonji, uputili su poruku da EU ugrožava konkurentnost svoje privrede i rizikuje da dođe čak i do poremećaja u snabdevanju energijom, jer se nagomilavaju nacionalne regulative koje sve više sputavaju mogućnosti investiranja. Puno je jednostranih intervencija nacionalnih vlada, koje s jedne strane pružaju značajnu podršku korišćenju obnovljivih izvora energije, a s druge sve više “guše” tržište, dok zajednička čvrsta energetska politika u ovom sgmentu - ne postoji.
Fulvio Konti, predsednik  Eurelectrica  i izvršni direktor italijanskog Enela rekao je da je previše nacionalnih ciljeva, a  premalo evropske saradnje i da se velikim  podržavanjem korišćenja obnovljivih izvora energije u EU stvara neproduktivnost i ometa celokupno elektroenergetsko tržište, jer se smanjuju zarade kompanija, a samim tim i njihove mogućnosti da investiraju u nove elektrane i mreže. Najavljeno je i gašenje niza termoelektrana, koje uglavnom koriste gas.
Sve su, dakle, uočljivije kritike na račun jednostrane podrške obnovljivim izvorima energije, dok se druga rešenja, koja takođe za cilj imaju čistiju energiju odnosno smanjene emisije ugljen dioksida i drugih štetnih gasova, guraju u stranu.
Britanska poslanica Viki Ford, izvestilac na zasedanju Komiteta za industriju, istraživanje i energiju Evropskog parlamenta, rekla je, na sednici početkom septembra, da EU mora da odbaci “podaničku i kontraproduktivnu opsednutost” ciljevima proizvodnje obnovljive energije i prihvati alternativna rešenje smanjenja emisija ugljendioksida, kao što je, na primer, zahvatanje i skladištenje ugljendioksida.
„Ciljevi sa obnovljivim izvorima energije mogu da zvuče lepo, ali faktički usmeravaju napore i investicije samo u jednu oblast, umesto i u druge tehnologije sposobne da uklone ugljendioksid pri sagorevanju fosilnih goriva, odnosno proizvedu čistu električnu energiju“, rekla je tom prilikom Viki Ford.

Veliko optrećenje cene struje

Politika energetske transformacije koju je vlada Nemačke započela 2000. godine mogla bi da rezultiratira dvadesetoprocentim povećanjem cena struje u ovoj zemlji u 2014 godini!  Ovo je sadržano u delu izveštaja Federalne komisije za monopole o posledicama zaokreta ove zemlje ka obnovljivim izvorima energije, koji je objavio nemački dnevnik  Zidojče Cajtung (SüddeutscheZeitung). Paradoks  je što ovo poskupljenje za domaćinstva u Nemačkoj  ide u vreme kada je cena električne energije na tržištu najniža u poslednjih nekoliko godina. Jer, zbog subvencija,
operateri moraju da isplaćuju fiksne cene proizvođačima struje iz OIE i taj trošak prebacuju na račune potrošača pa je rezultat ovog apsurdnog modela: Što su niže cene energije na tržištu, to je veći (OIE) teret u računima potrošača! Kancelarka Angela Merkel je najavila izmene tog zakona iz 2000.godine, posle izbora 22. septembra.
Takođe i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger pozvao je Nemačku da odmah posle septembarskih izbora izmeni ovaj zakon, jer su subvencije za solarnu, vetro i energiju biomase glavni krivac za veliki rast cena električne energije za domaćinstva. Doduše, suprotstavio se smanjivanju već odobenih subvencija odnosno retroaktivnim merama jer bi to uticalo na poverenje investitora. Retroaktivne mere, naime, odnose se na smanjenje subvencija za “zelene elektrane”, koje su već na mreži, a usvojile su ih Španija,Češka i Bugarska.
Sa druge strane, vlasnici elektrana na gas i ugalj u Nemačkoj nameravaju da privremeno ili za stalno zatvore desetine elektrana, jer ne ostvaruju dobit. Stručnjaci procenjuju da bi Nemačka tako, mogla da izgubi petinu konvencionalnih kapaciteta, a mogući su i prekidi isporuke električne energije. Isključivanje elektrana bi moglo da se odnosi i na nuklearke. Zbog sve većih isporuka struje iz obnovljivih izvora energije prema operaterima, struja iz konvencionalnih izvora sve teže dolazi u mrežu. Njena cena na berzama je osetno pala, tako da i proizvodnja struje u nuklearkama postaje neisplativa!
Izvesno je da je ovakva tendencija u priličnoj suprotnosti sa konstatacijom, koju je ovih dana izrekao Ginter Etinger - da EU bez nukleare energije ne može postići klimatske i ciljeve smanjenja emisija ugljen dioksida.
“Bez ikakve sumnje nuklearna energija pripada tom (energetskom miksu). U narednim godinama postizanje klimatskih ciljeva ne može biti ostvareno bez nuklearne energije”, napomenuo je komesar EU za energiju u govoru na konferenciji o nuklearnoj energiji u Pragu, dodajući da svaka zemlja članica ima pravo da izabere svoje izvore energije.

Konvencionalne elektrane na udaru

Najveći nemački energetski koncern E.ON se sprema da, do 2015. godine, isključi 11 svojih elektrana u Evropi, a veliki deo njih je upravo u Nemačkoj. Njihov  glavni konkurent u Nemačkoj RWE proverava da li se isplati rad nekolicine elektrana, ukupne snage nekoliko hiljada megavata. Treći po veličini na nemačkom energetskom tržištu EnBW  je već objavio planirano zatvaranje četiri termoelektrane, koje prave gubitke. Nemački regulatori su zbog ovih najava sada zabrinuti, jer bi ovoliko smanjenje kapaciteta u nekim delovima nemačke moglo da dovede do ozbiljnih poremećaja snabdevanja električnom enetrgijom.
Može se dosta jasno uočiti da, u poslednje vreme u Nemačkoj, ali i u drugim zemljama EU, preovladava mišljenje da mora malo da se prikoči sa strujom iz obnovljivih izvora, jer se sve više ugrožava ostali deo elektroenergetike, bez koga sigurno neće biti sigurnosti u radu elektroenergetskih sistema. Sada se nastoji da se nađe više prostora za opstajanje i rad konvencionalnih elektrana.
Radi se i na razinm projektima proizvodnje što čistije električne energije u njima, kao i o raznim mogućnostima skladištenja ugljen dionsida, o čemu smo već pisali.
Međutim, u poslednje vreme se sve više razmišlja i o novom načinu skladištenja električne energije, jer dve postojeće glavne tehnilogije za čuvanje viška struje: reverzibilne hidroelektrane i veliki akumulatori za struju iz solarne energije, kako se procenjuje, neće biti dovoljni  da se stabilizuju elektroenergetski sistemi koji imaju puno elektrana koje koriste OIE.

“struja u gas”

Skladištenje električne energije u gasovodne mreže je jedna od tehnologija budućnosti koja se trenutno isprobava u 20 pilot postrojenja u Nemačkoj, kao jedan od načina balansiranja sve većem priticanju vetro i solarne struje. Probni projekti u Nemačkoj zasnovani su na tehnologiji “struja u gas”, pri čemu se višak generisane „zelene energije“ koristi za razlaganje vode elektrolizom u vodonik i kiseonik. Vodonik se skladišti u malim razmerama direktno u gasovodne mreže, ili se najpre sintetizuje u metan, koji pretstavlja glavnu komponentu prirodnog gasa. Nemačka gasovodna mreža je duga oko 400.000 kilometara, pa taj gas kasnije može biti korišćen u termoelektranama za ponovno pretvaranje u električnu energiju. Ova tehnologija je za sada u povoju i još je preskupa. Glavni problem predstavlja relativno velika količina energije koja se gubi u procesu konverzije. Ipak, stručnjaci se nadaju da će uskoro biti spremna za veliku scenu. Nedavno je najveći u svetu istraživački pogon za varijantu sa metanom otvoren u Štutgart-Vaingenu.
Sa druge strane Atlantika najavljuje se, na sličnom principu - epohalno otkriće.Naučnici sa Univerziteta u Koloradu napravili su plan za elektranu u kojoj će se vodonik iz vode izdvajati samo pomoću Sunčeve energije. Ovo se postiže stotinama ogledala koja fokusiraju sunčevu svetlost na centralni toranj, visok oko sto metara. Na ovaj način, toranj bi se zagrejao do temperature od 1.350 stepeni Celzijusovih, što bi bilo dovoljno da iz vodene pare oslobodi vodonik, uz pomoć jedinjenja metalnog oksida.
- Smislili smo nešto čega se niko dosad nije setio - kaže profesor Alan Vajmer, vođa tima naučnika Univerziteta u Koloradu. - Izdvajanje vodonika iz vode je sveti gral održive zelene ekonomije. Na ovaj način dobijen vodonik, bez otpada, bez zagađivanja i bez mnogo potrošene energije, koristio bi se kao pogonsko gorivo, kao gorivo za grejanje i dobijanje električne energije. Količina vodonika koji će se proizvoditi zavisiće isključivo od metalnog oksida koji će se koristiti u reakciji (mešavina gvožđa, kobalta, aluminijuma i kiseonika).
Iako je sistem sasvim izvesno pravo rešenje za proizvodnju vodonika, pitanje je ipak da li će u skorije vreme zameniti jeftiniju i efikasniju naftu.
I za ovakve i slične novine će svakako biti potrebne subvencije pa je izvesno da one, kao sada neće biti usmerene samo ka proizvođačima struje iz OIE.


Dragan Obradović (List kWh)

 

09. 10. 2013.

Transformatorska stanica 400/110 kv Vranje 4 –

Кapitalna investicija na jugu Srbije

Vranje, 08. oktobar 2013. – Konferencijom za štampu i obilaskom transformatorske stanice 400/110kv Vranje 4 u prisustvu šefa delegacije Evropske unije Majkla Devenporta, državnog sekretara Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušana Mrakića i gradonačelnika Vranja Zorana Antića, svečano je obeležen završetak građevinskih radova na ovom kapitalnom projektu JP Elektromreža Srbije.

Kako je istakao generalni diretkor JP EMS Nikola Petrović “izgradnjom i uvođenjem u pogon TS Vranje 4  i priključenjem na novoizgrađeni interkonektivni dalekovod TS Niš – TS Leskovac – granica Makedonije, postiže se dugoročno rešenje za sigurno i kvalitetno napajanje jugoistočne Srbije električnom energijom”.

“Gradnja transformatorske stanice Vranje 4 predstavlja jedan od projekata najvišeg prioriteta. Osim pouzdanog napajanja električnom energijom, njegova izgradnja i puštanje u pogon, omogućiće, između ostalog, daleko brži razvoj ovog regiona” – naglasio je Petrović.

Građevinski radovi na izgradnji TS Vranje 4 počeli su u septembru 2012. a maksimalno se intenzivirali ove godine. Celokupna vrednost izgradnje TS Vranje 4 sa pripadajućim raspletom dalekovoda 110 i 400kv, procenjena je na 19 miliona evra. Projekat je većim delom finansiran sredstvima Evropske unije, a Delegacija EU ga tretira kao najbolje i najkvalitetnije vođen projekat donacije DEU u regionu.

Naglašavajući značaj ovog projekta za srpsku privredu, šef delegacije Evropske unije Majkl Devenport naglasio je “da donaciju treba sagledati kao širu podršku energetskom sektoru u Srbiji koji ima potencijala da bude lider u ovom delu Evrope.”

U okviru pripremnih i građevinskih radova završeno je izmeštanje 10kv distributivnog voda, nivelacija terena, ograda, saobraćajnice, kablovska kanalizacija, uljna jama i kanalizacija, temelji transformatora, temelji i nosači aparata, uzemljenje i gromobran, osvetljenje trafostanice, komandna zgrada i relejne kućice.

Kompletni građevinski radovi završeni su 1. septembra, a isporučeno je 95 posto ugovorene opreme kao i energetski transformator. Izvođač građevinskih radova i projektant je konzorcijum firmi Siemens – Beograd i ELNOSBL – Beograd. Isporučilac kompletne opreme je konzorcijum firmi Siemens – Austrija i Siemens – Beograd, dok je energetski transformator isporučio Končar PT – Zagreb. Ovaj deo posla finansiran je iz donacije Evropske Unije i programa IPA 2010.

Elektromontažni radovi su započeti u septembru 2013. godine i u toku je montaža energetskog transformatora i visokonaponske opreme u 400kv i 110kv razvodnom postrojenju. Izvođač eletkromontažnih radova je PD „Elektroistok – Izgradnja“ Beograd.

Pripremne aktivnosti, rešavanje imovinsko-pravnih poslova, pribavljanje dozvola, učešće u izradi tenderske dokumentacije za sve Ugovore i izvođenje eletkromontažnih radova, kao i nabavka provodne i spojne opreme su aktivnosti koje sprovodi JP EMS. Takođe, izgradnju raspleta 400 i 110kv u blizini TS Vranje 4 finansira i realizuje JP EMS.

Kompletan posao prati konsultant delegacije Evropske unije, konzorcijum španskih firmi NIPSA i EPTISA.

Završetak kompletnih radova i puštanje u pogon TS Vranje 4 planirano je za avgust 2014. godine.

 

01. 10. 2013.

Berza električne energije obara cenu kilovata - SEEPEX počinje da funkcioniše u 2014. godini, prvi partner Mađarska

Uspostavljanjem efikasno organizovanog tržišta električne energije, Srbija će se i formalno pozicionirati kao centralno mesto za trgovinu strujom u regionu. Prema najavama iz Ministarstva energetike, Agencije za energetiku, kao i JP "Elektromreža Srbije" (EMS), koji je nosilac projekta, berza bi trebalo da se uspostavi sledeće godine.
Miloš Mladenović, korporativni direktor za međunarodne i regulatorne odnose u JP "Elektromreža Srbije", u intervjuu za "eKapiju" predstavio je koncept buduće berze električne energije u Srbiji, koja će nositi naziv SEEPEX.
- EMS će u saradnji sa potencijalnim partnerima sprovesti sve neophodne aktivnosti radi uspostavljanja organizovanog tržišta električne energije, sa ciljem da sve počne da funkcioniše u punom kapacitetu do kraja trećeg kvartala 2014. godine. Pojam organizovanog tržišta električne energije pre svega se odnosi na uspostavljanje "dan-unapred tržišta" koje bi se u početku odnosilo samo na balansnu oblast Srbije, a kome bi se kasnije, putem implicitnih aukcija, tj. putem uvezivanja trgovine sa prenosnim prekograničnim kapacitetom, i uz eventualno uključivanje u vlasničku strukturu respektabilnih strateških partnera iz EU i regiona, mogli pridružiti i potencijalni učesnici iz susednih zemalja – kaže na početku razgovora za "eKapiju" Mladenović.
Naš sagovornik naglašava da je predloženi koncept uspostavljanja berze u Srbiji u potpunosti u skladu sa usvojenim evropskim modelom tržišta, kao i Akcionim planom za uspostavljanje regionalnog tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi, sa čijom primenom se već krenulo u okviru institucija Energetske zajednice jugoistočne Evrope i ENTSO-E regionalne grupe.
- EMS je svojim aktivnim nastupom i vodećom ulogom svojih predstavnika u relevantnim regionalnim i ENTSO-E telima uspeo da SEEPEX i zvanično nametne kao regionalni prilot-projekat, što je i ozvaničeno kroz zaključke 18. Atinskog foruma, održanog 15. i 16. juna 2013. godine – napominje Mladenović.


Značaj SEEPEX-a

Uspešna implementacija organizovanog tržišta električne energije u Srbiji i regionu bi donela mnogobrojne prednosti i za snabdevače i za kupce.
- Najveća korist za širu zajednicu je, svakako, formiranje pouzdane i referentne tržišne cene, koja će predstavljati jasan ekonomski signal, a time i osnovni preduslov za uspostavljanje podsticajnog investicionog okvira, i to ne samo u oblasti energetike, već i u ostalim oblastima privrede.
Kada je reč o učesnicima na tržištu, tj. snabdevačima, i JP EPS kao potencijalnom "market maker"-u koji će aktivno učestvovati na organizovanom tržištu, SEEPEX će, kako navodi Mladenović, pružiti uslugu "efikasne i korisnički orijentisane poslovne infrastrukture, omogućiti jednostavan pristup tržištu u celom regionu, udruživanje likvidnosti, a samim tim i veću finansijsku sigurnost i smanjenje rizika, znatno smanjenje troškova (manje administracije, savremene tehnologije, smanjenje ugovornog rizika), kao i širok dijapazon portfolio usluga visokog kvaliteta na tržištu električne energije".
- To će, posredno, doneti koristi i kupcima kroz smanjivanje troškova snabdevanja, a samim tim i niže prodajne cene električne energije – ističe naš sagovornik.

Uslovi za uspostavljanje berze struje

Preduslov da berza proradi je liberalizacija tržišta električne energije. Početkom ove godine je počela delimična liberalizacija za kupce na visokom naponu, od početka naredne je najavljeno uključivanje srednjih preduzeća, a od 2015. i domaćinstva će moći da biraju svog snabdevača strujom.
Mladenović objašnajva da je liberalizacija tržišta električne energije neophodan, ali ne i dovoljan uslov za uspostavljanje likvidnog organizovanog tržišta.
- Sama izvodljivost projekta zavisi od više faktora rizika, a najvažniji su: interna ograničenja koja se odnose na tehnička rešenja i procedure same berze, kao i kvalitet menadžerskog i operativnog stručnog kadra, finansijska ograničenja vezana za likvidnost tržišta, politiku cena, kao i portfelj i kreditnu sposobnost učesnika, tehnička ograničenja u prenosnom sistemu koja se, pre svega, odnose na zagušenja na prekograničnim kapacitetima, kako bi i inostranim učesnicima bilo omogućeno učešće na organizovanom tržištu.
Sagovornik "eKapije" ističe da se mnogi od ovih faktora rizika, a pre svega tehnička i politička ograničenja vezana za širenje na region, mogu, uz puno angažovanje stručnog kadra koji EMS poseduje, ublažiti ili sasvim ukloniti uspostavljanjem planiranog strateškog partnerstva sa nekom od vodećih evropskih berzi u ovoj oblasti.

Povezivanje sa evropskim berzama

Naš sagovornik je podsetio da je u EU kao Ciljni model za "dan-unapred tržište" prekograničnih kapaciteta, usvojen koncept tzv. implicitnih aukcija, i to primenom modela "spajanja tržišta po ceni i količini" (Price Market Coupling).
- Osim toga što korišćenje ovog modela doprinosi efikasnom korišćenju i maksimizaciji raspoloživih prekograničnih kapaciteta na "dan-unapred" vremenskom okviru, on istovremeno, kroz formiranje relevantne referentne cene, predstavlja i osnovu za efikasno funkcionisanje tržišta na drugim vremenskim okvirima, a pre svega na dugoročnom.
Mladenović kaže da je neophodan uslov za implementaciju ovog modela između dve ili više tržišnih oblasti uspostavljanje organizovanog "dan-unapred" tržišta u svakoj od njih, kao i implementacija harmonizovanog tržišnog mehanizma putem koga se tržišne oblasti, preko raspoloživog prekograničnog kapaciteta, spajaju u jedinstvenu. Raspoloživi kapacitet se koristi tako što se ponude iz tržišne oblasti sa nižom cenom "prelivaju" u tržišnu oblast sa višom cenom, do iznosa jednakog raspoloživom prenosnom kapacitetu.
- Na osnovu relevantne legislative definisane tzv. Trećim energetskim paketom EU i ovog Ciljnog modela, u toku je priprema obavezujućih Mrežnih pravila na nivou Evropske unije, a takođe je, na nivou Jugoistočne Evrope i pod okriljem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, na istim osnovama pripremljen i tzv. "Regionalni akcioni plan za uspostavljanje jedinstvenog tržišta u regionu JIE". Imajući sve to u vidu, pripremljen je i koncept daljeg širenja SEEPEX na region i spajanja sa susednim tržištima.
Nakon uspostavljanja SEEPEX i početka funkcionisanja organizovanog tržišta električne energije u Srbiji, predviđeno je da se u najkraćem mogućem roku formalizuju već započete aktivnosti na spajanju tržišta sa susednim tržištima u region. Mladenović kaže da je prvi potencijalni partner HUPX (Mađarska berza).
- Ta saradnja se može ogledati, kako u zajedničkom nastupu prema postojećim pan-evropskim inicijativama za uspostavljanje jedinstvenog evropskog tržišta električne energije (PCR inicijativa), tako i u ostalim vidovima strateškog partnerstva.
Ko bi bio operator SEEPEX-a?

EMS ima nadležnost da sprovodi sve neophodne implementacione aktivnosti, koje su u finalnoj fazi, a prema rečima sagovornika "eKapije", prvi naredni neophodni korak koji će omogućiti osnivanje operatora tržišta kao nezavisne kompanije je da Vlada Srbije sprovede konkretne korake i donese neophodne mere u tom pravcu, na čemu se uveliko radi i što se može očekivati do kraja ove godine.

S.O. eKapija

17 .09. 2013.

Nova Varoš dobija kogenerativno postrojenje na biomasu - Opštini potreban partner za realizaciju projekta vrednog 15 mil USD
Kako bi iskoristili veliki potrencijal šumskih ostataka na teritoriji Nove Varoši i okoline, u toj opštini su odlučili da izgrade kogenerativno postrojenje na biomasu za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. Predviđeni kapacitet je 3 MW električne i 10 MW toplotne energije.
Za taj poduhvat neophodno je 15 mil USD. S obzirom na to da je Nova Varoš u kategoriji nerazvijenih opština pa ne može sama da finansira ovaj projekat, nadležni su u potrazi za privatnim partnerom.
Kako kažu u opštini, šumsko gazdinstvo "Prijepolje" je po stepenu šumovitosti visoko iznad proseka za Srbiju, što potvrđuje studija "Potencijali i mogućnosti komercijalnog korišćenja drvne biomase za proizvodnju energije i ekonomski razvoj opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje" rađena 2009. godine.
- Prema ovoj studiji koju je izradio beogradski Šumarski fakultet, potencijal drvne biomase na ovom prostoru je veliki, te je izvesno da bi uvođenje sistema proizvodnje toplotne i električne energije, u postrojenjima koje kao energent koriste biomasu, bilo ekonomski isplativo, a i pozitivni efekti na životnu sredinu su vrlo značajni – kaže u razgovoru za "eKapiju" Dimitrije Paunović, predsednik opštine Nova Varoš.

Saradnja sa partnerom

Za buduće javno-privatno partnerstvo Nova Varoš je obezbedila zemljište od 3,5 ha na, kako kažu u toj opštini, dobroj lokaciji.
- Zadatak opštine je da obezbedi neophodne uslove za sprovođenje investicije, kao što su administrativni poslovi, obezbeđivanje planskih akata, dozvola, saglasnosti. Obezbedili smo parcelu u vlasništvu opštine koja je smeštena uz magistralni put. Postrojenje će veoma lako da se priključi na električnu mrežu. Osim zemljišta, opština daje na korišćenje kompletnu toplovodnu mrežu – kaže naš sagovornik.
Paunović napominje da će investitor moći da prodaje električnu energiju "Elektroprivredi" po fid-in tarifama, a da će građani imati jeftinije grejanje i struju.
Prema planu postrojenje bi trebalo da košta oko 15 mil USD, od čega bi opština obezbedila milion, a ostalo privatni investitor.
- Planom nismo opredelili tehnologiju postrojenja, samim tim nismo odredili partnera. Otvoreni smo za saradnju sa firmama koje inače grade različite vrste postrojenja. S obzirom na to da nije definisana tehnologija, investicija može da se kreće od 8 do 20 mil USD. Želimo da dobijemo što kvalitetniju ponudu sa što kraćim rokovima za početak rada postrojenja – navodi prvi čovek Nove Varoši.

Značaj za lokalnu zajednicu
Uspostavljanje sistema proizvodnje energije iz biomase imaće pozitivne efekte na lokalnu zajednicu.
- Formiranjem sistema prikupljanja drvne biomase, potencijalno, stvorile bi se mogućnosti za osnaživanje socijalnog i društveno odgovornog preduzetništva, jer značajan broj lokalne populacije, mogao bi naći alternativni izvor prihoda. Podsticaj društveno-ekonomskom razvoju lokalne zajednice, realizacijom ovog projekta, ogleda se i u tome što bi, osim građana i novovaroška privreda, postojeća, ali i potencijalni investitori, na raspolaganju imali efikasan, ekonomski i socijalno prihvatljiv model snadbevanja energijom koji je održiv i sa pozitivnim uticajem na životnu sredinu– objašnjava sagovornik "eKapije".
Paunović navodi da postoji mogućnost da se obezbedi uzgoj zasada, neophodnih za proizvodnju biomase, gde će se, takođe angažovati, značajan broj stanovnika ovog područja.
Predsednik opštine Nova Varoš kaže da su do sada trošili 700.000 EUR godišnje na mazut kojim su se grejale javne ustanove, firme i stanovništvo, a da ć, kad bude izgrađeno kogeneratino postrojenje, taj novac moći da ulažu u razvojne projekte opštine.
Projekat Kogenerativno postrojenje na biomasu (toplotna i električna energija) Nova Varoš, izabran je za jedan od osam najboljih na konkursu "Javno-privatno partnerstvo kao razvojni potencijal" koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku USAID projekta održivog lokalnog razvoja. eKapija

13. 09. 2013.

Svetski energetski tokovi

“Čista struja” vidno posustaje

Dosadašnji procvat i razvoja „zelene energije“ nije ostavljao mesta sumnji da će ona ubrzo ovladati. Međutim, izvesno je da sada među stručnjacima postoji određena podeljenost iz koje je zaiskrila sumnja da će to sve tako glatko ići. U pogledu razvoja, za divno čudo, manje skeptičnosti ispoljava se u svetskim sagledavanjima, a u poslednje vreme dosta više u Evropi, koja je donedavno bila perjanica proizvodnje „čiste struje“.
Analitička firma GBI Research objavila je procenu da će se obnovljivi izvori energije najviše razvijati u svetu u periodu od 2012 do 2020. godine. Godišnja stopa uvećanja korišćenja OIE iznosiće 7,8 odsto, dok će hidroenergetski potencijali istovremeno napredovati tempom od 1,5 odsto godišnje.Termoelektrane će beležiti rast od 0,7 odsto, a nuklearni kapaciteti će, uprkos njihovog ukidanja u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Španiji, ipak biti uvećani za 0,2 odsto. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), proizvodnja električne energije iz vetra, sunca i hidroelektrana činiće do 2018. godine gotovo 25 odsto globalnog energetskog miksa, što će biti više od učešća energije proizvedene iz gasa ili nuklearnih elektrana. Navodi se međutim, da će taj trend omogućiti u prvom redu velika ulaganja u OIE u Kini. Dakle, ne u Evropi. Otuda sumnja da će se prvobitne evropske zamisli, kada je reč o korišćenju OIE - ostvariti? Nije slučajno što je IEA  nedavno upozorila vlade evropskih zemalja da ne zanemaruju svoje obaveze prema planovima korišćenja obnovljivih izvora energije.
Očekuje se da će se u narednih pet godina proizvodnja iz svih obnovljivih izvora, uključujući hidro izvore, povećati za 40 odsto i do 2018. godine činiće četvrtinu energije u svetu, dok je 2011. godine to bila petina. Energija dobijena iz vetra, sunca, geotermalnih izvora, kao i iz biljaka takođe će brže rasti. Energija iz tih izvora će do 2018. činiti osam odsto energije u svetu dok je 2011. to bilo četiri odsto.

Suprotna gledišta

Može se, dakle uočiti da, s jedne strane, imamo dosta optimistička predviđanja, ali i sama IEA konstatuje da je u razvijenim zemljama prošle godine došlo do smanjenja subvencija za obnovljivu energiju, kao i da energija u svetu danas nije čistija nego pre 20 godina.
Analitičari jedne od 30 najvećih svetskih investicionih banaka, holandske Rabobanke, navode da je investitorima u OIE u Evropskoj uniji sve teže da dođu do dugoročnih kredita, zbog neizvesne politike državnog potsticanja zelene energije. Dok je 2007. EU zahvatala 45 odsto globalnih investicija u OIE, taj udeo je u 2012. pao na 33 odsto!
Kada se govori o korišćenju obnovljivih izvora energije u Evropi, Nemačka je svakako nezaobilazan činilac i mnoge oči su uprte su baš u ovu zamlju. Časopis PowerMag komentariše da je Nemačka odlučila da transformiše svoj energetski sistem u par decenija, što istovremeno zadivljuje i zbunjuje. Konstatuje da od rezultata ovog ekspertimenta najveće evropske privrede zavisi odgovor na pitanje da li se radi o racionalnom putu ka energetskoj budućnosti, ili će on pretrpeti neuspeh suočen sa vrlo složenim izazovima koje je otvorio. U analizi, se navodi da,  ako se zaglibi na tom putu, Nemačka bi mogla dodatno da potkopa velike ambicije Evropske unije i sveta u borbi protiv klimatskih promena korišćenjem OIE. 
Angela Merkel je nedavno priznala da će taj prelezak biti „herkulovski zadatak“, dok je nemački ministar ekologije Peter Altmajer procenio da bi cena reforme i restruktuiranja nemačkog energetskog sektora mogla dostići jedan bilion evra! Veći deo, 680 milijardi evra, odnosio bi se na subvencionisanja OIE. To je verovatno i bio razlog što je ministar nedavno najavio da će se obustaviti subvencionisanje solarne energije najkasnije do 2018. godine. Berlin je do sada uložio 216 milijardi evra u obnovljive izvore a najveći deo tog novca otišao je u solarnu energiju.
Teret subvencija za korišćenje OIE prebačen je na nemačka domaćinstva, a samo ove godine taj segment cene struje u računu je uvećan za 47 odsto.
S druge strane negoduju i privrednici u ostatku “evropske porodice”. Konkretnije, kako je objavio nemački časopis Špigl, Brisel je pokrenuo istragu o nemačkom zakonu o obnovljivoj energiji zbog toga što je oslobađanje nekih tamošnjih energetski intenzivnih kompanija obaveze plaćanja doprinosa za OIE suprotno evropskim pravilima konkurencije.
Nemačka je, na kritiku Evropske komisije, ipak pristala da donekle smanji izuzeća od plaćanja mrežne takse, koja je odobrila najvećim potrošačima električne energije, poput hemijske, metaloprerađivačke, industrije aluminijuma i slično.  One su energetski intenzivnoj industriji donosile uštedu od oko 300 miliona evra godišnje.

„Zeleni nameti“ sve teže breme

„Zeleni nameti“ u ceni struje opterećuju mnoge zemlje. Grčki energetski regulator RAE uvećao je za 54 evra svakom domaćinstvu u godišnjem računu za električnu energiju stavku dodatka za subvencionisanje obnovljivih izvora energije, tačnije za 118 odsto u odnosu na dosadašnji nivo.
Slične muke muče i italijane. Guido Bortoni, prvi čovek italijanskog tržišnog regulatora rekao je da zabrinjava rast udela troškova i nameta u računima za struju, jer sada iznosi oko 33 odsto.
E.ON najveća energetska kompanija u Nemačkoj, odlučila je da zatvori 11
elektrana u Evropi do 2015. Ova radikalna ideja posledica je teške situacije u kojoj se nalazi elektroenergetski sektor EU pogođen padom potrošnje i cena struje, kao i netržišnim, favorizovanjem obnovljivih izvora energije.
Oko 20 odsto konvencionalnih elektrana u nemačkoj moglo bi biti zatvoreno i, kako je nedavno objavio Süddeutsche Zeitung,  do sada je Federalna mrežna agencija primila 15 zahteva za zatvaranje elektrana.
Počela su i razna uskraćivanja i ograničenja u vezi sa stimulacijama za korišćenje OIE.
Ulaganja u nove vetro-parkove na otvorenom moru u Evropi usporeno je, pa će do kraja godine biti finansiran samo još jedan projekat, rekao je direktor politike u Evropskom udruženje energije vetra (EWEA), Justin Wilkes, napominjući da  ukupan eolski kapacitet u Evropi sada iznosi 6.040  MW, raspoređenih u 58 vetro parkova u 10 zemalja, prema 4.336 MW u 2012. godini.
Češki Ured za regulaciju energetike ERU, objavio je da nove fotonaponske elektrane i elektrane na biogas u Češkoj, koje počnu s radom u 2014. godini, neće imati pravo na subvencije.
Takva odluka objašnjava se činjenicom da je iz ta dva izvora u sistem već 2011. godine isporučeno mnogo više energije nego što je bilo planirano, što ugrožava ne samo finansijsku konstrukciju državnih subvencija za OIE, nego  doprinosi i nestabilnost rada elektroenergetskog sistema.

SAD i evropska pouka

Financial Times  podseća da poljska vlada ima pred sobom tri različite verzije predloga izmena subvencija OIE, zbog čega je zaustavljeno investiranje u ovu oblast, jer neizvesnost propisa blokira ulagače, a banke oklevaju da kreditiraju nove projekte. List potseća da Poljska ima najveće rezerve uglja unutar EU, iz koga proizvodi više od 90 odsto električne energije, dok je udeo OIE u energetskom miksu četiri odsto. Najavljeno je smanjenje podrške OIE i nastavak oslonca na jeftin ugalj.
Vlada Rumunije je odlučila da privremeno od 1. jula obustavi izdavanje nekih “zelenih certifikata” proizvođačima obnovljive energije. Ima sličnih primera i u drugim zemljama.
Odnedavno preterane stimulacije korišćenja OIE brinu i SAD.
Wall Street Journal upozorava Vašington da je potrebno da se na vreme izvuče pouke iz iskustava Evrope u sektoru obnovljivih izvora energije, s obzirom da energija vetra i sunca učestvuju u američkom energetskom miksu sa svega 3,5 odsto, dok Danaska pokriva 30 odsto potreba za strujom iz vetra, a Nemačka, sa sadašnjih 12 odsto (iz vetra i sunca), cilja na 35 odsto u 2020. godini. Prvi izazov su, kako piše ovaj list, troškovi subvencija ovog sektora, zbog čega nemačka i danska domaćinstva plaćaju najskuplju struju u Evropi - u proseku, tri puta više od američkih porodica! Drugi izazov je prevelika zavisnost od ovog nestalnog izvora energije, što traži velike investicije da bi se sačuvala stabilnost snabdevanja strujom.
Ovladava mišljenje da se Evropa prilično nekritički i bezrezevno prepustila talasu korišćenje “zelene energije”. Korisnost niko ne spori, ali je sada jasno da je krajnje vreme da se, s obzirom na postojeće ekonomske prilike, ipak mora naći prihvatljivija mera. Očigledno je da se to više ne razvija prvobitno zamišljenim tempom, a moglo bi se reći da je sve više i novih otežavajućih nepoznanica, zbog kojih „čista struja“ sada vidno posustaje.


Dragan Obradović (list kWh)

 

02. 09. 2013.

Suša prošla, struje dovoljno - EPS beleži rekordnu proizvodnju električne energije
Bez obzira na trenutnu sušu i veliki broj sušnih dana, svi kapaciteti "Elektroprivrede Srbije" spremni su za predstojeću zimsku sezonu i ne očekuju se bilo kakve vanredne potrebe za uvozom električne energije.
Kako su saopštili u EPS, Srbija je za prvih šest meseci ove godine proizvela oko 19 milijardi kilovat-sati i ostvarila za ovaj period rekordnu proizvodnju. U naredna četiri meseca očekuje se proizvodnja od čak 37 milijardi kilovat-sati, čime ća sistem "Elektroprivrede Srbije" zadovoljiti potrebe svih kupaca u Srbiji.
- U odnosu na plan, šestomesečna proizvodnja električne energije veća je za 0,8%, a u odnosu na isti period prošle godine za 6,4% - tvrde u "Elektroprivredi" Srbije.
- Ni u jednom trenutku nije bilo problema u radu elektrana EPS-a.
Ukupna proizvodnja struje u odnosu na plan veća je za 154 miliona kilovat časova, a u prvom polugodištu 2013. godine proizvedeno je za 1,137 milijardi kilovat-sati više nego prethodne godine.
Od početka godine hidroelektrana "Đerdap 1" proizvela je četiri milijarde kilovat-sati, što čini 75 odsto godišnjeg plana proizvodnje za 2013. godinu. Reč je o značajnom proizvodnom uspehu energetičara "Đerdapa", iako je ostvarena proizvodnja na nivou tzv. dinamičkog plana za osam meseci.
Ovogodišnja proizvodnja veća je za 18%, odnosno 570 miliona kilovat-sati u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj proizvodni uspeh u Dispečerskoj službi objašnjavaju racionalnim iskorišćenjem hidroenergetskog potencijala Dunava.
- Zabeležen je prosečan protok od čak 7.300 kubnih metara vode u sekundi. To je jedan od najvećih prosečnih proticaja velike reke, a ujedno idealan protok za proizvodnju obe dunavske hidroelektrane - ističe Nebojša Paunović, hidrolog HE "Đerdap".
Nažalost, reč je o proseku, jer je Dunav ove godine zabeležio i maksimalne i minimalne protoke. Proletos zbog velike vode, tačnije protoka većih od 10.000 kubika u sekundi, HE "Đerdap" morala je da umanji proizvodne mogućnosti. A ovog leta zabeleženi su i ekstremno mali dotoci, niži i od 2.500 kubika u sekundi.
Izvoz od 100 mil EUR
U periodu januar-jun ove godine "Elektroprivreda Srbije" prodala je na slobodnom tržištu 1,66 milijadi kilovat-sati. To je vrednost od 67,3 mil EUR, odnosno za 33,4% više od predviđenog plana. Kako se procenjuje, vrednost prodate energije do kraja 2013. godine premašiće čak 100 mil EUR.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 31.08.2013.) Novosti

21. 08. 2013.

"ATB Sever" širi tržišta - Subotički proizvođač generatora i motora najavio nove poslove u Rusiji

Subotičko preduzeće "ATB Sever" angažovano je na jednom od najvećih energetskih projekata u zemlji - revitalizaciji 4 hidrogeneratora u Bajinoj Bašti, pojedinačne snage po 1000 MW. Vrednost projekta je 3,48 mil EUR, a posao će biti završen u septembru, rekao je u intervjuu za poslednji broj "Subotičkih novina" generalni direktor Milorad Vasić.

Vasić, koji je na funkciju generalnog direktora imenovan u junu, za "Subotičke novine" kaže kaže da će se ovo preduzeće, koje je nekada imalo dvadesetak proizvodnih programa, u budućnosti fokusirati na - generatore i hidroelektrane, motore i komponente za potrebe "ATB grupe" ("Intercompany" program), kao i motore za termoelektrane, za nuklearni sektor, fabrike cementa i naftne platforme.

"ATB Sever" je deo "ATB grupe", čiji je većinski vlasnik kineski "Wolung".
U subotičkom preduzeću, kako objašnjava Vasić, danas je, sa menadžmentom, zaposleno ukupno 380 radnika.
Kada je reč o tržištima, Vasić kaže da je plan da hidroelektrane najvećim delom rade za Srbiju. Osim Bajine Bašte, trenutno su angažovani i na velikim poslovima u Đerdapu.
- "Sever" je jedino preduzeće u Srbiji i širem regionu koje radi generatore i hidroelektrane, i ima kadrove sa potrebnim znanjem i iskustvom - rekao je Vasić.
Kako je objasnio, ova firma izvozi i na rusko tržište, i za naftne platforme, ali ne direktno, već preko distributera.
- Sada očekujemo veoma važan tender na ruskom tržištu - najavio je generalni direktor "ATB Sever".
Inače, on je još kazao i da je "jedan od najsigurnijih stubova ovog preduzeća proizvodnja generatora i hidroelektrana".
- Očekujemo za godinu dana bar 5 do 6 mil EUR samo od tih poslova, a još nismo počeli da razvijamo posao na istoku Evrope i u Skandinaviji.
- Trogodišnji plan čitave "ATB grupe" i "Wolung" je da poveća prihod i profit, u šta će se uključiti i "Sever", posebno motorima, kojima pokriva skoro čitavo tržište bivše Jugoslavije i deo istočne Evrope - rekao je Milorad Vasić. eKapija

07. 08. 2013.

Svetski energetski tokovi

LNG terminali mrse račune gasovodima

 

U južnom delu Evrope već godinama traje nadmudrivanje oko gradnje velikih gasovoda: Južni tok, Nabuko, pa skraćeni Nabuko (Nabucco West)
pa Transjadranski gasovod  (TAP), a bilo je i još nekih zamisli. EU je, što bi se reklo, iz sve snage gurala projekat Nabuko, kao glavnog konkurenta Južnom toku. Međutim, s ovim gasovodom je priča završena. Austrijska kompanija OMV, koja je deo konzorcijuma Nabuko, zvanično je saopštila da se Azerbejdžan, koji je trebalo da bude glavni isporučilac gasa, odlučio za konkurentski gasovod TAP. Aleksandar Kovačević sa Oksfordskog instituta za energetske studije kaže da je Nabuko bio namenjen tržištima koja su dobro snabdevena ruskim gasom, zatim gasom sa severa Evrope i gasom iz sopstvene proizvodnje. Gas iz Azerbejdžana bio bi direktna konkurencija ruskom plavom energentu.
Novi projekat Transjadranski gasovod - ugasio je Nabuko. Trasa tog gasovoda 500 kilometara je kraća od Nabuka koji je trebalo da bude dug 1.300 kilometara. Analitičari ističu da postoji velika razlika između ovih gasovoda, odnosno trase kojom prolaze. TAP dolazi sa turske granice, prolazi preko Grčke, Albanije i Jadranskog mora do Italije, a Nabuko je trebalo da pođe iz Turske, preko Bugarske, Ruminije i Mađarske do Austrije. Grčka zavisnost od ruskog gasa iznosi 58 odsto od ukupne potrošnje, a Italija je zavisna samo 22 odsto.Nijedna od ovih zemalja nije bila ugrožena tokom krize sa isporukom ruskog gasa preko Ukrajine 2009. godine.Međutim, u Bugarskoj, koja sto odsto zavisi od ruskih isporuka gasa, tada je nedostatkom ovog energenta bilo ugroženo i snabdevanje bolnica.
Zavisnost od ruskog gasa visoka je u Mađarskoj (56 odsto) i Austriji (52 odsto).
Dakle, kada je reč o toj zavisnosti veoma je bitan taj pravac, kojim je “naumio” Nabuko, jer je on bio važna alternativa.
Međutim, Evropska komisija je, nedavno saopštila da nije važno da li će biti građen Nabuko ili  TAR, jer se oba uklapaju u plan o „južnom koridoru“ i direktnom ispumpavanju gasa iz Kaspijskog mora ka Evropi, čime se obilazi Rusija. Reč je, za sada o količini od oko 10 milijardi kubika gasa godišnje iz polja „Šah Deniz Drugi“ koje će se isporučivati u zemlje EU.
To je višestruko manja količina od onih koje su predviđene projektom Južni tok (najpre oko 30 a kasnije i do 60 milijardi kubika gasa godišnje).
Ovako posmatrano izvesno je da gasovod TAR neće biti dovoljna konkrencija ruskom gasu, kako bi značajnije uticao na niže cene ovog energenata.

 LNG Konkurencija

Zato sve zanimljiviji postaju terminali tečnog prirodnog  gasa (LNG). Oni se sada sasvim uočljivo pojavljuje kao konkurentska opcija velikih i skupih gasovoda, koji često mogu da postanu i sredstvo raznih manipulacija pa i ucena kod međunarodnih političkih nesuglasica. Poznat je slučaj sa Ukrajinom, kada su prema Evropi zavrnute gasne slavine zbog  nesporazuma sa Rusijom, odnosno Gaspromom.
Moraju se imati u vidu i razni animoziteti EU u vezi sa razvijanjem projekta Južni tok, koji ruku na srce, ni do dan danas nije potpuno definisan, a očigledna je namera EU da raznim propisima i organičenjima odnosno razdvajanja vlasništva isporučioca i transportera gasa - zbog bojazni od prekomerne energetske zavisnosti od Rusije -Južnom toku stavlja klip u točkove. To proizilazi i iz Trećeg energetskog paketa, odobrenoj u EU 2009. godine. On je usmeren na liberalizaciju tržišta električne energije i gasa i predviđa ograničenja za vertikalno integrisane kompanije i na taj način Evropska komisija pokušava da podeli posao prodaje i transporta gasa ne bi li ušli novi igrači na tržište i uticali na sniženje cene ovog energenta.
Mora se primetiti da u celom ovom gasovodnom zamešateljstvu tečni prirodni gas LNG u poslednje vreme sve više počinje da ulazi u igru i postaje konkurencija ruskom gasu i novom Gaspromovom projektu Južni tok. Porast broja LNG  terminala postaje važan činilac za plasman prirodnog gasa naročito kada su u pitanju udaljena tržišta, tako da su i među ruskim kompanijama počela da se lome koplja oko ovog novog načina izvoza i transporta ruskog gasa.
Što se tiče čuvenog ruskog gasnog monopoliste, - Gasproma - ova kompanija ima dosta razloga za brigu bar kada je Evropa u pitanju. Posebno zbog američke revolucionarne strategije dobijanja gasa iz škriljaca i širenje  plasmana tečnog prirodnog gasa LNG širom sveta. Po rusku gasnu kompaniju bila je svakako uznemirujuća nedavna vest da je američka kompanija Činir (Cheniere) potpisala dvadesetogodišnji sporazum sa britanskom kompanijom Centrika (Centrica) o snabdevanju Britanije sa 2,4 milijarde kubnih metara LNG-a godišnje. A, Gasprom je, poslednjh meseci upravo “lovio” britansko tržište. To je svakako imalo uticaj na poziciju ovog giganta, koja je nedavno opala u Evropi zbog pada potražnje za gasom među evropskim potrošačima i nefleksibilne cenovne politik. Tome je značajno doprineo i jevtin ugalj.
Evropski energetski stručnjaci ukazuju da bi sporazum između kompanija Činir i Centrika mogao da označi početak aktivnijeg širenja američkih gasnih kompanija na evropsko tržište, što predstavlja pretnju koju Gasprom ranije nije uzimao u obzir. Trenutno, Činir je jedina kompanija u SAD koja ima dozvolu od vlade da izvozi LNG, a uskoro bi moglo da se pojavi i više  američkih kompanija na globalnom gasnom tržištu, koje je inače već gotovo preplavljeno projektima novih proizvodnih kapacita  tečnog prirodnog gasa.

Nesuglasice i među ruskim gasnim kompanijama

Postoje nesuglasice i među samim ruskim gasnim kompanijama. Ovih dana Aleksandar Novak, ruski ministar energetike je napomanuo da se protivi isporukama tečnog prirodnog gasa na evropsko tržište gde dominira Gasprom i da bi ruski LNG trebalo da se izvozi u  Azijsko-pacifički region. On je podržao predloge da se dozvoli nezavisnim proizvođačima gasa da izvoze LNG, ali da bi oni trebalo da budu usklađeni sa Gaspromom, koji, na osnovu postojećih zakona, ima monopol na izvoz gasa i druge proizvođačke kompanije su obavezne da potpišu sporazume o izvozu sa Odeljenjima Gasproma. Ruska naftna kompanija Rosnjeft i Novatek prethodno su zatražili od Vlade Rusije da razmotri okončanje monopola Gasproma na izvoz  LNG-a. Ruski ministar enegetike je potvrdio da će ovim dvema kompanijama biti dozvoljeno da samostalno izvoze LNG. ali ta dozvola neće uključiti evropsko tržište, gde će Gasprom ostati na ekskluzivno monopolskom položaju!
Zajedno sa francuskom kompanijom Total, Novatek na Jamalu razvija projekat ogromnog LNG postrojenja, na istočnoj obali Jamalskog poluostrva, koje bi trebalo da počne da radi  2016. godine. Tada bi ruska proizvodnja LNG  sa trenutnih 11 miliona tona trebalo da poraste čak na 27, 5 miliona tona godišnje. Nedavno je, Igor Sečin, izvršni direktor ruske državne naftne kompanije Rosnjet potvrdio zainteresovanost njegove kompanije u angažovanju u proizvodnji i izvozu LNG i da sa američkom kompanijom Ekson Mobajl (Exxon mobil) žele da ulože 15 milijardi dolara kako bi izgradili postrojenje za utečnjavanje prirodnog gasa i da to iskoriste za plasman LNG na unosna azijska tržišta.
Nema sumnje da će u narednih deset godina gas imati sve važniju ulogu u zadovoljavanju svetskih energetskih potreba. Pri tome će tečni prirodni gas, zbog svoje praktičnosti transporta i fleksibilnosti u zadovoljavanju različitih potreba, imati posebno važnu ulogu. Total navodi u svom najnovijem izveštaju da će ukupna godišnja proizvodnja LNG u svetu dostićiće 360 miliona tona u 2020. godini i da će tada LNG zadovoljavati  13 odsto svetskih potreba za gasom.

Evropski monopol

I ruski tečni prirodni gas će moći na sve strane, ali kao što smo napomenuli - ne i u Evropu! Tim ruskim monopolističkim ambicijama EU sada pruža otpor, zakonskom regulativom i što većom konkurencijom.
Toga je očigledno svesno i rusko Ministarstvo za ekonomski razvoj koje je nedavno objavilo izveštaj u kojem predviđa da će konkurencija od izvoza severnoameričkog gasa iz škriljaca prisiliti Gasprom da do 2016. godine snizi izvozne cene gasa. Na osnovu procene tog ministarstva, cene ruskog gasa u Evropi do 2016. godine postepeno će opasti sa sadašnjih 400 na 329 dolara za hiljadu kubnih metara. Poređenja radi, cena za prirodni gas u SAD na američkom spot-tržištu iznosi 157 dolara za hiljadu kubnih metara a spot cena iste količine gasa na tržištu Velike Britanie iznosi 363 dolara.
Razumljivo je zašto se Rusija protivi navedenim novim propisima, jer smatra da Evropska komisija želi da kontroliše tržište i natera Gasprom da pređe sa sistema prodaje na osnovu dugoročnih ugovora, sa dugoročno fiksiranim cenama - na spot prodaju gasa (na slobodnom tržištu). Izvesno je ipak da će konkretno Gasprom morati da se prilagodi  nastupajućim promenama na tržištu gasa posebno u Evropi i primeri svoj cenovnik.

Dragan Obradović (List kWh)

 

23. 07. 2013.

Srbija dobija 212 mini hidroelektrana - Zaokružen postupak dodele lokacija


Ministartsvo energetike danas je potpisivanjem Memoranduma o razumevaju sa predstavnicima 15 opština i investitorima zaokružilo postupak dodeljivanja 212 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji.
Srbija će ukoliko se po planu izgrade sve ove male hidroelektrane dobiti oko 1.000 novih radnih mesta i nove kapacitete u vrednosti od 80 megavata u naredne tri godine, sa ukupnom proizvedenom električnom energijom od 300 gigavat sati - izjavio je pomoćnik ministra za energetiku Dejan Trifunović.
On je nakon potpisivanja memoranduma, u Klubu poslanika, rekao da su se za pilot projekat koje je Ministarstvo energetike pokrenulo 19. februara prijavila 173 investitora, i da je do 5. aprila podneto preko 1.460 prijava.
Od 317 lokacija koliko je bilo u opticaju 212 je dodeljeno investitorima, za 62 lokacije nismo imali prijave, dok predloženi projekti za 60 lokacija nisu prihvaćeni, objasnio je Trifunović.
On je rekao da je 90 investitora, od kojih je 26 stranih, dobilo lokacije u 17 opština.
- Obnovljivi izvori energije predstavljaju jedan o najboljih biznisa u Srbiji. Ministarstvo je donelo stimulativne mere koje su dobro izbalansirane, i zahvaljujući dobroj analizi neće doći do toga da proces stane, kao što je bio problem u Bugarskoj i Rumuniji - rekao je Trufunović.
On očekuje da, iako je memorandumom propisani rok za ulazak u postupak dobijanja dozvola šest meseci, bar 50 investitora već prvog meseca uđe u proces dobijanja energetske saglasnosti.
- Na ovom projektu će 15 institucija, koje imaju nadležnost na republičkom nivou, raditi zajedno i u funkciji investitora, kako bi sve potrebne dozvole bile dobijene u što kraćem roku - rekao je Trifunović.
Pomoćnik ministra je objasnio da će svi investitori imati permanentni ugovor na 12 godina sa povlašćenim tarifama, jer je analizama procenjeno da je toliko potrebno da se u proseku povrate investicije u ovu vrstu projekta.
On je istakao da je Ministarstvo energetike u proteklom periodu uspelo da zaokruži regulativni i stimulativni ambijent za ulaganje u obnovljive izvore energije, i da je zbog problema koji su postojali u prošlosti donelo transparentan i javan poziv za investitore.
- Investitori su tražili jasan zakonski okvir i transparentan postupak kako više ne bi morali da idu i "vuku za rukav" predstavnike lokalnih samouprava, i da na "mala vrata" dolaze do lokacija i saglasnosti, već da na jedan transparentan način putem javnog poziva dođu do mogućnosti da ulažu - kaže Trifunović.
Pomoćnik ministra energetike je najavio da će resorno Ministartstvo ponoviti ovaj projekat sa ostalim opštinama jer "jer očigledno da on daje dobre rezultate.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović juče je potpisala memorandume o izgradnji 49 malih hidroelektrana na teritoriji Ivanjice sa 28 investitora, kao i za izgradnju još 11 malih HE u opštini Arilje sa devet investitora. Današnjem potpisivanju memoranduma nije mogla da prisustvuje zbog obaveza u Vladi Srbije. ekapija

12. 07. 2013.

GEN-I ponudio jevtiniju struju domaćinstvima u Hrvatskoj

Slovenački GEN-I, kompanija koja uz EPS, posle početka otvaranja tržišta i potpisivanja ugovora sa preduzećem „Messer Tehnogas A.D“, jedina u Srbiji potrošače snabdeva električnom energijom, ponudila je prošlog meseca domaćinstvima i malim poslovnim kupcima u Hrvatskoj struju po ceni 12,5 odsto nižoj od cene Hrvatske elektroprivrede i to uz  garanciju da neće poskupljivati do isteka 2015. godine. Prelazak kod GEN-I je besplatan, a kupci koji ugovor potpišu do kraja jula račun za prvi mesec potrošnje, kao znak dobrodošlice, neće platiti. Uz ove pogodnosti, domaćinstva i mali poslovni kupci mogu do kraja godine na računima za utrošenu električnu energiju da uštede i 30 odsto.
Tako je i u Hrvatsku GEN-I ušao sa svojom robnom markom „Jevtina struja“ koju slovenačka domaćinstva poznaju već petu godinu. GEN-I, naime, u Sloveniji, gde je tržište kao i u Hrvatskoj kompletno otvoreno što znači da svi kupci mogu da biraju snabdevača, električnom energijom snabdeva oko 30 odsto krajnjih kupaca  i najveći je snabdevač električnom energijom u zemlji.
GEN-I će snabdevanje domaćinstava i malih poslovnih kupaca u Hrvatskoj početi od 1. avgusta. Za samo 14 dana od objavljivanja ponude, javilo se više od tri hiljade zainteresovanih. GEN-I računa da će do kraja ove godine u Hrvatskoj snabdevati oko 20.000, naredne godine 50.000 domaćinstava i malih poslovnih kupaca, odnosno da će već 2016.pokrivati 17 odsto hrvatskog tržišta električnom energijom. Kompanija očekuje da će se za GEN-I opredeliti i državljani Slovenije koji imaju nepokretnosti u Hrvatskoj, pa će tako, zahvaljujući “Jevtinoj struji”,svi koji i kod kuće imaju istog snabdevača beležiti uštedu na oba računa za utrošenu električnu energiju.
Zahvaljujući najpovoljnijim uslovima, GEN-I je prošlog meseca na javnom tender dobio dvogodišnji posao snabdevanja 35 ministarstava i kancelarija državne uprave u Hrvatskoj. U  tenderskoj ponudi je traženo da deo potrebne energije bude iz obnovljivih izvora, a GEN-I je obezbedio da ukupna energija koju će obezbedjivati stiže upravo iz njih. Do sada GEN-I je električnom energijom snabdevao grad Zagreb i još nekoliko velikih krajnjih kupaca u Hrvatskoj.
Preko svog predstavništva - GEN-I d.o.o. Beograd, GEN-I u Srbiji posluje od 2006 godine. Do februara ove godine osnovna delatnost kompanije je bila trgovina električnom energijom na veliko i u poslednje četiri godine GEN-I je bio jedan od najznačajnijih snabdevača Elektroprivrede Srbije u zimskom periodu. Od februara je GEN-I  počeo i sa snabdevanjem krajnjih kupaca u Srbiji.

RE

 

10. 07. 2013.

EU: iznuđena sputavanja čiste energije

Rast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u poslednjih desetak godina u svetu, imao je, bez sumnje, veliki zamah. Imajući to u vidu svakako je začuđujuća konstatacija da su se svi ti napori da se “očisti”, kako proizvodnja, tako i potrošnje energije u svetu, nekako rasplinuli i da u suštini značajnih pomaka nije ni bilo! U nedavnoj analizi Međunarodna agencija za energiju (IEA) konstatuje se da se gotovo ništa između 1990. i 2010. godine nije promenjeno vezano za Indeks intenziteta emisija ugljendioksida u energetici (ESCII) kojim se  meri ispuštanje ugljen dioksida po jedinici energije. Naime, taj indeks je smanjen za svega 0,02 tone ugljen dioksida po toni ekvivalenta nafte (ten). U godišnjem izveštaju o praćenju napretka čiste energije (IEA), za takvo stanje “okrivljeni” su povećana potrošnja uglja i mali napredak u merama štednje u potrošnji energije.
Dakle, bilo je tu raznih proizvoljnosti i komotnosti, pa i kada je reč o trgovini emisijama ugljendioksida. I sam Evropski parlament odbio je nedavno predlog izmene zakona koji se odnosi na kvote trgovine emisijama ugljendioksida, preko kojih je predlagač amandmana, Evropska komisija, nameravala da zaustavi obezvređivanje ETS dozvola na tržištu. Da podsetimo trgovina kvotama za ugljandioksid, takozvani  ETS   (Emissions Trading Scheme), globalno je najveća i za sada najbolje zakonski utemeljena akcija za borbu protiv klimatskih promena. Međutim, sada se  ETS našao pod udarom kritika ekoloških organizacija, jer je neodmereno dodeljivanje dozvola donelo veliku dobit energetskim kompanijama, koje su u suštini u grupi najvećih zagađivača u EU. Cene dozvola su znatno smanjene, pa nisu stimulisale industriju na veća ulaganja u čistu energiju i efikasnost.
A onda, Evropski parlament prošlog meseca nije podržao predlog plana odlaganja izdanja novih dozvola za fazu od 2013 do 2020. godine u okviru  EU sistema trgovanja emisijama. Ovakvo glasanje u Evropskom parlamentu se tumači kao pobeda industrijskog lobija, koji je branio stav da Brisel, umesto intervencije na tržištu emisionih dozvola, treba više da se usmeri na podršku krizom pogođenoj industriji. U parlamentarnoj debati je rečeno da bi krajnji efekat bile veće cene električne energije, kako za domaćinstva, tako i industriju.
Ljudi iz Evropske komisije nisu krili razočaranje odlukom Parlamenta, dok su predstavnici “zelenih organizacija” konstatovali da su poslanici, glasanjem protiv predloga praktično podržali dalje zagađivanje planete!

Fleksibilnije sa klimatskim ciljevima

Međutim i sam evropski komesar za energetiku Ginter Etinger založio se za fleksibilniju politiku prema energetskoj privredi prilikom nametanja novih klimatskih ciljeva, odnosno cenovnih opterećenja „kako bi se obezbedilo da energija ostane dostupna industriji i domaćinstvima“.U intervjuu za  (The Wall Street Journal) on je rekao da bi svaki novi cilj vezan za emisije ugljendioksida ili obnovljive izvore energije morao da bude skromniji i pragmatičniji i u skladu sa ukupnom ekonomskom situacijom u Evropi. Ovo je ocenjeno  kao nagoveštaj zaokreta EU u strategiji prema „čistoj energiji“, uoči definisanja ciljeva za 2030. godinu - sa većim fokusiranjem na smanjenje troškova u energetskom sektoru radi održavanja njegove konkurentnosti u odnosu na uvozne energetske resurse.
Dakle, globalna ekonomska kriza ovde je, očigledno, odigrala presudnu ulogu i na scenu ponovo počela da vraća ugalj.
Svetsko udruženje za  ugalj WCA poručilo je liderima EU „da je krajnje vreme za preusmeravanje energetske debate, kako bi se doveli u ravnotežu ciljevi dekarbonizacije (smanjenej emisije SO2) sa iskorišćavanjem najobilnijeg i najdostupnijeg energetskog goriva koji poseduje Evropa“.WCA to ilustruje činjenicom da su cene električne energije u Evropi od 2005. do 2011. godine porasle za 29 odsto (a istovremeno u SAD svega pet odsto i jedan odsto u Japanu). Danas energetsko siromaštvo pogađa između 50 i 125 miliona ljudi u Evropi. WCA navodi da u Bugarskoj, Portugaliji, Litvaniji,Rumuniji, Kipru, Letoniji i Malti više od 30 odsto ljudi ne može da podmiri troškove grejanja, kao i 20 odsto građana u Španiji, Poljskoj, Grčkoj, Italiji i Mađarskoj“.
Termoelektrane na ugalj, kako se navodi u tom saopštenju, u EU proizvode električnu energiju upola jeftinije od vetro generatora i za četvrtinu cene struje iz solarnih elektrana i konstatuje se da EU proizvodi sama više od 60 odsto potrebnog uglja. Prema računicama Euracoal-a, ako bi se EU preoprijentisale sa TE na ugalj na gasne elektrane, godišnji troškovi proizvodnje električne energije bi premašili 50 milijardi evra.

Ugalj preuzima primat

Očigledno je, dakle, da se ugalj nameće kao nezaobilazno rešenje. Energetska savetodavna institucija zemalja OECD, ocenila je u poslednjem izveštaju da bi ugalj u 2017. mogao da postane glavni izvor energije u svetu i da se očekuje da potrošnja “crnog zlata” poraste svuda izuzev u SAD, gde primat, kao gorivo za proizvodnju električne energije, preuzima prirodni gas, naročito onaj dobijen iz škriljaca.
Svet će, kako je navedeno, do 2017. godine nastaviti da sagoreva oko 1,2 milijarde tona uglja godišnje više u odnosu na sadašnji nivo!
Energetske kompanije na starom kontinentu, očito je, sve manje se oslanjanje na prirodni gas kao energent koji se koristi za proizvodnju električne energije, a njegovo mesto preuzima sve jeftiniji ugalj. Energetski giganti kao što su  E.on i GdF Suez, zbog ušteda isključuju gasne elektrane jer je gas kao gorivo postao nekonkurentan jeftinom uglju. Projekcije pokazuju da će iduće godine struja proizvedena iz uglja biti čak za 20 evra po megavat-satu jevtinija od struje proizvedene iz gasa.
Računalo se da će ETS demotivisati proizvodnju struje iz uglja, ali to se nije dogodilo jer za to bi cena emisijske jedinice na berzi trebalo da iznosi najmanje 15 evra po toni. Međutim, ona je pala je na ispod četiri evra za tonu i postoji mogućnost da na tom nivou ostane do 2020. godine. Zbog ekonomske krize Evropa trenutno ne može da prihvati još skuplju energiju, koju bi uspešna primena ETS-a u praksi svakako izvojevala.

Traže se novi mehanizmi zaštite od prljavih goriva

Izvesno je da se u EU traže novi mehanizami koji će destimulisati korišćenje prljavih fosilnih goriva, a to će, smatraju energetski stručnjaci, pre ili kasnije, biti novi porez za zagađivače. Za koju godinu na scenu će u punoj snazi stupiti Direktiva o postrojenjima s velikim ložištima (LCPD) koja ima za cilj da natera kompanije da ili ulože ogroman novac u obnovu zastarjelih termoelektrana ili da ih ugase. Evropsko udruženje za ugalj  Eurocoal procenjuje da bi u istočnoj Evropi trebalo da se  modernizuju termoelektrane na ugalj ukupne snage 40 hiljada megavata, a modernizacija hiljadu megavata u ovim termoelektranama košta između 155 i 220 miliona dolara.
S druge strane obnovljivi izvori su čisti, osiguravaju energetsku nezavisnost, ali su još vrlo skupi i iziskuju rezervu u hidroelektranama i termoelektranama. Znači, još dugi niz godina se neće moći  bez klasičnih izvora energije. Zato se između ekoloških hajki i energetske realnosti, mora oprezno naći skladniji odnos, jer preterivanja i izmicanje dobro osmišljenim planskim okvima  mogu da budu opasna po energetsku stabilnost u pojedinim regionima.
To na neki način nagoveštava i sadašnji primer kada Nemačka svojim vetroelektranama prilično utiče i na stabilnost rada i preopterećenja elektroenergetskih sistema u okolnim zemljama, nestanak struje i gubitke. Ovo se posebno odnosi na Češku. Tada su operatori prisiljeni da isključuju lokane elektrane i tako balansiraju nemačke vetroelektrane.To se događa zato što je Nemačka izgradila mnogo vetroelektrana, ali ne i adekvatnu prenosnu mrežu, pa struju prenosi uglavnom preko prenosnih sitema u okolnim zemljama. Sve dok se u Nemačkoj ne izgradi 2.800 kilometara novih dalekovoda sever-jug, ostaće ovaj problem preopterećivanja i destabilizovanja susednih mreža. Nemačka je postala evropski šampion u oblasti obnovljivih izvora, ali to domaćinstvima u ovoj zemlji nije donelo jevtiniju električnu energiju, već upravo obrnuto. Podaci Međunarodne agencije za energiju za 2012. pokazuju da megavat-sat u Nemačkoj domaćinstva košta 352 dolara, u Holandiji  238 dolara, Švajcarskoj 222 dolara,  Francuskoj 187 dolara…
Izvesno je, dakle, da će u narednom periodu morati da se napravi predah u „čišćenju energije“ i nađe neki ekonomski prihvatljiv balans između želja i mogućnosti.

                                                                                    Dragan Obradović (list kWh)

 

 

05. 07. 2013.

Kinezi  najbrži  ?

Uskoro će jedna srpska delegacija u posetu Kini, kako bi se dogovaralo o gradnji novog bloka Termpelektrane Kostolac. Teško je nabrojati koja je to delegacija po redu, prošlo je toliko vremena od početka pregovora o kreditu za novi blok u Kostolcu da bi ga Kinezi već sagradili da se odmah počelo. Nije lako razumeti ko sve i zašto usporava, odugovlači i produžava donošenje odluka o gradnji bilo koje nove elektrane, pogotovo kad je reč, kao u poslu sa Kinezima, o povoljnim uslovima, kredita, cenama i  rokovima isporuke opreme. A ako se zna da već decenijama u Srbiji nije ni počela gradnja bar jedne nove elektrane, uprkos stalnom rastu potrosnje električne energije, odnosno da lavovski deo potrošnje guta nerentabilno korišćenje što pod upitnik stavlja svaku ideju o reindustrijalizaciji –kad bi industriji trebalo više energije jednostavno je ne bi bilo).
Kinezi će, izgleda, biti samo najbrži, prvi koji će početi čitav niz gradnje novih elektrana značajnije snage. Gotovo istovremeno privode se kraju razgovori sa Rusima o gradnji trmoelektrana toplana u Pančevu, Novom Sadu, a pominju se još neki gradovi, za koje bi Gazprom obezbedio niže cene gasa. Ruske kompanije su zainteresovane za još nekoliko projekata hidro i termoelektrana na ugalj. Od silnih memorandum o razumevanju za više projekta izgleda da će se malo realizovati, a osnovni razlog je što su prethodne vlasti pregovarale. Nova vlast će, čini se iz perspektive nadležnog ministarstva, pokrenuti ciklus ulaganja u elektroprivredu. Iz Japana, od Tošibe, kažu da je stigla “ponuda koja se ne odbija” za treći blok u Obrenovcu B.
Elektroprivreda Srbije, koja bi trebalo da vodi razgovore i sklapa poslove, izgleda da se malo pita-vlast jednostavno odlučuje. Promenom vlasti, dakle, ništa se nije promenilo, mada ostaje nada da će godinama  najavljivani razvojni ciklus ipak jednom početi. Za sada se o statusu i vlasništvu novih objekata malo zna – jedino je poznato da Kinezi I Japanci nude kredite, dok Rusi žele vlasništvo ili suvlasništvo. D.N.

04. 06. 2013.

Energetski tokovi

Poruka strujnih nemira u Bugarskoj

 

Poslednjih meseci nije bilo zemlje, koja se više od Bugarske eksponirala, kada je reč o  problemima u sektoru energetike, odnosno „energetskim buntom“, kao i  energetskim odnosima u okviru evropske porodice. I to posle svih muka na kojima su se Bugari našli u odnosima sa ruskim partnerima, kada je reč o gradnji nuklearke “Belene” i prolaska gasovoda “Južni tok”.
Cena električne energije, bila je ovog puta direktan uzrok ozbiljnih političkih potresa u ovoj zemlji. Usledili su radikalni potezi bugarske (sada tehničke) vlade i regulatora prema distributerima, ali i njihova oštra reakcija. Mnogo šta ukazuje da su ovi nemiri bili u direktnoj vezi sa liberalizacijom tržišta električne energije u Bugarskoj, ili možda bolje reći sa pratećim ujdurmama u okviru tog procesa.
Presudan dan nemilih energetskih zbivanja u Bugarskoj bio 20. februar, kada je vlada Bojka Borisova podnela ostavku posle masovnih protesta građana zbog visokih cena električne energije. Protesti su najvećim delom bili usmereni na jedan ogranak ČEZ-a. Odmah potom bugarske vlasti su pokrenule prostupke protiv ČEZ-a, kome je zaprećeno  oduzimanjem licence za distribuciju električne energije u ovoj zemlji.
Menadžmet ove kompanije tada je lakonski odbacio primedbe na bilo kakve veće nedostatke u njihovom poslovanju, govoreći da cene električne energije u Bugarskoj određuje regulatorno telo i da su veća potrošnja struje i veći računi bili posledica hladnog vremena i dužeg obračunskog perioda u decembru.
Na to je usledila je oštra reakcija bugarskih vlasti. Sotir Cacanov, bugarski glavni tužilac najavio da tužilaštvo, zbog sve većeg nezodovoljstva javnosti izazvanog visokom cenom struje, pokreće istragu kod tri distributera električne energije koji rade u Bugarskoj: čeških kompanija ČEZ i  Energo Pro i  austrijske kompanije  EVN.

“Distributerska racija”

Krajem marta bugarska policija i predstavnici antimonopolskog nadzornog tela ušli su u poslovne prostorije tri distributera kako bi prikupili odgovarajuće dokaze i dokumenta, koja bi trebalo da ukažu na razne nepravilnosti. Racija je koordinirana unapred sa generalnim direktoratima Evropske komisije za konkurenciju i antimonopol, energetiku, i zaštitu životne sredine.
Nešto kasnije, glavno tužilaštvo Bugarske predložilo je oduzimanje licence za snabdevanje električnom energijom bugarskom distributeru ČEZ Bulgaria. Tužilac Cacanov je rekao da su inicijalna istraživanja u Državnoj regulatornoj energetskoj komisiji DKEVR utvrdila veliki broj nezakonitosti kod očitavanja brojila i formiranja računa za struju. Štaviše, nije odgovoreno ni na jednu od brojnih pritužbi građana u vezi s tim. Cacanov je rekao da je njegova služba iznela dva predloga: Izricanje odgovarajuće kazne po svakom utvrđenom slučaju kršenja propisa i oduzimanje licence ovoj podfirmi češkog ČEZ-a. Kompanija ČEZ Bulgaria je reagovala tvrdnjom da striktno u radu poštuje pravila iz licence i da takođe striktno ispunjava sve poreske obaveze prema državi. Podsetila je da je u Bugarskoj investirala 1,7 milijardi leva i obezbedila posao za 3.500 ljudi.
Petr Nečas, premijer Češke, oglasio se zatim i izjavom da situacija u Bugarskoj u kojoj je glavni tužilac zatražio oduzimanje licence ČEZ-u, predstavlja političku igru!
„Duboko sam uveren da je ceo slučaj oko ČEZ-a  politička afera. Ako pogledate strukturu cene struje u Bugarskoj, videćete da, umesto distributera ČEZ-a, obnovljivi izvori energije imaju mnogo veće učešće u rastu cene struje. Pored toga, možemo samo da nagađamo koliko je tužilac Cacanov blizak sa bivšim premijerom Bojkom Borisovim, koji je u stvari pokrenuo ceo ovaj slučaj. Optužbe koje je podigao Cacanov protiv ČEZ-a nisu istražene od strane bilo kog nezavisnog regulatornog tela,“ rekao je tada Nečas i dodao da niko izuzev nezavisnog regulatora ne može da oduzme licencu.
Istraga tužilaštva, takođe je zaključila da je i bugarska Nacionalna energetska kompanija NEK počinila niz protivzakonitih radnji. Kako navodi tužilac Borislav Džambazov, postoje dokazi da su visoki zvaničnici NEK-a postupili unapred planirano pri ugovaranju nepovoljnih klauzula. Istraga je dalje utvrdila da je način formiranja cena električne energije doveo do njihovih neosnovanih povećanja u poslednje tri godine za 10 do 25 odsto, a da NEK od proizvođača i sada kupuje električnu energiju po cenama višim od dozvoljenog nivoa.
Kamen Mihov, zamenik glavnog tužioca potom je izjavio da je, pored ovih prekršaja NEK-a, utvrđeno je da je regulator DKEVR veoma neefikasno nadzorno telo, kada je reč o kažnjavanju za prekršaje u mesečnim obračunima za utrošenu električnu energiju. Takođe, nedostaje odgovarajuća kontrola troškova i, kako je rekao,  neaktivno se primenjuju ovlašćenja da se oduzmu licence distributerima električne energije.
Tužilaštvo je pokrenulo pet krivičnih postupaka protiv DKEVR,  ČEZ, NEK, i Bugarskog energetskog holdinga (BEH).

Trka za profitom

Češka energetska kompanija ČEZ podnela je žalbu Evropskoj komisiji na bugarske institucije koje, nastoje da im oduzmu licencu za rad. Na sve ovo nadovezao se i austrijski EVN  saopštavajući da namerava preko međunarodne arbitraže da odbrani svoje investicije u toj zemlji.
Saopštenje je dato posle niza akcija kojima su bugarske regulatorne vlasti smanjile prihode kompanije EVN od prodaje električne energije i zbog nejasnoća oko taksa za priključenje proizvođača struje iz obnovljivih izvora.
Bugarska vlada najavila je da će uskoro imenovati inostranog oditora da pregleda poslovanje energetskih firmi. To je objašnjeno  potrebom dobijanja potpune finansijske analize svih kompanija u energetskom sektoru. Jer, po ubeđenju  bugarskih vlasti, očigledno je da je tu bilo raznih „kombinatorika“, koje su uticale na neovlašćeno podizanje cena električne energije i trke za profitom.  Naglašeno je da će bugarska vlada u potpunosti sarađivati s Evropskom komisijom na tom pitanju, tako da neće biti nikakvih sumnji u valjanost izveštaja.
Međutim, ovaj bugarski primer nereda na ulicama zbog zamešateljstva sa cenom struje, koje su do toga dovele, na neki način podgrejao je i dilemu da li je cena struje pre socijalno nego energetsko pitanje. Upravo ova teza postavljena je i na Socijalnom forumu Energetske zajednice: “Da li liberalizacija cene struje znači i skuplju struju”, koji je sredinom aprila održan u Beogradu.
Ginter Brambok iz austrijskog  EVN rekao je na ovom skupu da neredi u Bugarskoj ukazuju na kompleksnost ovog problema i koliko je za stabilnost jednog društva bitna cena struje i pravi uvid u ekonomsku realnost tog društva. Agrumenti su mu bile fotografije iz Sofije – jedna sa masom koja protestuje zbog siromaštva i drugom na kojoj se vide spaljeni automobili.
Na tim automobilima stoje uočljive oznake  EVN - austrijske kompanije koja isporučuje struju građanima Bugarske a za koju Brambok upravo radi.
“Pitali smo se gde smo pogrešili? Ima mnogo toga što zbunjuje u ciljevima koje postavlja EU u sektoru energetike. Te stvari nisu tako jednostavne kako iz EU zakonodavastva sledi”, rekao je on, dodajući da deregulacija tržišta i liberalizacija cena struje ne može da se posmatra kroz prizmu želje političara da jeftinom strujom pridobiju glasače. Ovaj primer, rekao je   Brambok,  vrlo je neprijatan za sve one koji nas ubeđuju u svemoć liberalizacije i deregulacije u energetskom sektoru.
Reč je očigledno o sudaru populističkog prilaza sa unošenjem socijalnih komponenti u cenu struje i deregulacije i liberalizacije ovog tržišta koje su donele direktive EU i koje očigledno ne ispunjavaju krajnji cilj - veću konkurenciju i jevtiniju struju - već po svemu sudeći deluju suprotno. Ostaje da se vidi, kakvu će “presudu” u ovom bugarskom slučaju da donese Evropska komisija i ko će iz svega da izvuče deblji kraj. Do sada su to bili građani na ulicama, a, po svemu sudeći, tako će i da ostane!


Dragan Obradović (List kWh)

 

30. 05. 2013.

Počelo bušenje prve istražne bušotine na području Republike Srpske

Preduzeće „Jadran-Naftagas“, zajedničko preduzeće NIS-a i ruske kompanije ,,Njeftegazinkor’’, započelo je bušenje prve istražne bušotine „Ob-2“ na području Republike Srpske (kod Obudovca, u opštini Šamac). Ova bušotina je pronađena na osnovu obrađenih podataka 2D seizmičkih ispitivanja koja su sprovedena tokom 2011. i 2012. godine na teritoriji Republike Srpske. Bušenje je povereno NIS-ovoj servisnoj kompaniji ,,Naftagas – Naftni servisi’’ d.o.o.

Svečanoj ceremoniji početka bušenja prisustvovali su pored Kirila Kravčenka, generalnog direktora NIS-a, Aleksandr Jurevič Voronjin, zamenik generalnog direktora Zarubežnjefta, majke kompanije NeftegazInKora i visoki zvaničnici Republike Srpske, predsednik Milorad Dodik i Željko Kovačević, ministar industrije, energetike i rudarstva.

Planirano je da se tokom 2013. godine izvede bušenje još jedne istražne bušotine u istočnom delu Republike Srpske, na teritoriji opštine Bijeljina. U zavisnosti od rezultata koje bude dalo bušenje zavisiće dinamika daljih istraživanja nafte i gasa na ovom području.

„Početak bušenja istražne bušotine u Obudovcu ne znači automatski i pronalaženje nafte, s obzirom da je prema međunarodnoj praksi istraživanja nafte i gasa, procenat uspešnosti istraživanja oko 30 odsto, a neuspeh je uvek oko 70 odsto“, izjavio je ovom prilikom generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.

U geološko-istražne radove na teritoriji Republike Srpske investirano je oko 13 miliona dolara u periodu od godinu dana (2011-2012.), a planirano ulaganje u tu svrhu za 2013. godinu iznosi oko 19,5 miliona dolara. Do kraja 2014. planira se da se u istraživanja nafte i gasa investira 40,7 miliona dolara, a u fazu eksploatacije 188,3 miliona dolara pod uslovom da se dokažu rezerve.

Na osnovu plana geološko-istražnih radova za teritoriju Republike Srpske, do sada je urađeno ponovno tumačenje starih seizmičkih podataka, kao i dekonzervacija i ispitivanje dve stare bušotine. Istraživanja su pokazala da na ovim područjima postoji potencijal za pronalazak nafte i gasa. Tome su doprinela i nova seizmička ispitivanja na relaciji Novi Grad – Doboj od 210 km, zatim na istražnom prostoru Semberije (516 km), kao i na istražnom prostoru Posavine (310 km), na potezu od Banja Luke do Zvornika (303 km) i Majevice (100 km).

Prilikom istraživanje nafte i gasa na teritoriji Republike Srpske, korišćene su osnovne metode: 2D i 3D seizmička ispitivanja. Cilj ovih ispitivanja jeste detaljno sagledavanje geološke građe područja i definisanje geološkog modela, odnosno izdvajanje najperspektivnije lokacije za buduća detaljna istraživanja nafte i gasa.

Obrada i interpretacija do sada snimljenih seizmičkih podataka urađene su u Naučno-tehnološkom centru NIS Naftagas. Zahvaljujući njihovoj saradnji sa stručnjacima iz ruskih naftnih kompanija ,,Gasprom njeft’’ i ,,Zarubežnjeft’’, definisane su lokacije za bušenje prvih istražnih bušotina na teritoriji Republike Srpske.

Istražnim radovima u Republici Srpskoj prethodio je Ugovor o koncesiji za istraživanje i korišćenje ugljovodonika (sirove nafte i gasa) na teritoriji Republike Srpske. Ovaj ugovor su 2011. godine potpisali „Jadran-Naftagas“ i Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske. Koncesija je dobijena na period od 28 godina (tri godine za istraživanja i 25 godina za eksploataciju). ,,Jadran-Naftagas’’ se ovim ugovorom obavezao da će u tom periodu, na osnovu usvojene Studije ekonomske opravdanosti, investirati 229 miliona dolara u istraživanja i eksploataciju ugljovodonika na teritoriji Republike Srpske.

 

22. 05. 2013.

„The Golden Age of Gas”

Američka privredna komora i kompanija GE organizovale su konferenciju pod nazivom „The Golden Age of Gas“ u Beogradu, 22. maja. Na okruglom stolu učestvovali su i specijalni savetnik ministra energetike Ljubomir Aksentijević, predstavnici Američke privredne komore i predstavnici kompanije GE među kojima su bili Gaetano Massara, generalni direktor GE Global Growth & Operations za jugoistočnu Evropu, Daniel Minev, viši menadžer prodaje za centralnu i istočnu Evropu,  sektor Aeroderivativne gasne turbine i Alfons Klausner, direktor prodaje za region istočne Evrope. Tema o kojoj se razgovaralo je rastuća uloga rezervi prirodnog gasa – goriva 21. veka – kao i o bolja upotreba rezervi i lokalna, decentralizovana proizvodnja energije od prirodnog gasa.

Prirodni gas – gorivo 21. veka u skladu sa tri „E”: energija, ekonomija i ekologija

„Nova ekonomija energije” u potpunosti prepoznaje povećanje troškova energije i samim tim je fokusirana na efikasnu i održivu proizvodnju, distribuciju i korišćenje.
Podržana je političkom voljom da se smanji zavisnost od uvoza energenata, da se redukuje emisija ugljen-dioksida, osnaži lokalna industrija, kao i da se prihvati činjenica da su prirodni resursi oskudni i da promene ka novoj energetskoj privredi imaju svoju cenu. Pored toga, primetni su i snažni otpori lokalnog stanovništva ka velikim infrastrukturalnim projektima.
Sve ovo vodi ka značajnom rastu obnovljive energije (vetar, solarna energija, biogas...), boljem iskorišćenju resursa (kogeneracija, kuće/zgrade sa neznatnim korišćenjem energije, smanjenje gubitaka na mreži...) i lokalnoj, decentralizovanoj proizvodnji energije, pa zahteva napredne mogućnosti upravljanja, skladištenja i balansiranja kako bi električna mreža nesmetano funkcionisala.
Najznačajnije pitanje je kako uravnotežiti potražnju za dovoljnom i pouzdanom električnom energijom sa pitanjima energetske bezbednosti, smanjenjem upotrebe uglja i ekonomskim razvojem. Svakako će vetar, solarna energija i ostali izvori nastaviti da igraju važnu ulogu, ali oni nisu jedino rešenje. Potrebno je istražiti sve opcije, uključujući čistije i efikasnije načine sagorevanja fosilnog goriva.
Ključna stvar ovog novog modela mora biti ideja fleksibilne i efikasne proizvodnje gasa. Povećano korišćenje prirodnog gasa kao izvora energije ima značajan uticaj na konkurentnost industrije, stimulišući tako investicije i rast. Emisija ugljenika je upola manja u odnosu na ugalj, pa bi to doprinelo sveukupnom smanjenju efekta staklene bašte i olakšalo razvoj i upotrebu održivog energetskog miksa.
Prirodni gas je fleksibilno gorivo čija proizvedena energija ima brojne primene: industrijsku primenu, oblasno grejanje, kogeneraciju. Izvori prirodnog gasa su brojni i dobro raspoređeni u mnogim regijama u svetu.
Prirodni gas takođe obezbeđuje najpogodniji rezervni kapacitet za intermitentnost obnovljivih izvora energije, podržavajući integraciju obnovljivih izvora energije u moderne energetske sisteme. Njegove prednosti su već uočene u SAD, a postoji potencijal da se slično uradi i u Evropi.
Aktuelni trendovi na globalnom energetskom tržištu ukazuju na rastuću ulogu i važnost rezervi prirodnog gasa. Skladan razvoj tri „E” (energija, ekonomija, ekologija) daje prednost prirodnom gasu nad konvencionalnim vrstama goriva. Stoga se prirodni gas smatra energetskim bogatstvom u ekspanziji, dakle gorivom 21. veka.

 

NIS-ova otkrića gasa u Vojvodini kao rezultat primene nove tehnologije bušenja

NIS je primenom nove tehnologije bušenja bušotina malog prečnika (Slim hole) otkrio mala gasna ležišta koja će povećati proizvodnju gasa i obezbediti strateške rezerve ovog energenta. Ova metoda se prvi put primenjuje na ovim prostorima u svrhu istraživanja nafte i gasa, a projekat je urađen u Naučno-tehničkom centru NIS-a.
Do sada su izbušene dve bušotine malog prečnika na području Vojvodine (u okolini Melenaca kod Zrenjanina) koje su potvrdile očekivanja istraživača. Ispitivanjem jedne od izbušenih bušotina konstatovano je postojanje dva manja gasna ležišta. Kod druge bušotine takođe su otkrivena tri mala ležišta gasa, koja su trenutno u fazi ispitivanja.
Koristeći tehnologiju Slim hole, do kraja 2016. godine NIS planira da otvori ukupno oko 25 bušotina. Trenutno su definisane lokacije za bušenje još četiri bušotine, pored već dve postojeće.
Posao bušenja za potrebe NIS-a započela je prošle godine kompanija Geops Balkan drilling services d.o.o., koja poseduje iskustvo i svu potrebnu opremu za realizaciju ovog projekta, dok se nedavno u realizaciju uključuju i NIS-ovi Naftni servisi, odnosno „Hidrosonda“.
NIS je u okviru koncepcije razvoja inovacione i naučno-tehničke delatnosti prošle godine započeo realizaciju projekta istraživanja malih ležišta nafte i gasa bušenjem bušotina malog prečnika (Slim hole). Primena ove metode će obezbediti NIS-u da na lakši, odnosno brži i znatno jeftiniji način dolazi do otkrića malih ležišta nafte i gasa, koja su karakteristična za ovo podneblje. Pored ekonomskih efekata, ovu metodu karakteriše i ekološki aspekt, jer se prilikom bušenja ovakvih bušotina zauzima daleko manja površina zemljišta, a smanjuje se i količina nabušenog, odnosno isplačnog materijala koji se koristi u procesu bušenja.
U Srbiji postoji veliki broj malih ležišta koja se nalaze u blizini velikih gasnih i naftnih polja. Kada bi se klasičnim putem otkrivala ova ležišta i pripremala za proizvodnju, to bi bilo veoma skupo i neisplativo. Međutim, bušenje bušotina malim prečnikom može da košta i tri puta manje nego klasičnom metodom bušenja i na taj način se u eksploataciju mogu uvesti i mala ležišta i povećati rezerve nafte i gasa.  

15. 05. 2013.

Stekli se uslovi za gradnju Južnog toka kroz Srbiju

Direktor preduzeća Južni tok Srbija Dušan Bajatović dao je izjavu novinarima da su se stekli svi uslovi da izgradnja tog transnacionalog gasovoda u Srbiji, odnosno polaganje cevi, počne krajem ove godine.
Bajatović je sa v.d. direktorom Republičke agencije za prostorno planiranje Draganom Dunčićem potpisao ugovor o izradi izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene - transancionalnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju.
S ovim dokumentom, kako je istakao Bajatović, definitivno su se obezbedili svi potrebni ugovore, koji vode ka početku izgradnje Južnog toka krajem 2013. On je naglasio da je trasa u potpunosti definisana, kako za Južni tok, tako i za interkonekcije prema Hrvatskoj i Republici Srpskoj.
Bajatović je rekao da su svi problemi rešeni, tako da se može krenuti u istovremeno izdavanje više od 70 lokacijskih dozvola za različite namene.
V.d. direktora Republičke agencije za prostorno planiranje Dragan Dunčić je podsetio da je Vlada Srbije krajem 2012. usvojila prostorni plan za Južni tok, a da su se početkom 2013. stvorili projektantski i drugi uslovi da se plan dopuni i to, kako je objasnio, kracima Južnog toka ka Hrvatskoj i Republici Srpskoj, odnosno BiH.
”Ovaj plan će omogućiti Srbijagasu da na 75 lokacija, na trasi dugoj 600 kilometara, reši imovinsko pravne odnose i pristupne puteve, zajedno sa elektroenergetskim kablovima”, rekao je Dunčić, posle potpisivanja.
Srbijagas je predao idejni projekat koji je dobro ocenjen, a do 30. juna biće predat i generalni projakat, pa će vrlo brzo biti raspisani tenderi za nabavku cevi i kompresora, naveo je Bajatović.
"Na jesen možemo razgovarati o tome da Južni tok dobije građevinsku dozvolu, što se tiče Srbije", kazao je Bajatović. On je novinarima pokazao i trasu Južnog toka kroz Srbiju, koji će ulaziti kod Zaječara, a izlaziti kod Sombroa, odnosno kod Bačkog Brega.
Kod Gospođinaca će biti račvanje prema Hrvatskoj, a kod Beograda prema Republici Srpskoj, objasnio je Bajatović i precizirao da će kapacitet i jednog i drugog odvojka, biti oko dve milijarde kubnih metara na godišnjem nivou..
Na pitanje kad se može očekivati novac od Južnog toka, Bajatović je rekao da će to biti kad država počne da naplaćuje takse, odnosno od 1. januara 2016. kada je planirano da gasovod počne da radi. On je istakao da će sva sredtsva koja bude zarađivao Južni tok u prvoj fazi u popunosti biti korišćena za vraćanje kredita, a u drugoj fazi će deoničari Srbijagas i Gasprom odlučivati o raspodeli dobiti.


E.P.

08. 05. 2013

Završen izveštaj o energetskim kretanjima u Srbiji u 2012. godini

Agencija za energetiku Republike Srbije dostavila je Narodnoj skupštini Srbije izveštaj o radu za 2012. godinu, u kome se navodi da su tokom 2012. godine, učinjeni bitni koraci ka otvaranju tržišta električne energije i prirodnog gasa i efikasnijoj regulaciji monoploskih delatnosti, ali se pokazuje i da se neracionalnosti u energetskom sektoru ne otklanjaju dovoljno efikasno i da kašnjenja u ispunjavanju obaveza ugrožavaju rokove utvrđene Zakonom.
Potrošnja električne energije u Srbiji prošle godine je smanjena za 2,2 %, a transit struje preko Srbije za 3%. Potrošnja prirodnog gasa je smanjena za
13,3%, najviše zbog pada potrošnje u industriji.
Krajem 2012. i na samom početku 2013. godine, obezbeđeni su svi bitni regulatorni uslovi za izlazak na tržište kupaca električne energije priključenih na prenosnu mrežu.
Sprovedene su pripreme za pravno razdvajanje operatora distributivnog sistema od snabdevanja električnom energijom i drugih delatnosti, čime se stvaraju uslovi da se ova obaveza realizuje u 2013. godini. Gubici električne energije u distributivnoj mreži su zadržali blago opadajući trend, ali su i dalje veoma visoki u odnosu na tehnički opravdane. Nedovoljno efikasno se suzbijaju krađe električne energije.
U nekoliko prethodnih godina se zapaža manje povećanje potrošnje električne energije u zimskom periodu u domaćinstvima. Agencija će pratiti ovu pojavu i, ukoliko se pokaže potrebnim, promeniti odnose i granice tarifa, kako bi se destimulisala neracionalna potrošnja za grejanje.
U 2012. godini je postignut značajan napredak u odzivu distributivnih privrednih društava na zahteve Agencije za redovno dostavljanje podataka o komercijalnom kvalitetu. Pokazatelji neprekidnosti isporuke struje su na nivou regiona, ali višestruko su lošiji u odnosu na evropski prosek. Četvorogodišnje iskustvo je, kako je nabedevo u izveštaju, veoma dobra podloga za pripremu Pravila o kvalitetu isporuke i snabdevanja koja će Agencija doneti u 2013. godini.
Priprema Pravila o radu sistema za transport gasa, koja donosi JP Srbijagas, je u finalnoj fazi i očekuje se da će Agencija na njih dati saglasnost do sredine 2013.
Priprema se pravno razdvajanje operatora transportnog sistema u vertikalno integrisnim preduzećima u gasnom sektoru (JP Srbijagas i Yugorosgaz a.d ), od snabdevanja prirodnim gasom i drugih delatnosti, kako bi se obaveza razdvajanja realizovala u 2013. godini.
Gasni sektor karakteriše nizak stepen gasifikacije domaćinstava (oko 10%) i usitnjenost distribucija.
Nadalje u izveštaju AERS se na void da je sadašnji nivo cena električne energije ispod ekonomski opravdanog, što u velikoj meri ograničava razvoj elektroenergetskog sektora, jer ne omogućava domaću akumulaciju za nvesticije, destimulativno deluje na druge investitore, kao i na racionalizaciju potrošnje energije.
Odobrena cena nabavke prirodnog gasa je od 2010. do kraja 2012. godine bila niža od ugovorene nabavne cene, tako da je Srbijagas poslovao sa negativnim finansijskim rezultatom u snabdevanju tarifnih kupaca prirodnim gasom. Ovakvi odnosi se prenose i u 2013. godinu.
Najkritičnije pitanje je primena EU Direktive o velikim ložištima, odnosno važeće nacionalne regulative o emisiji sumpornih i azotnih oksida, po kojima bi se posle 2017. godine, svi blokovi u termoelektranama koji ih ne zadovoljavaju povukli iz pogona, tako da bi EPS mogao ostati bez preko 1.100 MW, iz kojih sada
obezbeđuju više od 15% ukupne proizvodnje.
Godišnje potrebe za primarnom energijom u Srbiji su oko 16 miliona tona ekvivalentne nafte (mil.ten). Za Srbiju je karakterističan visok udeo uglja, pretežno niskokaloričnog lignita, u ukupnoj primarnoj energiji (preko 50%), koji se dominantno koristi za proizvodnju električne energije. Visok udeo domaćeg lignita omogućava, u odnosu na druge zemlje, relativno visoku, energetsku nezavisnost Srbije, ali umanjuje efikasnost energetskih transformacija i povećava njihov uticaj na životnu sredinu i Srbiji dugoročno uvećava rizik rasta troškova emisije ugljen dioksida (CO2), odnosno gasova koji globalno izazivaju efekat staklene bašte.
Neto uvozna zavisnost Srbije bila je na nivou od 30,3%. U 2012. godini troškovi neto uvoza energije su iznosili  2,28  milijardi evra, što predstavlja čak 38,4% od salda ukupnog uvoza i izvoza Republike Srbije.


E.P.

16. 04. 2013.

EU MREŽE

BRISEL, RIM, LONDON
Tradicionalno najpostojaniji privredni sektor Evrope, elektroenergetske mreže i gasni transportni sistemi, počinju da menjaju vlasnike, lako poput goveda na stočnoj pijaci, piše agencija Reuters (10. aprila) u tekstu u kome najavljuje velike kupoprodaje u evropskoj energetskoj infrastrukturi u narednim mesecima, zbog EU propisa koji zabranjuju kompanijama da budu istovremeno proizvođači odnosno prodavci energije i mrežni operateri. Na scenu su stupili mnogi investicioni fondovi, kojima je ulaganje u ovaj energetski infrastrukturnu segment idealna pozicija za obezbeđenje stabilnih dugoročnih prihoda. S druge strane i sami mrežni operateri, poput italijanskog Snama, nemačkog Open Grid Europe, belgijskog Fluxys-a i holandskog TenneT-a, pojavljuju se kao kupci na drugim tržištima. Tako Snam, koga pojedini analitičari vide kao bdućeg mrežnog šampiona u EU, nudi ispred jednog konzorcijuma 2,4 milijarde evra za francusku gasovodnu kompaniju TIGF, dok nemačka osiguravajuća kuća Allianz i kanadski fond Borealis daju 1,6 milijardi evra za češkog gasnog operatera Net4Gas. Na tržištu električne energije, Holandija razmišlja da proda na berzi mrežnog operatera TenneT, dok finski Fortum priprema prodaju svoje prenosne elektroenergetske firme. Poslovi su privlačni, jer bum u investicijama u obnovljive izvore traži dograđene i integrisane prenosne sisteme, dok EU gleda da smanji zavisnost od ruskog gasa gradnjom gasovoda do LNG uvoznih terminala u Španiji i Italiji. Francuski EDF bi mogao prodati svoju RTE mrežu, nemački EnBW svoje prenosne i gasovodne mreže, E.ON svoju mrežu u Finskoj i VNG gasovodnu kompaniju Ontrans.
Španske Iberdola i Gas Natural takođe razmatraju prodaju svojih distributivnih ogranaka, dok su pod lupom banaka i mreže u Škotskoj, Švajcarskoj i Austriji. Prvoklasne mete kupaca su i mnoge male mreže u vlasništvu opština. Najverovatniji katalizator koji će stvoriti velikog EU  mrežnog operatera dogodiće se na sekundarnom tržištu mrežnih operatera i kada fondovi počnu da prodaju kupljene operatere rukovođeni brzom zaradom, konstatuje Reuters.

Eksperti koje je konsultovala agencija očekuju da se ova konsolidacija najpre desi u sektoru gasnog transportnog sistema, jer elektroenergetske mreže za mnoge vlade pretstavljaju strateške pozicije. Jedan londonski bankar očekuje da se ovo desi u narednih godinu do dve dana. „Mogli bi završiti sa mrežom sever-jug od Norveške do Rima i istok-zapad od Nemačke di Ukrajine“.

05. 04. 2013.

ZAJEDNIČKI NAPOR JP EPS, JP EMS I INSTITUTA MIHAJLO PUPIN

TENT u sekundarnoj regulaciji

Uvođenje blokova TENT A4 i TENT A5 u sekundarnu regulaciju učestanosti i snage razmene investicija je JP Elektroprivreda Srbije i izvanredno je značajno za pouzdan rad elektroenergetskog sistema u vreme nižeg konzuma, ali i velikih dotoka ili suša

Termoelektrana Nikola Tesla radi u sekundarnoj regulaciji, prvi put u četrdeset godina funkcionisanja sekundarne regulacije učestanosti i snage razmene u Republici Srbiji. TENT A4 je zvanično uključen u rad sekundarne regulacije učestanosti i snage razmene 13. marta 2013. godine. Nedelju kasnije 20. marta, u rad sekundarne regulacije zvanično je uključen i blok TENT A5. Sekundarna regulacija učestanosti i snage razmene je uvedena u elektroenergetski sistem Srbije početkom sedamdesetih godina prošloga veka, u sklopu priprema za povezivanje elektroenergetskog sistema Jugoslavije sa zapadnoevropskom interkonekcijom, tadašnjom UCPTE. Osnove njenog rada postavili su prof. dr Milan Ćalović i Petar Rajković, kaže mr Nikola Obradović, koordinator za sistemske usluge u JP Elektromreža Srbije. Princip rada sekundarne regulacije učestanosti i snage razmene je veoma jednostavan. Računar smešten u Nacionalnom dispečerskom centru u Beogradu (mrežni regulator), svake dve sekunde izračunava sumu razmene snage sa susedima i poredi je sa planom razmene Srbije za taj sat. Takođe, izračunava se i trenutno odstupanje učestanosti od nominalne vrednosti (50 Hz). Ta dva odstupanja se sabiraju i dobija se ukupna regulaciona greška Srbije. Da bi otklonio regulacionu grešku mrežni regulator svake četiri sekunde, ukoliko postoji potreba, šalje regulacione impulse na elektrane koje su predviđene za rad u sekundarnoj regulaciji. Za to su u Srbiji su do sada bile sposobne HE Đerdap 1, HE Bajina Bašta, HE Bistrica i RHE Bajina Bašta. Hidroelektrane su jednostavnije za uvođenje u sekundarnu regulaciju, lakše upravljive i brže. Impulsi poslati iz Beograda dolaze na turbinski regulator i, u zavisnosti od znaka impulsa, povećavaju ili smanjuju dovod vode u turbinu, a samim tim i snagu generatora. Problemi su najčešći u ranim jutarnjim časovima kada se smanji konzum pa hidroelektrane moraju da se zaustave. Tada se dešava da elektroenergetski sistem Srbije radi sa smanjenom rezervom u sekundarnoj regulaciji ili bez nje. Još veći problem je u periodu velikih dotoka ili suše. Kada su veliki dotoci rad elektrane u sekundarnoj regulaciji nije ekonomski opravdan jer regulacija automatski može oboriti snagu mašine, što dovodi do smanjenja prerađene vode i preliva. U periodima suše nedostatak vode mašinu čini neupotrebljivom za angažovanje, pa i za rad u sekundarnoj regulaciji.
- Termoelektrane u proteklim godinama nisu korišćene za rad u sekundarnoj regulaciji, mada je u evropskoj interkonekciji to uobičajena praksa. Iskorišćena je komparativna prednost našeg elektroenergetskog sistema u kome je jedna trećina hidroelektrana, koje su upravljivije i brže. Problem sa radom termoelektrane u sekundarnoj regulaciji je obezbeđivanje stalnog dotoka pare. Kod hidroelektrane, impuls poslan iz Beograda dodatno otvori turbinu i više vode
stigne iz akumulacije. Kod termoelektrane, impuls poslat iz Beograda takođe otvori turbinu i poraste dotok pare iz kotla, a samim tim i snaga generatora. Na žalost, ako se režim kotla ne promeni posle desetak minuta neće bidi dovoljno pare u kotlu i generator će oboriti snagu bez obzira na otvor turbine. Za rad termoelektrane u sekundarnoj regulaciji učestanosti i snage razmene neophodno je da regulacija kotla bude povezana sa regulacijom turbine. Baš to je ostvareno po prvi put u Srbiji, tokom velikih zahvata na upravljačkim sistemima na blokovima TENT A3, A4, A5 i A6. Te zahvate je finansirao JP EPS. Na dva bloka je ugrađena SIEMENS upravljačka oprema, a na dva bloka je ugrađena oprema Instituta Mihajlo Pupin, - kaže mr Obradović. Koordiniranim radom JP EPS, Instituta Mihajlo Pupin i JP EMS, blok TENT A4 je 1. marta 2013 pušten u probni rad u sekundarnoj regulaciji.
Od 5. marta započelo je testiranje bloka TENT A5 u sekundarnoj regulaciji. Sa strane JP EMS na ovom poslu su bili angažovani mr Nikola Obradović i Mirela Đurđević. Period visokih vodostaja na hidroelektranama je ubrzao uvođenje tih blokova u stalan rad u sekundarnoj regulaciji.
Blok TENT A4 je pušten u stalni rad u sekundarnoj regulaciji 13. marta, a blok TENT A5 20. marta 2013.
U ovom trenutku TENT A4 i TENT A5 su zvanično osposobljeni za rad u sekundarnoj regulaciji i svakodnevno učestvuju u njoj. Za 26. mart planiran je početak testiranja rada TENT A3 u sekundarnoj regulaciji, a vrlo brzo se očekuje i početak testiranja TENT A6.
- Uvođenjem termoblokova u sekundarnu regulaciju učestanosti i snage razmene elektroenergetski sistem Srbije je stvorio preduslove za znatno poboljšnje kvaliteta rada regulacije učestanosti i snage razmene u periodima kada su mogućnosti hidroelektrana za rad u sekundarnoj regulaciji smanjene. Na taj način je pobolj-šana sigurnost rada elektronergetskog sistema Srbije u tim režimima, kaže mr Obradović.

Predrag Batinić
List EMS

04. 04. 2013.

Svetski energetski tokovi

Škriljci prekrajaju energetsku mapu sveta

Po procenama Odeljenja za socijalne programe Ujedinjenih nacija u ovom trenutku postoji 26 triliona tona škriljčanog ulja na oko 550 nalazišta u Kanadi, Meksiku, Južnoj Americi, Africi, istočnoj Aziji i Australiji

Gasni i uljni škriljci, u poslednje vreme, unose sve veću, pometnju na svetskoj energetskoj pijaci. Već sada mrse račune tradicionalnim izvoznicima prirodnog gasa, ali sve više i onima, koji su planirali da iz obnovljivih izvora energije prave struju. Dok cena nafte u svetu nije počela da skače, povukavši tako za sobom  i cenu gasa nagore, škriljci su retko bili predmet razgovora, a još ređe korišćenja. Međutim, cena nafte odavno je „prerasla“ tadašnjih dvadesetak dolara za barel i ležišta škriljaca, za koja se od ranije znalo, ubrzo su izazvala nagli rast interesovanja investitora. Sada je jasno da se cena nafte neće više nikada vratiti na dvadesetak dolara, od pre nekoliko decenija, a sa sadašnjom cenom ovog energenta, koja se kreće uglavnom između 90 i 110  dolara za barel, škriljci koji praktično zamenjuju naftu i gas, bez ikakve dileme postaju vrlo konkurentni i ulaze u žižu interesovanja.
Sa nedavnom otkrićima novih ogromnih ležišta, sasvim je očigledno da škriljci, već sada,  utiču na promenu energetske mape sveta, a uskoro se mogu očekivati i ključna prekrajanja svetskih energetskih tokova.
Značajne količine uljnih škriljaca otkrivene su i kod nas još pre nekoliko decenija, ali i posle postizanja isplativosti njihove eksploatacije, do sada još ništa konkretno nije započeto, ali, sigurno je da će vrlo brzo početi da se kiriste.
Po procenama Odeljenja za socijalne programe Ujedinjenih nacija, u ovom trenutku postoji 26 triliona tona škriljčanog ulja. Oko 550 tih ležišta postoji u Kanadi, Meksiku, Južnoj Americi, Africi, istočnoj Aziji i Australiji.

Bogata Alberta

Kanadska provincija Alberta ima u još nedovoljno ispitanim nalazištima u škriljcima, verovatno najveće rezerve gasa na svetu - toliko velike da  mogu zadovoljiti ukupne potrebe SAD za ovim energentom u narednih 130 godina. Pored toga, iz još nedovoljno istraženih rezervi nafte u škriljcima, ova provincija bi mogla pokriti potrebe SAD za 50 godina. To su najnovije, upravo objavljene, procene kanadskog državnog Komiteta za očuvanje energetskih izvora (ERVC).
Alberta, prema ovim procenama, ima u dosad nedovoljno ispitanim nalazištima u škriljcima 94 biliona kubnih metara gasa, i 432,6 milijardi barela nafte. To znači da sama ova kanadska provincija ima za polovinu veće rezerve gasa nego cele SAD koje su, zahvaljujući intenzivnoj eksploataciji iz škriljaca, poslednjih godina postale najveći svetski proizvođač ovog energenta.
Ubrzana eksploatacija gasa iz velikih nalazišta u Kanadi mogla bi narednih godina da pojača pritisak  na sniženje cene gasa u celom svetu, uključujući i Evropu. Kanada, naime, za razliku od američkih vlasti ne ograničava izvoz energenata i sirovina.
Evropski potrošači počinju sve više da se okreću kupovini gasa koji se dovozi ogromnim tankerima u tečnom stanju, a ne gasovodima gde se gas kupuje po dugoročnim ugovorima i višim cenama. Ali, mora se uvek imati na umu da taj pad cena ima svoje granice jer je eksploatacija gasa i nafte iz škriljaca skuplja i isplati se samo po ceni nafte višoj od  70 dolara za barel.
U poređenju sa tradicionalnim metodama, danas, kada se nafta izvlači iz Severnog mora, imamo situaciju da je cena dobijanja te nafte viša od proizvodne cene ulja iz škriljaca.

SAD postaju lider u proizvodnji gasa

Škriljna revolucija, koja je zahvaljući tehnologiji  hridrauličnog frakovanja i horizontalnih bušotina, učinila je da SAD preuzimaju liderstvo u proizvodnji gasa.To se, sada sve izrazitije širi i na proizvodnju nafte. SAD su 2011. godine proizvele ukupno 653 milijarde kubih metara gasa a Rusija 659 milijardi. Očekuje da će vrlo brzo američka proizvodnja gasa nadmašiti rusku i da će SAD povećavati svoj izvozni potencijal.
Do pre desetak godina SAD su iz uvoza pokrivale 16 odsto svoje potrošnje gasa i svuda su se gradili LNG terminali - za uvoz gasa u tečnom stanju - koji je dolazio najviše iz zemalja Latinske Amerike. Nekonvencionalno eksploatisani gas sada u ukupnoj američkoj proizvodnji učetstvuje sa 34 odsto a za 20 godina imaće udeo od skoro dve trećine.
Bivši šef Britiš petrola lord (VR) Džon Braun izjavio je da bi Amerikanci do 2030. godine mogli da budu potpuno nezavisni od uvoza nafte, jer su zalihe u škriljcima “praktično neograničene”.
On je na forumu o vodi, hrani i energiji “Resurs 2012” rekao da je dobijanje nafte i gasa na taj način “izuzetna stvar” i da svet ulazi u “novo doba primarne energije”.
Drugačije rečeno, od potencijalnog velikog kupca, američka gasna industrija postaje veliki konkurent Gaspromu.Procenjene velike količine gasa, koji može da se dobije iz škriljaca na više lokacija u svetu, predstavljaće nepovoljnu okolnost po plasman ruskog gasa. Gasprom, prema ekspertima na koje se poziva agencija AP, može izdržati oštru konkurenciju samo ako ograniči izgradnju skupih gasovoda i ponudi jeftiniji gas.

Škriljci obaraju cenu prirodnog gasa

Energetski konsultant i doskorašnji savetnik Evropske komisije za energiju Andre Mek Kilop (Andrew McKillop) procenjuje da će cene prirodnog gasa osetnio opadati, počev od 2013. godine, zahvaljujući pronalascima ogromnih rezervi gasnih škriljaca za 100 do 150 godina globalne potrošnje na sadašnjem nivou.
Valja ovom prilikom imati još jedan detalj u vidu. Primenom odgovarajućih tehnilogija, gas koji se dobija iz škriljaca, ne samo da ima veću kaloričnost od prirodnog gasa, već sadrži i olefine i, ukoliko je veliki obim proizvodnje gasa, on postaje isplativ u proizvodnji polistirola, polietilena, polipropilena, a to su proizvodi koji, imaju veliku potražnju na tržištu.
I u našem okruženju uveliko raste interesovanje za škriljce. Prema izveštaju Američke agencije za energetiku, ukupni resursi u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj procenjuju se na 538 milijardi kubnika gasa iz škriljaca i tu se sada prave razne kombinacije. Sa druge strane, austrijska naftna i gasna kompanija OMV  odlučila je da ne proizvodi prirodni gas iz škriljaca u Austriji, jer se veruje da proizvodnja škriljnog gasa u regionu u celini nije ekonomski isplativa, a njom bi se kršilo i nekoliko ekoloških zakona.
Metoda “izvlačenja” nafte i gasa iz škriljaca je poznata već decenijama, ali toliko traju i kontroverze oko njene upotrebe zbog negativnog ekološkog efekta. To se sada najviše negira u SAD, gde se, kao što smo videli, gas iz škljiljaca uveliko proizvodi.Američka naftna kompanija Ševron (Chevron) namerava da izbuši 15 bušotina u Ukrajini kako bi iskoristila rezerve prirodnog gasa iz škriljaca slične onima u Sjedinjenim Američkim Državama, rekao je Piter Klark, menadžer Ševrona za Ukrajinu. SAD su spremne da sa Ukrajinom podele tehnologiju za ekološki prihvatljivu proizvodnju gasa iz škriljaca.
Dakle,  očigledno je da se interesovanje za škriljcima naveliko širi i u Evropi.

Naši škriljci vrlo konkurentni

Kada se govori o našim velikim rezervama,  misli se na uljne škriljce i na proizvodnju sintetičke nafte, koja bi se prerađivala u rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu. Srđan Gavrilović, stručnjak iz NIS-a napominje da je vađenje uljnih škriljaca opasno koliko i vađenje uglja i da u EU ne postoji pokret protiv uljnih, već protiv gasnih škriljaca.
Procenjuje se da u Srbiji ima 11 basena u kojima se nalazi 4,5 milijardi tona procenjenih rezervi uljnih škriljaca. Najistraženiji je Aleksinački basen gde se na više od 20 kvadratnih kilometara procenjuju rezerve uljnih škriljaca od dve milijarde tona ili 1,1 milijarda barela, (oko 170 miliona tona) nafte. Iz jedne tone uljnih škriljaca sa aleksinačkog polja Dubrava može se dobiti 86 kilograma ulja i 430 kubnih metara retortnog gasa (prilikom prerade u rafineriji).
Analize stručnjaka su pokazale da bi cena jednog barela sintetičke nafte koja ulazi u rafineriju, u koju je uračunata cena kopanja rude, iznosila 63 dolara po barelu, što naftu iz naših škriljaca čini vrlo konkuretnom prirodnoj nafti čija je cena na berzama iznad 100 dolara po barelu. Na primer u Estoniji, jednoj od tri zemlje koja prerađuje uljne škriljce, cena barela nafte u koju su uračunati i ekološki porezi, kao i porez na dobit, iznosi 73 dolara. Dakle, umesno je pitanje, šta mi čekamo?

Dragan Obradović (list kWh)

 

3. 04. 2013.

Odbor direktora NIS usvojio Predlog odluke Skupštine akcionara o raspodeli dobiti


Na 02. 04. 2013. godine održanoj sednici Odbora direktora, NIS je usvojio  Predlog odluke Skupštine akcionara kompanije o raspodeli dobiti za 2012. godinu, isplati dividendi i utvrđivanju ukupnog iznosa neraspoređene dobiti.
Predlog odluke predviđa  isplatu dividende u visini od 25 odsto dobiti ostvarene u 2012. godini što je za 10 procenata više od minimuma koji je predviđen Ugovorom o kupoprodaji akcija NIS-a i Politikom dividendi kompanije.
Pravo na isplatu dividende imaće svi akcionari koji su upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na dan sastavljanja spiska akcionara koji imaju pravo na učešće u  petoj Redovnoj sednici Skupštine akcionara (deseti dan pre dana održavanja sednice). O usvajanju odluke Skupštine akcionara i danu isplate dividendi akcionari će blagovremeno biti obavešteni.
Skupština akcionara NIS biće održana do kraja juna tekuće godine.
Pored predloga odluke o raspodeli dobiti Odbor direktora je usvojio  godišnji izveštaj „NIS“ za 2012.godinu.
Vadim Jakovljev, Predsednik Odbora direktora NIS izjavio je: „Uspeli smo da nađemo uravnoteženo rešenje. Obezbeđujući svim akcionarima kompanije stabilan prihod, što je danas krajnje važno u periodu nestabilne ekonomske situacije, mi nastavljamo sa realizacijom usvojenog investicionog programa koji će sigurno doprineti daljem povećanju vrednosti kompanije, a znači i povećanju vrednosti akcija kako za većinske, tako i za manjinske akcionare.“

1. 04. 2013.

Potpisani dugoročni ugovori o isporuci ruskog gasa Srbiji - po najpovoljnijim uslovima

Delegacija Gasproma predvođena potpredsednikom Upravnog odbora, Aleksejem Milerom, sastala se 27 marta sa državnim vrhom Srbije i tom prilikom, Srbijagas, ruski Gasprom i srpsko-ruska kompanija Jugorosgas potpisale su dva ugovora o isporukama ruskog prirodnog gasa Srbiji do 2021. godine. Miler je tom prilikom pojasnio da ugovor o isporuci gasa predviđa preferencijalne cene ruskog gasa, koje su niže za 13 odsto od dosadašnjih.
„Upravo cene gasa pokazuju da je Srbija naš strateški partner i da imamo krupne zajedničke planove za budućnost“, istakao je Miler.
On je naglasio da očekuje da „Južni tok“ kroz Srbiju bude izgrađen do 2015. godine, kada će biti isporučene prve količine gasa.
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ranije rekao da će nova cena gasa iznositi 370 dolara za 1.000 kubnih metara.
Potpisivanju u Vladi Srbije prisustvovao je i premijer Srbije Ivica Dačić, koji je ocenio da je ugovor o isporuci gasa najbolji preferencijalni ugovor koji će građanima Srbije obezbijediti energetsku stabilnost.Prema rečima premijera, Srbija je prvi put sa Gaspromom potpisala dugoročni ugovor koji će važiti do kraja 2020. godine, dok su svi prethodni ugovori bili godišnji.
"Uslovi iz ovog ugovora spadaju u najbolje moguće preferencijalne uslove u svetu. Planiramo da naredne godine sa domaćim kompanijama uđemo u izradnju srpskog kraka Južnog toka za koji su ruski partneri izdvojili 1,7 milijardi dolara“, izjavio je Dačić, dodavši da će 10. i 11. aprila otputovati u Rusiju, gdje će potpisati sporazum sa ruskom Vladom o strateškom partnerstvu.
Premijer je najavio da se, u saradnji s Rusijom, između ostalog, planira izgradnja gasnih elektrana, stabilna cena isporuke gasa velikim gigantima, kao što su Azotara u Panečevu ili Petrohemija, kao i mogućnost izgradnje još nekoliko podzemnih skladišta kao što je u Banatskom dvoru.
"Imamo i veoma krupne planove za budućnost", dodao je Miler i naveo da je u planu izgradnja gasnih centrala u Srbiji, koje će dobijati gas po preferencijalnim uslovima i iz kojih će se struja proizvoditi po nižim cenama od sadašnjih.
On je najavio da će gas Južnim tokom doći do bugarske obale u decembru 2015. godine, a da će isporuke gasa Srbiji Južnim tokom početi 2016.godine.
Obim gasa koji će proticati Južnim tokom, veći je od onog koji je predviđen dugoročnim ugovorom, kojim je predviđena isporuka Srbiji od 1,5 milijardi kubika godišnje, a u okviru Južnog toka 3,9 milijardi kubnih metara.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić preneo je predsedniku Upravnog odbora Gasproma Alekseju Mileru da će ruske investicije u oblasti energetike pomoći Srbiji da pokrene privredu i otvori nova radna mesta i dodao da će rukovodstvo Srbije učiniti maksimalne napore da opravda poverenje ruskih investitora.
Miler je obavestio Nikolića da je u NIS do sada uloženo dve milijarde evra, a da je planirano još tri milijarde, a da što se tiče projekta Južni tok, on teče prema planiranim rokovima i da je početak radova u Srbiji je predviđen za decembar 2013. - januar 2014. godine.
E.P.

18. 03. 2013.

Predstoji promena energetskih prioriteta

Na upravo održanom   Biznis forumu na Kopaoniku, moglo se čuti da će, u odnosu na neka prethodna predviđanja, energetdski prioriteti i planovi u Srbiji biti izmenjeni. Zorana Mihajlović, ministarka energetike, najavila je na ovom skupu najpre gradnju reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica, gde će nosilac projekta biti kanadski partneri, sa kojima će u najskorije vreme biti potpisan sporazum. Oni su zainteresovani i za hidroelektrane Brodarevo 1 i 2, na reci Lim ( u koju su već za pripremu uložili desetak miliona evra).
Vrednost RHE Bistrica snage oko 680 MW, odnosno četiri puta po 170 MW,  procenjena je na oko 600 miliona evra. Nije isključeno da će u određenim delovima realizacije ovog projekta, učestvovati i druge kompanije.
Oko takođe reverzibilne hidroelektrrane Đerdapa 3, na Dunavu, ukupne moguće snage do 2.400 MW,  pregovara se, kako je navela ministarka Mihajlović, sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Gradiće se i termoelektrana Štavalj kod Sjenice, kapaciteta 300 do 350 MW u vrednosti od oko 500 miliona evra, za koju su zainteresovani ulagači iz Češke, Turske i Kine.
Kada je reč o donedavno prioritetnim projekrima - termoelektrana Kolubara B i TE “Nikola Tesla B3” - po svemu sudeći stvari se ne razvijaju željenima tokom.
„Imali smo tender za  TE Kolubara B, ali i dalje nemamo potpisan ugovor italijanskog Edisona sa EPS-om. Ove godine ćemo imati ugovore za male hidroelektrane i za termoelektranu-toplanu Novi Sad, a biće poznat stav i oko TE Kolubare B“, rekla je Mihajlovićeva.
Ona je na ovom međunarodnom skupu ekonomista na Kopaoniku rekla da se do pre nekoliko meseci energetska dozvola u Srbiji dobijala u dogovoru sa ministrom i mogla je da se produži kad god je investitor to hteo, dok se energetska saglasnost davala na neograničeni period, tako da ni dozvolu ni saglasnost niko nije mogao da oduzme investitoru.
”Tako se dogodilo da je izdato stotine dozvola, a, na primer, samo šest malih hidroelektrana je izgrađeno. To je sada promenjeno, tako da će saglasnosti moći da budu povučene ako investitor ne ispuni propisane obaveze. Formirana je i kancelarija za brze odgovore, a broj dozvola za male hidroelektrane biće smanjen sa 27 na pet do sedam. Dozvola će se, dobijati za 60 dana, a ne za dve i po godine kao do sada”, rekla je ministarka.
Ona je takođe rekla da su javna preduzeća EPS i Srbijagas, u velikim finansijskim i energetskim problemima. Zato se u EPS-u krenulo u korporativizaciju jer je, kako kaže ministarka, cilj da EPS bude konkurentan kad se pojave drugi igrači, a ne da bude monopolista.
“Isto planiramo i sa Srbijagasom; ubrzo će se usvojiti plan restrukturiranja i sporedne delatnosti će biti sklonjene iz ovog preduzeća koje će se ubuduće baviti samo svojom osnovnom delatnošću”, istakla je ministarka.
Ona se osvrnula i na probleme u proizvodnji toplotne energije jer u Srbiji ima 58 toplana, u kojima je starost opreme od 40 do 55 godina. Rade na gas, ugalj i mazut i imaju velike gubitke u proizvodnji energije.
”Naš plan je da većina toplana u narednih nekoliko godina promeni gorivo, da ne koristi mazut, već pre svega biomasu koje u Srbiji ima puno, a zašto da prave samo toplotnu, kad mogu i električnu energiju i da time dižu svoju efikasnost, koja je sada 40 odsto, dok je kod kogenerativnih elektrana i do 95 odsto. To može Srbiji mnogo brže doneti novu energiju nego veliki infrastrukturni projekti”, rekla je Mihajlovićeva
.
                                                                                                                 

       D.Ob.

 

08. 03. 2013.

Predložen plan za rast udela obnovljivih izvora energije u Srbiji

Srbija bi trebalo da izgradi 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine i za to će biti potrebno ulaganje od oko dve milijarde evra.Prema predlogu nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije objavljenom na sajtu Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije, učešće obnovljivih izvora u sektoru električne energije trebalo bi da se poveća sa sadašnjih 29 odsto na 37 procenata do 2020. godine.
Srbija je prihvatila obavezu u okviru evropskih integracija i Energetske zajednice jugoistočne Evrope da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije sa 21,2 odsto na 27 odsto. Plan je da se taj cilj, pored povećanja u proizvodnji struje, ostvari i povećanjem učešća obnovljivih izvora energije za grejanje i hladjenje sa 26 na 30 odsto i u sektoru saobraćaja kroz upotrebu biogoriva sa sadašnjih nula na 10 odsto.
U skladu s projektovanom bruto potrošnjom finalne energije koja bi uz primene mera energetske efikasnosti trebalo da iznosi 9,5 miliona tone ekvivalentne nafte (toe) godišnje, količina obnovljivih izvora trebalo bi da iznosi 2,56 miliona toe   u 2020. godini.To znači da je u periodu do 2020. godine potrebno povećati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora za oko 620.000 tona ekvivalentne nafte.Srbija to može da ostvari iz domaćih izvora, osim u udelu biogoriva u saobraćaju, gde će od 2018. godine biti potreban uvoz.
Procenjen iskoristivi potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je oko šest miliona tona ekvivalentne nafte  godišnje. Podeljno po izvorima, potencijal biomase iznosi oko 3,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, 1,7 miliona toe u hidropotencijalu, po 200.000 toe godišnje u geotermalnoj energiji i energiji vetra i 600.000 toe u solarnoj energiji.
Srbija od ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije koristi jednu trećinu i to 900.000 toe godišnje u hidro potencijalu, oko milion tona ekvivalentne nafte u biomasi (uglavnom drva za grejanje).
Kao mere podrške, navodi se u akcionom planu, Srbija će unapredjivati pravni okvir u toj oblasti, podsicati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora kroz subvencije i odgovarajuću poresku politiku, pojednostavljivanje administrativnih procedura za investiranje i uvodjenja sistema energertskog menadžmenta.
Investitori bi uskoro trebalo da na jedinstvenom šalteru za obnovljive izvore energije dobiju sve potrebne republičke dozvole i saglasnosti, a otvaranje popularnog "one-stop-shop" šaltera preporučuje se i lokalnim i regionalnim organima.
Predlog nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije uradjen je u saradnji sa Holandijom.


D. Ob.

04. 03. 2013.

Svetski energetski tokovi

Struja izmiče planovima EU

Strujna zbivanja, u poslednje vreme, izmiču planovima EU i idu nekim svojim tokom. Postoji dovoljno argumenata da se konstatuje da borba za sprečavanje promene klime u poslednje vreme ne uspeva da spreči promenu investicione klime, kada je reč o gradnji elektrana. Investitori su, zbog same ekonomske krize, sve uzdržaniji od bilo kakve gradnje, ali je sve uočljivije i to da se sa proizvodnje  električne energije iz obnovljivih izvora sada vraćaju ulaganjima u konvencionalne načine proizvodnje struje. Postoji i mnogo problema sa gradnjom i korišćenjem prenosne mreže  što svakako već sada, zbog mnogih “uskih grla”, ometa prenos struje proizvedene iz obovljivih izvora energije, do potrošača.
No valja krenuti nekakvim redosledom. HansTen Berge, generalni sekretar Unije elektroindustrije Evrope - Eurelektrik, napomenuo je na nedavno održanoj Konferenciji o klimi u Dohi, da investitori zaobilaze evropski sektor elektroenergije zbog odsustva planova i politike EU u toj oblasti posle 2020. godine, kao i narušenog tržišta ETS dozvola - za trgovanje emisijama ugljen dioksida.
“Elektroenergetsko tržište je postalo neisplativo, jer je rascepkano. Cena dozvola u sistemu za razmenu emisija ETS Evropske unije,  dostigla je najniži nivo početkom decembra 2012. godine što odvraća investicije u čiste energetske izvore”, rekao je Ten Berge.
Evropski ETS sistem (Emissions trading scheme), lansiran 2005. godine, jedan je od glavnih instrumenata politike za borbu protiv globalnog zagrevanja kroz ograničavanje emisija 12 hiljada termoelektrana na ugalj i zagađujućih industrijskih pogona u 27 zemalja EU. Logično bi bilo da cene dozvola za emitovanje štetnih gasova - ETS,  u Evropi rastu sa primicanjem rokova za smanjenje emisije štetnih gasova. Međutim, višak dozvola porastao je na 1,1 milijardu tona emisija ugljan dioksida krajem 2012, ili za gotovo 50 odsto godišnjeg limita zagađenja u EU! Prema proceni analitičara koje je anketirao informacioni sistem Blumberg (Bloomberg), cena jedne CO2 dozvole pašće ispod do sada najnižeg nivoa od 5,93 evra iz decembra prošle godine. Nekada je cena iznosila i 16 evra za tonu CO2. Višak njihove ponude na tržitu mogao bi da poraste ove godine za još 18 odsto. To bez sumnje odvraća energetske kompanije od prelaska sa uglja na druge „čistije“ energetske sirovine.

Ulaganja u OIE prvi put opadaju

Dakle, može se uočiti da su se  zacrtani ciljevi EU u vezi sa emisijama štetnih gasova do 2020. godine u značajnoj meri izjalovljuju. Globalne investicije u obnovljive izvore energije pale su na oko 43 milijarde evra u trećem kvartalu 2012. godine, što je 20 odsto manje i to je prvi pad ovih ulaganja od 2004. godine.
Proizvodnja električne energije iz najvećeg zagađivača - termoelektrana na ugalj u nekim evropskim zemljama porasla je na godišnjem nivou čak i do 50 odsto, čime je ozbiljno dovedena u pitanje ekološka strategija EU.
Cena uglja u Evropi trebalo bi da poraste za oko 80 dolara po toni kako bi se povratila konkurentnost prirodnog gasa namenjenog termoelektranama. Mereno komparativnom vrednosti za proizvođača struje, prirodni gas se trenutno prodaje na nivoima toliko iznad uglja, da bi cene “crnog zlata” trebalo da porastu na 163 dolara po toni u Evropi, kako bi se ponovo uspostavila konkurentnost “plavog energenta”. Stručnjaci navode da postojeće cene prirodnog gasa ne ostavljaju prostor investitorima jer su znatno iznad „potsticajne troškovne granice”.
Pojašnjavajući ovakva kretanja, list Ekonomist (The Economist) navodi da je u pozadini svega toga revolucionarni skok proizvodnje gasa iz škriljaca u SAD. Zbog pada potrošnje uglja u SAD i Kini, cena “crnog zlata” pala je od avgusta 2011. do avgusta 2012. godine na nivo ispod 100 dolara po toni. Evropski proizvođači struje, u prvoj polovini 2012. godine povećali su uvoz uglja iz SAD za trećinu.  U isto vreme cena prirodnog gasa u Evropi je bila tri puta viša od cene u SAD, pa je vrlo slaba uteha najava „Gasproma“ da će u ovoj godini sniziti cene svog gasa za 10 odsto.
Ugalj je znatno isplativiji energent i evropske kompanije se veoma brzo    prebacuju sa gasa na ”crno zlato”.  Protekcionirani raznim podsticajnim merama, obnovljivi izvori energije unutar EU zapravo preuzimaju prostor gasa, a ne uglja, kako se planiralo!

Tu postoji i niz primera. Jedan od njih je da je nemački RWE, koji je proizveo 72 odsto električne energije iz uglja u prvih devet meseci protekle godine, u odnosu na 66 odsto u istom periodu 2011. godine. U aprilu 2012. ugalj je u Velikoj Britaniji, prvi put od 2007. godine, preuzeo videće mesto prirodnog gasa kao dominantnog goriva za proizvodnju električne energije…

Ugalj potiskuje gas

Prema direktivama Evropske unije koje stupaju na snagu 2016. godine, kompanije moraju ili da zatvore termoelektrane na ugalj koje ne zadovoljavaju ekološke standarde, ili da ugrade skupu opremu za smanjenje zagađivanja atmosfere. Već tokom februara ove godine, svi proizvođači električne energije u EU moraju da se izjasne za jednu od te dve opcije. Ako se proizvođač odluči da zatvori termoelektranu, dobija maksimalni broj časova rada do gašenja pogona, što će oni svakako iskoristiti za sagorevanje što je moguće više uglja u tom periodu.
Ali, očigledno je da se neće završiti samo na tome. Na starom kontinentu se bez sumnje ulazi u novi ciklus gradnje termoelektrana upravo na ugalj. Prema podacima World Resources Institute iz Vašingtona, u Evropi se planira izgradnja 69 novih TE na ugalj ukupnog kapaciteta 60 hiljada megavata, što otprilike odgovara ukupnoj snazi 58 francuskih nuklearki. EU je planirala da smanji emisije ugljendioksida na 80 odsto nivoa iz 1990. - u 2020.godini, a kalkulacije Blumberga pokazuju da je ispuštanje ugljen dioksida iz termoelektrana u Evropi poraslo tri odsto u 2012. godini! 
Trenutno se u Nemačkoj, koja je i najveći zagoviornik “čiste struje”, četvrtina energije proizvodi iz obnovljivih izvora.  Međutim, sa rastom troškova za obnovljivu energiju rastu i otpori.Peter Altmajer, nemački ministar za životnu sredinu, nedavno je izjavio da Nemačka mora da uspori sa planiranim prebacivanjem na “zelenu energiju” kako bi smanjila strahovanja da li će potrošači moći da podnesu teret ogromnih troškova prelaska sa nuklearne na “zelenu energije”.

prenos „usko grlo“

Evropska komisija nedavno je priznala da se, neće ispuniti ni ciljevi u oblasti unapređenja prenosnih mreža potrebnih za transport većih količina struje proizvedene iz obnovljive energije, do naznačenog roka - kraja 2014. godine. Jedan član nemačke vlade predložio je radikalnu meru delimične nacionalizacije prenosne elektroenergetske mreže u ovoj zemlji, zbog odsustva rešenja za očajnički potrebno proširenje visokonaponskih dalekovoda. Time bi se ujedno ispravila, po mnogima, istorijska greška vlade Angele Merkel - prodaja prenosne mreže privatnim kompanijama poput RWE, Vattenfall i E.On. Te prodaje su doprinele stvaranju atmosfere da je ekstremno teško realizovati ambiciozni vladin plan izgradnje 1.550 kilometara duge nacionalne mreže dalekovoda sposobne za povezivanje ogromnih izvora obnovljive energije kojima treba da se kompenzuje postepeno zatvaranje nuklearnih elektrana.
Nemačka trenutno prenosi električnu energiju iz obnovljivih izvora na severu do juga preko trećih zemalja, kao što su Poljska, Slovačka i Češka, dovodeći njihove elektrienergetske sisteme na ivicu pucanja.
„Dogradnja prenosnih mreža je pre 15 godina trebalo da bude prioritetan projekat, a od tada nije mnogo urađeno. Ako ostvarimo cilj za 2020. od 20 odsto učešća OIE u energetskom miksu EU, mogu da zamislim šta će se desiti u 2020. ako se nastavi ista dinamika gradnje prenosne mreže“, rekao je šef analitičkog odeljenja ČEZ-a, Mihaela Krepelku.
Imajući sve ovo u vidu, može da se zaključi da su se zemlje EU preambiciozno uputile ka obnovljivim izvorima energije i da im za postizanje zacrtanih ciljeva do 2020. godine, sve više ponestaje dah. Svedoci smo ponovnog okretanja energetskih kompanija ka klasičnom elektranama i, s druge strane, vidnog smanjenja podsticajnih mera za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije. Ekološki planovi EU, čiju opravdanost niko ne spori, izvesno je, moraće malo da sačekaju.

                                                                                    Dragan Obradović (list kWh)

 

27. 02. 2013.

Promena investicione klime

“Srbija je izgubila 10 godina na priče o investicijama i energetskom razvoju. Vlada Srbije se svakako opredelila da nema privatizacije EPS-a. Od EPS- neće moći više da se uzima šta hoće i kako hoće niti će on više biti politička podrška strankama ili određenim političarima ili interesnim grupama, koje su definitivno vladale energetskim dektorom prethodnih 12 godina. Građani Srbije zaslužuju razjvijeni EPS, a ne kao kompaniju koja se suočava sa teškom finansijskom situacijom”, rekla ministarka energetikeu Vladi Srbije Zorana Mihajlović na konferenciji Balkanmagazina “Kako pokrenuti investicije u energetici Srbije”, koja je 26. februara održana u Beogradu pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike.
“Sada smo po prvi put kao vlada izašli i rekli kakvi su problemi u EPS-u i to ne treba dovoditi ni u kakvu vezi sa privatizacijom, već se stvari konačno dovode u red; preseca sa sa onim što je bilo loše i kreće se u drugačiji razvoj nego što je bio do sada i drugačije upravljanje EPS-om”, rekla jer ministarka, a potom je  iznela promenu prioriteta investicija EPS-a, u odnosu na dosadašnji prioritet, gde su u prvom planu bile termoelektrane na ugalj (lignit) Kolubara B i Termoelektraba Nikola Tesla B3.
“Sada se dosta govori i priortetima investicionih prijekata i moram da kažem da smo sada daleko od toga da nam elektrane na lignit budu prioritet. Dva su sada prioritetna projekta koja su značajna u energetici a to je hodroelektrana Bistrica i termoelektrana Štavalj, koja koristi kameni ugalj, kao najkvalitetniju vrstu uglja, koja je i ekološki pogodna za korišćenje.
Govoreći o plodnoj saradnju u energetici sa EBRD, Mihajlovićka je je spomenula i kredit, koji Srbijagas nije iskoristio, a za koji je država dala garanciju.
“To se više neće događati i oni krediti za koje država bude dala garanciju konsekventno će biti iskorišćeni, kako je dogovoreno”, rekla je ona.
Na ovom skupu predstavnik kanadske konzorcijum REV izneo je petogodišnje probleme s kojima su se suočavali ne bi li pribavili sva potrebna dokumenta za početak gradnje dve hodroelektrane na Limu. Ministarka Mihajlović je upravo ovo potvrdila kao loš primer od ranije, da se sve radilo na osnovu nekakvih slobodnih dogovora predstavnika vlade Srbije ili ministara sa investitorima. Kako bi se to izbeglo sada se ubrzano radi na donošenju svih potrebnih podzakonskih akata, kojima će se precizirati svi postupci i biće javnih poziva ne samo za mini hidroelektrane, nego i za sva druga iskorišćenja potencijala obnovljivih izvora energije.
Ona je takoće dodala da će se i dalje raditi na iskorenjivanju kriminala i korupcije u energetici i najavila da će u martu biti održana press konferencija gde će biti predstavljeno pet urađenih predmeta iz EPS-a, Srbijagasa i još nekih delova energetskog sektora i da će ti predmeti novinarima biti objašnjeni i potom predati u tužilaštvo.

D.Obradović

24. 02. 2013.

Prva solarna toplana u Šumadiji

U Badnjevcu, nadomak Kragujevca, uradjeno je pilot postrojenje prve solarne toplane u Srbiji. Koncentrator je prečnika 13 m i toplana je spremna za puštanje u pogon

Rešenje predstavlja veliki prodor na polju energetske efikasnosti i uspešnog korišćenja obnovljivih izvora energije. Solarni sistemi zadovoljavaju jednu trećinu dnevnih potreba za energijom, jer Sunce u proseku sija osam časova dnevno. Da bi nadomestile jaz od 16 sati, mnoge kompanije  su pored solarnih, instalisale postrojenja, odnosno elektrane koje rade na gas. Postoji i mali broj solarnih elektrana koje imaju toplotne akumulatore, koji rade na principu akumuliranja toplote faznog prelaza. U tom procesu koriste se rastopljene soli, ali takvi akumulatori mogu da obezbede proizvodnju energije još samo tri sata posle zalaska Sunca.

Visokotemperaturni akumulator,  koji je patentno rešenje dr  Vladana  Petrovića omogućava da se akumulirana energija iz Sunca proizvodi po potrebi i u kontinuitetu, 24 časa na dan i 365 dana u godini. Zapreminski kapacitet akumulatora iznosi 450 kWh/m3  što ga čini jedinstvenim u svetu. Maksimalna temperatura do koje se zagreva akumulaciona masa iznosi 800 stepeni Celzijusovih. Sistem izolacije jezgra akumulatora je takodje patentirano rešenje profesora Petrovića, koje omogućava da toplotni gubici budu manji od 6 odsto na godišnjem nivou. Koristio bi se za proizvodnju električne energije i snabdevanje toplotnom energijom gradova i manjih mesta. Takodje,  moguća je primena u  prehrambenoj, tekstilnoj, drvnoj, hemijskoj industriji i drugim proizvodnim granama. Pored proizvodnje energije moguća je i integracija sistema za odslanjavanje morske vode, što ga čini vrlo atraktivnim za zemlje Bliskog istoka.

Prednosti sistema  su u kontinuiranoj  proizvodnji  energije iz akumulirane sunčane energije, a kapacitet   akumulacije je 4 do 5 puta veći od postojećih sistema. Nema ograničenja u odabiru lokacije za instalaciju postrojenja, jer se sistem može primeniti u svim zemljama sveta. Dizajn koncentratora uradjen je u specijalnoj softverskoj simulaciji koja omogućava da konstrukcija izdrži sve atmosferske uticaje sa velikom uštedom u materijalu, za razliku od sličnih postojećih sistema.

Na prezentaciji  održanoj u Badnjevcu kod kragujevca, pored  saradnika i eksperata Privredne komore Srbije, interesovanje za prvi pilot projekat iskazali su predstavnici Velike Plane, gde bi se radio koncentrator prečnika   55 metara i snabdevao energijom ceo grad. Izrada  velikih sistema dovela bi do pokretanja industrije i po rečima profesora Petrovića, omogućila otvaranje velikog broja novih radnih mesta, angažovanje domaćih projektantskih i izvodjačkih firmi. Snabdevanje sirovinama iz Srbije dovelo bi do smanjenje uvoza energenata, što bi predstavljalo veliku uštedu, a postoji i mogućnost proizvodnje radi izvoza na evropsko i svetsko tržište. Za učešće u realizaciji ovog projekta zainteresovane su velike svetske kompanije i u toku je realizacija projektnih rešenja za Indiju, Englesku i Jordan. PKS

 

05. 02. 2013.

Drugi CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije

Predstavljanje Nacrta zakona o efikasnom korišćenju energije i uloga energetskih menadžera

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a u saradnji sa E3 Podgorica organizovao je Drugi CEDEF Samit energetskih menadžera: Predstavljanje Nacrta Zakona o efikasnom korišćenju energije i uloga energetskih menadžera, 1. februar 2013, Beograd.

CEDEF je po drugi put okupio na jednom mestu energetske menadžere iz čitave Srbije, iz privrede, javno-komunalnih preduzeća, gradova i opština, kao i sve eksperte u oblasti energetike sa ciljem da se svim učesnicima Samita predstavi Nacrt zakona o efikasnom korišćenju energije.

Nacrt Zakona o efikasnom korišćenju energije predstavio je Dejan Trifunović, pomoćnik ministra, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije. Nacrt zakona možete pogledati ovde.

Tokom aktivnog dijaloga i žive interakcije svih učesnika Drugi CEDEF Samit energetskih menadžera imao je za cilj da:
predstavi Nacrt Zakona o efikasnom korišćenju energije predstavi Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti
istakne ulogu i značaj energetskih menadžera i eksperata kao ključnih karika u razvoju politike energetskog menadžmenta i većoj primeni mera EE i OIE.
Na osnovu pozitivnih iskustava i rezultata rada Mreže energetskih menadžera Srbije, MEMSa, na Drugom CEDEF Samitu energetskih menadžera Srbije, CEDEF je potpisao Memorandum o saradnji sa E3 Consulting Podgorica i pokrenuo inicijativu za osnivanje Mreže energteskih menadžera Crne Gore.

Na skupu su govorili:
• Jovanka Arsić - Karišić, predsednik Upravnog odbora, CEDEF
• Dejan Trifunović, pomoćnik ministra, Ministarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine Republike Srbije
• Dejan Marković, direktor sektora Infrasturktura, Schneider Electric
• Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda, Sberbank
• Zoran Biserčić, direktor, Vaillant
• Bojana Vukosavljević, nacionalni menadžer programa, EBRD Business Advisory Services (BAS) Srbija
• Srećko Šević, načelnik odeljenja za EE i OIE – Grad Beograd, član Akcionog odbora MEMSa
• Dragoslav Dobrosavljević, energetski menadžer opštine Vršac, član Akcionog odbora MEMSa
• dr Ana B. Bovan. predsednik, CEDEF

Dejan Trifunović, pomoćnik ministra, Ministarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine Republike Srbije, rekao je:“ Prema Akcionom planu o energetskoj efikasnosti usvojenom u julu 2010, cilj Srbije da do 2019. uštedi 9% energije u finalnoj potrošnji a do 2012. 1,5%. Zakonom se ide ka strateškom planu i međunarodnoj obavezi Srbije da uštedi 9% bruto finalne potrošnje energije do 2018. godine. Zakon će doprineti povećanoj sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju konkurentnosti privrede i standardu građana“. On je dodao da će se stvoriti i uslovi za zapošljavanje visoko stručnih kadrova i omogućiti lakše ispunjenje obaveza države u pogledu primene obnovljivih izvora energije. „Zakon će smanjiti negativne efekte sektora energetike na životnu sredinu i emisiju ugljen dioksida“, rekao je Trifunović, navodeći da će omogućiti i ispunjavanje obaveza prema energetskoj zajednici i pomoći procesu pridruživanje EU.

"Bez obzira što je u Srbiji cena struje ispod tržišne i što se zbog toga i dalje rasipa kompanija koja danas gradi posao na kalkulaciji sa jeftinom strujom nema dugoročnu perspektivu. Ne postoji način da struja u Srbiji bude i dalje jeftina, i nema drugog rešenja nego da poslovanje bude energetski efikasnije“, izjavio je direktor kompanije Schneider Electric Dragoljub Damljanović.

Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda, Sberbank predstavio je linije kreditiranja za projekte pospešivanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. “Prateći globalne trendove i imajući na umu značaj očuvanja životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih promena, Sberbank Srbija je razvila EKO kredite za unapređenje energetske efikasnosti i uštedu energije koji se plasiraju iz izvora Nemačke razvojne banke (KfW). Do sada je plasirano 9 miliona EUR, a preko 300 do sada realizovanih projekata ostvarilo je više nego pozitivan uticaj na životnu sredinu kroz smanjenje ukupne potrošnje energije za 43% i smanjenje ukupne emisija CO2 za 38%. Na ovaj način, Sberbank Srbija potvrđuje svoje poslovanje kao društveno odgovorna institucija koja brine o zaštiti životne sredine i kreira uslove koji će obezbediti dugoročne i pozitivne efekte u cilju povećanja energetske efikasnosti“.

Zoran Biserčić, direktor Viallant-a, istakao je: “ Energetska sigurnost i održivost razvoja nisi u vezi vezuju samo sa makro projektima, već svako može na njih da utiče na svojoj mikro lokaciji korišćenjem obnovljivih izvora energije i povećanjem efikasnosti svojih uređaja. Nemački proizvođač opreme za grejanje, klimatizaciju i ventilaciju, Vaillant, uz pomoć vrhunske tehnologije je proizveo uređaje koji uz veliki stepen efikasnosti koriste energiju Sunca, akumuliranu u zemlji, vodi i vazduhu“.

Bojana Vukosavljević, menadžer programa, EBRD Business Advisory Services (BAS) Srbija, naglasila je: „BAS pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) je projekat poslovnog savetovanja kojim se omogućava mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP) pristup različitim vrstama konsultantskih usluga preko pomoći u vođenju projekata sa domaćim poslovnim savetnicima/konsultantima zasnovanih na principu refundacije troškova. BAS je u 2012 u Srbiji podržao, između ostalog i 10 projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. U saradnji sa CEDEFom BAS Program je inicirao projekat “Podizanje svesti o značaju projekata iz oblasti EE u sektoru malih i srednjih preduzeća“ . Na okruglom stolu posvećenom energetskoj efikasnosti su se okupili klijenti, konsultanti i predstavnici finansijskih institucija i doprineli kreiranju platforme za unapređenje njihove međusobne komunikacije i podizanje svesti, kao i unapređenje potražnje za projektima iz oblasti EE“.

U svom obraćanju Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEF je istakla: “Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. Države zapadne Evrope po kvadratnom metru potroše oko 100 kWh energije godišnje a u našoj zemlji potrošnja je od 150 do 180 kWh. Od ukupno potrošene električne energije u Srbiji skoro polovinu potroše građani u svojim stanovima, čak 65% te energije odnosi se na grejanje. Naša misija je da kontinuirano svojim aktivnostima doprinosimo većoj energetskoj efikasnosti, kao i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije u Srbiji i regionu. I pre donošenja Zakona o efikasnom korišćenju energije kojim se jasno i precizno definiše uloga i značaj energetskih menadžera, CEDEF je prepoznao njihov doprinos u povećanju energetske efikasnosti te je 14. decembra 2011. osnovao MEMS. Vođeni pozitivnim iskustvom, CEDEF je danas potpisao Memorandum o saradnji sa E3 Consulting Podgorica i pokrenuo inicijativu za formiranje Mreže energetskih menadžera Crne Gore kako bi se poboljšala energetska efikasnost u regionu“.

Zakon o energetskoj efikasnosti ima za cilj da obezbedi i podrži odgovorno, racionalno i održivo korišćenje energije i tako doprinese sigurnijem snabdevanju energijom, smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju konkurentnosti privrede i standardu građana, stvori uslove za zapošljavanje visoko stručnih kadrova i lakše ispunjenje obaveza zemlje u pogledu primene OIE, kao i da smanji negativne efekte sektora energetike na životnu sredinu i da omogući ispunjenje obaveza prema Energetskoj zajednici i pridruženje EU.

Donošenjem Zakona postaviće se zakonski okviri za uspostavljanje sistemskog i organizovanog upravljanja energijom kojima se jasno i precizno definiše uloga energetskih menadžera. Zakonom se predviđa uvođenje minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti za proizvode, objekte, nova i revitalizovana postrojenja u sektorima proizvodnje, kao i prenos i distribucija energije. Takođe, predviđa se uvođenje naplate prema izmerenoj potrošnji energije, kao i obavezna kategorizacija proizvoda prema potrošnji energije. Donošenjem ove zakonske regulative stvoriće se podsticaji za sprovođenje mera energetske efikasnosti, stimulisaće se otvaranje i razvoj tržišta energetskih usluga i podstaći će se sprovođenje energetskih pregleda u cilju identifikacije potencijala za unapređenje energetske efikasnosti.

Drugi CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije namenjen je stručnjacima iz oblasti energetike: regulatorima, energetskim menadžerima i savetnicima u gradovima, opštinama, industriji i MSP, projektantima, energetskim ekspertima u privredi i finansijama, javno komunalnim preduzećima i konsultantima.

04. 02. 2013.

Svetski energetski tokovi

Gas „pod pritiskom“ interesa

Izgradnja gasovoda „Južni tok“, uz prisustvo predsednika Ruske Federacije Vladinira Putina, zvanično je počela, u crnomorskom gradu Anapa, 7. decembra prošle godine. Očekuje se da ruski predsednik u januaru ozvaniči početak radova i na deonici kroz našu zemlju. Kod nas je sve pripremljeno i odvija se u predviđenim okvirima. Međutim, neka događanja, naročito u poslednja dva-tri meseca, ne idu na ruku ruskim gasovodnim aranžanima. „Južni tok“, izvesno je, značajno remeti neke ranije energetske planove i strategiju zapada. Tim pre što glavni konkurent „Južnom toku“, gasovod „Nabuko“ sve više „ulazi u maglu“. Najnovija zvanična informacija glasi da će početak gradnje projekta gasovoda Zapadni Nabuko (Nabucco West), (skraćena verzija prvobitnog projekta „Nabuko“), po ko zna koji put, od 2009. godine, biti odložen. Sada navodno za najmanje šest meseci. Bugari su pod pritiskom EU i SAD prihvatili da i taj gasovod prođe kroz njihovu teritoriju. Ali… Bugarski ministar privrede, energije i turizma Deljan Dobrev,  izjavio je ovih dana da je Bugarska spremna za početak gradnje, ali da je problem što nema gasa za ovaj gasovod, uglavnom zbog kašnjenja u razvoju druge faze azerbejdžanskog gasnog polja “Šah Deniz”. Očito je da “Nabuko” ne može više da konkuriše “Južnom toku”, a EU, uz izdašnu podršku SAD,  nikako ne želi prekomernu zavisnost od ruskog gasa. Sasvim su vidljiva nastojanja da se na razne načine „Južnom toku“ stavlja „klip u točkove“.
Navodi se, na primer, da „Gasprom“ još nije ni naručio cevi za gasovod, niti je organizovao polaganje cevi. Zvaničnici EU ističu da konačna ruta gasovoda još nije podneta Briselu, odakle finalno odobrenje neće biti dato još za najmanje godinu dana!

Etingerove oštre opaske

Na sastanku Stalnog partnerskog saveta EU i Rusije, koji je nedavno održan u Nikoziji, situacija je još više zaoštrena. Preciznije, još uoči tog sastanka Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku,  ocenio je pred Evropskim parlamentom da je “Južni tok” fantomski projekat čije neodređenosti dovode zemlje učesnice u podređen položaj u pregovorima sa „Gaspromom“.
“Niko ne zna hoće li gasovod transportovati 50, ili 60 milijardi kubika gasa godišnje. Ili hoće li Hrvatska, Italija ili Grčka biti kraj gasovoda…”, napomenuo je Etinger.
Komesar je takođe pozvao poslanike da “nauče svoje vlade većem autoritetu i hrabrosti” u pregovorima sa „Gaspromom“.
“Vlade prvo vode bilateralne pregovore, a onda dođu kod nas i kažu zaštitite nas”, komentariosao je Etinger nedavna potpisivanja finalnih investicionih ugovora sa člancama projekta “Južni tok” i dodao da je stav Evropske komisije da bez dogovora o finansiranju, dozvolama ili finalnoj ruti ne može biti potpisan finalni investicioni ugovor.
Za Vladimira Putina glavna tema razgovra bili su propisi EU o energetskom tržištu čiji je cilj da se podstakne konkurencija, a koje je Moskva opisala kao diskriminatorske prema ruskoj državnoj kompaniji “Gasprom”.
Evropski zvaničnici su upozorili da će prema evropskim propisima "Gasprom" morati da dozvoli drugim proizvođačima gasa pristup budućem gasovodu "Južni tok". "Treći energetski paket" EU zabranjuje proizvođačima da imaju vlasništvo nad tranzitnim postrojenja kao što su gasovodi. Gasprom je takođe pod istragom EU kako bi se utvrdilo da li je prekršio propise o konkurenciji time što je vezao cene gasa sa cenama nafte, što se inače radi već duži niz godina.

Putinova Ljutnja

Rusija nije voljna da "trećim stranama" dozvoli prispup svojim gasovodima, a posebno ne "Južnom toku".
Putin je na konferenciji za novinare krajem decembra, posle razgovora sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i predsednikom Evropskog saveta Hermanom Van Rompejem u Briselu rekao da EU vodi pogrešnu energetsku politiku i da nije usaglasio stavove o cenama energenata na sastanku sa liderima evropskog bloka. Evropska komisija smatra da Rusija treba da učini kompromise u pogledu gradnje novog gasovoda, dok je Moskva nezadovoljna pokušajima EU da liberalizuje tržište energenata i primora državne gigante kao što je „Gasprom“ da prodaju svoju infrastrukturu, kako ovakve kompanije ne bi istovremeno kontrolisale energente i distributivne mreže.
„Naravno da EU ima pravo da donese odluke kakve hoće, ali mi smo zapanjeni činjenicom da se ova odluka primjenjuje retroaktivno“, rekao je Putin komentarišući regulative koje su primenjene i na postojeće gasovode.
Postoje izvesne nesuglasice i u okviru EU. Na primer, litvanska gasna kompanija “Lietuvos Dujos”,  žalila se Briselu zbog zakona kojim se smanjuje oslonac te zemlje na uvoz prirodnog gasa gasovodom iz Rusije. Zakon će, naime, primorati ovu komaniju, čiji je trećinski vlasnik ruski “Gasprom”, da deo potreba podmiruje uvozom tečnog prirodnog gasa preko terminala za   LNG (utečnjenog prirodnog gasa). U pritužbi Evropskoj komisiji se navodi da zakonske mere vezane za LNG terminal pretstavljaju nasilje nad EU zakonom i da će ozbiljno ograničiti i poremetiti konkurenciju!
Kako je objavio časopis “Moskovsko vreme”, odlazeća litvanska vlada je podržala odredbu prema kojoj distributeri prirodnog gasa moraju najmanje 25 odsto gasa da kupuju preko LNG  terminala kako bi osujetila nameru “Gasproma” da zadrži svoje klijente.
Očigledno je nastojanje da se klip u točkove “Južnom toku” stavlja i insistiranjem na gradnji i korišćenju postojećih i novih LNG   terminalima, gde će utečnjeni prirodni gas stizati tankerima, isto kao nafta.

„Pretnja“ gasom iz škriljaca

Mora se priznati da će i procenjene velike količine gasa, koji može da se dobije iz uljnih škriljaca na više lokacija u svetu, predstavljati nepovoljnu okolnost po plasman ruskog gasa. Energetski konsultant i doskorašnji savetnik Evropske komisije za energiju Andre Mek Kilop (Andrew McKillop) procenjuje da će cene prirodnog gasa osetnio opasti, počev od 2013. zahvaljujući pronalascima ogromnih rezervi gasnih škriljaca za 100 do 150 godina globalne potrošnje na sadašnjem nivou.
Kanadska provincija Alberta ima u još nedovoljno ispitanim nalazištima u škriljcima, verovatno najveće rezerve gasa na svetu - toliko velike da, na primer,  mogu da zadovolje ukupne potrebe SAD za ovim energentom u narednih 130 godina!
I u Evropi se sve više računa na ovako dobijeni gas. Rumunski premijer Victor-Viorel Ponta ponudio je američkoj multinacionalnoj kompaniji Ševron (Chevron)  obnavljanje pregovora o istraživanju i proizvodnji gasa iz škriljaca u toj zemlji, jer, kako je naveo, Rumunija uvozi ruski gas po ceni od 450 dolara za hiljadu kubnih metara, dok Poljska plaća američki gas iz škriljaca višestruko manje.
Izvesno je da će sve ovo imati uticaj na cenu ruskog gasa.
U informaciji, koju prenosi Rojters - iz jednog izvora ruske kompanije, navodi se da će „Gasprom“ u 2013. godini smanjiti evropskim kupcima cene gasa na oko 370 dolara za hiljadu kubika, sa ovogodišnjih, u proseku, iznad 400 dolara za hiljadu kubika. Neimenovani izvor ovo prilagođavanje cena iz “Gaspromovih” dugoročnih ugovora cenama na spot tržištu gasa objašnjava pritiscima od strane uvoznika ruskog gasa u Evropi i pojačanom konkurencijom na tom tržištu.
Tieri Bros (Thierry Bros), analitičar francuske banke Sosiete Ženeral smatra da bi “Gasprom“ mogao da izdrži minimalnu cenu gasa za Evropu (sa nultom maržom) od 160 dolara za hiljadu kubika, što, kako je rekao, znači da ima prostora za dodatna sniženja.
Nema sumnje da EU ne može bez ruskog gasa, ali je izvesno da će tu biti još dosta sporenja sa ruskom stranom oko pravila igre, kao i da će “Gaspromova” cenovna formula morati da se menja u pravcu sniženja cena gasa.  A gde ćemo mi biti u celoj toj priči? I u plusu i u minusu. I za nas će morati da se primeni isti aršin i da se cena ruskog gasa smanjuje, a s druge strane smanjiće se i prihodi od tranzita gasa “Južnim tokom” preko naše zemlje. Što bi se reklo, tu negde izmeđi štete i vajde.    

 
Dragan Obradović (list kWh)

 

04. 01. 2013.

Svetski energetski tokovi

Raskrsnica za čistu energiju

 

Zbog poskupljenja goriva i tereta subvencija za obnovljive izvore energije (OIE), posebno tamo gde se ova stavka prevaljuje na račune potrošača , cene struje u svetu u narednoj dekadi trebalo bi da porastu u proseku za 15 odsto - izjavila je nedavno na energetskoj konferenciji u Sidneju izvršna direktorka Međunarodne agencije za energiju (IEA) Maria van der Hoven (Maria van der Hoeven).
Ona je tom prilikom istakla da će ugalj ostati glavna sirovina za proizvodnju električne energije do 2015, ali će obnovljivi izvori do tada izbiti na drugo mesto, ispred prirodnog gasa i da su, OIE,  posle perioda veoma brzog rasta došli do raskrsnice gde vlade mnogih zemalja vagaju dobit i cenu ulaganja u čistu energiju. Ona kaže da su u 2011. godini OIE u svetu bili subvencionisani sa 88 milijardi dolara, što je 24 odsto više nego prethodne godine. Međutim, sve je očiglednije da, u poslednje vreme na ovom polju, zbog uticaja globalne ekonomske krize, troškovi sve više izbijaju u prvi plan i ulaganja osetno opadaju.
To je ujedno i razlog ramimoilaženja između bogatijih i siromašnijih zemalja, naročito u okviru EU.
Kreditna banka Švajcarske (Bank Credit Suisse) izračunala je nedavno da cena potsticanja OIE, na pet najvećih evropskih tržišta energije, postaje nepodnošljiva za potrošače u domaćinstvima i industriji, jer, treba da podele teret troškova od 570 milijardi evra. Industrijske kompanije u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Italiji snosiće ukupan teret do sada isplaćenih subvencija od 148 milijardi evra, dok ostatak od 422 milijarde evra pada na ostale potrošače. Pomenuta ciriška banka navodi da vlade jedino mogu da prebace deo računa sa ostalih potrošača na industriju, putem poreza na proizvodnju obnovljive energije. Izračunato je da se na potsticanja korišćenja OIE na pomenutih pet tržišta, u proseku troši 32 milijarde evra godišnje, a da to pretstavlja učešće od 16 odsto u prosečnim potrošačkim računima za električnu energiju. To sada postaje veliki teret.
- Evropska unija se, inače, sprema da dodatno dogradi, odnosno uveća ciljne planove za obnovljive izvore energije za 2030. godinu ali samo kao deo šireg “EU klimatskog paketa” - izjavila je nedavno članica kabineta evropskog komesara za energiju  Gintera Etingera, iako još nije odlučeno hoće li novi “OIE ciljevi” biti obavezujući. Jasmin Batista (Jasmin Battista)     je naglasila na skupu posvećenom ovoj temi u Briselu da je komesar Etinger prilično naklonjen toj „dogradnji“. On međutim nije doneo odluku jer te dve stvari treba da idu zajedno.
Plan 20-20-20 (procentualno smanjenje emisija, uvećanje učešća OIE i povećanje energetske efikasnosti do 2020.) bili su deo poslednjeg “EU klimatskog i energetskog paketa” iz 2009. Međutim, članovi klimatskog odeljenja EU su pesimisti kada je reč o mogućnostima da primoraju evropske države da prihvate i postojeće obaveze u vreme recesije. Trenutno podršku konsekventnom sprovođenju daju jedino Danska i Holandija. U govoru na jednoj nedavno održanoj konferenciji u Briselu,  čelnik EU klimatskog portfelja Jos Delbeke rekao je da celovit klimatski i energetski paket neće biti pipremnjen pre 2016. godine.

Smanjena ulaganja u OIE

Globalne investicije u obnovljive izvore energije pale su na oko  52 milijarde dolara (oko 43 milijarde evra) u trećem kvartalu ove godine, što je 20 odsto manje na globalnom nivou i to najavljuje prvi pad ovih investicija od 2004. godine. I u nedavnom izveštaju Bloomberg New Energy Finance, navodi se da će te investicije u svetu biti ispod prošlogodišnjeg nivoa od 280 milijardi dolara. Razlog tome autori izveštaja vide u neizvesnim politikama državne podrške obnovljivim izvorima energije.
Sada se već može jasno uočiti da se Nemačka prilično zapetljala sa ukidanjem nuklearki i prelaskom na obnovljive izvore energije. Tamošnji mrežni operateri saopštili su da će zbog postupnog gašenja nuklearnih elektrana u toj zemlji morati za gotovo 50 odsto da se uveća doprinos za finansiranje obnovljivih izvora energije.  Oni su saopštili da će potrošači u Nemačkoj, od januara iduće godine, taj doprinos, umesto 3,7 evrocenti po kilovat-satu, plaćati 5,3 evrocenta. Time će se trošak finansiranja obnovljivih izvora energije za prosečno tročlano domaćinstvo povećati za 60 evra godišnje, odnosno na oko 185 evra dodatnih doprinosa u računima za električnu energiju. Operateri se nadaju da će za finansiranje OIE ukupno prikupiti više od 20 milijardi evra. Ova naknada se koristi za pokrivanje garantovanih viših cena proizvođačima energije iz OIE kako bi se obezbedila isplativost njihovih ulaganja.
Prema nemačkom Zakonu o obnovljivim izvorima energije, proizvođači energije iz ovakvih izvora, koristiće državne subvencije u periodu od 20 godina. Trenutno se u Nemačkoj, četvrtina energije proizvodi iz obnovljivih izvora.  Međutim, sa rastom troškova za obnovljivu energiju rastu i otpori.
Peter Altmajer, nemački ministar za životnu sredinu, izjavio je da Nemačka mora da uspori sa planiranim prebacivanjem na “zelenu energiju” kako bi smanjila strahovanja da li će potrošači moći da podnesu teret ogromnih troškova prelaska sa nuklearne na “zelenu energije”. Pitanje računa za električnu energiju, koji su sve veći - ključni je prioritet za vladu kancelarke Angele Merkel, koja najviše zastupa ambiciozne ciljeve da obnovljivim izvorima energije zameni nuklearnu. Po svemu sudeći shvaćeno je da to neće ići baš tako kako je prvobitno zamišljeno.

Ugalj se „umešao“ u zelenu energiju

U Nemačkoj se malo govori o tome da sa rastom proizvodnje struje iz OIE,  istovremeno raste i proizvodnja elektične energije iz uglja, koji je smatran za prljav  i krajnje neekološki izvor. Šta više, poslednjih meseci u Nemačkoj termoelektrane na ugalj doživljaju pravi provcat. Koncern RWE  je krajem avgusta u blizini Kelna pustio u rad svoje najveće i najmodernije blokove u termoelektrani Nojrat (Neurath) na ugalj - dva puta po 1.100 megavata.
“Novi blokovi elektrane Nojrat su važan deo naše strategije u kojoj su TE na ugalj i gas nezamenljive u transformaciji nemačke eneregetike. Za razliku od vetroelektrana i solarnih izvora, one su fleksibilne, a mogu i neprekidno da proizvode električnu energiju”, izjavio je ovim povodom šef RWE  Peter Terium.
Novi kapacitet je i blok od 675 megavata TE na ugalj u Boksbergu (Boxberg), koji je krajem prošlog meseca pustio u rad švedski koncern Vatenfal (Watenafll). 
E.ON, GDF Suez, EnBW i drugi energetski koncerni, koji nemaju svoje rudnike uglja i oslanjaju se na ugalj iz uvoza, takođe grade nove TE na ugalj. Samo tokom 2013, i 2014. godine planira se puštanje u rad novih ovakvih kapaciteti od oko osam hiljada megavata!
Uvoz kamenog uglja za potrebe nemačke enregetike porastao je u prvih devet meseci ove godine za osam posto - na 28,8 miliona tona. Eksplotacija uglja u samoj Nemačkoj porasla za 5,7 procenata u prva tri kvartala ove godine i distigla 137 miliona tona. Novi kapaciteti na ugalj potiskuju i gasne elektrane, koje sada gomilaju gubitke zbog visoke cene gasa.
Prvi ekonomista Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol napomenuo je nedavno da bi cene električne energije u Evropi 2030. godine trebalo da budu 50 odsto više nego u SAD, jer veliki broj EU država namerava da odustane od nuklearne energije. Zamena za ugašene nuklearke naći će se u priodnom gasu koji je u Evropi danas pet puta skuplji nego u SAD, uglju, kao i u visoko subvencionisanim obnovljivim izvorima energije. Birol je dodao da će posledica toga biti dodatni gubitak konkurencije evropske u odnosu na američku privredu. 

Sve tanja podrška

Izvesno je da se sada eksperti sučeljavaju oko toga šta će biti isplativije: struja iz gasa ili obnovljivih izvora energije.
„Energija vetra traži previše sredstava u odnosu na povraćaj, pa je uvek rizično dovesti sebe u poziciju zavisnika od velikih subvencija“, kaže norveški energetski ekspert Henrik Ram (Henrik Ramm). On je postavio i pitanje koliko dugo će vlasti u zemljama slabih ekonomija nastviti da podržavaju ovu skupu energiju. Ovaj analitičar ukazuje da britanska vlada nastoji da se preusmeri sa energije vetra na prirodni gas.
Uskraćuju se i drugi oblici podrške. Na primer, danska vlada neće pružiti pomoć najvećem svetskom proizvođaču opreme za energiju vetra, kompaniji Vestas koja je pred stečajem. Firmu je uzdrmalo osetno smanjenje subvencija za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora širom sveta.
Dakle, u celom ovom zamešateljstvu, postaje sve izvesnije da je dosadašnje forsiranje korišćenja OIE ipak bilo neodmereno i nerealno. Uvidele su to i naše komšije.
Novi slovenački zakon o energiji, menja model podrške i smanjuje iznos subvencija za solarnu energije sa 40 miliona evra, u ovoj, na samo 10 miliona u 2013. godini.  
U Hrvatskoj izmenjeni Tarifni sistem treba da stupi na snagu od 1.januara 2013. godine. Biće znatno smanjene i subvencije za solarnu energiju. Naveden je i niz konkretnih razloga među kojima je i taj da sadašnja otkupna cena solarne energije u Nemačkoj iznosi oko 71 odsto maloprodajne cene električne energije za domaćinstva u toj zemlji (25,74 centa za kilovat-čas). Hrvatska otkupna cena za solarnu energiju je za oko 2,3 puta veća od maloprodajne cene struje za domaćiunstva.
Od 1. septembra Bugarska je smanjila fid-in tarife za električnu energiju proizvedenu u fotonoaponskim postrojenjima do 30 odsto, zavisno od veličine instalacije.
Uskoro i kod nas slede izmene fid-in tarife i odgovaraćija preraspodela kada je reč o subvencionisanju proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, da ne ispadne kao u Hrvatskoj - da nam neke stimulacije budu više nego kod Nemaca, koji su na svemu tome najviše insistirali.

Dragan Obradović (List “kWh”)

 

17. 12. 2012.

Reorganizacija EPS-a povod za nesuglasice

U saopštenju za javnost Elektroprivrede Srbije (EPS) navedeno je da je Vlada Srbije 16. novembra usvojila polazne osnove za reorganizaciju EPS-a kako bi postao efikasno i profitabilno preduzeće.
Vlada Srbije je, kako se navodi u saopštenju, na taj način pokazala jasnu nameru da kroz reorganizaciju i centralizaciju funkcija, EPS postane profitabilna kompanija i da više ne posluje sa gubitkom. Informacije koje kruže u javnosti u vezi sa polaznim osnovama za reogranizaciju EPS-a su netačne, jer plan za korporativizaciju i sprovođenje polaznih osnova još nije usvojen i tek treba da se definiše.
“Sve što se bude radilo u vezi sa korporativizacijom i realizacijom polaznih osnova za reogranizaciju EPS-a, kao i sve statusne i organizacione promene, radiće se u skladu sa Zakonom o energetici. Tako da sve do sada iznete informacije predstavljaju neistinu, jer plan reogranizacije još nije ni razmatran, pa ni usvojen”, navedeno je u saopštenju EPS-a.
Međutim, u javnosti je već ukazano na jasnu nameru EPS potpuno centralizuje distributivnu delatnost. Najveći problemi oko buduće reorganizacije EPS-a, u vezi su sa vojvođanskim delom ove elektroenergetske kompanije. Naime, Skupština Vojvodine usvojila je zaključke pokrajinske vlade kojima se predlaže da u Srbiji ostane decentralizovan sistem distribucije električne energije. To se odnosi i na upravljanje distributivnim sistemom, tako da Elektrovojvodina bude jedan od više operatera u republici za distribuciju i upravljanje.
Povodom predloga za restrukturisanje EPS-a, Vladi Srbije je predloženo da Elektrovojvodina, kao kompanija od strateškog značaja za pokrajinu, zadrži status privrednog društva. To je neophodno zato da bi bila obezbjeđena kvalitetnija i sigurnija isporuka električne energije kupcima, kao i radi očuvanja imovine građana i privrednih subjekata na teritoriji Vojvodine, „čijim je sredstvima izgrađena infrastruktura“.
Obrazlažući pokrajinskim poslanicima predlog zaključaka, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, Nataša Pavićević Bajić je istakla da Elektrovojvodina u održavanje i razvoj elektroenergetskog sistema ulaže godišnje 15 miliona evra, kao i da trenutno u saradnji sa lokalnim samoupravama u pokrajini radi na ostvarivanju vise od 100 projekata značajnih za energetsku infrastrukturu pokrajine.
Ti projekti privući će domaće i strane direktne investicije i trebalo bi da doprinesu značajnom povećanju broja zaposlenih, navela je ona i dodala da bi smanjivanje raspoloživih sredstava za realizovanje tih programa, koji sad iznose 25 miliona evra, ugrozilo razvoj u energetskoj oblasti.
Poslanicima se obratio i vršilac dužnosti direktora Elektrovojvodine Srđan Kružević i naveo da bi ponuđeni model reorganizacije mogao da izazove “prilično ozbiljne posljedice” jer, kako je rekao, Elektrovojvodina i ostala društva u Srbiji gube mogućnost upravljanja distributivnim sistemima, održavanja elektroenergetskih objekata, investiranja, „gube imovinu i prihode po svim osnovama“.


E.P.

 

12. 12. 2012.

Finansijski šok visokog napona - Tržišna cena struje ugroziće rad industrijskih proizvođača

Potrošači električne energije na visokom naponu će od 1. januara 2013. godine kupovati struju direktno na tržištu, a bojazan nekih od njih je da će cena biti 60% veća od sadašnje.
Među velikim potrošačima su uspešne kompanije: "Lafarge", "Sirmium Steel", NIS, "Messer Tehnogas", "Kronospan", FAS, "Holcim", "Titan", "Valjaonica bakra Sevojno", koje zapošljavaju na hiljade radnika i najveći su izvoznici, a novi, veliki troškovi, doprineće gubitku konkurentnosti, smanjenju izvoza, a u nekim slučajevima i prestanku proizvodnje i stečaju.
Kako kažu neki od potrošača, i pored toga što Zakon o energetici omogućava slobodan izbor dobavljača električne energije, ostaje činjenica da se u pogledu formiranja cene ovog energenta ništa nije promenilo, s obzirom na to da ne postoji realna mogućnost neprihvatanja već definisane i ponuđene cene, kao i u slučaju tarifnih, odnosno regulisanih cena koje je odobrila Vlada Srbije.
- Uz sve razumevanje prema "Elektroprivredi Srbije", da je njen cilj poskupljenje električne energije, ne ulazeći u razloge, način formiranja i realne visine cene, smatramo da ovako drastično i trenutno poskupljenje može naneti nesagledivu ekonomsku štetu kako pojedinačno preduzećima, tako i generalno privredi Republike Srbije – apeluju potrošači sa kojima smo razgovarali.
Kao jedno od rešenja vide da se cena električne energije poveća na odgovoran način, koji neće dovesti do cenovnog šoka na tržištu i ostalih dramatičnih posledica, već će ostaviti vremena pogođenim industrijama da se postepeno prilagode poskupljenju u periodu od najmanje tri godine, uz jasan i definisan način formiranja i usklađivanja cene.
Takva praksa je viđena u nekim zemljama Evropske unije, gde je prelazni period bio od 5 do 10 godina.
Iz Agencije za energetiku su nam rekli da je u Srbiji od 2008. godine tržište potencijalno otvoreno za sve kupce, osim domaćinstava, odnosno 47% tržišta električne energije i 90% tržišta prirodnog gasa.
- Smatra se da se od tada kupci pripremaju da samostalno nabavljaju energiju na tržištu. U oblasti prirodnog gasa je oko 40% ukupne godišnje potrošnje od 2010. kupovano po slobodnim, neregulisanim cenama. Međutim, za električnu energiju nije bilo interesovanja za kupovinu na tržištu, jer je tržišna cena bila veća od regulisane - navode u Agenciji.
Na pitanje da li će struja zaista biti 60% skuplja, iz Agencije kažu da oni nisu nadležni za tržišne cene.
- U Srbiji je licencirano 59 snabdevača električnom energijom na slobodnom tržištu. Cena struje će biti rezultat tržišne utakmice između tih snabdevača. Ne može se očekivati da će ona biti manja ili jednaka sadašnjoj regulisanoj ceni, koja ne odražava stvarne troškove poslovanja i razvoja energetskih subjekata, zbog nastojanja državnih organa da ograniče rast regulisanih cena.
Privatne kompanije su dodatno diskriminisane, jer su državni veliki potrošači i velike neplatiše, tačnije dužnici. Među najvećim dužnicima su firme u restrukturiranju, koje ovaj status godinama štiti od prinudne naplate. Restrukturiranju se nazire kraj, a država im već sledeće godine smanjuje subvencije. S druge strane, preduzeća očekuju veći troškovi. Pitanje je hoće li se iko takmičiti za takve kupce struje i hoće li oni bez državnih dotacija ostati u mraku.
Novo tarifiranje pogodiće postojeće proizvođače, ali će svakako i uticati na interesovanje novih, jer su uslovi za industrijsku proizvodnju sve manje atraktivni.
Ima i dobrih primera
Uprkos tome što su Zakonom o energetici uvažene direktive EU o razvoju unutrašnjeg tržišta električne energije i prirodnog gasa, neke članice zajednice ipak preduzimaju korake kao bi pomogle industrijskim proizvođačima.
Jedna od njih je i Nemačka, koja je odlučila da od 2014. pokrene mehanizam isplate naknada industriji zbog povećanja cena struje. To povećanje se očekuje narednih godina zbog veće proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i obaveze kupovine kvota za emisije ugljen-dioksida u EU. Mera je doneta kako bi se očuvala konkurentnost nemačke industrije na međunarodnom tržištu i sprečilo izmeštanje proizvodnje, a Berlin će delimično nadoknaditi troškove za električnu energiju preduzećima u sektorima koji su najveći potrošaci.
Isplata prve nadoknade preduzećima, u iznosu od 350 mil EUR, planirana je za početak 2014. godine. Naknada će se isplaćivati preduzećima u sektorima poput hemijske industrije i industrije čelika i papira, a u kojima je zaposleno 830.000 ljudi, navodi se u saopštenju nemačkog ministarstva.
Kako će reagovati naša država ostaje da se vidi, jer do objavljivanja ovog teksta iz Ministarstva energetike nisu stigli odgovori na postavljena pitanja.

ekapija

10. 12. 2012.

Uskoro nove feed-in tarife

Ministarstvo energetike predložilo je nove podsticajne cene za otkup struje proizvedene iz obnovljivih izvora energije, koje su smanjene za struju iz vetra i solarne energije. Period važenja podsticaja ostao je 12 godina,ali je uvedena mnogo detaljnija kategorizacija elektrana.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović, navela je na predstavljanju paketa mera i planova za korišćenja obnovljivih izvora energije, u Privrednoj komori Srbije, da bi Vlada Srbije novu uredbu o feed-in tarifama trebalo da usvoji za desetak dana i najavila uvođenje novih feed-in tarifa za sve vrste biogasova, kao i za kogenerativne elektrane za proizvodnju toplotne i električne energije koje koriste kvalitetan ugalj.
Prema predlogu Ministarstva, feed-in tarifa za električnu energiju proizvedenu u vetroelektarnama trebalo bi da se smanji na 9,2 evrocenta po kWh, umesto dosadašnjih 9,5 evrocenti, dok će se struja iz solaranih elektrana otkupljivati po cenama od 16,25 evrocenti umesto dosadašnjih 23 evrocenta za kWh.
Ministarska energetike je najavila da je novina kod feed-in tarifa i uvođenje podsticajnih cena za otkup energije iz solarnih kolektora postavljenih na kućama da bi se građani podstakli da više koriste taj izvor energije.
Predloženo je da se energije iz solarnih kolektora na objektima otkupljuje po ceni od 20,66 evrocenti po kWh, za objekte instalisane snage do 0,03 MW, a za objekte od 0,03 do 0,5 MW po ceni od 9,38 do 20,94 evrocenta za kWh.
Inače, nacionalnim akcionom planu za obnovljive izvore energije utrđena je putanja za dostizanje cilja za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora energije u potrošnji sa 21,2 na 27 odsto - do 2020. godine.
Prema podacima iznetim na skupu o obnovljivim izvorima energije, Srbija danas ima 35 povlašćenih proizvođača struje iz obnovljivih izvora energije (ukupno 19 MW) koji su sklopili ugovor sa Elektroprivredom Srbije (EPS).
Mihajlovićeva je rekla da će prioriteti za razvoj korišćenja obnovljivih izvora energije biti biomasa i hidropotencijal, a zatim geotermalni potencijali i energija vetra i Sunca i naglasila da bi, do kraja godine, trebalo da budu usvojene izmene Zakona o energetici. Ti izmenama će biti određene obaveze koje će investitori morati da ispune da bi zadržali dobijenu energetsku dozvolu.
U Srbiji postoji 19 malih hidroelektrana ukupne snage 7,4 MW, 9 solarnih objekata snage 0,1MW, jedan vetrogenerator snage 0,5 MW, dva postorjenja na biogas ukupne snage 2 MW i 4 kogeneracije snage 8,9 MW,
Do kraja godine biće raspisan i javni konkurs za dodelu lokacija investitorima za izgradnju malih hidroelektrana.


E.P.

 

06. 12. 2012.

Svetski energetski tokovi


Uglju nije odzvonilo
Ugalj je poslednjih godina bio izložen opštem udaru kao glavni krivac za ekološka zagađenja, odnosno velike emisije ugljen dioksida. Bežanje od termoelektrana na ugalj i stalne pretnje sve većim “globama” zbog štetnih emisija, koje će njihovu proizvodnju struje učiniti veoma skupom -  u poslednje vreme sve više jenjava. Šta više ugalj, odnosno termoelektrane na ugalj, ponovo se vraćaju u svetsku energetiku, pre svega zbog cene, koja u kriznim vremenima, po svemu sudeći, igra presudnu ulogu, ali i zbog novih preraspodela nekih drugih energenata, posebno  američke proizvodnja gasa iz uljnih škriljaca.
Tako, na primer, analitičari Thomson Reutersa su izračunali da će rast korišćenja uglja u proizvodnji električne energije u Evropi, posle prošlogodišnjeg pada od 1,8 odsto, ove godine izazvati povećanje emisije ugljan dioksida za 2,2 odsto. Naveli su da je to je posledica manjih troškova u proizvodnji električne energije iz sve jeftinijeg uglja.
U Nemačkoj su u vezi sa korišćenjem uglja u ovoj godini zabeležene značajne promene. Tamo su, prema navedenoj analizi, proizvođači električne energije iz TE na ugalj od početka ove godine ostvarili neto zaradu od prosečno 6,5 evra po megavat-satu u poređenju sa neto gubitkom od 7,9 evra po megavat-satu, koje su ostvarile termoelektrana na gas.
Paolo Coghe, viši analitičar u banci Societe Ženeral kaže da bi u Evropi generalno ugalj trebalo da poskupi 50 odsto da bi se izbrisala cenovna prednost nad prirodnim gasom.
U Francuskoj, koja se dominantno oslanja na struju iz nuklearki, termoelektrane na ugalj proizvele su 44 odsto više energije u prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti period 2011. Britanija je u prvoj polovini godine zabeležila skok potrošnje uglja od 43 odsto na godišnjem nivou.

SAD: preplitanje gasa iz Škriljaca i uglja
SAD su ove godine povećale izvoz uglja čak za 29 odsto, posle eksplozivnog skoka proizvodnje gasa iz uljnih škriljaca, čime su smanjene mogućnosti za plasman uglja u toj zemlji. Međutim, američka Energetska informativna agencija (EIA) predviđa novi skok sagorevanja uglja u SAD, jer se očekuje poskupljenje gasa proizvedenog iz škriljaca za, kako se procenjuje, oko 19 odsto.
Ležišta uglja u svetu, znatno su razuđenija od ležišta nafte i gasa i ovaj energent je mnogim zemljama zatno dostupniji. Istini za volju emisija ugljen dioksica i zagađenja sumpor dioksidom i azotnim oksidima zaista predstavljaju veoma otežavajući faktor. Međutim, činjenica je da se u poslednje vreme uveliko radi na novim tehničkim i tehniloškim rešenjima, koja nastoje da ovaj najveći urzok nepoželjnosti termoelektrana na ugalj eliminišu ili bar znatno ublaže. Termoelektrane najnovije generacije mogle bi ubuduće da ostave mesto proizvodnji električne energije iz fosilnih goriva. Kako piše nemački list Der Spiegel, termoelektrana na ugalj nemačke kompanije RWE   u Niederaussemu, mestu kod Kelna, otvara prostor toj perspektivi zahvaljujući sagorevanju uglja na novi, nekonvencionalan način i rešava ključni problem u približavanju termoelektrana na ugalj alternativnim izvorima energije.
Konkretnije, konvencionalne elektrane najpre pretvaraju ugalj u prah, koji se zatim sagoreva u kotlu. Međutim ovde se, takozvani pulverizovani ugalj  najpre skladišti u silosu, što omogučava mnogo neposredniju kontrolu količina koje će se kasnije sagoreti. Termoelektrana sa  ovim silosom, naime, može da radi i kapacitetom od svega 10 odsto, što nije moguće kod konvencionalnih TE, gde i najsavremenije moraju da koriste najmanje 35 odsto instalisanog kapaciteta. Masovniji ulazak obnovljivih izvora energije u energetske miksove mnogih zemalja, uzdrmao je dosadašnji sistem, jer su mrežni operateri u obavezi da prioritetno prenose energiju iz čistih izvora u mrežu. Japanski Hitači pauer (Hitachi Power) procenjuje da će se korišćenje obnovljivih izvora energije udvostručiti, ili utrostručiti do kraja ove decenije, dok će potražnja energije iz neobnovljivih izvora pasti na polovinu one iz 2010. godine. Samim tim na tržištu će preživeti samo one termoelektrane sposobne da se brzo prilagode promenama u proizvodnji i potrošnji.

Skladištenje ugnjen dioksida
Švedska kompanija Vatenfal (Vattenfall) pustila je nedavno u rad prototip termoelektrane na ugalj u mestu Spremberg (Spremberg) na istoku Nemačke,  za koju se tvrdi da, zahvaljujući novoj tehnologiji, gotovo ne emituje štetne gasove sa efektima staklene bašte.
U ovoj termoelektrani nazvanoj „Crna pumpa“, uhvaćeni ugljen dioksid se komprimuje do pretvaranja u tečno stanje i potom injektuje i pečati u skladišta duboko ispod površine zemlje. U slučaju ove pilot termoelektrane, utečnjeni ugljen dioksid se transportuje cisternama 350 kilometara na sever Nemačke, gde se trajno skladišti u jednom ispražnjenom ležištu prirodnog gasa.
U Svetu ima i drugih projekata, koji se bave uklanjenjem štetnih gasova iz termoelektrana na ugalj. Nedavno je predstavljen i projekat termoelektrane koja upija velike količine ugljen dioksida, uz pomoć visokog fleksibilnog tornja od čelične mreže i karbonskih vlakana, mada još nije precizno objašnjeno kako bi cela ta skalamerija trebalo da funkcioniše.
Mora se priznati da posebnu pažnju privlači i kineski način tretiranja uglja u pojedinim provincijama. Naime, Kina će potrošiti 14 milijardi dolara za projekte za preradu uglja iz udaljenih regiona - u gas. Dakle, ovde imamo slučaj korišćenja gasa dobijenog iz mnogih razuđenih ležišta uglja, koje Kina ima.   Očekuje se da će prvi projekat “ugalj u gas” (coal-to-gas - CTG) biti pokrenut krajem ove godine. Do 2015. u Kini očekuju da na taj način dobiju čak 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje, oko sedam odsto ukupnih potreba za energentima u toj zemlji. Izgradnja prve  CTG     fabrike koja će koštati između 630 i 950 miliona dolara, počela je u julu ove godine. Projekat realizuje jedna državna kompanija zajedno sa dve privatne firme. Vlasti Kine očekuju da slična preduzeća budu osnovana i u drugim provincijama u kojima postoje velike zalihe uglja, ali i značajni vodni resursi, jer je za proizvodnju 1.000 kubika gasa iz uglja potrebno pet do šest tona vode. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) prognozirala je da će NR Kina u 2013. godini zauzeti treće mesto u svetu po potrošnji gasa - posle Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, a snabdevanja udaljenih regiona gasom dobijenim iz uglja, a ne izgradnjom dugih i skupih gasovoda, svakako spada u do sada neuobičajena rešenja.

Azija uvozi sve veće količine „crnog zlata“
I Rusija ne samo da se ne odriče proizvodnje uglja već ona, prema navodima agencije Itar-Tass, stalno raste od 1998. godine i do 2020. će dostići 380 miliona tona, a do 2030.  proizvodnja će biti uvećana za još 50 miliona tona.
Istovremeno raste izvoz uglja. Rusija je 2011. godine izvezla 79 miliona tona uglja na atlantsko tržište i 32 miliona tona na Azijsko-pacifičko tržište. Očekuje se dalji rast izvoza na atlantsko tržište za šest miliona tona, dok bi najveći deo rasta ipak trebalo da bude ostvaren u Azijsko-pacifičkom regionu.
I SAD najviše izvoze ugalj u Aziju. Tokom prošle godine iz SAD je izvezeno 107 miliona tona uglja, u vrednosti od skoro 16 milijardi dolara. To je najviši nivo izvoza u poslednje dve decenije.
Azijska razvojna banka u nedavnom izveštaju o klimatskim promenama i prilagođavanju energetskog sektora navela je da će azijske zemlje i u narednih nekoliko decenija u proizvodnji električne energije osloniti najviše na ugalj.
Izvoz uglja iz SAD u Južnu Koreju prošle godine povećan je za 81 odsto (na više od 10 miliona tona). „Skok“ izvoza u Indiju bio je 65 odsto (rast od 4,5 miliona tona), Japan je kupio skoro sedam miliona tona (što je 119 odsto više), jer ta zemlja traži alternativu za nuklearnu energiju, posle zemljotresa i cunamija u nuklearnom kompleksu Fukušima.
Dakle, sve zastupljenija mišljenja da će “vetroelektrane brzo oduvati ugalj”, očigledno su za sada neosnovana. Istina je da i same vetroelektrane, zbog njihove velike nestabilnosti i nestalnosti u radu sada ne mogu bez termoelektrana na ugalj koje, koje u najvećoj meri “peglaju tu njihovu nestabilnost. Zato je daleko izvesnije da će se termoelektrane na ugalj tehnološki znatno unapređivati, kako bi se smanjile emisije štetni gasova, nego da će one ubrzano nestajati.      
                                                                                                       

                      Dragan Obradović

 

23. 11. 2012.

Delovanje cene nafte na nacionalne ekonomije

VAŠINGTON - Analitičari Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) su istraživali ekonomije 50 zemalja (bez Rusije, jer podaci nisu bili dostupni) u periodu od 1978. do 2011. da bi utvrdili kako na njih deluju cenovni šokovi na tržištu nafte. Ekonomisti MMF, predvođeni Polom Kašinom. relativizovali su osnovnu tezu da rast cena nafte dovodi do usporavanja tempa rasta svetske ekonomije. Rast cena nafte mogu izazvati dva faktora – rast svetske ekonomije, a time i potrošnje energije i prekidi u isporukama, u zavisnosti od kojih se razlikuju i posledice, objavljeno je u Radnom dokumentu objavljenom na veb sajtu MMF. Najveći uvoznik nafte u periodu od 1978. do 2011. bile su SAD (27%), dok su Kina, Evropa i Japan zajedno učestvovali sa 26,6 %. Prema stručnjacima MMF, kod najvećih svetskih uvoznika nafte, SAD i Evropa, šok naglog smanjenja ponude nafte dovodi do dugotrajnog usporavanja i slabljenja ekonomske aktivnost. Naime, u SAD nafta učestvuje sa 37 odsto u ukupnoj potrošnji energije, a kod Evrope sa 23 odsto. Naftno uvozno zavisne Kina i Japan su iznenadile stručnjake MMF, jer je utvrđeno da je neočekivani rast cena nafte bio praćen ubrzanjem tempa rasta njihovih ekonomija. To se objašnjava činjenicom da je Kina u znatno većoj meri oslonjena na ugalj (80% potreba za energijom), nego na naftu (18%). Tokom naftnih šokova kineski BDP raste jer izvoznici nafte povećavaju kupovine kineske robe. Udeo tih zemalja u ukupnom izvozu iz NR Kine iznosi 14 odsto. Isti efekat važi i u slučaju Japana, s obzirom da udeo izvoznika nafte u ukupnom japanskom izvozu dostiže 22 odsto. Posle smanjenja svetske proizvodnje nafte, BDP Kine i Japana se ubrzava tokom 20 sledećih kvartala, utvrdili su stručnjaci MMF. Kada je reč o naftnom šoku u čijoj osnovi leži rast tražnje, on se sasvim drugačije ispoljava – dolazi do rasta cena te sirovine, porasta proizvodnje i povećanja ekonomskog proizvoda svih zemalja. U tom slučaju nema velike razlike u uticaju na izvoznike i uvoznike, sve zemlje bivaju pogođene rastom inflatornih pritisaka, a u kratkoročnoj perspektivi dolazi do ubrzanja rasta njihovih privredaa, zaključili su stručnjaci MMF.


E.P.

15. 11. 2012.

Svetski energetski tokovi

Nesuglasice opterećuju energetiku EU

 

Evropi preti "balkanizacija" po ugledu na raspad bivše Jugoslavije i  mislim da će se nastaviti postepeni proces dezitegracije EU - ocenila nedavno u intervjuu za Radio Slobodna Evropa  profesorka na Londonskoj školi za ekonomske studije Meri Kaldor.
Kao primer za to Kaldor navodi da u Britaniji, Francuskoj kao i Grčkoj sada postoje antinemačke predrasude i da se Nemci tamo doživljavaju kao neko ko  nameće svoju volju ostatku Evrope.
„Ako bi i u Evropskoj uniji svako krenuo svojim putem, budućnost Unije bi bila prilično mračna i podsećala bi na bivšu Jugoslaviju“, smatra Meri Kaldor.
Ovo su, doduše, ocene o opštoj političkoj klimi, ali je očigledno da se, konkretno u energetskom sektoru EU, među zemljama članicama, već događaju razni nesporazumi i pritisci. Činjenica da je volja Nemačke često dominantna i da upravo ona preko svog zemljaka Gintera Etingera, evropskog komesara za energetiku, nameće nove standarde u ovoj oblasti, koji njoj kao ekonomski najjačoj zemlji u Uniji ne predstavljaju problem, ali posebno zemljama novim članicama stvaraju i te kakve glavobolje, jer te zahteve ne mogu finansijski da prate, niti da ih ispune, ali nisu u prilici da  novonametnute obaveze izbegnu .

Novi zahtevi do 2020. godine

Na primer, poslednjih meseci, sve je vidljivije da se poznati princip 20-20-20 ( ili tri mete, kojima je zacrtano da se za po 20 odsto poveća proizvodnja iz obnovljivih izvora energije, smanji emisija ugljen dioksida i smanji potrošnja primarne energije do 2020. godine), vrlo različito sprovodi među zemljama članicama EU. Neke, naročito istočnoevropske člance već su sada svesne da te uslove do 2020. godine neće moći da ispune. Međutim i pored toga sada je postavljena i nova meta i to upravo na insistiranje Nemačke. A to je da  Evropa treba da doda i četvrti energetski cilj, a to je da energetski sektor do 2020. godine učestvuje sa 20 odsto u rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije.
Ovo je izneo upravo evropski komesar za energetiku Giner Etinger. On je u govoru na nedavno održanoj energetskoj konferenciji u Briselu, pored ostalog, ukazao da Evropa mora da po ugledu na SAD preuzme rizike i potstakne projekte eksploatacije nafte iz svog podmorja, kao i u potpunosti iskoristi opcije potencijala u škriljnom gasu. Među zemljama članicama veoma su različite mogućnosti u ovom pogledu, kao i kada su u pitanju drugi resursi.
Evropski parlament izglasao je u septembru i novu Direktivu za energetsku efikasnost, koja traži od članica EU da energetske firme moraju ostvarivati uštede na energiji korakom od 1,5 odsto godišnje prodaje - do 2020. Istovremeno je Evropski parlament zaoštrio (za čak 15 puta, ili maksimalno 0,1 odsto) propise o sadržaju sumpora u brodskim gorivima. Za ostala područja maksimalni nivo sumpora treba da se smanji sa sadašnjih 4,5 odsto na 0,5 odsto, počev od 2020. godine. Izvesno je da sve zemlje članice neće moći da dostignu novopostavljene uslove, koji bi trebalo da omoguće da se smanji zavisnost zemalja EU od uvoza energenata. EU je prošle godine uvezla energente u vrednosti 627 milijardi evra, što je 3,9 odsto bruto domaćeg proizvoda Unije.
Jedinstveno elektroenergetsko tržište EU već duže vreme ne uspeva da zaživi, a ovih dana se napominje da se u praksi ide upravo suprotnim smerom! Podsticajne cene za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije postaju sve ozbiljnija prepreka.
„Pojedinačna  podrška država članica obnovljivim izvorima energije, poput garantovanja potsticajnih otkupnih cena za električnu energiju, pretstavlja jednu od najvećih prepreka težnji Evropske unije da stvori jedinstveno elektroenergetsko tržište do 2014. godine”, ocenjeno  je ovih dana u nemačkom energetskom gigantu, kompaniji RWE.
“Te stimulacije mogu da utiču na cene energije i  mogu da podriju efekte spajanja tržišta izazivajući ponovnu fragmentaciju unutrašnjih tržišta energije”, ocenio je šef sektora za evropsko tržište električne energije i regulatorna pitanja ove kompanije, Viliam Vebster.
„Mi zbog toga ne vidimo da će se postići jedinstvena evropska cenu električne energije do 2014.“, rekao je Vebster.

Opasne nuklearke

I po pitanju nuklearne energije, odnosno rada nuklearnih elektrana u EU stanje se često dijametralno razlikuje od zemlje do zemlje, ali se dugo prećutkivalo da je situacija, generalno gredano, loša, što Nemačku, koja se odriče nuklearne energije, posebno zabrinjava.
Nezvanični je zaključak izveštaja načinjenog nakon provere sigurnosti atomskih elektrana u Evropskoj uniji, koju je Brisel sproveo posle katastrofe u Fukušimi - da se isto može dogoditi i u Evropi.
Ovo je nezvanični izveštaj i čudno je što je Evropska komisija za energetiku još pre više meseci najavila da će objaviti rezultate, ali se uvek iznova odgađao dan predstavljanja tog izveštaja javnosti.
Na njegovoj izradi učestvovalo je 14 zemalja EU koje imaju nuklearne elektrane, kao i Litvanija, Švajcarska, Ukrajina i Hrvatska. Testovima je simulirana bezbednost u slučaju rizika od poplava, zemljotresa i pada aviona kada su „uobičajene bezbednosne funkcije“ isključene.
Odlagalo se očigledno zbog rezultata koji su zastrašujući. To se može vidi iz podataka koje je objavio nemački list Di Velt, pre zvaničnog izveštaja.  Najvažniji zaključci posle ispitivanja izdržljivosti evropskih NE kažu da u Evropskoj uniji, sa postojećih 68 nuklearki sa ukupno 134 atomska reaktora, postoje ogromne razlike od zemlje do zemlje. Tako ima elektrana koje još nisu sprovele ni sigurnosne mere, koje su dogovorene još posle nesreće u Černobilu, pre više od dvadeset godina.
Neke - poput nuklearki Olkiluoto u Finskoj i Forsmark u Švedskoj - neće izdržati ni jedan sat ako odjednom nestane električna energija ili ako dođe do nepredviđenog otkazivanja sistema za hlađenje. Upravo se to dogodilo u Fukušimi i to je izazvalo katastrofalne posledice. Jer, tamo je nastavljen nuklearni proces bez ikakve kontrole.
Džon Stej iz nevladine organizacije protiv atomske energije “Ozračeni”, tvrdi kako je stanje u evropskim nuklearkama još mnogo gore nego što će to pisati u izveštaju Evropske komisije. Jer, njegova organizacija je ustanovila kako veliki broj evropskih nuklearki zapravo uopšte nisu proverili nezavisni stručnjaci.
Inspektori su obišli jedva trećinu pogona, a svim ostalima je poslat upitnik o merama sigurnosti nuklearke. Stej tvrdi da su  vlasnici nuklearki u te upitnike mogli upisati šta god žele - po svojoj volji.
Kako piše ovaj nemački list, Evropska komisija je došla do zaključka da vlasnici nuklearnih elektrana odmah treba da ulože na milijarde evra, kako bi barem donekle povećali sigurnost nuklearnih elektrana u Evropskoj uniji. Ukupno, reč je o najmanje deset, a lako bi se moglo potrošiti i 25 milijardi evra na neophodne mere sigurnosti za evropske nuklearke.
Može se pretpostaviti da je ovakav porazan rezultat ispitivanja, koji je vrlo neugodan za mnoge vlade u Evropskoj uniji, bio razlog zašto je Evropska komisija uvek iznova odgađala službeno objavljivanje izveštaja. Čak i na dan kada su nemački mediji otkrili sadržaj ispitivanja, PR evropskog sekretarijata za energetska pitanja je rekla kako službeno rezultat neće biti objavljen pre sastanka predsednika država ili vlada Evropske unije u oktobru!


Dragan Obradović (List kWh)

08. 11. 2012.

Zeleno zamajavanje

Krajem oktobra 2012. Srbija je u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope preuzela obavezu da do 2020. godine poveća proizvodnju zelenih kilovat-sati iz vode, vetra, sunca, biomase, tzv. obnovljivih izvora na 27 odsto bruto finalne potrošnje koja je 2009. bila procenjena na 21,2 odsto. To znači da ćemo u narednih osam godina morati da uvećamo proizvodnju zelene energije za šest procentnih poena. Da li je to ostvarljiv cilj?
Sa najboljim dotocima EPS je i do sada iz svojih hidroelektrana obezbeđivao trećinu svoje ukupne proizvodnje. O iskorišćavanju snage vetra mi još pričamo kao o dalekoj perspektivi.
Ali, gle čuda u okolini Kragujevca i Svilajnca niču solarne elektrane. Prava lična, pa i ekonomska avantura, ako je suditi po iskustvu prof. dr Vladana Petrovića, što je „Politika” juče objavila na naslovnoj strani.
Prema podacima EPS-a ova kompanija u svom sastavu ima 14 malih hidroelektrana. Početkom septembra, u skladu sa važećim propisima, EPS je bio obavezan da preuzme, što je i učinio, „čiste” kilovat-sate od 31 privatnog vlasnika malih elektrana (19 na hidro energiju, šest na sunčevu, tri na fosilna goriva, dva na biogas i jedan na vetar). Ta obaveza je propisana zakonom i uredbama i EPS te kilovat-sate plaća po podsticajnoj, takozvanoj fid-in tarifi. I bogate zemlje, brinući o prirodi, podstiču takvu proizvodnju, ali sve to plaćaju kupci struje.
O peripetijama da se dođe do dvadesetak i više dozvola za rad i otpočinjanje posla u ovoj oblasti mogao bi se ispisati tekst na celoj strani ove novine. I to jeste problem za sebe, ali čini se da suština stvari leži u nečem drugom – da država Srbija, koja je u isti čas i jedini vlasnik EPS-a, tera svoje preduzeće da po cenu visokih gubitaka preuzima kilovat-sate od „zelenih” proizvođača.
Prema dostupnim podacima kilovat-čas iz malih hidrocentrala plaća se 7,8 do 9,7 evro centi. Iz bio mase od 11,4 do 13,6, iz bio gasa 12 do 16, od vetra 9,5, a iz solarnih elektrana čak 23 evro centa. Prosečan kilovat-sat EPS trenutno naplaćuje od kupaca struje 4,8 evro centi.
Postavlja se pitanje – nije li EPS, odnosno njegovo rukovodstvo, svejedno iz koje partije došlo, u klasičnom sukobu interesu? Koja je računica te kompanije – da kupuje skupo i prodaje jevtino? Istina, to EPS-u nije ništa novo, jer je zimus u vreme one strašne hladnoće dobavljao struju po tri puta većoj ceni od one po kojoj je isporučivao domaćinstvima. Za grejanje.
Pre neki dan aktuelna ministarka energetike Zorana Mihajlović najavi da će za deset dana biti poznati novi iznosi podsticajnih (fid-in) tarifa. Nekeće, kako reče,biti povećane, druge smanjene, a za treće će verovatno biti promenjeno i vreme njihovog trajanja. Treba sačekati šta će saopštiti, pa da vidimo da li će, na primer, sada investitori u vetroelektrane biti zadovoljniji, jer im je do sada 9,5 evro centi bilo malo. U svakom slučaju, nije dobro da nemamo jasnu i dugoročnu strategiju u ovoj oblasti, koja će privući i strane investitore i zaštititi EPS i da se sa svakim novim ministrom menja pogled na zelenu energiju.


Slobodan Kostić (Politika)

05. 11. 2012.

Struja poskupljuje tri puta po 10 odsto?

Cena struje u Srbiji bi u narednih godinu ili godinu i po dana trebalo da poskupi 30 odsto kako bi Elektroprivreda Srbije imala neke osnovne uslove za investicije, kaže za Press Dejan Rebrić, projekt-menadžer Delegacije EU u Srbiji.

On navodi da je preporuka kancelarije srpskoj vladi da to bude u tri navrata po 10 odsto, ali da to ne znači da će vlada usvojiti tu preporuku. Rebić kaže da je stav EU da cena struje u Srbiji treba da se poveća i da Unija podržava promenu tarifnog sistema koju je nedavno najavilo Ministarstvo energetike.

- Mi smo apsolutno svesni da sa ovom cenom EPS pada samo na kolena. Cena raznih derivata u Srbiji je na nivou evropske cene, a cena električne energije je najniža u regionu i Evropi. Ne može se očekivati da ona bude na evropskom nivou jer ni u Evropi nisu svuda iste. Ali ovih pet evrocenti po kilovatu u Srbiji sigurno nije realna cena - rekao je Rebić.

Ministarstvo energetike nedavno je najavilo uvođenje socijalnih karata, nakon čega bi struja u Srbiji trebalo da se prodaje po realnim cenama sem za socijalno ugroženo stanovništvo. Rebrić kaže da je to takođe preporuka EU jer je to pravedan sistem naplate.

- Nije fer da svi plaćaju na isti način. I oni koji greju bazene strujom i oni koji imaju samo jednu sijalicu. Ista priča je i sa centralnim grejanjem. Znači ako neko ima potrebu za socijalnom pomoći nije pošteno da on plaća punu cenu energije. Fer je da se napravi socijalna karta, a Vlada Srbije će sama odrediti ko su te socijalne kategorije - rekao je on, i dodao da socijalne karte postoje i po EU.

Inače, Rebić naglašava da je za 12 godina u Srbiju ušlo oko 2,4 milijarde evra donacija, a od toga preko 520 miliona samo u energetiku. Rebrić kaže da EU godišnje da Srbiji oko 200 miliona evra donacija i da bi ta sredstva mogla i da se povećaju jednog dana.

Međutim, nivo investicija u energetiku će verovatno ostati isti, jer je stav EU da se EPS renoviranje objekata i infrastrukturu treba da finansira iz realnih izvora.

 

30. 10. 2012.

NIS namerava da proširi poslovanje na Region jugoistočne Evrope

Prilikom sastanka ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja u Vladi Srbije,Milan Bačević i delegacije NIS, (većinskom vasništvu Gaspromnjefta), koju je predvodio generalni direktor Kiril Kravčenko, pre nekoliko dana u Beogradu, potvrđeno je opredeljenje NIS-a da je strateški cilj transformisanje iz nacionalne kompanije u lidera u Regionu jugoistočne Evrope i da će za to biti potrebna ulaganja od 10 milijardi dolara do 2020. godine.
Kravčenko je naveo da će diversifikacija poslovanja biti usmerena i u proizvodnju električne energije iz gasa, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i proizvodnju energije uz pomoć čvrstog goriva.
Investicije NIS-a u Srbiji do kraja 2014. godine iznosiće oko dve milijarde, a od 2015. godine do 2020. godine više od tri milijarde evra.
Ministru Bačeviću je saopšteno da NIS planira da učestvuje na tenderu za istraživanje i proizvodnju uljnih škriljaca u Aleksincu, najvećem nalazištu uljnog škriljca u Evropi, sa preko dve milijarde tona procenjenih rezervi. Posle 2015. godine, kako je zvanično objavljeno, NIS će povećati nivo godišnjih investicija sa sadašnjih 500 miliona na milijardu evra godišnje. Kako bi povećali sirovnisku bazu, NIS je, pored panonskog basena, istraživanja nafte i gasa u Srbiji usmerio ka potencijalnim lokacijama južno od Save i Dunava, dok je zajedno s partnerima, u toku realizacija projekata istraživanja i proizvodnje nafte i gasa u regionu - u Republici Srpskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
Po svemu sudeći NIS će ulagati sredstva kako bi se derivati izvozili na susedna tržišta, pa će od 2015. godine oko 95 odsto sredstava, od planiarnih milijardu evra godišnje, biti uloženo u proizvodnju nafte, odnosno derivata (goriva) evropskog kvaliteta.
Konkretno već danas (30. oktobra) pustiće se u rad savremeno postrojenje za preradu u Rafineriji nafte Pančevo, dok se početkom naredne godine planira i modernizacija rafinerije nafte i u Novom Sadu. Puštanjem u rad rafineriskog psotrojenja u Pančevu NIS će u potpunosti preći na proizvodnju motornih benzina i evro dizela sa sadržajem sumpora koji odgovara ekološkim zahtevima Evropske unije i očekuju da će tako steći lidersku poziciju na regionalnom balkanskom tržištu naftnih derivata.Jer, proizvodnjom derivata evropskog kvaliteta biće otvrena i vrata za izlazak NIS-a na druga tržišta, a povećanjem prerađivačkih kapaciteta proizvodiće se više derivata nego što je potrebno tržištu Srbije.U tom pravcu NIS je krenuo još prošle godine, kada je započeto širenje maloprodajne mreže u regionu, pa u Bugarskoj i Republici Srpskoj već poseduje nekoliko benzinskih pumpi, a u Bugarskoj je već uveliko u toku kupovina velikih skladišnih kapaciteta.
Što se tiče istraživanja NIS se već uključio u te poslove u Bosni i Hercegovini
Rumuniji i Mađarskoj i planira da godišnju proizvodnju utrostruči.
“Do 2020. godine planiramo da uvećamo proizvodnju nafte i gasa na oko pet miliona tona. U Srbiji će se proizvoditi dva miliona tona, a tri miliona u okolnim zemljama. Srbija iz svojih izvora sada obezbeđuje jednu trećinu tih energenata, a dve trećine uvozi - objasnio je Kravčenko na nedavnoj prezentaciji poslovanja NIS-a, u Beogradu.
NIS, takođe, planira da traga za ugljovodonicima(nafta i gas): u Crnoj Gori, Albaniji, Sloveniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Grčkoj.
Planirano je korišćenje  dve opcije razvoja: kupovina udela u projektima i manjih preduzeća, kao i stvaranje zajedničkih kompanija sa velikim igračima u regionu.
U Grčkoj, NIS planira da učestvuje na tenderu za Off-shore lokacije u partnerstvu sa Energean Oil & Gas SA. Navedeno je da je u Sloveniji blizu dogovor za određene koncesije a slično će se ponuditi i u Hrvatskoj na tenderu za istraživanja.
U Crnoj Gori, NIS planira da učestvuju u tenderu za off-shore blokove za istraćivanje nafte uglavnom u podmorju Jadrana, kod Ulcinja, u partnerstvu sa zainteresovanim kompanijama, dok će u Albaniji i Bugarskoj učestvovati u određenim projektima.
U NIS-u je rečeno da se uskoro  očekuje završetak razgovora sa kompanijom Falcon Oil & Gas Ltd (FO) iz Denvera, o zajedničkom radu na dva istražna lokaliteta u Mađarskoj - pored ugovora, koji NIS već ima sa Rohoel Aufsuchungs AG - za istraživanje i proizvodnju nafte u blizini grada Kiskunhalas na jugu Mađarske
.                                                                                                            

E.P.

 

29. 10. 2012.

Električna energija u paritetu sa ostalim grejnim energentima           

Grejna sezona 2012/2013

Na osnovu postojećih cena električne energije, zadnji put korigovane 01. 04. 2011. godine i aktuelnih vrednosti za ostale energente, urađena je kratka uporedna analiza troškova el. energije u širokoj potrošnji kao (grejnog) energenta i alternativnih energenata. U poređenju sa prethodnom zimom, cenovnik za prodaju električne energije promenio se samo utoliko što se PDV povećao sa 18% na 20%. Analiza je urađena u odnosu na sledeće energente, odnosno vidove grejanja i njihove trenutne cene:

  • Prirodni gas (P.g.)  cena 44 din/Nm3
  • Grejanje putem toplana u Novom Sadu (To.) 98 din/m2 (tražena vrednost Toplane)*
  • Lož ulje (L.u.) 140 din/l
  • Ogrevno drvo (O.d) 5000 din/ m3
  • Ugalj (U) 17000 din/t, “Banovići“-5000kcal/kg

Detaljniju analizu možete pogledati u prilogu.

Jan Klinko dipl. Ing.

25. 10. 2012.

POČETAK IZGRADNjE TRANSFORMATORSKE STANICE 400/110KV VRANjE 4


Javno preduzeće Elektromreža Srbije 25. oktobra svečano je obeležilo početak izgradnje trafostanice 400/110kV Vranje 4 u selu Donjem Trebešinju kod Vranja.  Izgradnjom i uvođenjem u pogon  TS Vranje 4 i priključenjem na novoizgrađeni interkonektivni dalekovod  TS Niš 2 – TS Leskovac 2 - granica Makedonije postiže se dugoročno rešenje za sigurno i kvalitetno napajanje jugoistočne Srbije električnom energijom.
Obeležavanju početka radova prisustvovali su šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, vd generalnog direktora JP EMS Nikola Petrović sa saradnicima, gradonačelnik Vranja Zoran Antić, kao i predstavnici izvođača radova.
Vrednost izgradnje TS Vranje 4 sa pripadajućim raspletom dalekovoda procenjena  je  na devetnaest miliona evra.
Donacija Evropske unije je veoma značajna iznosila je petnaest i po miliona evra, uključujući i nabavku jednog energetskog transformatora i  opreme za  ugradnju u postojeću TS 400/220/110 kV Leskovac 2.
Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji, izjavio je da ovaj objekat neće biti od značaja samo za građane, koji će dobiti kvalitetan pristup mreži, već je i izuzetno važna investicija za razvoj, kako Vranja, tako i regiona i cele Srbije.

Vršilac dužnosti generalnog direktora EMSa Nikola Petrović rekao je da će se izgradnjom nove transformatorske stanice 400/110kV u Vranju stvoriti uslovi za dugotrojno, sigurno i kvalitetno napajnje električnom energijom cele jugoistočne Srbije. Posebno se zahvalio Vensanu Dežeru i Delegaciji EU u Srbiji na podršci u realizaciji ove investicije i naglasio korist koju će imati  potrošači ovoga dela Srbije izgradnjom TS-a Vranje 4, jer će dobiti kvalitetno napajanje najvišeg naponskog nivoa i podsetio da se ovaj kapacitet gradi po najvišim svetskim tehničko-tehnološkim standardima.
Gradonačelnik Vranja Zoran Antić rekao je da Vranje već više godina čeka na izgradnju jednog ovakvog kapitalnog energetskog objekta, a da se izgradnjom ovog objekta stvaraju uslovi za dalji uspešniji privredni razvoj juga Srbije, ali i cele ove regije.

 

19. 10. 2012.

Budva: Usvojena Strategija razvoja Energetske zajednice

Strategija energetskog razvoja Energetske zajednice (EZ), koja identifikuje mogućnosti sinergije i prioritetnih investicija na nivou regiona u cilju integrisanja u zajedničku viziju, usvojena je juče u Budvi. Evropski komesar za energetiku, Ginter Etinger saopštio je da su na sastanku Saveta ministara EZ, usvojene značajne odluke koje se odnose na dalji razvoj regionalnog energetskog tržišta, među kojima je i Strategija energetike.
„EZ se suočava sa velikim investicionim izazovima, koji bi trebalo da osiguraju ravnotežu između ponude i tražnje. Potrebno je investirati 39 milijardi EUR u sektor električne energije do 2020. godine, što je jedan od ciljeva EZ“, kazao je Etinger.
On smatra da bi te investicije trebalo da budu u skladu sa projektima u okviru EZ, koji su u interesu svih ugovornih strana.
„Savet ministara je doneo veoma važnu odluku, dajući instrukcije radnoj grupi u okviru Energetske strategije, koja treba da počne sa identifikacijom projekata od interesa za EZ“, saopštio je Etinger.
Usvajanju Strategije su se, međutim, usprotivili predstavnici više regionalnih nevladinih organizacija, koje se bave pitanjima energetike i zaštite životne sredine. Oni su tražili da crnogorski ministar ekonomije, Vladimir Kavarić, koji predsedava Savetom ministara EZ jugoistočne Evrope, odloži usvajanje regionalne energetske strategije.
Odlaganje su od Etingera tražili i predstavnici četiri najveće parlamentarne grupe u Evropskom parlamentu, nezadovoljni što strategija nije prošla javnu raspravu.
Predstavnici organizacija SEE Change Net, CEE bankwatch Network i SEENET smatraju da se taj dokument ne sme usvojiti zbog nedovoljne transparentnosti i nedostatka kvalitetne javne rasprave, ali i štetnosti za zemlje regiona.
Oni su upozorili da desetine miliona građana regiona nije imalo priliku da saznaju šta je zapravo predviđeno strategijom, kao i kada će planirani projekti doći na naplatu kroz poskupljenje cijena i poreza.
Potrebno je, tvrde predstavnici tih organizacija, da Savet ministara usvoji odluku kojom će biti obezbijeđeno adekvatno finansiranje i realizacija strateške procjene uticaja na životnu sredinu, prije nego što finalna verzija regionalne energetske strategije bude stavljena na usvajanje.
Oni tvrde i da Nacrt strategije nije ispunio uslove iz takozvane Arhuske konvencije, koja predviđa da takvi dokumenti prije usvajanja moraju proći javnu raspravu u kojoj bi sve zainteresovane strane mogle da saopšte svoje stavove i prigovore.
Kavarić je na sastanku podsetio da se danas završava godina u kojoj je Crna Gora

 

09. 10. 2012.

Svetski energetski tokovi

“Zelena energija” ipak pobeđuje

Pre nekoliko godina svi su bili za to da „zelena energija“ bude alternativa gorivima fosilnog porekla, a naročito nuklearkama. Međutim „zelena euforija“, u poslednje vreme počela je da splašnjava. Ekonomska kriza je učinila svoje: početne veoma izdašne stimulacije za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, posebno iz solarnih, sada u svim zemljama bivaju sve skromnije. Ponegde potrošači električne energije veoma žustro negoduju i traže da se znatno smanje „nameti“ za „zelenu energiju“ u njihovim mesečnim računima za struju. Ipak, izvesno je da je ovo posledica trenutne ekonomske krize. „Zelena energija“ već je uhvatila zamah. To je proces, koji ne može da se zaustavi, a o povratku „na staro“ nema više ni govora.  
Poruke sa Konferencije  obnovljivim izvorima energije  IRENEC2012 (International Renewable Energy Conference and Exhibition), koja je nedavno održana u Istambulu upućuje na to da će sada obnovljivi izvori energije uz tradicionalne energetske resurse biti predmet nadmetanja na svetskim berzama i borbe za energetski primat. Evropsko udruženje proizvođača električne energije zatražilo je nedavno od Evropske komisije da odmah odredi narednu strategiju za obnovljive izvore energije (OIE) i jasno je razdvoji za periode pre i posle 2020.godine. U odgovoru na saopštenje koje je, vezano za OIE, objavila Komisija, EURELECTRIC ocenjuje da EU za period posle 2020. godine mora da izgradi šemu trgovanja emisijama ugljen dioksidom, koja bi bila ključni motiv i pokretač investicija u čiste izvore energije, dok njena strategija  pre 2020. godine mora da se usredsredi na „dovođenje obnovljivih izvora energije na tržište”. Udruženje navodi da potrošači struje u Evropi zaslužuju troškovno efikasna rešenja, zbog čega je neophodno uključenje OIE na tržište električne energije, uz postepeno slabljenje potsticajnih mera.
Udruženje pri tom ukazuje da subvencije za tehnologije za korišćenje obnovljivih izvora energije, moraju biti progresivno uklanjane, u meri u kojoj ta tehnologija postaje konkurentna na tržištu. EURELECTRIC takođe naglašava da obnovljiva energija ne treba da bude razvijana izolovano od ukupnog energetskog sistema, ako se želi postizanje potpuno integrisanog tržišta električne energije u Evropi do 2014. godine.

Cena opreme predmet međunarodnih sporenja

Međitim proizvođači opreme za korišćenje obnovljivih izvora energije slobodno se može reći, već “ratuju”. Kineske kompanije za proizvodnju opreme za solarnu energiju zapretile su krajem jula trgovinskim ratom Evropskoj uniji i zatražile od vlade u Pekingu da odgovori svim sredstvima ako Brisel nametne carinu na uvoz te kineske tehnologije. Nekoliko evropskih kompanija, predvođenih nemačkim SolarWorld AG zatražiili su od EU da pokrene istragu povodom tvrdnji da kineske firme prodaju u Evropi solarnu opremu ispod tržišne cene. SolarWorld je pokrenuo sličnu inicijativu u SAD u maju koja treba da rezultira nametanjem carina od 31 odsto na uvoz solarnih panela iz Kine.
„Ako EU bude sledila presedan iz SAD i otvori istragu, kineska solarna industrija zadobiće fatalni udarac ... ali će i pokrenuti širok trgovinski rat između Kine i EU“, rekao je Vang Điju šef strateškog odeljenja vodeće kineske solarne kompanije Yingli. Blizu 60 odsto izvoza solarne opreme iz Kine, u vrednosti 29,5 milijardi evra, plasirano je lane na tržištu EU.
Evropska komisija će uskoro odlučiti hoće li pokretati istragu.
Sveukupno posmatrano, korišćenje zelene energije se vidno širi u Evropi.
Tokom 2010. godine energija iz obnovljivih izvora učestvovala je sa 12,4 odsto bruto finalnoj potrošnji energije u EU, dok je u 2009. godini taj procenat iznosio 11,7 odsto, a u 2008. godini 10,5 odsto.
Najveći udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji u 2010. godini imale su Švedska (47,9 odsto), Latvija (32,6 odsto), Finska (32,2 oddsto), Austrija (30,1 odsto) i Portugalija (24,6 odsto), dok je najniži udeo zabeležen na Malti (0,4 odsto), u Luksemburgu (2,8 odsto), Velikoj Britaniji (3,2 odsto) i Holandiji (3,8 odsto).
U periodu od 2006. do 2010. godine sve zemlje članice EU povećale su svoje učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije, a najveće povećanje zabeleženo je u Estoniji (sa 16,1 odsto na 24,3 odsto), Rumuniji (sa 17,1 odsto na 23,4 odsto), Danskoj (sa 16,5 odsto na 22,2 odsto), Švedskoj (sa 42,7 odsto na 47,9 odsto) i Španiji (sa devet odsto na 13,8 odsto).
Najnoviji podaci pokazuju da je proizvodnja električne energije iz visoko dotiranih obnovljivih izvora u Nemačkoj porasla u prvom polugodištuoe godine za 19,5 odsto. Prema podacima, koje je objavilo njemačko energetsko udruženje BDEW, učešće zelene energije u ukupnoj proizvodnji energije poraslo je na 25 procenata, sa prošlogodišnjih 21 odsto. Produkciji energije iz obnovljivih izvora najviše doprinosi vetar, čije je učešće u ukupnoj proizvodnji energije dostiglo 9,2 odsto. Biomasa učestvuje od 5,7  a solarna tehnologija sa 5,3 odsto.
Najveći rast zabeležila je proizvodnja struje iz solarnih uređaja, koja je povećana za skoro 50 odsto. Nemačka je lider u proizvodnji struje iz obnovljivih izvora, a do 2035. godine planira da se njeno učešće poveća na 35 odsto. Nemačka svoju projekciju obnovljive energije defiinše do 2050. godine i tada se planira 100 odsto upotrebe obnovoljive energije u odnosu na dosadašnju zavisnost od fosilnih izvora energije!

Troškovi pod lupom

Nemci su očigledno na polju zelene energije “najviše zagrizli”. Negativna strana tog načina proizvodnje su visoki troškovi koji padaju na teret potrošača, a zbog sistema dugoročno garantovanih visokih otkupnih cijena opterećivaće ih još najmanje dve decenije. Razvoj obnovljivih izvora tako nailazi, ne samo na ekonomske i tehničke teškoće, nego i na socijalna ograničenja.
Konzervativna vlada zato u posljednje vrijeme znatno ograničava podršku obnovljim izvorima. Globalna konsultantska agencija Mek kinsi (McKinsey) u maju je procjenila da će za prelazak na obnovljive izvore, koji treba da zamene ukinutu nuklearnu energiju, Nemečka, do 2020. godine, platiti ukupno 175 milijardi evra!
Njihov godišnji dodatak za “zelenu energiju” će sa prošlogodišnjih 13,5 milijardi evra, 2020. godine dostići ukupno 21,5 milijardi evra, što je preračunato po stanovniku 265 evra godišnje.
Ministar privrede, ekonomije i turizma vlade Bugarske Deljan Dobrev, izjavio je ovih dana da će potsticajne cene za obnovljive izvore energije u Bugarskoj – sunce, vetar i male hidroelektrane – biti smanjene za dodatnih 30 odsto, i pored toga što su subvencionisane otkupne cene za električnu energiju iz OIE već smanjene za oko 50 odsto  početkom jula.
“Samo na ovaj način možemo pravovremeno da ohladimo entuzijazam koji u sektoru (OIE) stvaraju naduvane preferencijalne cene i visoki profiti koji proizilaze iz tih projekata“, rekao je on novinskoj agenciji BTA.
Subvencije se, dakle, smanjuju iz socijalnih razloga u vreme ekonomske kriza, ali i zato što je izvesno da tehnologija za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora sve više pojevtinjuje.

Osporavanje skupoće “zelene energije”

Postoje i suprotna mišljenja od onih da je „zelena“ energija suviše skupa. Troškovi proizvodnje struje iz OIE konstantno se smanjuju i te tehnologije postaju sve konkurentnije. U svetu je danas pet miliona ljudi zaposleno u sektoru obnovljivih izvora energije, a više od 1,3 milijarde ljudi, pre svega u Africi i Aziji, nema pristup struji, pokazalo je istraživanje Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA).Tehnologije za korišćenje obnovljivih izvora energije su najekonomičnije rešenje za elektrifikaciju mimo centralne mreže snabdevanja u siromašnim zemljama i omogućile bi otvaranje četiri miliona radnih mesta.
Troškovi proizvodnje električne energije putem solarnih fotonaponskih sistema sa silikonskim fotonaponskim modulima smanjeni su za 60 odsto u protekle dve godine i iznose samo jedan dolar po vatu. Instalisani kapaciteti solarnih fotonaponskih sistema povećani su za 70 odsto u 2011. godini. Troškovi proizvodnje iz drugih izvora, uključujući vetar, biomasu i hidropotencijal, takođe, su opali.
Ulaganja u obnovljive izvore energije više nisu samo mali segment tržišta već veliki deo ulaganja u proizvodnju energije, pošto čine polovinu novih godišnjih kapaciteta u svetu, izjavio je direktor Centra za inovacije i tehnologiju IRENA Dolf Gilen (Gielen) i dodao da tržišta rastu vrlo brzo i da će se troškovi još smanjiti. Tokom 2011. godine ulaganja u snabdevanje električnom energijom iz obnovljivih izvora dostiglo oko 260 milijardi dolara.
Danska može da posluži i kao primer kako se stvara privreda koja se temelji na obnovljivim izvorima energije, klimatski prihvatljivim tehnologijama i energetskoj nezavisnosti.
Danska danas ima instalisanu snagu vetroagregata od 3.870 megavata. Uz proizvođače kao što su Simens i Vesta i niz malih podizvođača, Danska ima najveću svetsku industriju vetroturbina.  Samo u 2009. godini danski izvoz povezan sa energijom vetra iznosio je 5,6 milijardi evra, odnosno 8,5 odsto ukupnog godišnjeg izvoza. Vetroenergetski sektor donosi i značajan broj novih radnih mesta pa je u 2010. godini zabeleženo kako ovaj sektor u Danskoj zapošljava ukupno 24 hiljade osoba.
U Nemačkoj je gotovo identična situacija i kod korišćenja i kod proizvodnje vetroelektrana. Već sada bi moglo da se konstatuje da je spoj korišćenja i proizvodnje postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora pravo rešenje i za čistu energiju i za zapošljavanja desetina hiljada ljudi u proizvodnjih takvih uređaja. Dragan Obradović (List kWh)

07. 10. 2012.

Povodom Dana Elektroprivrede Srbije uručena priznanja i donacije

Povodom Dana elektroprivrede Srbije, 6. oktobra, Upravni odbor „Elektroprivrede Srbije“ održao je svečanu sednicu i dodelio Povelje sa plaketom „Đorđe Stanojević“ za 2012. godinu. Domaćini Dana EPS-a, na dan kada je pre 119 godina počela da radi prva javna elektrana u Srbiji, bili su dr Aca Marković, predsednik UO EPS-a i mr Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora EPS-a.
Osim domaćina, čestitajući značajan jubilej gostima svečane sednice UO EPS-a obratili su se Dejan Popović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i životne sredine i prof. dr Petar Škundrić, savetnik predsednika Vlade Srbije za energetiku. Svečanosti su prisustvovali mr Mirjana Filipović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i životne sredine, Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku, Nikola Petrović, v.d. generalnog direktora „Elektromreže Srbije“, kao i predstavnici brojnih državnih institucija, kompanija i poslovnih partnera.
Povelje i plakete ovogodišnjim dobitnicima uručili su dr Aca Marković, predsednik UO EPS-a i mr Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora EPS-a. Ovogodišnja priznanja „Đorđe Stanojević“ uručena su Milenku Nikoliću, magistru elektrotehnike, za doprinos u razvoju „Elektroprivrede Srbije“ davanjem  izuzetnih naučnih, istraživačkih i konstruktorskih rešenja u oblasti automatskog upravljanja, upravljačkih sistema i teorije sistema, Krsti Vukoviću, diplomiranom mašinskom inženjeru, za izuzetan doprinos u razvoju EPS-a ostvarivanjem značajnih rezultata u izgradnji, eksploataciji i održavanju proizvodnih termoenergetskih kapaciteta EPS-a, Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu jer je obrazovao plejade stručnjaka mašinske struke, i osposobio ih da rešavaju kompleksna pitanja specifične visokostručne delatnosti kao što je elektroprivreda i Privrednom društvu „Drinsko – Limske hidroelektrane“ iz Bajine Bašte za uspešnu proizvodnju električne energije koja doprinosi ukupnoj stabilnosti i pouzdanosti rada elektroenergetskog sistema  Srbije.
Već tradicionalno, na Dan elektroprivrede Srbije, Upravni obor EPS-a dodelio je donacije ustanovama i institucijama kojima je pomoć najpotrebnija.  Finansijsku podršku od po 3,5 miliona dinara UO EPS-a je dodelio Zdravstvenoj ustanovi Klinika za psihijatrijske bolesti „ Dr Laza Lazarević“ iz Beograda radi poboljšanja bolničkog standarda i kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite, predškolskoj ustanovi „Sunce“ iz Kuršumlije, za proširenje smeštajnih kapaciteta vrtića i nabavke novog inventara za unapređenje vaspitno-obrazovnog rada sa decom predškolskog uzrasta i Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije za raseljavanje izbeglih i interno raseljenih lica iz jednog od neformalnih kolektivnih centara i rešavanja stambenog pitanja.

 

02. 10. 2012.

Novi direktor EPS-a - o stanju u ovom javnom preduzeću

Finansije su u teškoj i komplikovanoj situaciji, koju još nisam u potpunosti sagledao i tražim rešenja. Ako kompanija uđe u probleme sa likvidnošću, nema govora o tome da će se sprovesti menadžerske inicijative, načiniti važni koraci i novi projekti. Sadašnja teška finansijska situacija u EPS-u posledica je velikog broja nagomilanih problema koji nisu dosledno rešavani u poslednjih desetak godina. Zadatak je da do kraja godine stabilizujem finansije - izjavio je Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora EPS-a za list kWh.
On je naglasio da iako postoji veliki minus u novčanom toku, ogromna potraživanja EPS-a su veća od finansijskih problema kompanije. Zato konkretno rešenje, kako je rekao Obradović, nije samo u rukama EPS-a, već u celom lancu poverilaca i potražilaca.  Ni načini na koje je EPS nabavljao robu i usluge nisu bili optimalni i tu je po njegovom mišljenju potencijal za popravljanje finansijskih rezultata.
“Socijalna odgovornost koju EPS ima i koja je uglavnom vođena cenom električne energije jedan je od faktora koji su doprineli lošoj finansijskoj situaciji.
Reorganizacijom i restrukturisanjem moramo bolje da definišemo koja je to tačna socijalna uloga EPS-a. Kada to rešimo, možemo da očekujemo i brz oporavak
finansija” rekao je Aleksandar Obradović.
On je izrazio i uverenje da će EPS uspešno završiti i ovu zimsku sezonu, iako postoji malo kašnjenje u puštanju u rad revitalizovanog bloka B2 u TE Kostolac.
U Termoelektranama Nikola Tesla (TENT-u) situacija je zadovoljavajuća i očekuje se da će posle remonta u oktobru sve biti u pogonu kako je i planirano. I u „Rudarskom basenu Kolubara sve je spremno za zimu. Nažalost, hidrologija kako je rekao direktor EPS-a nije “u rukama EPS-a” i izveštaji nisu najoptimističniji.
“Vlada Srbije i Ministarstvo energetike odobrili su 20. septembra uvoz električne energije do kraja ove godine. To olakšava pripreme za zimu, jer čuvamo hidroakumulacije, a gasne elektrane pokretaćemo kada toplota bude mogla da se iskoristi i za grejanje”, rekao je Obradović
On je takođe naveo da se o liberalizaciji tržišta mnogo pričalo, ali se malo uradilo.Iako postojinovi Zakon o energetici, koji je u skladu sa evropskim direktivama i ima određene rokove kada šta treba da se uradi, nije utvrđen tačan model kako otvoreno tržište električne energije u Srbiji treba da izgleda. “Činjenica je da danas operativno, tehnički i finansijski nismo spremni za početak procesa liberalizacije. Radilo se nešto po tom pitanju, ali rezultati nisu doveli do preciznog definisanja modela liberalizovanog elektroenergetskog tržišta u Srbiji na osnovu kojeg bi EPS trebalo da se restrukturira i prilagodi. EPS nije ni mogao da preuzme glavnu ulogu u „modeliranju“ tog tržišta, jer to nije u duhu zakona.
Vlada Srbije i Ministarstvo energetike treba da kažu kakva je politika otvaranja tržišta, kako sve treba da izgleda,koja su očekivanja i EPS će da se prilagodi tome. Očekujem da ćemo sve vrlo brzo definisati, a odobrenje uvoza električne energije je prvi primer dobre komunikacije”, rekao je Obradović i dodao da je preuzeo odgovornost da vodi aktivnu politiku da cena električne energije bude što realnija i bliža tržišnoj, jer je cilj finansijska profitabilnost EPS-a, mada će, s obzirom na veličinu i važnost, EPS uvek imati delom socijalnu funkciju.
“Ako želimo konkurenciju, onda cena električne energije ne može da bude politički instrument za kupovinu socijalnog mira. I namere da povećamo energetsku efikasnost i više koristimo obnovljive izvore svakako će uticati na cenu električne energije”, rekao je Obradović.


E.P.

25. 09. 2012.

Radovi na Južnom toku u Srbiji počinju u decembru - Putin na otvaranju

Početak radova na delu trase gasovoda Južni tok, koja će prolaziti kroz Srbiju zakazan je za decembar, a njihovom otvaranju, najverovatnije će prisustvovati i Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije. Ovaj posao trebalo bi da bude završen do kraja 2015. godine, a vrenost investicije je 1,9 milijardi evra - izjavio je Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja u Vladi Srbije, kome je posebno data u zaduženje relizacija ovog posla.
Putin se inače saglasio sa ovim predlogom prilikom nedavnih razgovora sa Tomislavom Nikolićem, predsednikom Srbije i članovima srpske delegacije.
“Projektovane isporuke gasa kroz gasovod Južni tok iznose oko 40,5 milijardi kubika godišnje, od čega će se za potrebe Srbije, Republike Srpske, Federacije BiH i Hrvatske iz gasovoda na našoj teritoriji izdvajati sedam do osam milijardi kubika, a ostalo je gas u tranzitu”, rekao je ministar Bačević.
Da bi se ubrzala realizacija Južnog toka radi se na tome da ovaj projekat u Srbiji dobije status nacionalnog projekta, da bi se izbegli problemi u postupku eksproprijacije zemljišta kroz koje gasovod treba da prođe.
“Nastojimo da besprekorno pravno ustanovimo taj dokument, da posle ne bi bilo nekih nedoumica. U izradi tehničko-projektne dokumentcije za Južni tok angažovane su sve značajne firme i institucije u Srbiji, počev od onih koje se bave geologijom, hidrogeologijom, geomehanikom, prostornim, urbanističkim, planiranjem infrastrukture i do sada je sve dobro urađeno”, naveo je ministar, napominjući ne očekuje nikakve probleme u pripremi potrebne dokumentacije i projektovanja za Južni tok.
Kada je reč o dugovima Srbijagasa Naftnoj industriji Srbije (NIS), od oko 160 miliona evra za isporučeni gas, Bačević je rekao da je i to bila tema nedavnih razgovora srpske i ruske delegacije u Moskvi i da očekuje da će se Vlada Srbije narednih dana opredeliti po tom pitanju.
“U projektu Južni tok značajan posao obavlja Srbijagas i do decembra moramo da imamo čistu situaciju i račune koji prethode tom velikom projektu,“ najavio je ministar.
Navodeći da Srbijagas treba da obezbijedi 49, a ruski “Gasprom” 51 odsto sredstava, Bačević je dodao da još nije do kraja dogovoreno kako će biti zatvorena finansijska konstrukcija, ali očekuje da će to biti rešeno sa ruskim Gaspromom tokom oktobra.
“Finansijski deo Srbije je veliki, blizu 900 miliona evra, pa postoji varijanta da, recimo, učešće Srbijagasa bude 30 odsto, a da se ostali troškovi, koji su obaveza srpske strane, isplate iz zarade od tranzita“, dodao je Bačević.
Planirana je da ulazna tačka gasovoda Južni tok iz pravca Bugarske bude kod Zaječara, lokalitet Vrška čuka, a izlazna u pravcu Mađarske kod Bačkog Brega, dok je interkonekcija za Hrvatsku kod Bačkog Novog Sela, a za Republiku Srpsku kod Novog Sela.
Magistralni gasovod će se kroz Srbiju prostirati u dužini od oko 415 kilometara, dužina kraka za Hrvatsku je 56, a za Republiku Srpsku oko 100 kilometara.
Bačević je rekao da se predviđa se da će od tranzita Srbija ubirati minimum 500 miliona evra godišnje.Razmatra se i mogućnost da jedan krak ide ka jugu. E.P.

22. 09. 2012.

SNABDEVANJE ENERGIJOM I ENERGETSKA SIGURNOST U JUGOISTOČNOJ EVROPI

Centralno-evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i pokroviteljstvom JP „Elektroprivreda  Srbije“, a u saradnji sa Privrednim društvom za distribuciju električne energije „Jugoistok“ iz Niša, i E3 Podgorica, 21. septembra 2012. je organizovao Treći međunarodni CEDEF energetski forum:SNABDEVANJE ENERGIJOM I ENERGETSKA SIGURNOST U JUGOISTOČNOJ EVROPI

21.09.2012. Niš Treći međunarodni CEDEF energetski forum je otvorila prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, a prisutne je pozdravio i gradonačelnik Niša, prof. dr Zoran Perišić. Ministarka Mihajlović je pozdravila preko 350 učesnika izražavajući svoje zadovoljstvo što može da otvori ovako značajan skup. Forum je bio i jedinstvena prilika za predstavljanje 37 projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u vrednosti od 6000 evra do 118 miliona evra, a koje su predstavili učesnici Foruma iz 16 opština. U okviru Foruma su takođe održani i bilateralni sastanci koji su imali za cilj neposredno povezivanje nosilaca projekata, finansijskih institucija i proizvođača i distributera opreme u ovoj oblasti.

 „Zato što je energetika pokretač razvoja zemlje, prioriteti resornog ministarstva su: povećanje energetske efikasnosti, iskorišćenje potencijala obnovljivih izvora energije i izgradnja infrastrukturnih objekata.  Za Srbiju je od izuzetne važnosti energetska bezbednost i stoga moramo da obezbedimo održive i prihvatljive cene, bezbednost ponude i ekonomsku i energetsku održivost“, rekla je ministarka Mihajlović. Ovom prilikom ona se zahvalila organizatoru Foruma - CEDEFu koji kontinuirano radi na promovisanju značaja primene mera energetske efikasnosti i većem korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji i regionu.

Svi učesnici Foruma složili su se da su snabdevanje energijom i energetska sigurnost ključna pitanja u oblasti energetike 21. veka, kao i da je finansiranje projekata iz ove oblasti od prioritetne važnosti ne samo za Jugoistočnu Evropu, već i za celu planetu. S obzirom na sve veću potrošnju električne energije i sve veću eksploataciju ograničenih prirodnih resursa, učesnici su u prvi plan istakli pitanje obezbeđivanja dovoljnih količina energije, na ekonomski, energetski i ekološki prihvatljiv način.

 Na skupu je istaknuto da su snabdevanje energijom putem revitalizacije, modernizacije i izgradnje kapaciteta, kao i investiranje u obnovljive izvore energije uz što veću primenu mera energetske efikasnosti ključni zadaci na globalnom nivou. U okviru Foruma su održani i bilateralni sastanci predstavnika finansijskog sektora i nosioca projekata. CEDEF po prvi put inauguriše koncept ZEMLJA PARTNER i s obzirom na to da je Ruska Federacija najvažniji energetski partner Srbije, ona je i prva zemlja partner CEDEF energetskog Foruma.

13. 09. 2012.

AERS o energetskim potrebama Srbije

U najnovijem Izveštaju Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) prikazane su potrebe za ukupnom energijom u 2010. godini i procena za 2011. godinu. Potrošnja ukupne primarne energije u Srbiji bez Kosova i Metohije u 2010. godini je iznosila je 15,5 miliona tona ekvivalentne nafte (mtoe), a prema procenama u 2011. godini iznosila je 16,2 mtoe. Uvozna zavisnost u 2010.
godini je bila 33,6 odsto, a u 2011. neznatno manja.
Najveće učešće u domaćoj proizvodnji primarne energije ima ugalj, ali mu je učešće u ukupnoj potrošnji uglja opalo sa 93 odsto u 2010. godini na 91 odsto u 2011. godini. U ukupnoj potrošnji nafte lane domaća proizvidnja ovog energenta učetvovala je sa 42 odsto (u 2010. godini 31 odsto), a gas sa 21 odsto (u 2010. godini 17 odsto). Na ovo je uticala povećana proizvodnja u NIS-u.
Ukupna finalna potrošnja energije u Srbiji  2010. iznosila je 8,9 miliona tona ekvivalentne nafte (mtoe), a u 2011. godini 9,3 mtoe.
Najveće učešće u potrošnji finalne energije imaju domaćinstva, pa industrija i saobraćaj.
U delu koji se odnosi na otvorenost tržišta električne energije i prirodnog gasa u najnovijem izveštaju Agencije za energetziku Republike Srbije (AERS) navodi se da su pravo na snabdevanje po regulisanim cenama tokom 2011. godine imali svi kupci električne energije i prirodnog gasa. Pravo na slobodni izbor snabdevača na tržištu su imali svi kupci električne energije i prirodnog gasa
koji nisu domaćinstva. Potencijalno, time je otvoreno 49 odsto tržišta električne energije i 90 odsto tržišta prirodnog gasa, a ostatak će biti otvoren od 1. januara 2015. godine, kada i domaćinstva budu mogla da se snabdevaju na slobodnom tržištu.
Pravo kupovine na slobodnom tržištu su koristili samo kupci prirodnog gasa, dok za električnu energiju nije bilo interesovanja, jer je regulisana cena EPS-a bila povoljnija od tržišne cene.
Desetak velikih kupaca je kupovalo gas po ugovorenim cenama, uglavnom od Javnog preduzeća Srbijagas kao trgovca na slobodnom tržištu. Po slobodno ugovorenim cenama, u 2011. godini je kupljeno 33,5 odsto, a u 2010. godini 46,4 odsto ukupno utrošenog gasa.
Od 1. januara 2013. godine će se smanjivati broj kupaca koji imaju pravo na regulisanu cenu. Pravo na javno snabdevanje će imati, od 1. januara 2013. godine, krajnji kupci električne energije, odnosno prirodnog gasa čiji su objekti
priključeni na distributivni sistem (kupci priključeni na prenosni, odnosno transportni sistem će morati da kupuju ove energente na tržištu. 
Iako je veliki broj kompanija dobio licence za trgovinu na veliko električnom energijom (50) i prirodnim gasom (17), u Srbiji, prema izveštaju AERS-a, nije bilo značajnog napretka u razvoju slobodnog tržišta električne energije i prirodnog gasa. Na tržištu na veliko za domaće potrebe dominiraju dva državna javna preduzeća,  EPS i Srbijagas.
Tržište na malo je, takođe, uglavnom regulisano, jer veliki broj kupaca koji su imali pravo, nije bio zainteresovan za snabdevanje na slobodnom tržištu.
U 2012. godinu su preneta neka otvorena strateška pitanja koja će bitno određivati uslove poslovanja i način funkcionisanja energetike i energetskih tržišta u narednim godinama.
Nova Strategija razvoja energetike bi trebalo da učini izvesnijim uslove dugoročne energetske stabilnosti i principe prilagođavanja energetike Srbije globalnim i evropskim zahtevima na način koji će biti najpovoljniji za kupce i doprinositi ekonomskom razvoju.
Energetska preduzeća će što pre, na istimosnovama, doneti planove razvoja.
Ovim se omogućava da se uspostavi i dugoročnija politika cena i otklone zatečeni debalansi i obezbedi ambijent koji će biti dovoljno stabilan i podsticajan za investiranje.    E.P.

06. 09. 2012.

Delegacija EPS-a u Briselu

Sve bliže Energetskoj povelji

Srbija iz godine u godinu beleži napredak u  važnim energetskim pitanjima i sve je bliža uključivanju u Energetsku povelju – rekao je juče Urban Rusnak, generalni sekretar Energetske povelje tokom razgovora sa Ivicom Dačićem, predsednikom Vlade Srbije i ministrom unutrašnjih poslova, Dragomirom Markovićem, generalnim direktorom „Elektroprivrede Srbije“, Bratislavom Čeperkovićem, izvršnim direktorom EPS-a i Aleksandrom Vlajčićem, direktorom Privrednog društva „EPS Obnovljivi izvori“.
Rusnak je istakao da su dosadašnji napori srpskog energetskog sektora bili veoma važni, a da je posebno ohrabren namerom Srbije i energetskog sektora da se ubrza priprema izveštaja i stvore uslovi za prijem u Energetsku povelju.
- Članstvo u Energetskoj povelji moglo bi da ima pozitivan uticaj na napore Srbije da se priključi Svetskoj trgovinskoj organizaciji – rekao je Rusnak.
Inače, Srbija je sada posmatrač u Energetskoj povelji, a punopravni član može da postane ukoliko usvoji potreban pravni okvir u skladu sa propisima te organizacije. Članstvo u Evropskoj povelji je neophodan uslov za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a istovremeno i olakšica za pridruživanje EU.
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić je naglasio da je neophodno da se u našoj zemlji preduzmu svi koraci kako bi se priprema za članstvo u Energetskoj pvoelji završila do konferencije ove organizacije u novembru u Varšavi. On je rekao da bi za Srbiju bilo važno da pristupi Ugovoru o energetskoj povelji i tako bude u prilici da koristi odredbe Ugovora, posebno na polju investicione promocije i zaštite.
- Energetski sektor narednih godina čekaju vrlo značajne investicije, a članstvo u Energetskoj povelji biće od velikog značaja posebno za pitanja otvaranja regionalnih energetskih tržišta i energetske efikasnosti – rekao je Dačić.
Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, istakao je važnost članstva u Energetskoj povelji, kako za Srbiju, tako i za EPS, jer povelja promoviše energetsku nezavisnost zemlje i kompanije koja ima ključnu ulogu u sigurnom snabdevanju električnom energijom.
Delegacija EPS-a juče je razgovarala i sa članovima Evropskog parlamenta, a domaćin sastanka bio je Viktor Boštinaru, član parlamenta i jedan od članova Kluba prijatelja Srbije u EP. Tokom razgovora sa parlamentarcima iz skoro svih zemalja članica EU najviše je bilo reči o projektima korišćenja obnovljivih izvora energije, unapređenju zaštite životne sredine i povećanju energetske efikasnosti. Članovima parlamenta predočen je izveštaj o urađenim projektima iz „Zelene knjige EPS-a“, koje su EU i fondovi pomogli sa više od 100 miliona evra.
- Izveštaj pokazuje da je čak 70 odsto projekata iz „Zelene knjige“ već realizovano i naši sagovornici u Direktoratu za energetiku i Evropskoj komisiji veoma su zadovoljni izveštajem, a ohrabruje najava da ćemo dobiti podršku od 150 miliona evra za buduće projekte za unaređenja zaštite životne sredine – objasnio je Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a.
Tokom posete Briselu delegacija Srbije i EPS-a, osim sa zvaničnicima zaduženim za pridruživanje, razgovarala je i sa Ginterom Etingerom, evropskim komesarom za energetiku, kao i Fabriciom Barbasom, zamenikom direktora Direktorata za energetiku. Preuzeto iz lista kWh

 

Projekat modernizacije rudarske mehanizacije na PK „Drmno“

Do savremenih rešenja sopstvenim snagama

Na Površinskom kopu „Drmno“ već nekoliko godina unazad uspešno se realizuje projekat elektro modernizacije rudarskih mašina angažovanih u proizvodnom procesu otkopavanja i iskopavanja uglja. Do sada je savremena dijagnostičko – upravljačka oprema ugrađena na svim bagerima, odlagačima i transportnim sistemima na kopu „Drmno“. Da bi se i stavila tačka na ovaj veliki i značajan projekat preostaje da se odrade poslovi na još dva band vagena.
Ugradnjom nove opreme stvoreni su uslovi za sigurnije upravljanje i bolje iskorišćenje tehnoloških performansi osnovne rudarske mehanizacije, brže dijagnostikovanje i otklanjanje kvarova. Stvaraju se i osnovne pretpostavke za praćenje i upravljanje radom svih rudarskih sistema sa jednog mesta, odnosno iz jednog dispečarskog centra.
U skladu sa dinamikom realizacije Projekta modrnizacije elektro opreme na rudarskim sistemima ove godine urađena je elektro rekonstrukcija na odlagaču 7200/2, koji radi u sklopu trećeg jalovinskog sistema. Projekat su realizovali zaposleni iz elektro službe Površinskog kopa „Drmno“ u saradnji sa stručnjacima Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda.
- Od 25. juna do 30. jula urađena je rekonstrukcija upravljačkog sistema i elektromotornih pogona na odlagaču A2RsB 7200-2, na trećem BTO sistemu kako bi se povećala efikasnost i pouzdanost elektro opreme i bolje iskoristila rudarska mehanizacija - rekao je Dušan Nikolić, diplomirani inženjer, šef elektro održavanja bagera i odlagača i rukovodilac remonta i rekonstrukcije. - I na odlagaču 7200/2 ugrađena je oprema renomiranog proizvođača „ABB“. Stari upravljački sistem „PROMASTER“ zamenjen je novim, procesnim računarom sa pripadajućom opremom. Zamenjen je tiristorski regulator na pogonu okreta sa novim regulatorima tipa DCS800 kojih ima tri, za svaki motor po jedan zbog boljeg upravljanja pogonom. Ukupno je izbačeno oko 8.000 metara starih kablova i izvučeno isto toliko novih. Ugrađeno je 10 novih ormara sa elektro opremom, tri nova DC regulatora sa opremom za pogon okreta i u postojeće elektro ormare instalirana je moderna elektro oprema za upravljane. Radove su izveli zaposleni iz radionice za elektro održavanje bagera i odlagača i radnici elektro održavanja trećeg BTO sistema uz pomoć kolega iz preduzeća „Kosovo - Obilić“. Preuzeto iz lista kWh

1. 09. 2012.

Nove generacije "vodonik generatora"

Nakon više od godinu dana iskustva sa "vodonik generatorima" za putnička i laka teretna vozila, kao i završetku razvoja nove generacije uređaja za motore zapremine od 3, 5, 10, 20 i više litara, kompanija "Elefantino" iz Beograda je saopštila da je u svoju ponudu uvrstila nove modele, i to i dalje sa promotivnim cenama.

Kako je navedeno, nova generacija "vodonik generatora" je namenjena za sve motore sa unutrašnjim sagorevanjem, a odlikuje ih odlična energetska efikasnost, odnosno manja potreba za jednosmernom strujom sa alternatora motora, koja je potrebna za dobijanje dovoljne količine "HHO" gasa, kako bi iskorišćenje goriva u motorima bilo mnogo efikasnije, a samim tim i smanjena potrošnja goriva, smanjeni izduvni gasovi, veća snaga i obrtni moment, kao i manju amortizaciju motora.

Takođe, novu generaciju ovih uređaja koji su proizvedeni u Srbiji, odlikuje robustnost i dugovečnost, inovativna tehnološka rešenja koja se prvi put primenjuju u sličnim generatorima u Svetu. Investiranje potencijalnih kupaca "vodonik generatora" za svoj vozni ili mašinski park, bilo da je reč o autobusima, kamionima, građevinskim ili poljoprivrednim mašinama, donosi povraćaj iste za okvirno 3-6 meseci, a imajući u obzir kvalitet i dugovečnost uređaja, računica na duže staze može biti jedan od glavnih ključeva za opstanak i oporavak preduzeća koji su veliki potrošači pogonskog goriva, kao i podizanja nivoa konkurentnosti u njihovim delatnostima.

Svakodnevna ispitivanja i razvoj generatora, saradnja i testiranja u CIAH laboratoriji na Mašinskom fakultetu u Beogradu i do sada uspešno na zadovoljstvo korisnika ugrađenih oko 500 "vodonik generatora" u putnička i laka teretna vozila, otvorilo je put ka drugim tržištima, kao što su Slovenija i Makedonija na koja je izvezeno 100 generatora. Pored tržišta zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, veliko interesovanje je i iz zemalja Evropske unije. Iz tog razloga pokrenut je rad na dobijanju potrebne dokumentacije i sertifikata, koji će dokazati zadovoljavajući kvalitet "vodonik generatora" za tržište EU, kao i zadovoljiti zakonsku regulativu za ne smetanu ugradnju u vozila i mašine, kao što jeu ovom trenutku to slučaj za tržište Srbije.

Kompanija "Elefantino" iz Beograda upravo započinje ugradnju prvih "vodonik generatora", nove generacije, u autobuse i kamione u nekoliko najvećih domaćih kompanija koje se bave drumskim prevozom putnika i robe. U pitanju su motori različitih proizvođača zapremine od 6, 9 i 12 litara (hiljada ccm), a odmah nakon toga očekuje se projekat opremanja brodskih motora od 10-20 lit., kao i motora koji se nalaze na građevinskim i rudarskim mašinama na otvorenim kopovima.

- Ono što bi bilo interesantno izdvojiti kao činjenicu je i da se pored velikog interesovanja krajnjih korisnika iz regiona i Evrope, pojavilo interesovanje nekih proizvođača motora i vozila, a to nije ništa čudno, jer je u svetu "HHO" tehnologija, i njen benefit, odavno poznata, a kada se prepozna kvalitet onda se i vrata za takav vid saradnje polako, ali sigurno otvaraju. U korist toga je i činjenica da je tehnološko rešenje koje je primenjeno na našim "vodonik generatorima", rešilo neke od problema koje su imali ostali proizvođači u Svetu, a to je smrzavanje vode koja se koristi za dobijanje "HHO" gasa, mala energetska efikasnost, opterećenost i kratkotrajnost elektroda, itd. Sa domaćim inovativnim rešenjima "vodonik generator" nema takvih problema i to daje nadu da će se ova tehnologija veoma brzo raširiti u automotive industriji - ističu u ovoj kompaniji.

13. 08. 2012.

Energetski stručnjaci protive se ministarkinim najavama

 

Nova ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Srbije dr Zorana Mihajlović, tek što je sela u ministarsku fotelju, očigledno nastavlja sa svojim populističkim izjavama, koje su izazvale vidne negativne reakcije najpoznatijih srpskih energetičara, pa i koalicionih partnera u novoj Vladi Srbije.

Njena najnovija izjava, da struja u Srbiji ne samo da neće da poskupi (iako je najniža u Evropi, zbog čega već decenijama nisu izgrađeni novi objekti), već je najavila uvođenja jeftinije električne energije pored sadašnje noćne i preko dana po dva sata, kao i nedjeljom ceo dan.

To svakako lepo zvuči za potrošače električne enegije i oni su to, što je ilogično, pozdravili, jer je sadašnji odnos “noćne strujne tarife” (od 00 do 08 časova izjutra) i dnevne (u ostatku dana) čak jedan prema četiri! Svaka ušteda u kućnom budžetu je dragocena.

Tvorac sadašnje Tarife za prodaju električne energije u EPS-u dr Slobodan Ružić, koji je nedavno obavljao i funkciju ministra energetike, a sada je na čelu konsultantske kompanije Energy Saving Group odmah je reagovao izjavom da takav potez može da bude iz više razloga veoma štetan. Pri sadašnjim cenama kako je Ružić naveo jasno je da će se prihod EPS-a još više smanjiti, a samim tim smanjiće se i postojeći nivo održavanja elektroenergtskih proizvodnih kapaciteta, povećati stopa prinudnih ispadanja elektrna sa mreže, a samim tim će EPS-ove elektrane proizvoditi i manje električne energije i još će više rasti potreba za uvozim električne energije koja je dosta skuplje od one koju sada plaćaju građani Srbije.

Ovo su dugoročni efekti, a u roku od najviše šest meseci, povećana potrošnja će iziskivati novih 700 do 1.000 MW, što, kako navodi Ružić, izazvati havarije na distributivnoj i prenosnoj mreži. Postojeće elektrane neće moći da proizvedu dodatne količine i uvoz struje će morati da raste.

Na opasku da je jevtinija električne energije i tokom dana već ranije postojala u EPS-u, Ružić je odgovorio:

“To je situacija kroz koju je EPS već prošao i zbog koje smo i razvili novi tarifni sistem. Ta jevtinija tarifa preko dana, trajala je do aprila 2001. godine i upravo je ona rezultirala velikim restrikcijama struje u Srbiji na početku ove decenije. Stopa prinudnih ispadanja elektrana sa mreže bila je čak 33 odsto što znači da u proseku agregati EPS-a nisu mogli da proizvode električnu energiju četiri meseca u toku godine! Te zime 2000 na 2001 godinu Srbija je imala 57 dana prinudnih planskih restrikcija potrošnje električne energije, koje su trajale po osam pa čak i 12 časova dnevno! A, onda je primenjen novi tarifni sistem, koji je doveo do smanjenja vršnog opterećenja za 700 MW, pri istim spoljnim temperaturana. Ako se vratimo na staro proces će biti obrnut, ali sa još težim posledicama nego pre desetak godina”, rekao je dr Slobodan Ružić, dodajući da ne postoji ni jedan dobar razlog da se usvoji predlog ministarke Zorane Mihajlović, jer ne postoji gora ideja po elektroenergetski sistem, po narod, uključujući siromašne i po celu privredu.

On je posebno naglasio da iza ove tvrdnje stoji svim svojim stručnim autoritetom.

Veoma sličnu reakciju izazvala je u Ministarkina izjava  oko cene gasa.

Naime, ona je pre nekoliko dana rekla da je cena gasa otišla „mnogo gore i da se do kraja godine ne planira poskupljenje“.
Sa druge strane, Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, istakao je da Vlada Srbije mora brzo da se izjasni o strategiji cena energenata, navodeći da je trenutna cena gasa u Srbiji „niža za 30 odsto od realne“.
Oprečne izjave ministarke iz redova Srpske napredne stranke i direktora Srbijagasa istovremeno znače da u koalicionoj vladi ne postoji konsenzus već i potpuno suprotan stav o cenama gasa.  
Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić u potpunosti se slaže sa izjavom Bajatovića da je cena gasa osetno ispod realne.
- Očito je da i ova Vlada poput prethodne cenu energenata želi da tretira kao socijalnu kategoriju. Bajatović je privrednik koji na tu temu razmišlja menadžerski. Smatram da je njegova pozicija ispravna. Zbog prodajne cene gasa koja je niža od nabavne i činjenice da postoje veliki dužnici koji ne plaćaju “plavi energent“, kompanija Srbijagas je dužna oko 600 miliona evra! Kada se to uzme u obzir potpuno je logično zašto se Bajatović protivi ministarkinim stavovima u vezi sa cenama gasa u Srbiji - izjavio je Vuletić.
Ovome bi svakako trebalo dodati da će ovoliki dug Srbijagasa platiti opet građani, jer je Srbijagasa je državno poreduzeće i za sva njegova zaduživanja za gas država je davala garancije. Ti dugovi će se u suštini pokrivati iz Budžeta, pa će na taj način gas plaćati i građani koji ga nisu koristili!

                                                                                                          D. Obradović

 

01. 08. 2012

Svetski energetski tokovi

Gas menja pozicije velikih sila

 

Svetske zalihe nafte definitivno su na silaznoj putanji i već sada je jasno da “era nafte” prolazi. Nova ležišta su uglavnom sve dublja i teža za eksploataciju i tako dobijena nafta je znatno skuplja. Iz godine u godinu sve se teže pokriva tražnja za naftom, dok dokazane rezerve gasa mogu da zadovolje potrebe civilizacije bar u naredna dva i po veka! Upravo to shvatanje sada znatno utiče na strateška preispitivanja velikih sila. Pentagon smatra da uzdizanje prirodnog gasa na mesto najvažnijeg energenta slabi poziciju SAD, dok Rusija na tom tržištu već zauzima vodeće mesto.
Ekonomski preporod Rusije postaje sve veća pretnja globalnoj dominaciji SAD, smatra autor istraživanja „Prirodni gas kao instrument državne politike Rusije“, koje je nedavno objavio Institut za strateška istraživanja Ratne škole Vojske SAD. Tu se konstatuje da je današnji svetski poredak zasnovan na činjenici da naftu, svojom ekonomskom i vojnom moći kontrolišu SAD. Američke oružane snage imaju pod svojim „nadzorom“ više od 60 odsto naftonosnih regiona planete. Njihove kompanije kontrolišu značajan deo globalne naftne industrije od istraživanja i eksploatacije do prerade i formiranja tržišta gotovih proizvoda. Američke berze  direktno utiču i na formiranje cena nafte u svetu.
Ali, na početku 21. veka, situacija se izmenila. Vodeću ulogu neizbežno će uskoro zauzeti prirodni gas, sa navedenim dokazanim ogromnom rezervama, ali i činjenicom da je on daleko razuđeniji i ima ga na mnogo više mesta u svetu, u odnosu na naftu. Uzdizanje prirodnog gasa na mesto najvažnijeg energenta kako smatraju analitičari Pentagona, neminovno će iziskivati i preuređenje celog sistema svetskog poretka. Pozicija SAD će u novonastalim uslovima, biti značajno oslabljena. Najvažnija razlika je to što u „eri gasa“ neće biti moguće koristiti vojno-političku silu za postizanje dominacije, onako kako je to do sada bio slučaj. Gas je po svetu ravnomernije raspoređen i to zahteva daleko više snaga za direktno kontrolisanje velikih nalazišta.

Nervoza u SAD zbog gasa

U tome bi valjalo i potražiti razlog, za nervozu SAD i odgovore na pitanje zašto Amerikanci, na primer,  uporno zagovaraju neke velike gasne projekte, za koje se od ranije zna da ne mogu ni približno da “prikupe” dovoljne količine gasa, niti da pariraju određenim ruskim potezima. SAD u Evropi godinama forsiraju gasovod “Nabuko” kako bi usmerili kaspijski gas prema Evropi, iako znaju da su Ruske kompanije odavno načinile dugoročne ugovore i “zakupile” najveći deo količina gasa iz tog regiona. A putevi isporuke plavog energenta u svakom slučaju nisu tako fleksibilne kao kada je reč o isporuci nafte. Transportuju se najvećim delom fiksiranim gasovodima pa su zemlje proizvođači i zemlje potrošači gasa međusobno čvršće međusobno povezani. Konačno, infrastruktura gasne industrije i pravila tržišta gasa, kako navodi ova analiza, formirali su se tokom poslednjih decenija bez učešća SAD i upravo Rusija na tom tržištu sada zauzima vodeću poziciju.
Očigledna su američka nastojanja da, pored gasovodnih lobiranja, razviju sistem isporuke prirodnog gasa u tečnom stanju (LNG)  brodovima i drugim transportnim sredstvima, kao i da razrade tehnologiju dobijanja prirodnog gasa iz uljnih škriljaca. Međutim, tehnologija za pretvaranje prirodnog gasa u tečno stanje i obratno veoma je skupa, a proizvodnja gasa iz uljnih škriljaca za sada izaziva mnoga ekološka osporavanja, među kojima je i znatna ugrožavanje podzemnih izvorišta vode.
Ove okolnosti daju Rusiji ozbiljnu ekonomsku i geopolitičku prednost. Postojeći sistem bilateralnih ugovora koje su evropske zemlje zbog gasa potpisale sa Rusijom polako narušava jedinstvo ne samo EU, nego i NATO-a. Mnoge članice ove vojne alijanse danas u potpunosti zavise od ruskog gasa. Izvesno je da američki pritisci u ovom pogledu ne daju očekivane rezultate. U uslovima ekonomske krize evropske države sve očiglednije izlaze u susret Rusiji po raznim pitanjima, jer rešavanje svojih energetskih problema vide upravo u gasu, koji će stizati ruskim gasovodima (Severni tok i Južni tok).

Sučeljavanje „Južni tok“ - „Nabuko“

Čini se da se sve to možda najbolje može sagledagti kroz sučeljavanje dva, rekli bismo, za sada ključna gasovodna projekta: “Nabuko” i “Južni tok”. U poslednje vreme sa raznih strana stižu dosta loše vesti o opstanku gasovodnog projekta Nabuko. Sučeljavanja ova dva projekta poprimila su još ranije velike razmere. Ostalo je zapaženo da su svojevremeno, na jednoj raspravi u Briselu, evropski zvaničniči odušvljeno govorili o “Nabuku”, a ruski predstavnik je na kraju te rasprave u možda malo oštrijem tonu decidirano naglasio da taj projekat nikada neće biti realizovan.
To, po svemu sudeći, potvrđuju i najnovija zbivanja. Nemačka energetska kompanija RWE razmatra mogućnost da se povuče iz projekta izgradnje gasovoda “Nabuko”. Mađarska naftna kompanija MOL nedavno je saopštila da želi da proda svoje akcije u projektu “Nabuko”, kao i da će zaustaviti njegovo finansiranje zbog ozbiljne zabrinutosti, vezane za strukturu projekta i  izvore gasa. I Bugarska je nedavno izrazila negativan stav prema gasovodu “Nabuko”, a ubrzo je stigla i dodatna motivisanost za pristupanje “Južnom toku”. Rusija je obećala Bugarskoj popust od 11 odsto na cenu prirodnog gasa u zamenu za ubrzavanje gradnje bugarskog kraka gasovoda “Južni tok”.
Strateški, cilj projekta “Nabuko” bio je da se okonča monopol Rusije na izvoz gasa i oslabi njen politički uticaj u centralnoj i istočnoj Evropi. Izvesno je da se to nije dogodilo. Deset godina kasnije ovaj projekat je na ledu i ima novo ime - “Nabuko vest”, dok se ranije zvao “Nabuko klasik”. “Nabuko vest” bi trebalo da bude dugačak 1.300 kilometara, odnosno sveden je na jednu trećinu ranije projektovane dužine. Cevovod bi se protezao od tursko-bugarske granice do austrijskog grada Baumgartena.
Portparol  „Britiš petroleuma“ (BP)  Tobi Odon ovih dana je izjavio da je projekat „Nabuko klasik“ u svakom slučaju mrtav.
- Kada se prvi put pojavila ideja o “Nabuku”, bilo je reči o tome da se udruži više izvora snabdevanja. To se jednostavno nije dogodilo. Svi ti sporazumi nisu realizovani - rekao je Odon. Ruska novinska agencija ITAR TASS ovih dana je najavila, pozivajući se na britanske poslovne krugove, da će projekt gasovoda “Nabuko” uskoro biti trajno napušten.

Ruski gasovod grabi napred

Za razliku od ovih, nimalo optimističkih zbivanja oko sudbine “Nabuka”, slika o njegovom  paralelnom konkurentu dosta je ružičastija. „Južni tok“ napreduje krupnim koracima i sve je više zaineresovanih zemalja. Makedonija je ovih dana i zvanično postala deo projekta „Južni tok“. Rusija je ranije potpisala sporazume o izgradnji ovog gasovoda sa Srbijom, Bugarskom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
Vladimir Putin, predsednik Rusije podržao je 21. juna izgradnju kraka gasovoda “Južni tok” kroz Republiku Srpsku, tokom razgovora sa predsednikom Miloradom Dodikom. Tih dana objavljena je i vest da  Ruski naftni gigant „Gasprom“ namerava da  finansira deo ovog ruskog gasovoda  koji prolazi kroz Bugarsku, što će kasnije biti uračunato u buduće isplate za tranzit gasa u Evropu. Takođe, slovenačka firma “Plinovodi” i ruski “Gasprom” dogovorili su formiranje zajedničkog ulaganja (50:50 odsto) za izgradnju slovenačke sekcije ovog gasovoda. “Južni tok”, kao što se vidi, napreduje u svim pravcima!
Leonid Čugunov, novoimenovani šef „Južnog toka“ za Srbiju ovih dana je izjavio da je završena priprema studije izvodljivosti i potvrdio da će se  investiciona odluka doneti u novembru ove godine. Maršruta prolaska Južnog toka kroz Srbiju je definisana. Gasovod će preći granicu Bugarske i Srbije u rejonu Zaječara, a izaći će iz Srbije prema Mađarskoj - kod Subotice.

Koliko je gas skup?

Zbog sadađnjih visokih cena nafte prema kojim se obračunava, gas je sada dosta skuplji nego ranije. A, to što kod nas izgleda da je još skuplji, posledica je dispariteta cena energenata, odnosno zbog jevtine struje gas biva predskup i zapaženo je da se potrošnja smanjuje, jer mnogi su naročito za zagrevanje stanova prešli sa gasa na električnu energiju. Izvesno je da će se u narednom periodu taj odnos menjati u korist gasa, jer on nesumnjivo postaje ključni svetski energent. Nije realno očekivati da će “Južni tok” posebno uticati na nižu cenu gasa kod nas, jer će ona zavisiti od odgovarajućeg aranžmana sa isporučiocem, odnosno “Gaspromom”. Ali sigurno je da će Srbija imati vrlo značajne prihode od tranzita ruskog gasa kroz Srbiju. Ne može se još znati tačna suma, ali, sudeći po onome što sada zarađuju zemlje kroz koje gas prolazi, pre izvesnog vremena je procenjivano da bi taj iznos dostizao i oko 200 miliona dolara godišnje. To je ono što “Južni tok” direktno može da nam donese, dok od gasovoda “Nabuko” ne možemo da očekujemo ništa, jer on ni u ranijoj “klasičnoj” ni u sadašnjoj skraćenoj “zapadnoj” varijanti uopšte ne predviđa prolazak kroz Srbiju. “Era gasa”, dakle, neminovno dolazi i naša sadašnje opredeljenje svakako može pozitivno da se oceni.

Moguća izmena trase Južnog toka

Gradnja “Južnog toka” počeće na ruskoj obali Crnog mora, potom će ići po dnu  do turske ekonomske zone i izaći iz vode na bugarskoj obali, nedaleko od Varne. Prolaziće kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Sloveniju do italijanskog grada Tarvisija, umesto prema Austriji - objavio je “Gasprom” u korporativnom magazinu. Tu se, takođe, napominje da je planirano da glavna cev prođe i kroz: Grčku, Hrvatsku i Republiku Srpsku.
Konačna odluka o trasi gasovoda trebalo bi da bude donesena u novembru ove godine.


Dragan Obradović (List kWh
)

 

25. 07. 2012.

Procenjeno da u Srbiji postoje velike rezerve litijuma

Mineral litijum neizbežam je u proizvodnje baterija za vozila na električni pogon. U narednoj deceniji potražnja za tim mineralom biće udvostručena, a prema najnovijim procenama, čak 20 odsto svetskih rezervi ovog minerala nalazi se na području Srbije.
Kanadska kompanija Ultra Lithium Inc. upravo je dobila licencu za istraživanje i za tim retkim mineralom tragaće na području: Blaca, Lađevaca, Preljine, Trnave, Kragujevaca, istočno od Valjeva i u Koceljevi. U poslu će kanadskoj kompaniji pomagati i kineska kompanija Bethec.
Mark Morin iz kompanije Ultra Lithium Inc. potvrdio je pretpostavku da u Srbiji postoji znatna količina litijuma.
"Razlog što smo se odlučili da dođemo jeste što je vodeća kopanija u ovoj oblasti Rio Tinto u svojim istraživanjima već utvrdila postojanje znatnu količinu te rude. Ono što mi očekujemo jeste da ćemo naći dvostruko više od procenjenih rezervi", kaže Morin.
Zuangvei Luo predstavnik kineske kompanije Bethec izjavio je da ta firma planira  finansijski da učestvuje u projektu i otvaranju rudnika.
U naredne dve godine ove dve kompanije će u istraživanja uložiti 5 miliona dolara.
Miroslav Ignjatović iz Privredne komore Srbije smatra da je za Srbiju taj posao ekonomski isplativ samo ako se pokrene prateća industrija.
"Ukoliko država Srbija dozvoli da se taj mineral izvadi iz zemlje i izveze od njega nećemo imati velike koristi. Maksimalnu vrednost imaćemo samo ako se u Srbiji  implementira i prateća prerađivačka industrija, odnosno proizvodnja baterija koje se ugrađuju u električna vozila", objašnjava Ignjatović. Z.O.

22. 07. 2012.

Zastavin Centar za didaktiku i inženjering – Alternativni izvori energije

 

Rast cena fosilnih goriva i predviđanja njihovog iscrpljivanja u skorijoj budućnosti, kao i zagađenje životne sredine i značajne klimatske promene prouzrokovane njihovim sagorevanjem, nalažu nam maksimalno racionalno korišćenje energije, kroz primenu mera energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Društvo Grupa Zastava Vozila,a.d. iz Kragujevca je,  shvatajući značaj primene alternativnih izvora energije i potrebe za edukacijom  kadrova različitih zanimanja iz ove oblasti, formiralo Centar za didaktiku i inženjering – Alternativni izvori energije u vidu laboratorije za praktičnu obuku.
U Centru su instalirani tehnički sistemi za prezentaciju korišćenja alternativnih izvora energije na način koji je u skladu sa didaktičkim principima, a koji istovremeno  omogućavaju i analitički pristup proceni ušteda.

U  laboratoriji su, u ovom trenutku, u radnom stanju:

  • Fotonaponski solarni paneli, za pokaznu proizvodnju električne energije  do 1 kW, korišćenjem sunčeve energije a za potrebe rada informatičke opreme i rasvete,
  • Toplotna pumpa snage 3,6 kW, za klimatizaciju prostora od 100 m2, korišćenjem geotermalne energije.

zastava

U toku su finalni radovi na:

  • Vetroturbini  za proizvodnju manjih količina električne energije, do 1kW, iz energije vetra i
  • Postrojenju za proizvodnju biogasa iz biomase, za pogon agregata za proizvodnju električne energije do 5 kW.

 

Centar ima 11 zaposlenih i uspostavljenu saradnju sa renomiranim ino firmama iz oblasti obnovljivih izvora energije (Nemačka, Italija, Slovenija),  kao i saradnju sa naučno-istraživačkim ustanovama/fakultetima iz Beograda, Kragujevca, Bolonje i dr.
Centar, pored edukacije, pruža i usluge projektovanja, inženjeringa  i izvođenja instalacija iz oblasti alternativnih izvora energije svim zainteresovanim klijentima.

Ostale informacije vezane za rad Centra za didaktiku i inženjering – Alternativni izvori energije se nalaze na sajtovima:

www.slobodnaenergija.com
www.zastava-pirgavo.com

 

09. 07. 2012.

Šeme EU za trgovinu emisijama (EU ETS) i smanjenja emisije gasa.

Smanjiti emisiju gasova, a ne ekonomiju 

Evropska komisija će u julu objaviti svoju “hitnu” reviziju Šeme EU za trgovinu emisijama (EU ETS).
Ovo predstavlja priliku da se revidira pomalo nespretan, ali u krajnjem ishodu ipak razuman sistem tako da podržava investiciju u smanjenje emisije ugljenika na tehnološki neutralan način. Međutim, verovatniji ishod je da će korekcije biti minimalne, a Evropa će nastaviti da ulaže nade u vantržišne inicijative, kao što su novi obavezujući ciljevi za udeo tržišta za obnovljive tehnologije.

Iskrena debata o budućnosti evropske energije je svakako potrebna, ne samo zato što je neizvesnost regulative najveći faktor rizika koji čini Evropu manje privlačnom za neophodne energetske investicije, već i zato što su postojeće politike proizvele apsurdne ishode.

Sa jedne strane, šeme za podršku obnovljive energije su se izmakle kontroli. Na primer, Španija je nedavno morala da obustavi svoju obnovljivu industriju, pošto je cena struje skočila 17% iznad evropskog proseka zbog petostrukog povećanja državnih subvencija. Ovo nije održivo, pogotovu u vremenima ekonomske krize i finansijskih potresa.

Sa druge strane, veliki zagađivači poput fabrika uglja i lignita slave preporod pod trenutnim regulatornim režimom. Samo u Nemačkoj, 11 gigavata struje na ugalj je planirano za sledeću godinu. A prirodni gas, koji je daleko najčistije fosilno gorivo i vitalna rezerva za obnovljive izvore energije, se marginalizuje.

Umesto što „bira pobednike“, Komisija bi trebalo da opravda svoju mantru otvorenog energetskog tržišta i fer konkurencije. Nepristrasan i tržišno orijentisan pristup bi izbegao problematične eksperimente koji evropske poreznike i potrošače koštaju milijarde evra. Zašto ne obezbediti da se dekarbonizacija Evrope nastavi na osnovu isplativosti?

Dozvolite mi da vam navedem samo jedan primer. U energetskom sektoru, EU bi mogla da ostvari smanjenje od 80% u emisiji CO2 zamenom starih fabrika uglja novim fabrikama na gasni pogon. Do 2030. godine uštedeli bi 250-500 milijardi evra, u odnosu na put gde bi obnovljivi izvori energije imali 60% udela na tržištu.

Doduše, Evropska unija razmatra opcije podrške i za druge tehnologije, kao što su gasne termoelektrane u Nemačkoj. Ali, umesto da radi od slučaja do slučaja, bilo bi mnogo logičnije da se stvori tržište ugljenika koje bi se jednostavno kretalo u korist najefikasnijih rešenja, bez obzira na tehnologiju. Gasnoj industriji nisu potrebne subvencije, potreban joj je izjednačen teren za sve.

Iako nesavršena u primeni, Šema EU za trgovinu emisijama pruža osnovu za razuman tržišno orijentisan režim. Količina ugljenika koja sme da se proizvede do 2020. godine je ograničena zakonom, a zagađivači su u mogućnosti da izaberu način na koji će umanjiti svoje emisije. Pravilno postavljen sistem bi omogućio pošten i fleksibilan pristup smanjenju emisija gasova, koji je daleko manje komplikovan od postavljanja ciljeva za pojedinačne tehnologije. Revizija ETS-a od strane Komisije mora stvoriti zalet za fundamentalno revidiranje sistema, tako da može adekvatno da podržava investiciju u smanjenje emisija ugljenika, što uključuje i investiranje u gas.

Dozvolite mi da budem vrlo jasan: obnovljivi izvori energije će morati da igraju važnu ulogu u energetskoj budućnosti Evrope, a gas će biti prirodan partner za to. Ali pristajanje na još jedan krug obavezujućih ciljeva za obnovljivu energiju (kao što je implicirano u poslednjem obaveštenju Komisije o obnovljivoj energiji), uz dodatnu obavezu smanjenja CO2 i ETS, ne bi omogućilo tržištu da obezbedi isplativa rešenja. Umesto toga, ovo miriše na arbitrarno planiranu ekonomiju. Ukoliko EU ima nameru da se bori protiv klimatskih promena, trebalo bi da meri uspeh u tonama ušteđenih emisija, pre nego tržišnim udelom odabranih tehnologija.  

Evropska ekonomija bi imala najviše koristi od okvira koji je vođen tržištem i tehnološki neutralan. Šta god bude bio ishod ove debate i buduća klimatska politika EU, poruka ne može prosto biti „nastavite da se trudite“. Brisel bi trebalo da smanjuje emisiju gasova, a ne ekonomiju, ukoliko želi da izbegne industrijski „suton Evrope“. 

 

Aleskandar I. Medvedev,
Zamenik predsednika Upravnog odbora Gasproma,
Generalni direktor izvoza Gasproma

05. 07. 2012.

Regionalni energetski tokovi

Kasni balkanska „strujna pijaca“

Nedavne velike strujne nevolje u regionu izazvane sušom i jakom zimom, ukazale na veliku potrebu brzog formiranja regionalnog tržišta.- Istraživanja pokazala su da u regionu JIE postoji 30 milijardi kilovat-časova za slobodnu prekograničnu trgovinu

Formiranje regionalnog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi, u odnosu na prvobitne procene kasni dve do tri godine. Nedavne velike nevolje sa električnom energijom koje su ponajviše uzrokovale suša i jaka zima, iz više razloga  jasno su ukazali na veliku potrebu i važnost brzog formiranja balkanske „strujne pijace“.
Na Regionalnoj energetskoj konferenciji  RE:ENERGY, nedavno održanoj u Beogradu, naznačeno je da nacionalna energetska tržišta u ovom delu Evrope ne mogu lako da se formiraju. Neka su toliko mala da to jednostavno nije moguće. Zbog optimizacije resursa na regionalnom nivou, kao i postizanja krajnjeg cilja postojećih evropskih direktiva (što niža cena struje za krajnje potrošače) - ovde, kako je konstatovano, mora da postoji jasan regionalni pristup, odnosno neophodno je stvaranje regionalnog energetskog tržišta.
Prvi korak ka tome je stvaranje zakonodavnog okvira, definisanog kroz evropske direktive, uključujući u Treći energetski paket EU, koji se u našem regionu sprovodi kroz Energetsku zajednicu, čiji su potpisnici, zemlje jugoistočne evrope, zajedno sa Moldavijom i Ukrajinom. Doduše sa zakonima se u regionu odmaklo, ali, najviše nedostaju odgovarajući podzakonski akti, koji bi direktno omogućili sprovođenje svih tih ciljeva u praksi.
Mladen Apostolović, šef Sektora za trgovinu kompanije EFT, napomenuo je na ovom skupu da je u avgustu 2011. godine objavljen regionalni plan za integraciju tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi i da su ove zemlje već pola godine u zaostatku za tadašnjim planovima. Početak onoga što je tamo zapisano još je neizvestan, pa je očigledno da moraju da se podstaknu, odgovarajuće nacionalne institucije, regulatorna agencije i drugi, kako bi se ti regionalni planovi ostvarili.

Dobar proizvodni miks u regionu

Pod regionalnim tržištem JIE podrazumeva se tržište od Mađarske i Slovenije, do Rumunije, Bugarske i na jugu do Grčke. Godišnja potrošnja na ovom tržištu iznosi 280 milijardi kilovat-časova električne energije. Apostolović napominje da u regionu postoji veoma dobar proizvodni miks, jer se 30 odsto električne energije dobija iz hidroelektrana, a ostalo iz TE i NE sa značajnim povećanjem učešća obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje. On je naveo procenu da, zbog relativno malog učešća ovih izvora u ukupnoj proizvodnji eletrične energije, bar u naredne dve godine oni neće imati nikakav uticaj na rast veleprodajnih cena struje u regionu.
Kada ima dovoljno vode i regionu sistem je fleksibilan i može da se prilagođava tržištu i sa tehničke i sa ekonomske strane (isporuka struje u piku i pumpanje u akumulacije noću). Međutim, ovaj stručnjak navodi da postoji i loša strana, koja je lako mogla da se uoči u poslednjem kvartalu prošle i prvom kvartalu ove godine. A to su ekstremne suše, koje se ipak događaju svakih pet do deset godina.
„U tom slučaju, kada nisu razrađeni ostali mehanizmi za očuvanje tržišta, događaju se loše stvatri, kao, na primer, proglašenje više sile tamo gde je ima i gde je nema. Do izražaja su došla i velika podbacivanja u planiranju. Korektivne mere su bile drastične, ali tako ekstremna situacija, zahtevala je i ekstremne mere za njihovo rešavanje. Ovako negativne posledice su mogle da se umanje formiranjem jednog funkcionalnog regionalnog tržišta električne energije. Ono je bilo potrebno i zbog formiranja referentne cene struje. Ovakvo tržište može da se formira integracijom postojećih tržišta, koja su uglavnom nerazvijena, ili uopšte ne postoje. Zato mislim da je potrebno doći do nekog regionalnog plana, ili regionalne berze električne energije, koja bi obavljaja funkciju tržišta za zemlje koja nemaju nacionalna tržišta električne energije“, kaže Apostolović i napominje da bi jedino to moglio da se uradi brzo. Jer, kako je rekao, stalno se priča o novim elektranama, a one mogu da budu izgrađene najkraće za pet godina i zato treba odmah da se vidi šta može da se uradi u narednih šest meseci do godinu dana.

Prekrajanje postojećeg tržišta

Nedavna istraživanja pokazala su da u regionu JIE postoji 30 milijardi kilovat-časova za slobodnu prekograničnu trgovinu električnom energijom. Prodaju ih oni koji imaju viškove a kupuju ih zemlje sa strujnim deficitom. 
„Postoji, dakle, nekakvo tržište električne energije u regionu, ali ono nije uređeno i dovoljno transparentno. Potencijala defenitivno ima. Kapitalne investicije u regionu su glavni korak, bez koga nema razvoja i tržišta. Kada je reč o prenosu električne energije ima nacionalnih planova, ali nema i rešenja za finansiranje tih projekata. Izgrađeno je, na sreću, ipak nekoliko značajnih interkonektivnih dalekovoda, jer bismo bez njih ove zime imali mnogo težu situaciju u regionu. Zagovornik sam regionalnog planiranja prenosne mreže. Postojeći projekti nisu podignuti na viši nivo - to je u državnim rukama, i privatnih investicija je malo. One su sada veoma potrebne, jer region definitivno nema para“, napominje Apostolović.
Veoma pozitivno je ocenjan početak izrade regionalne energetske strategije, pod pokroviteljstvom Energetske zajednice i očekuje se da će tu biti pokrenuto pitanje regionalnog investiranja u proizvodne kapaciete. Poznavaoci tih prilika naglašavaju da para ima i da je jedino porebno da projekat pokaže da će se kasnijom prodajom proizvedene električne energije investitoru vratiti uložena sredstva, sa zadovoljavajućim interes rejtingom. Zaineresovani investitori se, dakle, mogu naći. Izvesnih problema ima u podzakonskim aktima i slaboj investicionoj klimi za privlačenja privatnog kapitala. Pohvaljeno je to što je u Srbiji počelo da se radi na javno-privatnom partnetrstvu i što se pripremaju jasna i transparentna dokumenta.Jer, kako je navedeno, definitivno je da Srbija poseduje neke važne resurse, a privatnici ideje kako da ih iskoriste. Simbiozom ta dva faktora, kako je rečeno, može da se postigne najbolji efekat za sve. Jer, da bi se imalo finkcionalno tržište mora da postoji višak elektrenergetskih kapaciteta, a potrošači imaju jedini cilj - da što jevtinije kupe električnu energiju.

Skraćenje puta „do pijace“

Apostolović napominje da za potrebe stvaranja funkcionalnog tržišta električne energije u relativno kratkom roku može da se obavi dalja deregulacija najpre u okviru prenosnih kompanija i bitno je kako će se finansirati rad prenosne mreže za porebe jedinstvenog tržišta. Kako je naglasio razdvajanje tehnike i finansija jako je bitno sa trgovačke strane. Potrebno je izdvaanje proizvodne snabdevačke i distributivne komponente. Na drugoj strani postoje kvalifikovani kupci i postoji obaveza da oni izađu na slobodno tržište do određenog datuma. U Srbiji će to biti početkom 2013. godine i faktički će biti naterani da kupuju skuplju struju na tržištu. Pojaviće se i novi ponuđači, koji će se međusobno takmičiti. Stvoriće se likvidnost i tek tada će se formirati pravo tržište električne energije.
„Brzo mogu da se unaprede i razviju pravila i procedure. Kod nas u regionu su jedino prekogranični prenosni kapacieti doživeli neki napredak; formirana je i projektna kompanija za sprovođenja zajedničkih aukcija u JIE. Ima, dakle, pomaka, ali sa zakašnjenima od dve do tri godine. Ima još važnih stvari, koje mogu da se urade bez novčanih investicija, već konsenzusom, pa donošenjem odluka. Veoma je značajno ukinuti eksportne takse, koje su u nekim zemljama regiona upakovane u neke druge vrste dažbina. Znači, zvanično ne postoje, ali de fakto one potrošačima u jednoj zemlji omogućuju korišćenje jevtinije električne energije. To nije u skladu sa evropskim zakonima i to je u suštini eksportna taksa. Jedina tri izvoznika struje u Regionu JIE u stvari imaju te eksportne takse: Bugarska, Rumunija i BiH - druge zemlje ih nemaju. U BiH, doduše, imaju nameru uskoro da ukinu tu taksu. To i ostali moraju da učine, jer kakva je to ravnopravnost u Evropi, ako ista roba za jedne, na primer, košta 10, a za druge 20 evra samo zato što žive u različitim zemljama. Bez toga nema istinskog regionalnog tržišta“, zaključio je Apostolović.

Gradnja i promašaji

U regionu se poslednjih godina ipak nešto i gradilo. Na primer, izgrađeno je novih 100 megavata u hidroenergetici sa pojedinačnim kapacitetima većim od 10 megavata.
Ima i novih malih HE, koje potpadaju pod obnovljive izvore energije sa ukupno instaliranih oko hiljadu megavata - uglavnom u Rumuniji i Bugarskoj. Sve ostale značajne investicije (oko 4.000 megavata) odnose se na gasna postrojenja, odnosno gasne elektrane. Tu se kao značajan problem ispostavila cena gasa i politika Rusije prema EU i politike same EU, gde su neki strogi ugovori, koji cenu gasa vezuju a cenu nafte ostali, a neki su raskinuti.
Pojavilo se i dnevno tržište gasa sa cenom,koja je znatno ispod napomenutih dugoročno ugovorenih cena.
Sve u svemu, kako napominje Apostolović, došlo je do doskrapance između cena električne energije i  cene gasa, tako da većina od ovih novoinstalisanih gasnih kapaciteta, danas uopšte ne radi, jer se njihov rad ne isplati.
Sada u centar pažnje ulazi Južni tok, ali cena gasa je i dalje nepoznanica. Svaki investitor hoće da bude siguran u cenu gasa, ali njeno pouzdanije određivanje na duže staze je i dalje neizvesno.
Dragan Obradović (list kWh)

22. 06. 2012.

Informacija o poslovanju „Elektroprivrede Srbije“

EPS ne traži poskupljenje struje od 80 odsto

(Beograd, 22. jun 2012) „Elektroprivreda Srbije“ bez namere da polemiše u vezi sa zahtevima iznetim na konferenciji za štampu Srspke napredne stranke želi da ukaže na netačnosti koje se tiču poslovanja EPS-a. 

- U sistemu EPS-a godišnje se ugovori i realizuje oko 10.000 javnih nabavki. Od tog broja se prosečno oko 200 javnih nabavki poništi odlukama sopstvenih komisija ili odlukama Komisije za zaštitu prava ponuđača. To je oko dva odsto i svi ugovori stoje na raspolaganju javnosti i uvid se može izvršiti na zakonski način.

- Tačno je da je u proteklom periodu potpisano više Memoranduma i Protokola o saradnji sa stranim državama i firmama sa jedinom motivacijom privlačenja potencijalnih investitora u srpsku energetiku. Naravno da je i ova dokumentacija dostupna. Taj nivo dokumenata nema karakter ugovora i ne proizvodi finansijske obaveze.

- Tvrdnja da EPS traži poskupljenje električne energije od 80 odsto je već više puta demantovana. Pre nekoliko meseci, u skoro svim medijima je objavljeno da je po Studiji Svetske banke u narednih nekoliko godina potrebno da struja u Srbiji poskupi između 40 i 80 odsto.

- Sa Svetskom bankom, inače, imamo izvanrednu saradnju i upravo danas smo primili njihove čestitke za dobru realizaciju i vođenje projekata u distributivnom sektoru.

- Potpuno su netačne tvrdnje o „ugradnji tajkuna“ u finansijske transakcije. Ukoliko se misli na poslove trgovine strujom oni se zaista često obavljaju sa privatnim firmama po proceduri Zakona o javnim nabavkama sa jasnim kriterijumom najbolje cene. U tim nabavkama i prodajama nikad nije bilo prigovora.

- EPS svoje godišnje planove donosi usaglašavanjem sa svojim srednjoročnim planom. I programske osnove mnogih najvećih stranaka u Srbiji u vezi sa  elektroenergetskim razvojem, imale su za osnovu upravo ove planove EPS.

- Nejasno je odakle potiču najave o ugroženoj sigurnosti snabdevanja tokom ovog leta. Naravno da se radi o potpunom proizvoljnom mišljenju i neistini.

- Tvrdnja da su kompletna investiciona sredstva , a pomenuto je dve milijarde evra, uložena u gradnju novog bloka ili blokova, pa bi u tom slučaju bilo struje i za izvoz jednostavno je bez realnog osnova. Upravo bi se desilo obrnuto. Da se  nije ulagalo u revitalizacije i kapitalne remonte postojećih blokova, starih 39 godina, sasvim je sigurno da eventualne nove jedinice ne bi bile u stanju da nadoknade ni 50 odsto proizvodnih mogućnosti postojećih. Veoma smo ponosni na ovu strategiju. Primera radi, gradnja pomenutih termoelektrana u Obrenovcu i Kolubari, sa pripadajućim rudarskim kapacitetim košta više od 3,5 milijardi evra.

E.P.

 

08. 06. 2012.

Dužnička dobit

Suočena sa ogromnim dugovima za potrošenu struju, koji se procenjuju na nešto manje od 900 miliona evra, što je otprilike dve trećine vrednosti nove termoelektrane od 700 megavata, koja nam je kao vazduh zimus nedostajala, Elektroprivreda Srbije odluči da od 1. juna krene u isključivanja struje najvećim dužnicima. Nisu, kažu ljudi iz EPS-a, pomogle opomene, tužbe, molbe, ponude… da se teret duga olakša i otplata otegne. Umesto da se daju pare za preuzetu robu, a to struja jeste po svemu, arogantno ćutanje, a račun iz meseca u mesec, uz zakonski zaračunatu kamatu, otkucava brže od taksimetra.
Na spisku loših platiša nađoše se, gle čuda, i neki stanovnici beogradskih rezidencijalnih krajeva – Dedinja i Senjaka. Sudeći po pisanju jučerašnje „Politike” električari Elektrodistribucije Beograd nisu, naravno, naišli na topao doček. Kako i bi. Došli su majstori da ljudima, čije vile i palate vrede milione evra, iseku struju, jer su računi dostigli od 200.000 do čak 743.000 dinara. Verovatno da ima i većih dugova, jer EDB za potrošene kilovat-sate od građana i privrede potražuje 18,3 milijarde dinara.
Reklo bi se da je EPS, a u ovom slučaju EDB, učinio sve da dođe do svojih para. Da li su, ipak, mogli više i efikasnije, zašto je i ko dopustio toliko gomilanje dugova? To je pitanje za vlasnika i vrh EPS-a. Teško da ćemo negde naći ovakvu komociju u izmirivanju mesečnih obaveza za struju. Pogotovo onih koji nikako ne spadaju u kategorije socijalnih slučajeva, jer toj kategoriji potrošača sijalice već trepću za dug od par hiljada dinara, a ovim drugima ni posle nekoliko hiljada evra. Ali i to je deo naše socijalne svakodnevice.
Da li je moglo drugačije? Moglo je, svakako, ali su ne tako davno EPS, pa i država, kao njegov gazda, činili ustupke koji se sada i njima svete. Pa kada se u sve to uplete i politika, savetima da se kroz građansku neposlušnost prema državi ne plaćaju računi za struju, dobije se kompletan haos u nečemu što treba da bude deo elementarne finansijske discipline. Ili kad se uoči izbora zabrane isključenja, pa se ugrozi likvidnost EPS-a.
I naravno ljudi poučeni ranijim iskustvom, kada su im čak i višegodišnji računi osetno umanjivani, opraštani, dug razbijan na višemesečne rate, koji put i bez kamate, gotovo da su navikli da taj trošak plaćaju samo kad moraju i koliko im zapadne. Kada se tome doda i rast inflacije, odnosno kursa, mnogima realan račun od nekoliko desetina hiljada dinara, pa i hiljada evra, postaje sasvim prihvatljiv. Stiče se takozvana dužnička dobit.
Kada neko nešto dobija, drugi mora da gubi. A ko je u ovom slučaju najveći gubitnik pored EPS-a? Upravo oni građani i potrošači koji uredno svakog prvog trče na šalter područne distribucije, banke ili pošte da plate račun na vreme ne bi li dobili obećani bonus od pet odsto. Bonus onima koji strujom greju bazene, a ne plaćaju astronomske račune, biće kudikamo veći, pa zato svaka priča o moralu i socijalnoj nejednakosti postaje otužna baš kao i bolećivost države da uvede više reda u finansijsku nedisciplinu.     (Slobodan Kostić, Politika)

 

06. 06. 2012.

Modernizacija sistema za tranzit gasa u Ukrajini

Nacionalno akcionarsko društvo «Naftogas Ukrajine» aktovni sarađuje sa evropskim institucijama radi dobijanja finansiranja za realizaciju projekta modernizacije ukrajinskog sistema za tranzit gasa u okviru implementacije Zajedničke izjave Zajedničke Međunarodne konferencije EU – Ukrajina o modernizaciji ukrajinskog sistema za tranzit gasa.
Razrada projekta “Preliminarno istraživanje modernizacije sistema za tranzit i pdozemno uskladištenje gasa u Ukrajini“, koji se u skladu sa međunarodnim standardima sprovodi kompanijom „Mott Macdonald Ltd»“, nalazi se u završnoj fazi. Na osnovu rezultata ove studije biće izabran mehanizam finansiranja projekta modernizacije i rekonstrukcije gasnog sistema Ukrajine od strane međunarodnih finansijskih institucija, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), Evropsku investicionu banku (EIB) i Svetsku banku (WB).
Pomenuti projekat predviđa stratešku studiju uloge Ukrajine kao zemlje-tranzitera gasa, studiju izvodljivosti modernizacije tranzitnih gasnih koridora „Zapadni“ i „Južni“ kao i podzemnih skladišta gasa.
Uzimajući u obzir dogovori sa evropskom stranom o mogućnosti dobijanja kredita od MFO za finansiranje „brzih projekata“ u okviru modernizacije ukrajinskog gasnog sistema, «Naftogas Ukrajine» je predložio projekat „Modernizacija i rekonstrukcija magistralnog gasovoda Urengoj-Pomari-Užgorod“.
Ukrajinsko preduzeće planira izvršiti ovaj projekat u svom trošku i uz finansiranje od strane MFO.
2012. godine Ukrajina planira potpisati kreditne sporazume za realizaciju projekta „Rekonstrukcija linijskih objekata gasovoda Urengoj-Pomari-Užgorod“ (I faza) sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskom investicionom bankom (EIB).
Nacionalno akcionarsko društvo «Naftogas Ukrajine» je spremno za saradnju sa partnerima radi obezbeđivanja pouzdanog i efikasnog rada, učešća u modernizaciji i rekonstrukciji gasnog transportnog sistema Ukrajine, rekonstrukciji kompresorske stanice, renoviranju postojećih i izgradnji novih magistralnih gasovoda. 
Ministarstvo za energetiku i ugalj Ukrajine zajedno sa Nacionalnim akcionarskim društvom «Naftogas Ukrajine» održava sastanke i pregovori sa evropskim kompanijama i Međunarodnim finansijskim institucijama radi razmatranja mogućnosti za finansiranje kao i osnovnih uslova za učešće u modernizaciji i rekonstrukciji ukrajinskog gasnog sistema.

Ambasada Ukrajine u Republici Srbiji

 

25. 05. 2012.

Svestski energetski tokovi

„Solarna struja“ u cenovnom previranju

Cena solarnih ili fotonaponskih panela u svetu u poslednjih pet godina smanjena je za polovinu i to je očigledno uticalo i na sadašnju pometnju sa stimulativnim cenama za strju proizvedenu iz sunčeve energije. Za tu vrstu energije u svim zemljama, koje su stimulisale proizvodnju iz obnovljivih izvora, bile su propisane najviše fid in tarife, ali sada postoje sve veći pritisci javnog mnjenja, odnosno potrošača struje, da se ove izdašne stimulacije smanje. I počela su često i rapidna smanjenja, pa stanje u ovoj oblasti postaje sve problematičnije s ekonomske strane i neki ozbiljniji svetski proizvođači fotonaponskih ćelija, već su bankrotirali.
Kod nas, za sada, na polju stimulacija još ništa nije promenjeno. Šta više, u  poslednje vreme, naglo raste interesovanje inostranih investitora da geade solarne elektrane. Prve, doduše male, već su u pogonu, ali upravo nam “dolazi” i najveći pojedinačni solarni park na svetu!
Procenjuje se da bi “solarna struja” u Evropi mogla bi da bude konkurentna krajem ove decenije.I pored velikih obećanja, ova vrsta energija trenutno učestvuje sa manje od jedan odsto ukupne energije prodate u svetu. Fotonaponska industrija i dalje zavisi od vladinih podrški i podsticaja proizvođačima koji se prenose na račune za struju potrošača i na kraju sve to oni plaćaju. Ali, u mnogim zemljama u poslednje vreme smanjuju te stimulacije kako bi prisilile fotonaponsku industriju da brže snizi troškove. To je, na drugoj strani, već nanelo nenadoknadivu štetu nekim proizvođačima ovakve opreme.
Nemački proizvođač solarnih ćelija Q-Cells  objavio je nedavno bankrot, kao četvrta firma u toj branši, koja je bankrotirala u poslednja četiri meseca. Bankrot su ove godine proglasile i kompanije Solon, Solar Millennium i Solarhybrid.

“Solarne struja” postaje konkurentna do 2020. godine

Na osnovu istraživanja pet najvećih solarnih tržišta: Nemačke, Italije, Francuske, Španije i Velike Britanije – Evropsko udruženje fotonaponske industrije(EPIA) smatra da bi konkurentnost mogla biti ostvarena do 2020. godine.
“Cena struje proizvedene iz sunca u Evropi bi mogla bi se smanji sa raspona od 0,16 do 0,35 evra po kilovat-času, na raspon od 0,08 do 0,18 evra/kWh  2020. godine, zavisno od veličine sistema i nivoa Sunčevog zračenja”, navodi se u istraživanju EPIA.
Na globalnom nivou u 2011. godini, prema tržišnom izveštaju Marketbaza, instalisano je ukupno 27.400 magavata novih solarnih kapaciteta, što je rast od 40 odsto za samo godinu dana. Od 100 zemalja, koje je izveštaj obuhvatio, u pet najvećih spadaju Nemačka, Italija, Kina, SAD i Francuska i na ove zemlje se odnosi 74 odsto globalne potražnje za solarom energijom u 2011. godini. Kina je međutim zabeležila rast potražnje od čak 470 odsto u odnosu na 2010. godinu, čime je sa sedmog došla na treće mesto! Na evropske zemlje otpada 18.700  megavata instalirane snage ili 68 odsto globalne potražnje. Fotonaponska industrija u svetu zaradila je u 2011.godini  93 milijarde dolara.
Solarne elektrane u Nemačkoj proizvele su 2011. godine ukupno 18 milijardi  kilovat-časova električne energije što je dovoljno za potrebe 5,1 miliona domaćinstava. Ona danas u ovoj zemlji učestvuje sa tri odsto u potrošnji energije, a očekuje se da će do 2020. godine učešće porasti na 10 odsto.
Krajem ove decenije, kako navode neki stručnjaci u ovoj oblasti, svet će biti zahvalan Nemačkoj za cenovno prihvatljivu solarnu energiju, ne zato što je tehnologija tu unapređena, već zato što će, do tada, upravo njeni stanovnici platiti ključnu fazu smanjenja troška proizvodnje. Nemačka desetogodišnja podrška razvitku tehnologije solarnih fotonaponskih modula podstakla je ubrzano smanjenje cene te tehnologije. Zbog toga će ona već pre 2015. biti potpuno isplativa u sunčanim zemljama kao što Južna Afrika, Grčka ili Meksiko, a ubrzo zatim i u samoj Nemačkoj. Bez ovakve nemačke energetske politike, bilo bi potrebno mnogo više vremena da se postigne toliko smanjenje troškova proizvodnje „solarne struje“.

Subvencije kao prilika za zaradu 

Mnogi su, očigledno, u izdašnim državnim subvencijama Nemačke videli dobru priliku za zaradu. Cena ovih sistema je poslednjih godina drastično opala i mnogi vlasnici privatnih zgrada, pa čak i neupotrebljenih poljoprivrednih površina, odlučili su da koriste solarnu energiju. Uz subvencije i podršku države pri otkupu od strane energetskih kompanija, ulaganje u solarne sisteme je postalo unosan posao. I tu nastaje problem. Naime na solarnu energiju otpada samo 20 odsto struje dobijene iz obnovljivih izvora. Istovremeno solarne subvencije gutaju više od polovine novca predviđenog za podršku svih obnovljivih izvora energije. Zato je nemačka vlada odlučila da smanji subvencije za solarne sisteme za 13 odsto u 2011. godini, a najavljeno je dalje sniženje za 24 odsto u 2012. godini! Cilj ovih mera je da struja iz solarnih ćelija postane konkurentna na tržištu i bez državnih subvencija.
Slično se događa i u drugim zemljama. Italija će takođe ograničiti podsticajne cene za obnovljive izvore posle prave eksplozije investicija u solarne kapacitete u 2011. godini. Očekuje se da će se subvencije spustiti na prosečne nivoe ostalih zemalja u Evropi. Ukupni kapaciteti proizvodnje struje iz obnovljih izvora energije u Italiji iznosi 41.000 megavata, a ukupna proizvodnja struje iz njih dostiže 84 milijarde kilovat-časova. Za tu količinu je kroz subvencije isplaćeno 10,7 milijardi dolara. Međutim, procene govore da bi sadašnje subvencije dostigle u idućih 20 godina 59 milijardi dolara samo za sunčevu energiju, zbog čega je italijanska vlada odlučila da skreše subvencije za buduće ovakve elektrane.

U Srbiji najveći solarni park na svetu

Sada je već sasvim očigledno da će korišćenje solarne energije i kod nas uzeti maha. Ali, pod uslovom, da se naše stimulacije svedu na minimum. Predstavnici Vlade Srbije i rukovodstvo kompanije "Securum Equity Partners Europe", potpisali 8. maja ove godine Memorandum o izgradnji najvećeg pojedinačnog solarnog parka na svetu!
Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Oliver Dulić, istakao je tom prilikom da Srbija nema obavezu da otkupljuje struju proizvedenu u tom solarnom parku po subvencionisanim tarifama i ona će se izvoziti. Ovaj park se neće nalaziti na kvalitetnom poljoprivrednom zemljištu i u ovoj investiciji Srbija neće imati nikakve finansijske obaveze, a očekuje se da će u narednih 20 godina ostvariti prihod od poreza, od približno 750 miliona evra.
Ivan Matejak, član Upravnog odbora "Securum Equity Partners Europe"
rekao je da je ta kompanija izabrala Srbiju jer ima jako sunčevo zračenje, koje je za oko 40 odsto veće nego u drugim delovima jugoistočne Evrope, ali i zato što Srbija ima dobar geografski položaj i ima dobre dalekovodne veze sa susednim zemljama.  
Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, koji je prisustvovao potpisivanju memoranduma, naglasio je da je važno što je ovaj projekat potpuno izvozno orijentisan, što će zaposliti domaću radnu snagu, doneti nove i visoke tehnologije - i zato ga Vlada i podržava. On je precizirao da će solarni paneli, koji će se koristiti u parku, najpre stizati iz inostranstva, ali da postoji mogućnost da se njihova proizvodnja preseli u Srbiju.
Izgradnja će trajati tri do pet godina i očekuje da će biti angažovano 2.500 do 3.000 ljudi, a kada solarni park počne sa radom, zapošljavaće 500 do 600 ljudi.
Dakle, ovo je već sasvim ozbiljna priča, jer, kako je nedavno naveo Petar Škundrić, savetnik premijera Srbije za energetiku, u Srbiji do sada postojale samo manje solarne elektrane od 15 do 50 kilovata instalisane snage, odnosno ukupna instalisana snaga izgrađenih sunčevih panela u Srbiji do sada je iznosila svega oko 200 do 250 kilovata. Elektroprivreda Srbije je, do sada potpisala četiri ugovora o otkupu struje iz solarnih elektrana. Reč je o solarnim elektranama u školama u Kuli i Varvarinu, Beogradu i Novom Sadu. U ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije Srbija raspolaže sa oko 17 procenata solarne energije.
Međutim, država ne može da se obaveže da će svu proizvedenu solarnu energiju moći da otkupljuje po povlašćenim cenama od 23 evrocenti za kilovat-čas uz obavezu otkupa od 12 godina, jer je to veoma skupa energija. Naročito, ako se ima u vidu da EPS-ov kilovat-čas staje svega oko 5,5 evrocenti. I po Zakonu o energetici, maksimalna ukupna snaga solarnih elektrana čija će proizvodnja biti stimulisana iznosi samo pet megavata. Zato ne bi trebalo s te strane da nas plaši izgradnja najvećeg solarnog parka na svetu, koji će prve kilovat-časove električne energije isporučiti već u drugom tromesečju sledeće godine.Dobro je za Srbiju što luksemburški investicioni fond nije tražio da mu država plati podsticajne tarife za proizvodnju “solarne struje”.
Upravo potencijal sunčevog zračenja, koji je u Srbiji osetno veći nego u srednjoj Evropi bio je jedan od ključnih razloga da se luksemburški konzorcijum odluči da baš u našoj zemlji gradi solarnu elektranu dvostruko veće snage od sadašnjeg svetskog lidera - kalifornijskog solarnog parka snage 500 megavata.
Dakle, hoćemo da iskoristimo jako sunčevo zračenje, naročito na jugu naše zemlje, ali ne i da to sve preskupo plaćamo, kao što je to činila Nemačka, jer i ova ekonomski moćna država, vidi da velike stimulaciju ni za njih nisu više prihvatljive.                                                                                                                                     

Jako sunčevo zračenje u Srbiji

Prosečna dnevna energija globalnog zračenja za ravnu površinu tokom zimskih dana se kreće između 1,1 kWh/m²    na severu i 1,7 kWh/m² na jugu Srbije, a tokom letnjeg perioda između 5,4 kWh/m² na severu i 6,9kWh/m² na jugu. Poređenja radi valja navesti da prosečna vrednost globalnog zračenja za teritoriju Nemačke iznosi oko 1000 kWh/m², dok je vrednost za Srbiju 1400kWh/m².


Dragan Obradović (list kWh)

24. 05. 2012.

Naglo raste šverc dizel-goriva na Dunavu

Šverc dizel-goriva Dunavom vidno je porastao u poslednje vreme. To se moglo zaključiti i posle nedavne intervencije srpskih carinika koji su samo u jednoj akciji na Dunavu kod Smedereva zaplenili oko 7.000 litara ove vrste goriva.  Krijumčarenje funkcioniše tako što šverceri kupe gorivo sa inostranih brodova koji prolaze Dunavom kroz Srbiju, a onda ga prodaju po nižoj ceni od tržišne i pritom ostvaruju velike nelegalne zarade.
Šverc dizel goriva, naglo je porastao posle nekoliko poskupljena na pumpama od početka godine. O tome govori i zaplena carinika i policije, koja je za 20 odsto veća nego u istom periodu 2011. godine.
Inostrani borodovi, koji saobraćaju srpskim rekama, ne plaćaju nikakve dažbine državi (takse, akcize) za gorivo koje imaju u rezervoaru. Ono se tretira kao pogonsko gorivo. To zloupotrebljavaju, pa našim švercerima često prodaju i po nekoliko hiljada litara dizela dnevno.
Budžet Srbije se tako godišnje ošteti za više od deset miliona evra samo zbog šverca goriva na Dunavu. A sada će ta šteta biti u porastu. Godišnje se, naime, zapleni od 60 do 80 tona dizela, ali ta količina se sada znatno uvećava. Zatim, ako se uzme u obzir koliko policiji švercera promakne, godišnje se proda na ulicama najmanje tri puta više goriva nego što se zapleni.                                  
                                                                                                                                      

Z.O.

 

17. 05. 2012.

Da li su brige EU o uvozu gasa iz Rusije opravdane?


dr Jurij Jegorov, prof Franc Virl


Tokom poslednjih nekoliko godina, svedoci smo iracionalnih političkih sukoba izmedju evropskih i ruskih energetskih strategija, nešto što je bilo nečuveno čak i u doba SSSR-a. Hajde onda da analiziramo iracionalnost tih sukoba iz ekonomske perspektive. Da, Rusija i Evropa imaju neku vrstu monopolističko-monopsonističkog odnosa (gde svaka strana ima ili kontrolu snabdevanja ili kontrolu potražnje) – što prirodno pokreće debatu o podeli ekonomskog viška, s obzirom da obe strane žele da izvuku najbolji mogući aranžman iz toga. Ali trebalo bi da je moguće, čak i pod ovakvim uslovima, postići neku vrstu racionalnog ekvilibrijuma, gde obe strane imaju podjednaku korist.
Evropska retorika često identifikuje potrebu za diversifikacijom isporuke gasa i puteva za uvoz gasa, i to često podržava argumentom o „energetskoj bezbednosti“. Slažemo se da neke rute za isporuku prirodnog gasa nisu dovoljno bezbedne, zbog nekih nepredvidljivih tranzitnih zemalja za izvoz gasa i takozvanih „gasnih ratova“. Poslednja kriza izbila je zbog spora između Rusije i Ukrajine oko cena izvoza gasa u januaru 2009. godine. Svakako da je Evropa tu bila glavni gubitnik. Iz današnje perspektive, ova pretnja je smanjena zahvaljujući daleko boljim odnosima između Rusije i Ukrajine. Štaviše, zahvaljujući otvaranju Severnog toka u jesen 2011. godine, Rusija je u mogućnosti da preusmeri tok svog gasa u slučaju bilo kakvog gasnog konflikta sa tranzitnim zemljama i obezbedi isporuku na tržište Evropske unije. Samo nedostatak rezervnih kapaciteta unutar EU gasne mreže može poremetiti bezbednu isporuku gasa u sve zemlje Evropske unije.
Kada gledamo na duže staze (ili u buduću strukturu tržišta) u Evropi, lako možemo videti da će se evropska zavisnost od ruskog gasa nastaviti. S obzirom da poseduje 26% dokazanih svetskih zaliha konvencionalnog gasa, Rusija će ostati glavni izvoznik gasa u narednih nekoliko decenija. Svaki pokušaj Evrope danas da umanji udeo Rusije u uvozu gasa u EU u korist drugih zemalja (kao što su Norveška, Nigerija i Alžir) dovešće do bržeg isušivanja njihovih skromnih rezervi gasa (ne više od 3% svaka), a samim tim i do veće zavisnosti od ruskog gasa u budućnosti. To jest, viže diversifikacije danas bi smanjilo trenutnu izloženost rizicima, ali po cenu uvećane buduće zavisnosti. Kao posledica toga, Rusija se prevashodno, ako uopšte, „kažnjava“ privremeno a ne dugoročno, s obzirom da će iste količine gasa biti prodate kasnije. Budući da Gasprom, sa rezervama za narednih 70 godina i više, treba da primeni male popuste, trenutni neto gubici deluju zanemarljivi, ako se uzme u obzir porast  cena energenata. Osim toga, troškovi se smanjuju odlaganjem veoma skupe eksploatacije novih arktičkih oblasti, što u međuvremenu daje Rusiji mogućnost za ponovnim izvozom centralno-azijskog gasa. Kinesko tržište takođe ubrzano raste, a Fukušima katastrofa iz 2011. godine povećala je potražnju u Japanu, koja se takođe može zadovoljiti ruskim izvozom. 
Kao što je gore navedeno, trenutna borba za diversifikacijom može skupo koštati EU, uzimajući u obzir opcije koje bi onda ostale kao alternative za dugoročne snabdevače: Iran (15%) i Katar (14%). Oni su glavni konkurenti Rusiji na duge staze, kada se iskoriste rezerve ostalih zemalja izvoznika gasa. Trenutno, uloga Irana je zanemarljiva zbog političkih sankcija. Katar je na svetskom tržištu gasa prisutan samo sa tečnim prirodnim gasom. Što je još gore za EU, kada u igri ostanu samo 3 igrača, neki oblik otvorenog ili barem prećutnog kartel dogovora postaje veoma izvestan.
Postoji još jedno važno pitanje danas - pitanje nekonvencijalnog gasa (gasnih škriljaca). SAD je uspela značajno da smanji troškove vađenja gasa. U srednjoročnom periodu, oni će postati samo-održivi. Ovo predstavlja  šok za svetsko tržište tečnog prirodnog gasa koje je u poslednjoj deceniji poraslo uglavnom zahvaljujući proceni američke buduće potražnje gasa. 
Međutim, mi verujemo da gasni škriljci neće izazvati revoluciju na evropskom tržištu gasa zbog daleko viših cena zemljišta i ekoloških problema. Za nekoliko godina, višak tečnog prirodnog gasa će nestati. Zajedno sa tim, naravno, i cene tečnog prirodnog gasa će pasti ispod cena gasovoda, ali ovo će se smanjiti sa opadanjem viška TPG. Jedina izlazna strategija za Evropu, mada veoma skupa i nesigurna, jeste brža tranzicija na obnovljive izvore energije. Mi ipak ostajemo skeptični kad je u pitanju održivost ovakvog puta.
Zbog svih ovih razloga, mi očekujemo da se zavisnost Evrope od ruskog gasa nastavi daleko u budućnost i preporučujemo joj da već sada ulaže u dobar odnos sa Rusijom.
Više informacija o autorima:
Dr Jurij Jegorov je istraživač na Fakultetu za bisnis, ekonomiju i statistiku Univerziteta u Beču.
Prof Franc Virl je šef katedre za Industriju, energetiku i zaštitu životne sredine na Fakultetu za bisnis, ekonomiju i statistiku Univerziteta u Beču.

 

08. 05. 2012.

U Srbiji će se graditi najveći solarni park na svetu


Predstavnici Vlade Srbije i rukovodstvo kompanije Securum Equity Partners Europe potpisali su danas (8. maja 2012. godine) Memorandum o izgradnji solarnog parka u Srbiji - najvećeg pojedinačnog solarnog parka u svetu.
Memorandum su u Vladi Srbije potpisali ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić i članovi Upravnog odbora te kompanije Alesio Kolusi i Ivan Matejak, u prisustvu premijera Srbije Mirka Cvetkovića.
Dulić je, posle potpisivanja memoranduma u Vladi Srbije, rekao da se radi o solarnom parku snage 1.000 MW na površini od 3.000 hektara, a ukupna vrednost investicije iznosi oko dve milijarde evra.
On je naveo da bi se struja proizvedena u tom parku izvozila u zemlje EU, dodavši da bi izgradnja trajala tri do pet godina i da se očekuje da će na njoj biti angažovano 2.500 do 3.000 ljudi, a kada solarni park počne sa radom, zapošljavaće 500 do 600 ljudi.
Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je objasnio da je Vlada Srbija preuzela zadatak da obezbedi zemljište i infrastrukturu da bi se ova investicija realizovala u ambicioznom roku, tako da će besplatno ustupiti zemljište za park na 25 godina.
Dulić je istakao da Srbija nema obavezu da otkupljuje električnu energiju proizvedenu u ovom solarnom parku po subvencionisanim tarifama od 23 evrocenta/kWh i ta struja će se izvoziti.
Ovaj park se neće nalaziti na kvalitetnom poljoprivrednom zemljištu i u ovoj investiciji Srbija neće imati nikakve finansijske obaveze, a očekuje se da će u narednih 20 godina ostvariti prihod od poreza od približno 750 miliona evra.
Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, koji je prisustvovao potpisivanju memoranduma, naglasio je da je važno što je ovaj projekat potpuno izvozno orijentisan, što će zaposliti domaću radnu snagu, doneti nove i visoke tehnologije i zato ga Vlada i podržava. On je precizirao da će solarni paneli, koji će se koristiti u parku, biti iz inostranstva, ali da postoji mogućnost i da se proizvodnja preseli u Srbiju.
Upravo potencijal sunčevog zračenja koji je u Srbiji osetno veći nego u srednjoj Evropi bio je jedan od ključnih razloga da se luksemburška firma odluči da baš u Srbiji gradi solarnu elektranu dvostruko veće snage od sadašnjeg svetskog lidera - kalifornijskog solarnog parka snage 500 MW.
Državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije, Bojan Đurić izjavio je da je broj sunčanih sati tokom jedne godine veći što se ide više ka jugu i da je logično da su opštine koje se nalaze na tom geografskom području najviše zainteresovane - Pirotski okrug, Pešterska visoravan, Sjenica, a solarni park bi se gradio na napuštenim pašnjacima.
Ivan Matejak je izjavio da da je kompanija Securum Equity Partners Europe       izabrala Srbiju jer ima vrlo jako sunčevo zračenje, koje je za oko 40 odsto veće nego u drugim delovima jugoistočne Evrope i dodao da se još razmatra na kojoj će se tačno lokaciji u Srbiji uskoro graditi taj park.


E.P.

07. 05. 2012.

Svetski energetski tokovi

„Atomska struja“ za jedne neprihvatljiva za druge neizbežna

Očigledno je da poslednjih meseci u svetu u vezi sa nuklearnim elektranama vlada povelika konfuzija. Jedni ih zatvaraju, drugi obustavljaju dalju gardnju, treći nastavljaju gradnju i to još većim tempom, a četvrti ni sami ne znaju - šta će i kuda će! Mi na sreću tu muku nemamo, ali nije nam svejedno šta se na tom polju događau svetu, a naročito u komšiluku.
U ovom napisu probaćemo, bar donekle, da razjasnimo postavku na koju u poslednje vreme često može da se naiđe, a to je da će bez još većeg učešća nuklearki nedostajati struja, a s njima će stalno nedostajati spokojstvo. Ili drugačije rečeno nespokojstvo odnosno strah od nuklearki ponegde je već veoma izražen i sasvim direktno utiče na odluke o obustavi gradnje novih nuklearnih elektrana i gašenje postojećih. Na drugoj strani na tom polju se u mnogim zemljama ništa ne menja, šta više priprema se još veće nuklearno učešće u proizvodnji struje. U poslednje vreme, to sve više postaje i izvor međudržavnih nesporazuma.
Razume se da u celoj ovoj priči u centru zbivanja nuklearni incident u Fukušimi i da je Japan najviše pogođen sveukupnim posledicama. Šta više iz ove nuklearke stižu ponovne pretnje! Operater Fukušime saopštio je ovih dana da je endoskopskim ispitivanjem utvrđeno da je u prostoriji s reaktorom nivo radijacije 10 puta veći od smrtonosnog, što ukazuje da predstoje novi izazovi pre zatvaranja ovog nuklearnog postrojenja.
Istraživanjem je, takođe, ustanovljeno da je nivo vode za rashlađivanje samo 60 centimetara, što je znatno manje od 10 metara koliko je vlada Japana procenila tokom decembra kada je objavljeno da je ova nuklearka stabilna.

Zaustavljene japanske nuklearke

U Japanu je ostao aktivan samo jedan od 54 nuklearna reaktora, pošto je najveća energetska kompanija Tokio elektrik pauer (TEPKO) zaustavila zbog obavezne tehničke provere šesti energetski blok nuklearne centrale Kašivazaki-Kariva u prefekturi Niigata.  Ta najveća u svetu atomska centrala snabdeva električnom energijom centralni deo Japana, uključujući Tokio.
Posle njenog isključenja potpuno je pretstalo učešće nuklearki u snabdevanju šire oblasti japanskog glavnog grada, sa ukupno 35 miliona stanovnika.
Trenutno u Japanu radi samo jedan aktivan atomski reaktor - treći energetski blok centrale Tomari na severnom ostrvu Hokaido, koji će, takođe, biti zaustavljen početkom maja radi planske provere.
Za ponovno puštanje u rad reaktora potrebne su dozvola lokalnih organa vlasti, koje traže od operatora bezbednosne garancije. To isključivanje primetno je opteretilo energetski sistem ove zemlje i povećalo potrebe Tokija za dodatnim gorivom za termoelektrane. Sada postoji bojazan u Japanu da tokom leta neće biti dovoljno struje.
Doduše, reaktori broj tri i četiri u nuklearnoj centrali Ohi, u prefekturi Fukui, na zapadu Japana, prvi su prošli nove testove i kompjuterske simulacije koji su neophodne za njihovo ponovno pokretanje.
Da bi nadoknadio gašenje atomskih elektrana, Japan trenutno troši 25 odsto više uvezenog gasa, odnosno 51,8 miliona tona godišnje, kao i 150 odsto više sirove nafte nego u godini pre nesreće u Fukušimi. Nuklearne elektrane proizvodile su oko 30 odsto japanske struje pre krize, a administracija sada vodi debatu o tome da li toliki udeo treba da zadrže i u budućnosti. Jukio Edano, ministar trgovine koji je zadužen i za energiju kaže da Japan treba da teži da potpuno eliminiše nuklearnu energiju!
U ovoj zemlji 80 odsto, od 3.000 ispitanika, želi da prestane da se koristi nuklearna energija, zaključeno je u nedavno sprovedenoj anketi Udruženja za istraživanje javnog mnjenja. Vlada zato planira da tokom ove godine naprave plan za celokupnu novu energetsku politiku Japana.
Dakle, sudbina ovdašnjih nuklearki, ako ne svih, onda bar većine,sada je prilično neizvesna. Razmišljanja šta dalje idu i dotle da se u nuklearnoj elektrani Fukušima, umesto nuklearne izgradi najveća geotermalna elektrana u Japanu.
Nemačka Vlada je, po ovom pitanju, moglo bi se reći bila konsekventnija i još pre nekoliko meseci je rešila da ugasi čak osam nuklearki. Sada je, pored vekilog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika, počela u velikoj meri da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.
Očito je, dakle, da su Japan i Nemačka u ovom trenutku u velikoj meri anatemisale nuklearke. Svakako ne bez razloga. Bezbednost u nuklearnim elektranama nije na najvišem nivou, ali stručnjaci ističu da je dosta urađeno u poslednjoj deceniji kako bi se sprečile katastrofe.
Iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) naglašavaju da redovno dobijaju izveštaje sa terena koji pokazuju da nuklearne i druge radioaktivne materije još nisu propisno obezbeđene i kažu da godišnje dođe do 200 incidenata. IAEA u ovim izveštajima vidi ipak i kontinuirano poboljšanje nuklearne bezbednosti. U poslednjoj deceniji, stručnjaci IAEA obučili su više od 10.000 ljudi iz 120 zemalja u različitim oblastima nuklearne bezbednosti.
Međutim, NE Černobil je i dalje velika opomena. Na uništenom postrojenju se postavlja novi sarkofag radi prekrivanja reaktora broj 4 koji je eksplodirao 1986. godine u najvećoj nuklearnoj nesreći na svetu. Sarkofag visok 100 metara se sastavlja uz reaktor, a kada bude završen, prevešće se preko reaktora. Ovaj poduhvat će koštati oko milijardu evra, a plaćaju ga Rusija i nekoliko drugih zemalja! Očekuje se da će to biti završeno 2014. godine. 

Drugi ipak ne odustaju

Ipak, drugima ni na kraj pameti nije da u vezi sa nuklearkama prave bilo kakva ograničenja. Naprotiv, Posle incidenta u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima Rusija je uknjižila udvostručenje stranih porudžbina za izgradnju nuklearnih reaktora u narednih 10 godina.
„Posle nesreće u Fukušimi očekivali smo godinu gubitaka, a na kraju smo čak udvostručili količinu stranih porudžbina“, rekao je Sergej Kirijenko, čelnik Rosatoma, ruske državne kompanije za atomsku energiju, koja sada gradi nuklearna postrojenja u Kini, Vijetnamu, Indiji, Iranu i Turskoj.
Tokom januara kako je potvrdio Kirijenko, imali su 21 ugovor za izgradnju reaktora, dok je u istom periodu godinu dana ranije samo 12.  
Predstavnici ruskih nuklearki usmereni su, kako prenosi Glas Rusije i na britansko tržište. Ruski “Rosatom” je spreman da zameni nemačke kompanije E.ON i RWE    u izgradnji nuklearnih elektrana u Velikoj Britaniji i spreman je da pruži apsolutno uverenje da će nuklearne elektrane koje izgradi u Velikoj Britaniji zadovoljavati sve zahteve Međunarodne agencije za atomsku energiju IAEA o bezbednosti, kao i druge standarde.
Tajms je ovih dana ukazao da bi se Britanska vlada u uslovima kada su evropski energetski džinovi E.ON i RWE zapali u finansijske teškoće, mogla naći u situaciji da ne može da odbije ruske investicije.
Predstavnici „Rosatoma” predložili su i nemačkim energetskim koncernima da im isporučuje električnu energiju sa Baltičke nuklearne elektrane, koja će biti puštena u rad 2016. godine, do kada će u Nemačkoj zatvoriti sve nuklearke.
U stvarnosti, samo su se neke zemlje priključile Nemačkoj u njenom odricanju od atomske energije i to gotovo sve iz „stare Evrope“. Novi ekonomski džinovi Kina i Indija, sa druge strane, ne odustaju od namere da deo sve većih potreba za energijom zadovolje uranijumom. Nuklearni „superteškaši“, SAD i Rusija, ponovo predvode globalnu trku, ovoga puta sa ciljem da prodaju što više sopstvenih reaktora. Američka administracija je najavila da će sa 450 miliona dolara pomoći razvijanje malih modularnih nuklearnih reaktora, koji bi bili po dimenzijama bili na nivou 30 odsto konvencionalnih. Smatra se da će time SAD postati svetski lider u segmentu napredne nuklearne tehnologije.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da bi globalna upotreba nuklearne energije u naredne dve decenije mogla da poraste čak za 100 odsto, prvenstveno zahvaljujući naglom rastu u Aziji, a uprkos smanjenom broju izgradnje novih reaktora, posle incidenta u Fukušimi!
Postoji i drugačije viđenje budućnosti nuklearne energetike, a podstakao ga je, na godišnjicu nesreće u Fukušimi, londonski Ekonomist gde su tekst naslovili sa „Nuklearna energija: san koji je propao“. Prema pisanju novinara Ekonomista, najveći neprijatelj nuklearki su - preveliki troškovi izgradnje!

Raste broj nuklearki

Prema zvaničnoj statistici, u svetu radi 436 nuklearnih reaktora - osam manje nego rekordne 2002. godine. Trenutno se grade 63 nova reaktora, mada je u mnogim slučajevima reč o projektima kojima kraj ne može da se nasluti, poput nuklearke u američkoj državi Tenesi, čija je izgradnja počela 1973. godine. Najviše „atomskih“ gradilišta je u Kini - čak 27.

Bugarska odustaje od NE „Belene“

Bugarska je krajem marta potvrdila da je odustala od gradnje druge nuklearne elektrane od 2.000 megavata na Dunavu u saradnji sa ruskom firmom “Atomstroj eksport”. Zamenik ministra finansija Vladislav Goranov izjavio je, posle sednice Vlade Bugarske, da će umesto nuklearke u mestu Belene biti izgrađena „jedna elektrana na prirodni gas“. Goranov je rekao da će jedan nuklearni reaktor od 1.000 megavata, koji su Rusi već napravili za Belene, biti smešten u nuklearnu elektranu Kozloduj, čime će njen kapacitet biti povećan na 3.000 megavata.
Potpredsednik vlade i ministar finansija Bugarske Simeon Đankov, potvrdio je da će se novi reaktor  graditi na tržišnim principima, bez državnih garancija i korišćenja novca poreskih obveznika.
Vlada Bugarske saopštila je da nema nameru da plati Rusiji bilo kakvu kompenzaciju ako se odluči da odustane od projekta gradnje nuklearke Belene, koji je bila poverila ruskom „Rosatomu“. Ministar finansija Simeon Đankov izjavio je državnoj TV BNT da Sofija ne strahuje ni od eventualne arbitraže, jer je taj projekat zasnovan na međuvladinom sporazumu, a ne ugovoru.


Dragan Obradović (list kWh)

 

27. 04. 2012.

SIGURNA ISPORUKA ELEKTRIČNE ENERGIJE BEOGRADU

Javno preduzeće „Elektromreža Srbije“ predstavilo najznačajniji elektroenergetski projekat u Beogradu - novu trafostanicu Beograd 20.
Na transformatorskoj stanici Beograd 20 su završeni svi građevinski radovi, upravna zgrada i pristupni put, najsloženiji elektromontažni radovi na postavljanju konstrukcije su u završnoj fazi, a na kade su postavljena tri velika transformatora ukupne snage 900 MVA (megavoltampera).

„Poslednju trafostanicu Beograd je dobio pre više od 30 godina. Zato danas, Beograd 20 gradimo sa posebnim elanom i entuzijazmom, i to po najvišim svetskim standardima, na najvišem naponskom nivou od 400kV, postavljajući temelje razvoja našeg grada i privrede za decenije koje su ispred nas“, naglasio je generalni direktor JP Elektromreža Srbije, Miloš Milanković.

Izgradnja nove transformatorske stanice Beograd 20 je značajna za ceo elektroenergetski sistem Srbije, a posebno za grad Beograd jer će omogućiti sigurnu, pouzdanu i kvalitetnu isporuku električne energije gradu Beogradu. Time se stvaraju i uslovi za dalji dinamičan razvoj grada, a posebno centra i severoistočnog dela Beograda kao i prekodunavskih opština u kojima živi  preko 600 000 stanovnika  gde se nalazi i veliki broj malih i srednjih preduzeća, kao i niz velikih industrijskih kapaciteta i važnih zdravstvenih i administrativnih institucija.

„Zahvaljujem se u ime grada Beograda Elektromreži Srbije što posvećeno radi na unapređenju elektroenergetskih kapaciteta Beograda. EMS je primer uspešnog poslovanja javnih preduzeća kod nas“, naglasio je Miroslav Čučković, član gradskog veća Beograda prilikom obilaska trafostanice.

Nova transformatorska stanica Beograd 20 se nalazi u naselju Mirijevo i zadovoljava najviše tehničko tehnološke standarde usklađene sa  urbanističkim i ekološkim zahtevima. 

JP EMS kompletan projekat finansira sopstvenima sredstvima. U radove, opremu, tehničku dokumentaciji i rešavanje imovine  JP EMS je do sada realizovao 70% radova na trafostanici, uložio preko 13 miliona evra, a ukupna vrednost projekta sa priključnim dalekovodima će iznositi preko 20 miliona evra.

Od trenutka kada transformatorska stanica Beograd 20 bude u pogonu, zbog smanjenja električnih gubitaka u prenosnoj mreži, finansijska ušteda na godišnjem nivou će biti veća od milion evra.

JP EMS  je završio i projekat polaganja dvostrukog kablovskog 110 kV voda, od TS Beograd 1- TS Beograda 28 kojim obezbeđuje sigurnost isporuke električne energije u najuže gradsko jezgro.

Rekonstruisana je i  najstarija transformatorska stanica na Balkanu, Beograd 8, 400/220 kV, koja je tokom bombardovanja 1999. godine pretrpela velika oštećenja usled udara grafitnih bombi i razornih projektila. U toku su opsežne rekonstrukcije transformatorskih stanica Beograd 3 i Beograd 5. Rekonstrukcije se obavljaju pod naponom, kako bi se obezbedila stalna isporuka električne energije potrošačima.

U periodu 2008-2012. godine, za transformatorske stanice Elektromreža Srbija je obezbedila 34 nova transformatora ukupne vrednosti  45 miliona evra.

24. 04. 2012.

Može li Azerbejdžan da konkuriše ruskom gasu

Može li Azerbejdžan narednih godina da postane ozbiljan konkurent ruskom Gasprom u, sa planiranim udvostručenjem proizvodnje prirodnog gasa do 2025, na 50 milijardi kubnih metara?
Sa tom proizvodnjom, azerbejdžanski gas bi mogao da zahvati nešto više od sedam odsto na evropskom tržištu, objavljeno je na ruskoj internet stranici rbcdaily.ru.
U Azerbejdžanu je lani proizvedeno 26 milijardi m3 gasa. Ova zemlja će već u najbližoj perspektivi moći da izveze novim projektovanim gasovodima do 24 milijarde m3 gasa godišnje u Evropu, izjavio je Rašid Džavanšir, predsednik kompanije BP Azerbejdžan, operatera velikog polja Šah-Deniz.
U poređenju s ruskim gasom, cena koštanja azerbejdžanskog energenta na granici sa Evropskom unijom znatno je niža. Sada se cena azerbejdžanskog gasa za Tursku kreće u rasponu od 230 do 250 dolara za hiljadu m3.
Mišljenja eksperata su, međutim, podeljena. "U ovoj deceniji Azerbejdžan će postati ozbiljan konkurent Gaspromu", smatra izvršni direktor istraživačke firme "East European Analysis" Mihail Korčemkin. „Bez obzira na porast konkurencije, udeo Gasproma na evropskom tržištu gasa će i dalje ostati iznad 25 odsto, dok Azerbejdžan, po najoptimističnijem scenariju, može da osvoji 6-7 odsto tog prostora“, smatra stručnjak konsultantske firme "2K Odit" Aleksandar Štok.
Druga je situacija kada se u analizu uključi i turkmenistanski gas. Predsednik azerbejdžanskog SOCAR-a, Rovnag Abdulajev je, naime, u međuvremenu najavio (Asia Times, 19.april), da bi gasovod Trans-Anatolija (poznat i kao Tanap) mogao učetvorostručiti projektivani kapacitet – na 60 milijardi kubika gasa godišnjeg transporta gasa iz dve centralnoazijske države. To bi već pretstavljalo 40% gasa koji EU trenuitno uvozi iz Rusije. SOCAR će graditi gasovod od granice Gruzije i Turske do granice Turske i Bugarske, sa turskim partnerima BOTAS i TPAO. EU je učestvovala u pregovorima sa Turkmenistanom i Azerbejdžanom i najavila spremnost da uveze do 30 mlrd.m3 turkmenistanskog gasa. Turkmenistan je sa svoje strane izrazio spremnost da proda do 40 mlrd. kubika gasa godišnje.


www.rbcdaily.ru

20. 04. 2012.

Bajina Bašta

JAVNO PREDUZEĆE ELEKTROMREŽA SRBIJE PREDSTAVILO PROJEKAT PODIZANjE SISTEMA PRENOSNE MREŽE  400 kV U ZAPADNOJ SRBIJI  -ČVORIŠTE PRENOSA BAJINA BAŠTA-
POČELA NOVA ETAPA RAZVOJA ELEKTROENERGETSKOG PRENOSNOG SISTEMA SRBIJE – NAJVAŽNIJI ELEKTROENERGETSKI INFRASTRUKTURNI OBJEKTI NA NAJVIŠEM NAPONSKOM NIVOU
Javno preduzeće Elektromreža Srbije je u transformatorskoj stanici  Bajina Bašta  220/35 kV, Perućac predstavilo projekat „PODIZANjE SISTEMA PRENOSNE MREŽE 400 kV U ZAPADNOJ SRBIJI  - projekatrekonstrukcija i izgradnje objekata prenosne mreže na području Zapadne Srbije.
O značaju i potencijalima budućeg čvorišta prenosa u Bajinoj Bašti i ostalim projektima značajnim za podizanje ukupnih kapaciteta prenosne mreže Republike Srbije u zapadnoj Srbiji govorili su predsednik UO JP EMS Vidoje Jevremović, zamenik generalnog direktora JP EMS Sandra Petrović, savetnik premijera Vlade za energetiku Petar Škundrić i potpredsednik Vlade za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović.
Planovi razvoja prenosnog sistema EMS-a su i planovi razvoja Srbije. Podizanje sistema prenosa sa 220 kV na 400 kV u Zapadnoj Srbiji predstavlja novu etapu razvoja elektroenergetskog prenosnog sistema i jedinstven poduhvat jer podrazumeva kompleksnu izgradnju novih i rekonstrukciju velikog broja značajnih infrastrukturnih objekata prenosne mreže u ovom delu Srbije. U protekle 4 godine smo postigli snažan rast poslovanja, investicije usmerili na krucijalne projekte i postali dominantan faktor regionalnog povezivanja. I ovim projektom potvrđujemo status najvećeg elektroenergetskog gradilišta u Jugoistočnoj Evropi“, izjavio je Vidoje Jevremović, predsednik UO EMS-a.
Potpredsednica Vlade Verica Kalanović je naglasila da će ovim projektom biti omogućeno da svako domaćinstvo, svaka fabrika i postrojenje dobije električnu energiju pouzdano i na vreme. „Kvalitetno snabdevanje električnom energijom omogućava više investicija, lakši put za fabrike i proizvodne kapacitete i naravno nova radna mesta. Kada investitor odlučuje da investira, kvalitet elektroenergetske infrastrukture je često jedan od odlučujućih faktora“ objasnila je ona i zaključila da je značaj ovog projekta za ceo region zapadne Srbije upravo što postaje konkurentniji za privlačenje investicija, otvaranje novih radnih mesta i podizanje standarda ljudi.
Kroz sredstva IPA programa za podršku infrastrukturnim projektima u zemljama Zapadnog Balkana završena je studija izvodljivosti sa Studijom uticaja na životnu sredinu za uspostavljanje dvostrukog  400 kV dalekovoda  od TS Obrenovac do TS Bajina Bašta sa uvođenjem u TS Valjevo kao i izgradnja pripadajućih novih transformatorskih stanica od 400 kV u Bajinoj Bašti, Valjevu i proširenjem postojeće trafostanice od 400 kV  u Obrenovcu. Ukupna dužina dalekovodne trase će po završetku projekta iznositi oko 115 kilometra, dok će ukupna ulagaganja Elektromreža Srbije u projekat PODIZANjA SISTEMA PRENOSA na  400 kV U ZAPADNOJ SRBIJI  iznositi  oko  76 miliona evra.
Ekonomski aspekt projekta PODIZANjA SISTEMA PRENOSA na  400 kV U ZAPADNOJ SRBIJI pokazuje da bi ukupna  godišnja dobit u korist ekonomije Republike Srbije  iznosila  oko 9,8 miliona evra i to :

  • Oko 7,8 miliona evra zbog smanjenja gubitaka električne energije,
  • Oko 1,3 miliona evra u smislu smanjenja emisije CO2,
  • Oko 725,000 evra od smanjenih zahteva za sistemskim kapacitetima.

Do kraja 2015. godine Elektromreža Srbije planira i završetak  izgradnja potpuno nove 220/110 kV TS Bistrica sa raspletom pripadajućih dalekovoda. Pripremni radovi, tehnička dokumenatacija kao nabavka dela opreme je u toku. Investicija je vredna 15 miliona  evra.
Jedan od  značajnih projekata čiji su radovi na terenu započeli 2010. je i rekonstrukcija 220/110 kV  trafostanice Bajina Bašta, kao i  adaptacija postojećih 220 kV  dalekovoda koji su jedni od najstarijih u prenosnoj mreži. Takođe se radi i na  izgradnji novih i rekosntrukciji 110 kV dalekovoda. Nivo ovih ulaganja  iznosi preko 20 miliona evra.
Elektromreža Srbije paralelno priprema i programski zadatka regionalne studije koja će, na nivou detaljne Studije izvodljivosti sa Studijom uticaja na životnu sredinu, obraditi novu 400 kV interkonekciju između Srbije, Crne Gore i BiH, koja će polaziti  iz čvorišta Bajine Bašte.
Podizanjem sistema na viši naponski nivo od 400 kV  podižu  se kapaciteti prenosne mreže u Zapadnoj Srbiji i omogućava rast opterećenja, konekcija
novih generatora i regionalna razmena električne energije na Zapadnom Balkanu. Time će biti stvoreni uslovi za danji razvoj privrede i ostale infrastrukture na ovom području.
Povećanje kapaciteta mreže u Zapadnoj Srbiji je važno i za buduće interkonekcije Republike Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, a šire i sa Italijom na jugu i Rumunijom i Ukrajinom na severu.
Veća pouzdanost regionalne mreže i veća opšta pouzdanost snabdevanja u Srbiji, bolji tranzit i razmena električne energije u regionu, fleksibilnije i stabilnije tržište električne energije – takođe su ključni benefiti realizacije ovog projekta.

18. 04. 2012.

Nove mlade snage u EPS-u

Mladi visokoobrazovani stručnjaci dobili priliku da svoja prva radna iskustva stiču u najvećoj kompaniji u zemlji

 

Elektroprivreda Srbije je 17. aprila u hotelu „Norcev“ na Fruškoj gori zvanično primila 110 visokoobrazovanih mladih pripravnika u okviru konkursa zapošljavanja „110 najboljih". Svečanom prijemu pripravnika prisustvovali su predsednik Upravnog odbora EPS-a dr Aca Marković, generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, direktor PD „Elektrovojvodina“ dr Tihomir Simić,  direktor RB „Kolubara“ Nebojša Ćeran, kao i predstavnici poslovodstva EPS-a i privrednih društava.
Mladi stručnjaci će se u narednih godinu dana praktično usavršavati kroz rad u svim delovima matične kompanije, od površinskih kopova, elektrana do postrojenja za distribuciju električne energije, u 11 EPS-ovih privrednih društava.
„Svaki dan u EPS stiže veliki broj prijava za posao i hteli smo da primimo najbolje. Više od 2.200 kandidata i 19.000 prijava, dokaz su da je EPS i dalje najpoželjnija kompanija za zaposlenje u zemlji, što želimo u narednom periodu i da zadržimo. Vi i vaše kolege i koleginice, koje su primljene na prošlom konkursu, sa prosečnom ocenom 8,24, koje su studije završili u roku, dokaz ste da ovo nije kampanjski potez, već želja da planski i strateški menjamo i obnavljamo naše kadrove“, izjavio je Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a.

Pripravnicima i prisutnima dobrodošlicu u najveću kompaniju u Srbiji poželeo je i dr Tihomir Simić, direktor PD „Elektrovojvodina“. On je istakao da 110 najboljih pripravnika jesu perspektiva i elita elektroenergetskog sektora u našoj zemlji.

„Došlo je vreme da iz perioda borbe za opstanak i očuvanje elektroenergetskog sistema uđemo u period ozbiljnog i velikog progresa. Upravo u vama vidim te ljude, koji treba da donesu novu snagu EPS-u“, rekao je Nebojša Ćeran, direktor RB „Kolubara“.

Pripravnicima su predstavljene i organizacione celine kompanije, proizvodnja uglja i električne energije, novi izazovi pred distributivinim sektorom, kao i najvažniji strateški i investicioni projekti u proizvodnji i distribuciji. EPS tradicionalno pruža šansu najboljima da kroz rad u ovako velikom sistemu steknu svoja prva praktična znanja. I 2010. godine EPS je raspisao konkurs na koji se prijavilo čak 8.000 kandidata od kojih je izabrano 157 najboljih, koji su posle uspešno završenog jednogodišnjeg pripravničkog staža, prošle godine i zaposleni u EPS-u.                                                                                      

E.P.

 

U EPS-u bezbednost i zdravlje zaposlenih počinje da se postavlja na nove osnove

Ulaganje u bezbednost zaposlenih  je investicija

Poslovodstvo je postavilo cilj da EPS u ovoj oblasti postane najbolji u Srbiji u odnosu na sva domaća i inostrana preduzeća a  kao najveći privredni sistem sigurno ima potreban potencijal da to i postigne

U okviru zajedničke funkcije za ceo sistem – Upravljanje ljudskim resursima, formiran je Sektor za bezbednost i zdravlje na radu sa ciljem da na nivou celog sistema kroz razvoj politike i upravljanje procesima unapredi oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Prvo što ćemo da uradimo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je da  izvršimo sveobuhvatnu analizu ukupnog stanja u EPS-u. Tek potom će uslediti aktivnosti koje će inicirati funkcija za upravljanje ljudskim resursima. To će sigurno obuhvatiti i utvrđivanje jedinstvenih procedura za istorodne delatnosti da bi se u najvećoj mogućoj meri prvenstveno sprečio nastanak povreda na radu i profesionalnih bolesti. Dobra praksa treba da se preslikava iz jednog u drugo privredno društvo. Želimo da stvorimo i pozitivnu atmosferu nadmetanja i nagrađivanja za najbolje u ovoj oblasti.  Poslovodstvo je postavilo cilj da u ovoj oblasti postanemo najbolji u Srbiji u odnosu na sva preduzeća, i domaća i inostrana. EPS kao najveći privredni sistem sigurno ima potreban potencijal da to i postigne.
Ovo je u razgovoru za  list “kWh” posebno naglasio Nenad Vladić, menadžer za bezbednost i zdravlje na radu u EPS-u.
“Kada se govori o ovoj oblasti u upravljanju ljudskim resursima potrebno je da razgraničimo pojmove bezbednost i zdravlje na radu. U bezbednost spadaju one mere koje se prvenstveno odnose na očuvanje fizičkog integriteta odnosno na sprečavanje nastanka povreda na radu. Zdravlje na radu obuhvata mere koje treba da spreče nastanak profesionalnih bolesti, ali i bolesti u vezi sa radom. Tu u Srbiji trenutno nemamo dobru situaciju. U celokupnom sistemu bezbednosti i zdravlja na radu imamo definisane profesionalne bolesti, mehanizme za njihovo utvrđivanje i ostvarivanje prava. Za razliku od toga uopšte ne prepoznajemo bolesti u vezi sa radom. One nisu profesionalne, ali su nastale kao posledica obavljanja nekih poslova, odnosno izlaganja opasnostima i štetnostima. Da bi se sistemski zaokružila ova oblast, nedostaje nam zakon o osiguranju radi naknade štete usled  povrede na radu ili profesionalne bolesti. Zdravstvenim osiguranjem su pokriveni svi troškovi lečenja, ali posle toga postoji jedan veoma značajan segment, a to je naknada štete za zaposlenog. Povreda na radu za posledicu može da ima određeni stepen telesnog oštećenja ili umanjenu radnu sposobnost. Kod nas ne postoji takav sistem osiguranja, a zaposleni naknadu štete osvaruju redovnim parničnim postupcima koji veoma često mogu da traju predugo”, kaže naš sagovornik.

Osiguranje radi naknade štete mora da postoji

Osiguranje radi naknade štete je veoma bitno ne samo da bi se naknadila šteta  zaposlenom, već je ono osnovni mehanizam koji poslodavcu omogućava da može da računa i da vidi na koji način se isplati njegova investicija u primenu mera. Jer, ako se sistem uredi kako treba, premije koje poslodavac plaća za osiguranje zaposlenih, kako kaže, Vladić, direktno zavise od rizika, odnosno od primene mera. Što je veća investicija u primenu mera to su manji rizici pa se smanjuju i premije osiguranja. To on ističe kao osnovni alat, koji će omogućiti poslodavcima da sredstva, koja odlaze na bezbednost i zdravlje na radu, više ne tretiraju kao troškove, nego kao investicije!
“Pošto ne postoji mehanizam da se to izračuna, u Srbiji se ne zna tačno koliko nas koštaju povrede na radu i profesionalne bolesti. Takođe, veliki je znak pitanja da li znamo tačan broj povreda na radu, jer pored toga što imamo više institucija koje beleže te povrede, u stručnim krugovima se često postavlja i pitanje da li su sve povrede koje su se desile na radu kao takve i prijavljene. Kada je reč o profesionalnim bolestima, svakako je čudan podatak da mi imamo oko 13 puta manje registrovanih profesionalnih bolesti na isti broj zaposlenih od Nemačke. Znači li to da mi imamo toliko bolje uslove rada ili da imamo evidentan problem oko registracije profesionalnih bolesti”, kaže naš sagovornik i dodaje da je cela ova oblast trenutno u jednom turbulentnom stanju koje karakteriše veome česte promene, a koje su u najvećoj meri posledica  promena propisa.
Sve je počelo 2005. godine donošenjem Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je već prilično dugo u primeni - bez izmena. Međutim, u ovoj oblasti nacionalno zakonodavstvo nije u celosti usaglašeno sa direktivama EU i to treba da se završi ove godine, a potom sledi donošenje još čitavog niza podzakonskih akata.
“Želimo da EPS svoj potencijal iskoristi na najbolji mogući način i da u pravom smislu te reči postane lider u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji. Lično, uvek mi je po malo smetalo kada se kao primeri dobre prakse u Srbiji uvek navode kompanije u kojima je inostrani kapital. Naravno, ne zbog toga što su te kompanije uspešnije i bolje u ovoj oblasti, već zbog sledećeg pitanja koje sam uvek postavljao sebi. Da li je stvarno moguće da mi sami nismo u stanju da prepoznamo i definišemo svoje interese? U ovom kontekstu svakako treba  imati na umu da su te kompanije sa kapitalom donele i neke već usvojene modele ponašanja, a izuzetan značaj pridaju ovoj oblasti  upravo zbog osiguranja. One plaćaju izuzetno velike premije osiguranja u slučaju povreda na radu, bez obzira da li se ona desila u Srbiji ili nekoj kojoj drugoj zemlji”, kaže Vladić.

Meriće se uspešnost prema delatnostima

Na nivou celog EPS-a, posle analiza stanja, planira se da se formiraju stručni timovi od ljudi koji se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu prema delatnostima njihovih privrednih društava - da bi se na najbolji način definisale jedinstvena politika i procedure. Veoma je značajno definisati ključne pokazatelje uspešnosti, jer bez tih indikatora se ne može na adekvatan način pratiti stanje.
“Na primer posmatrati broj povreda na radu, kao apsolutni broj ne znači ništa, ali kada se svede na broj radnih sati prema broju izvršilaca, onda u poređenju s tim, recimo pet povreda na radu može da i bude veoma mnogo i uslovno rečeno, malo. Kažem uslovno, jer svaka povreda na radu znači da nešto nije bilo u redu i da smo svi pali na ispitu. Istina da je to sastavni deo procesa rada i ne može da se potpuno izbegne, ali moramo na najbolji mogući način da upravljamo procesima da ovaj neželjeni sastavni deo rada svedemo na najmanju moguću meru. Prema određenim indikatorima ćemo meriti uspešnost da bismo mogli da nađemo odgovarajući ekonomski ekvivalent i da na taj način poslovodstvu opravdamo sredstva koja se u ove svrhe ulažu. Svaka firma posluje da bi ostvarila dobit i suština tog ekonomskog aspekta bezbednosti i zdravlja na radu je u tome da za sredstva koja se odvajaju za ovu oblast pokažemo na koji način su donela korist”, ističe naš sagovornik.
Svaka povreda na radu ne odnosi se jedino na zaposlenog koji je povređen. Veoma često je ona povezana i sa nastankom štete na samoj opremi ili prekidom procesa rada, čime se direktno utiče na kvalitet proizvoda ili usluge, odnosno na celokupno poslovanje. Republički zavod za zdravstveno osiguranje potražuje od poslodavaca naknadu troškova lečenja, ukoliko je do povrede došlo zbog propusta u primeni mera od strane poslodavca. Reč je, dakle, o još jednom direktom trošku poslodavca. Treća kategorija direktnih troškova koji nastaju usled povrede na radu su sudski spor za nakandu štete, koji zaposleni kasnije pokreće i plaćene kazne za učinjene prekršaje. Veoma značajan aspekt svake povrede na radu, koji možda nije u prvom planu jer nije tako lako merljiv kao direktni troškovi, jeste i ugled kompanije.
“Ova oblast svakako ima ogroman društveni i socijalni aspekt i značaj. Naime, pored poslodavca, koji trpi višestruku štetu u svakom slučaju povređeni i njegova porodica su najviše oštećeni. U Srbiji teške povrede na radu najčešće doživljavaju nekvalifikovani ili nisko kvalifikovani radnici, uglavnom muškarci životnog doba između 35 i 45 godina. Zamislite kada se neko u tom dobu onesposobi da poslove, koje je radio, ne može više da obavlja ubuduće. Ukupna, njegova i egzistencija cele porodice je dovedena u pitanje zato što on najčešće ne može da radi ništa drugo ili je veoma mali broj poslova za koje se može osposobiti. Važno je reći  da su troškovi povrede na radu veoma visoki i mi  moramo ovoj oblasti posvetiti izuzetnu pažnju. Jer, kao siromašno društvo, ne možemo sebi da dozvolimo da nam ljudi u tim godinama, u naponu snage i radnog potencijala, postaju invalidi i time budu teret i sebi i celom društvu.

Stalno u fokusu

“Evropska je praksa da ovako veliki poslovni sistemi, kao što je EPS, a on je najveći u Srbiji, bude generator procesa i u svim ostalim kompanijama koje sarađuju sa EPS-om. Kod te saradnje uobičajena je praksa u Evropi da velika kompanija vuče za sobom manje i da se procedure, dobra praksa, mere i politika koje se primenjuju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa velike preslikava na manje kompanije. To se nameće kao ugovorna obaveza na takav način da manji ne mogu da sarađuju ukoliko nisu primenili mere i politiku u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu. Znači, kada govorimo o liderstvu EPS-a u ovom pogledu, misli se i na to da ćemo biti generator pozitivnih promena i za svu ostalu privredu koja sarađuje sa nama. Svojom dobrom praksom ćemo i njih navoditi da ovoj oblasti pridaju odgovarajući značaj”, kaže Vladić.
On dalje ističe da najveći poslovni sistem u Srbiji ne može sebi da dozvoli da posluje na minimunu zahteva koji se definisani propisima ili da se zadovolji  uvođenjem odgovarajućih standarda.  Oni koji hoće da budu najbolji moraju da odu daleko iznad proseka u ovoj oblasti, a to znači ići dalje i iznad standarda i razvijati i dodatne interne procedure. To je u svetu pravilo za velike poslovne sisteme to u EPS-u  žele da urade.
“Moram da kažem i to da je ova oblast veoma dugo bila na margini. Poslovi bezbednosti i zdravlja na radu nisu, izuzev nekih specifičnih slučajeva, primarna delatnost poslodavca, tako da je fokus uvek na onim poslovima iz primarne delatnosti, a ne retko se bezbednost i zdravlje na radu tretira kao nužno zlo. Nažalost ova oblast se nađe u centru pažnje šire javnosti tek kada neko pogine. Donošenje novog zakona je to donekle izmenilo, ali mislim da to još nije dovoljno. Naime, na bezbednost i zdravlje na radu moramo stalno da budemo usredsređeni, jer, ako se u određenom periodu ne dešavaju povrede na radu, to nikako ne znači da možemo da se opustimo i da ne treba ništa da radimo. Pored postojećih  gotovo svakog dana stvaraju se i novi rizici, koje unapred moramo da sagledamo, kako bi se na vreme predupredile povrede. Mišljenja sam da nijedan posao nije toliko hitan da se može započeti, a da pre toga samo na tren nismo zastali i sagledali koje će se opasnosti pojaviti i koje mere treba da primenimo.

U EPS-u prepoznat značaj ove oblasti

„Kada je reč o EPS-u proces, koji smo započeli doneće sigurno dobre rezultate jer postoji posvećenost i želja poslovodstva. Kao jedan veoma značajan pokazatelj da je prepoznat značaj ove oblasti za mene je na primer praćenje zdravstvenog stanja koje je obezbeđeno za sve zaposlene u sistemu, a što nije obavezujuće po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Sistematski lekarski pregledi svih zaposlenih, a ne samo onih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom je nešto što poslodavci u Srbiji vrlo retko obezbeđuju svojim zaposlenima“, rekao je Nenad Vladić.

Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu

- Veoma često sam bio u prilici da kada sa zaposlenima započnem razgovor na temu bezbednost i zdravlja na radu dobijem sledeći odgovor: ,,A pa da, naravno da znamo sve o tome, evo skoro smo dobili HTZ opremu i da znate ove cipele su baš odlične, mogu i kući da ih nosim! Iako je od primene mera higijensko-tehničke zaštite, preko zaštite na radu pa do bezbednosti i zdravlja na radu prošlo dosta vremena, ovakav odnos je još veoma česta pojava. Stoga smatram da je veoma značajno naglastiti da je korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu uvek poslednja mera koja se primenjuje. Ta sredstva se daju na korišćenje zaposlenom tek kada primenom tehničko-tehnoloških ili ostalih mera, opasnosti i štetnosti ne možemo da otklonimo ili smanjimo. Korišćenje ovih sredstava i opreme je uređeno Zakonom i podzakonskim propisima, i ovde želim da istaknem da sa aspekta odgovrnosti poslodavca nije dovoljno da se ta sredstava obezbede i daju zaposlenima na korišćenje. Poslodavac je takođe dužan i da obezbedi konrolu upotrebe tih sredstava u skladu sa namenom, što znači da su i poslodavac i zaposleni odgovorni ukoliko se sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu ne koriste nameski - napominje Vladić.


Dragan Obradović

 

 

 

2. 04. 2012

Znatno poskupljenje nafte još više produbilo ekonomsku krizu

Petrojejsko blago “kopni”

 

Već je uobičajeno da bilo kakva svetska kriza, koja preti izbijanjem ratnih sukoba, pogotovo kada je reč o bliskoistočnim zemljama, neminovno za posledic ima povećanje cena nafte i njenih derivata. Posle libijske krize, sada je u toku iranska, koja je, bez sumnje, proteklih dana generalni povod za ponovni veliki rast cena nafte na svetskom tržištu i sada u svim zemljama našeg regiona, a svakako i drugim, izazivaju ozbiljni strepnju od nastupajućih zbivanja i krupnih problema, koje već sada izaziva poskupljenje goriva. Od početka godine gorivo u Srbiji je poskupelo četiri puta u proseku za više od 12 dinara po litru.
Nervoza zbog poskupljenja u Hrvatskoj u Republici Srpskoj nedavno je dovela i do bojkota na benzinskim pumpama. U regionu se traže i smanjenja akciza, odnosno državnih zahvatanja iz maloprdajnih cena derivata…
Mađutim, nije cela priča u sadašnjoj iranskoj krizi. Činjenica je da nafta polako, ali sigurno, silazi sa energetske scene sveta, da će je biti sve manje, a već je svima jasno da je iz dana u dan i sve skuplja. Za mnoge je već sada vožnja automobilima postala luksuz. 

Enigmatičan embargo

To s Iranom (embargo i kontraembargo)  u svakom slučaju je trenutno najveći razlog rasta cena nafte i njenih derivata. Samo za sada nije izvesno ko će tu kome da naudi. Šest država kojima je Iran zapretio obustavom isporuke nafte: Italija, Španija, Francuska, Holandija, Grčka i Portugalija, planirale su prestanak kupovine iranske nafte u julu ove godine u sklopu embarga Evropske unije. Ali, Iran je 19. februara objavio obustavu prodaje nafte Velikoj Britaniji i Francuskoj. Iranci nisu hteli da čekaju najavljeni letnji embargo na izvoz nafte, pa su sa zapadnih zemalja preusmerili izvoz. A rast cena nafte koji je izavan iranskom krizom bez sumnje sada pogađa te iste zapadne, ali, nažalost i mnoge druge,manje razvijene zemlje koje su već pogođene krizom i recesijom.
Efekat sankcije EU prema Iranu, praktično je stavljen pod znak pitanja zbog povećane isporuke nafte iz te zemlje u mediteranske luke. Prema poslednjim podacima najveći deo iranske nafte tankerima je tokom  februara i marta upućen je u luku Ajn Sukna u Egiptu. Analitičari iz agencije Loids List inteligens navode da je luka u Sueskom zalivu i terminal za naftovod SuMed, koji snabdeva naftom Sredozemlje. Od luke na severu Egipta, nafta može da se prodaje evropskim zemljama, jer je pomešana s isporukama iz drugih bliskoistoičnih zemalja. Saudijska Arabija šalje 49 odsto nafte ispumpane kroz naftovod SuMed, a Iran 46 odsto.
S proizvodnjom 3,5 miliona barela nafte dnevno, od čega izvozi 2,5 miliona, Iran je drugi po veličini proizvođač u okviru OPEK-a. Izvozio je više od 20 odsto svoje nafte zemljama Evropske unije ( i do 660.000 barela dnevno), a 70 odsto azijskim zemljama. Indija se pridružila Kini stavom da neće obustaviti uvoz iranske nafte. Prema podacima IEA, Iran pokriva devet odsto indijskih i šest  odsto kineskih potreba za naftom.
Rusi su se, zajedno sa Kinom, suprotstavili uvođenju embarga Iranu, ali u suštini od cele ove krize za sada upravo oni imaju najveću korist. Ova zemlja je najveći proizvođač nafte na svetu; dnevno proizvede oko 10 miliona barela. Od toga izvozi čak sadam miliona barela dnevno, uglavnom u Evropu i Aziju.
Analitičari procenjuju da je iranska kriza na globalnu cenu nafte dodala pet do 15 dolara po barelu, što za rusku naftnu industriju znači dodatnu dnevnu zaradu od 35 do 105 miliona dolara!
Prednost Rusije je u tome što svoju naftu može da usmeri i na istok, u Aziju i na zapad, u Evropu. Pored toga, kvalitet glavne ruske izvozne nafte,  „Ural Blend“, sličan je iranskoj, a u evropskim rafinerijama ta ruska nafta je već popularna kao zamena za iransku. Izvesno je da će Rusi uknjićiti i veći izvoz tečnog zlata. Ako dođe do sankcija EU, cene nafte mogle bi da nastave da rastu. Čak, ako kasnije i padnu te cene, ruski monopolista zemnog gasa “Gasprom” još će neko vreme od toga imati koristi, jer su cene ruskog gasa u Evropi, najvećeg Gazpromovog kupca, dugoročnim ugovorima uglavnom vezane za cenu nafte. Znači, tada će, sudeći po ovoj obračunskoj inerciji, i gas imati visoku cenu. Dupla vajda za Ruse!

I Srbija pod “nafnom omčom”

S jedne strane, što se tiče tržišta Srbije, ono neće biti direktno pogođeno zabranom uvoza nafte iz Irana jer se uvozi i prerađuje uralska nafta i manje količine nafte iz Severne Afrike. Međutim, problem može proisteći iz činjenice da uvozimo i dosta derivata.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović napominje da, stabilnost snabdevanja u Srbiji delom zavisi od jedinog domaćeg proizvođača, NIS-a, a delom od regionalne ponude i potražnje.
„Mada to sigurno neće nikoga obradovati, daleko gori scenario od povećanja cene bio bi da ne možemo da dođemo do dovoljnih količina sirove nafte, ili derivata nafte iz zemalja u okruženju, iz kojih se uvozi više od 80 odsto evrodizela i oko 65 odsto tečnog naftnog gasa“, kaže Mićović.
Cena barela sirove nafte će nastaviti da raste do marta 2013. godine - tvrdi Ronald Stoeferle, stručnjak za produkte u „Erste grupi“ i dodaje da će prosečna cena nafte tipa „brent“, koja direktno utiče i na cenu nafte tipa „ural“, koju prerađuje NIS, do sredine naredne godine koštati oko 123 dolara po barelu.
Cena sirove nafte je od početka ove godine sa 107,22 dolara porasla na 125,95 dolara 27. februara. Prosečna cena nafte na berzama je u 2010. iznosila 79,50 dolara po barelu, u 2011.godini 110,79, a do 4. marta ove godine 115,72 dolara po barelu.
Od početka godine cene goriva u Srbiji su porasle za više od 12 dinara po litru. Naftaši ta poskupljenja opravdavaju rastom cena nafte na svetskom tržištu, slabljenjem vrednosti dinara i rastom transportnih troškova prilikom uvoza goriva, posebno za vreme hladnog talasa i leda na Dunavu.
Kraj se još ne nazire, a nagađanja da bi država mogla da smanji akcize na derivate nafte i tako ublaži ovaj cenovni udar - nisu realne, jer nije u situaciji da se odrekne bilo kakvog budžetskog prihoda, pogotovo kada je reč o derivatima nafte, koji tu čine značajnu stavku.

Petrolejske patnje tek predstoje

Međutim, ovo su sadašnje muke, ali činjenica je da predstojeća naftna zbivanja u svetu, generalno posmatrano, nisu ohrabrujuća. Vodeći svetski stručnjaci u ovoj oblasti tvrde da je vreme jevtine nafte zauvek prošlo. Oni navode da, uprkos tome što su poslednjih godina otkrivena neka nova velika nalazišta nafte uz brazilsku obalu ili u Severnoj Dakoti, a u Kanadi povećana proizvodnja ovog energenta iz bituminoznog peska, čini se da novi izvori jedva uspevaju da pokriju manjak koji nastaje iscrpljivanjem nekih starijih naftnih polja. Prema novom izveštaju predstavljenom u uglednom časopisu „Nature“, svetska proizvodnja je još 2005. godine zaustavljena na oko 75 miliona barela dnevno i od tada stagnira.
Do danas je čovečanstvo ukupno potrošilo više od trilion barela. Pod zemljom se još krije isto toliko (oko trilion barela nafte), međutim, za njeno izvlačenje trebaće mnogo više novca. Zalihe jeftine nafte su iscrpljene, tvrdi u novom komentaru bivši savetnik britanske vlade hemičar David iz Smith School of Enterprise and the Environment na Univerzitetu Oxford.
“Svetska privreda je ozbiljno uzdrmana cenama barela nafte višim od 100 dolara koje uzrokuju krizu i sprečavaju oporavak privrede“, ističe King.
Britanski hemičar i njegov kolega James Murray sa Univerziteta u Vašingtonu ne veruju da bi ovu situaciju mogla promeniti neka nova otkrića naftnih nalazišta.
Ova dva stručnjaka u analizi ističu da proizvodnja nafte stagnira još od 2005. godine, uprkos tome što cene i potražnja rastu. Iz toga zaključuju da više ne postoji kapacitet za zadovoljavanje povećanih potreba bez obzira na to jesu li one rezultat političkih nemira poput onih u Libiji  ili privrednog razvoja kakav je u Kini.
“Ne ponestaje nam nafta, već nestaje nafta koja se može jeftino i lako proizvoditi”, kažu u analizi King i Murray i napominju da do početka isplative eksploatacije nekog novog nalazišta, prođe između šest i 10 godina, a za to vreme neka stara nalazišta se iscrpe. Proizvodnja postojećih svetskih polja opada između 4,5  i 6,7 odsto godišnje, pa se samo zahvaljujući otkrivanju novih nalazišta proizvodnja može održati na istom nivou!
King i Murray, dakle,  smatraju da je 2005. proizvodnja nafte već prešla iz elastične faze, u kojoj se mogla povećavati u skladu s potrebama tržišta, u neelastičnu fazu, u kojoj jednostavno više nema prostora za povećanje. Rezultat je činjenica da i sada cene luduju i na najmanje promene u potražnji! Mnogi eksperti skloni su verovanju da će proizvodnja nafte uskoro dostići tačku posle koje će potražnja biti trajno veća od ponude, a alternativni izvori energije još nisu u stanju da nadoknade ovu prazninu. Očigledno je da se spas mora tražiti u drugim vidovima energije.
Izvesno je da mnogo više treba računati na gas. I naglo ubrzanje počertka realizacije projekta “Južni tok” ide toj tezi u prilog: realizacija je trebalo da počne sredinom 2013. godine, a ovih dana novi krajnji rok je fiksiran za kraj ove godine! Na tome je i lično Vladimir Putin insistirao. Veoma je važna i izjava koju je dao ovih dana da Velika Britanija može da se priključi gasovodu “Severni tok”  i da dve zemlje već uveliko pregovaraju oko tog povezivanja. Očigledno je da je Putin dobro upućen u strateška energetska pitanja.
Dakle, već je sasvim izvesno da nastupa zlatno doba gasa, ali samo u razdoblju dok na scenu ne stupe obnovljivi izvori energije i nove tehnilogije, koje će pojednostaviti i pojevtiniti njihovu primenu.


Dragan Obradović (list kWh)

26. 03. 2012.

Konferencija za novinare o februarskim
olakšicama za domaćinstva

Popusti „teški“ 450 miliona dinara

Odluke o vanrednim februarskim popustima za socijalno ugrožene građane i one koji su u februaru uštedeli više od 15 odsto u odnosu na januarski račun bile su pun pogodak, jer su uštedeli i kupci i „Elektroprivreda Srbije“ – rekao je na današnjoj konferenciji za novinare Životije Jovanović, direktor Direkcije EPS-a za distribuciju električne energije. – Iznos za sve popuste, vanredne i redovne, koje je EPS odobrio kupcima, u februaru je dostigao oko 450 miliona dinara. Broj kupaca koji su ostvarili popuste je oko 1,3 miliona.
Jovanović je objasnio da je 74.000 kupaca, koji su korisnici materijalnog obezbeđenja i nalaze se u stanju socijalne potrebe, dobilo popust, a oslobođeno je plaćanja 350 odnosno 450 kilovat-sati u februarskom računu. Iznos koji ti kupci neće platiti dostigao je 100 miliona dinara.
Popust od 30 odsto dobila su domaćinstva koja su u februaru uštedela više od 15 odsto u odnosu na januar i njih je bilo oko 300.000, a taj iznos dostiže 117 miliona dinara.
- Popust za racionalnu potrošnju pomogao je i EPS-u, jer bi tokom tih ledenih dana EPS morao da uvozi električnu energiju, koja je u tom periodu na tržištu bila i duplo skuplja – rekao je Jovanović. - Najveći broj domaćinstava, njih 192.000 uštedeo je na području PD „Elektrosrbija“, oko 160.000 u „Elektrodistribuciji Beograd“, a potom slede „Elektrovojvodina“ sa 80.000, „Centar“ sa 45.000 i „Jugoistok“ sa 40.000 kupaca.
Popust od pet odsto za redovno plaćanje, koji važi tokom cele godine, u februaru je koristilo oko 1,3 miliona kupaca, a iznos ovog popusta je 173 miliona dinara. Pogodnost popusta od 11,89 odsto za potrošnju do 350 kilovat-sati u februaru je ostvarilo skoro pola miliona kupaca. Jovanović je naglasio da će EPS i dalje pronalaziti načine kako da stimuliše redovno plaćanje utrošene električne energije, jer cilj nije prinudna naplata ili isključivanje električne energije.
Milan Mirosavljević, direktor Sektora za trgovinu i odnose s tarifnim kupcima u Direkciji EPS-a za distribuciju, rekao je da ukupni dugovi domaćinstava i privrede za neplaćenu električnu energiju dostižu 84 milijarde dinara, a da podjednako duguju industrija i građani. Što se tiče naplate, on je istakao da bi u martu ona trebalo da bude veća od 90 odsto, a da je za prva dva meseca iznosila oko 87 odsto.

E.T.

 

19. 03. 2012.

Bolja saradnja za budućnost

„Elektroprivreda Srbije“ i Srpska akademija nauka i umetnosti ubuduće će više sarađivati, jer je Srbiji za buduće energetske projekte veoma potrebno jezgro naučnika i stručnjaka - složili su se danas Nikola Hajdin, predsednik SANU i Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a.
Delegacija EPS-a u kojoj su, pored Markovića, bili i Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a i Aleksandar Vlajčić, direktor za unapređenje sistema u Privrednom društvu „Termoelektrane Nikola Tesla“, uručili su Nikoli Hajdinu, predsedniku SANU i prof. dr Đorđu Šijačkom „Belu knjigu EPS-a“, strateški dokument koji objedinjuje evropske regulative, projekte i smernice daljeg korišćenja obnovljivih izvora energije, povećanja energetske efikasnosti i primene naprednih tehnologija. Današnji sastanak je organizovan povodom potpisivanja Memoranduma o razumevanju između EPS-a i četiri španske kompanije, zainteresovane za korišćenje „zelene“ energije, koje je zakazano za 21. mart u SANU. Osim potpisivanja Memoranduma, u SANU će tog dana biti održan i okrugli sto „Novi investicioni ciklus u energetski sektor Srbije - perspektive i izazovi“, na kojem se očekuje učešće uticajnih energetskih stručnjaka iz Evrope i sveta.
- Potrebni su nam mladi, obrazovani ljudi, spremni za učenje, ali je važno i da imamo bazu stručnjaka, koja će raditi sa njima – rekao je Hajdin. – Najlakše je oformiti neki institut ili slično, ali je neophodno stvoriti i uslove kako bi ta institucija radila, primenjivala svoj rad i doprinosila razvoju.
Tokom razgovora bilo je reči i o ideji potpisivanja Protokola o dugoročnoj saradnji EPS-a i SANU, kao i o zajedničkom angažovanju za stvaranje instituta za energetiku.

TEP

17. 03. 2012.

EPS ostvario profit od oko 270 miliona evra

Čist profit EPS-a u 2011. godini, po odbitku poreza, iznosi oko 26,8 milijardi dinara, ili oko 270 miliona evra.
Ovo je na konferenciji za novinare, govoreći o finansijsko poslovnim rezultatima u prošloj godini zvanično saopštio generalni direktor EPS-a Dragomir Marković.
On je potom naglasio da se prosečne godišnje investicije ove kompanije u poslednje tri-četiri godine kreću na nivou između 400 i 500 miliona evra, ali da to, u odnosu na druge kompanije slične veličine u Evropi nije dovoljno. Jer, normalno je da  kompanije, poput EPS-a, čija vrednost, po najnovijim procenama, iznosi oko 12 milijardi evra, ostvare godišnji profit od oko milijardu evra.
Na pitanje hoće li EPS taj profit sada morati da uplati državi, Marković je odgovorio:
“Mi smo državi uplatili porez na profit. EPS nije budžetsko javno preduzeće; mi ni jedan dinar za poslovanje niti za plate ne dobijamo iz budžeta, već poslujemo kao privredni subjekt, koji je nezavistan od budžeta. Naprotiv, mi punimo budžet”, rekao je Marković, i kasnije naglasio da će profit otići u investicije.
On je takođe apostrofirao da je EPS neto izvoznik električne energije, jer je u 2011. godini uvezao 1,792 milijardi kWh, a na regionalnom tržištu prodao 2,037 milijardi kWh, što znači da je ostvaren višak u izvozu od 245 miliona kWh.
U prošloj godini je proizvedeno 36,015 milijardi kWh, ili 3,1 odsto više nego što je bilansirano. Termoeektrane su u odnosu na bilans proizvele čak 8,9 odsto više, a hidroelektrane su zbog izuzetno loše hidrološke situacije od aprila prošle godine podbacile i bilans ostvabrile sa svega 87,4 odsto. Termoelektrane toplane zbog povećanog koriščenja Bilans su ostvarile sa 234,2 odsto. Bilans u proizvodnji uglja ostvaren je sa 109 odsto.
“Termoelektrane EPS-a su zaista radile izvanredno u prošloj godini i ostvarile su sve parametre kojima se ocenjuje njihov rad i on je daleko najboji do sada. Koeficijent pouzdanosti je čak 95,4 odsto, dok je u 2010. godini iznosio 93,2 odsto. To prevedeno u megavate znači da je proizvodnja u TE u odnosu na 2010. godinu zapravo ekvivalentna kontinuiranom radu jednog bloka od 377 MW, bez ijednog zastoja, punom instalisanom snagom tokom cele godine. Značajno su smanjeni i troškovi. U 2011. godini potrošeno je 28.055 tona mazuta, a 2010. godine 49.320 tona”, rekao je Marković.
Distributivni gubici su lane u odnosu na prethodnu godinu smanjeni sa 15,1 na 14,31 odsto, a stepen naplate povećan je sa 95,13 na 96,59 odsto.
Usledio je potom i detalja prikaz plana aktivnosti EPS-a u narednom periodu u vezi sa gradnjom novih objekata i remontima.

Milan Mirosavljević novi PR EPS-a

Na konferenciji za novinare direktor Marković je napomenuo da je odnos s javnošću delatnost od posebnog značaja za Elektroprivredu Srbije. U poslednje vreme, pored svog redovnog posla, privremeno ga je veoma dobro obavljala Ana Mitrović.
“Shvatili smo da je ova delatnost od velike važnosti za EPS i da ona mora dalje značajno da se unapređuje i menja u cilju objektivnog i blagvremenog informisanja naše javnosti o našem poslovanju. Buduću PR strategiju EPS-a će opredeliti prevashodno saopštevanje istine, činjenica i brojeva. Naša slika se najvećim delom u javnosti generiše odnosom našeg distributivnog sektora neposredno prema svim svojim kupcima. Ove zahteve mogu da zadovolje samo vrhunski poznavaoci elektroenergetskog sektora. Milan Mirosavljević, diplomirani inženjer je dugo godina u EPS-u sa velikim rukovodećim iskustvom i jedan je od najboljih poznavalaca distributivnog sektora i on je novi PR menadžer EPS-a, odnosno direktor Sektora za odnose s javnošću”, rekao je Marković.

D. Obradović

15. 03. 2012.

Cena nafte će dostići nove rekordne nivoe; do marta 2013. godine očekuje se prosečna cena od 123 USD po barelu


Visoka likvidnost, niske kamatne stope i kvantitativna popuštanja širom sveta podsticaće nove rekordne nivoe
OPEC zadržava čvršću kontrolu cene nafte nego ikada ranije; više puta se testira kritičan prag
Osetljivost cene nafte povećana zbog niskih rezervnih kapaciteta; zaoštravanje iranske krize moglo bi da pogura cenu na 150 do 200 USD
Nafta iz škriljaca pokazuje inovativnu snagu u sektoru; proizvodnja profitabilna od 60 USD po barelu naviše

Cena sirovog „brenta“ porasla je na novi rekordni nivo od prosečno 111 USD po barelu u 2011. godini. Čak i kada se uzme u obzir inflacija, to je bilo više nego u 2008, a čak i više nego tokom drugog naftnog šoka iz 1979/1980. godine. Faktori koji su pokretali cenu nafte bili su ponuda i nemiri koji su se prošle godine prostirali od Maroka do Irana. Ceo taj region proizvodi blizu 30 miliona barela dnevno (mb/d) i izvozi više od 21 mb/d. Stimulativan efekat je imala i sve ekspanzivnija monetarna politika Federalnih rezervi, ECB, Banke Engleske i Banke Kine. Pošto su Federalne rezerve sada spremne da nastave sa politikom nulte kamate do kraja 2014. godine, to bi trebalo da bude podrška celom produktnom sektoru, ali naročito nafti i zlatu. Postavljen je temelj za nove rekorde. „U periodu od narednih godinu dana (do marta 2013. godine) očekujemo prosečnu cenu ,brenta’ od 123 USD po barelu”, rekao je Ronald Stoeferle, stručnjak za produkte u Erste Grupi. U Evropi, više cene nafte bi mogle uskoro da imaju uticaj na privredu. Cena „brenta“ je u evrima već dostigla nove rekordne nivoe.


OPEC zadržava čvršću kontrolu cene nafte nego ikada ranije; više puta se testira kritičan prag
Osim toga, izgleda da OPEC trenutno kontroliše cenu čvršće no ikada. U trenutnom okruženju, cene od 90-110 USD ne bi još trebalo da stvore nikakav oblik uništenja tražnje. Izgleda kao da bi cena nafte trebalo da testira tačan nivo cene tog kritičnog praga, pa da onda poraste malo više sa svakim pokušajem. MeĎutim, lek za visoke cene su visoke cene, što znači da se prilagoĎavaju i tražnja u zemljama OECD-a i ponuda (nekonvencionalna nafta, novi metodi proizvodnje, itd). Erste Grupa je vodeći pružalac finansijskih usluga u centralnoj i istočnoj Evropi. Preko 50.000 zaposlenih, opslužuju oko 17 miliona klijenata u 3.200 filijala u 8 zemalja (Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Rumuniji, MaĎarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Ukrajini). Na dan 31. decembar 2011. godine Erste Grupa je dostigla od 51,5%nivo od 210,0 milijardi EUR bilansne sume, operativni rezultat od 3.627,6 miliona EUR i odnos troškova i prihoda 2/3

Povećanje novčane mase i maksimalan nivo konvencionalne ekstrakcije nafte predstavljaju značajne faktore povećanja cene nafte
Dok je prosečna cena nafte korigovana za inflaciju tokom ere Breton Vuds1 sporazuma posle Drugog svetskog rata bila 6,1 USD po barelu, ona je naglo porasla posle napuštanja zlatnog standarda dolara. Od kada je dolar poslednji put bio vezan za zlato, jedan barel nafte je koštao u proseku 20,6 USD korigovano za inflaciju. Mada je cena nafte merena u zlatu ostala stabilna, dolar je prema nafti izgubio više od 98% svoje kupovne moći.
Ronald Stoeferle je identifikovao još jedan faktor porasta cene u scenariju maksimalne ekstrakcije nafte: „Po mom mišljenju, maksimalna svetska ekstrakcija konvencionalne nafte je već premašena. Mada pretpostavljam da bi to u velikoj meri mogli da kompenzuju nekonvencionalni metodi ekstrakcije, izvori koji mogu da se lako eksploatišu već su u velikoj meri iscrpljeni“, objasnio je Ronald Stoeferle. U svom Pregledu energetskog sektora za 2010. godinu, IEA2 je takoĎe navela da je konvencionalna proizvodnja nafte dostigla maksimum u 2006. godini.
Važan faktor je i mnogo viša „minimalna rentabilna cena nafte“. U meĎuvremenu, Saudijskoj Arabiji je potrebna cena nafte od 80 USD da dostigne uravnotežen budžet, a u Rusiji će ove godine taj nivo biti 126 USD. Dakle, velikom broju izvoznika je potrebna cena nafte od najmanje 80 do 90 USD. „Fiskalna osetljivost“ je visoka.
Osim toga, rezervni kapaciteti OPEC-a su dostigli kritičan nivo. Pošto Saudijska Arabija nikada nije održivo proizvodila više od 10 mb/d, moguće je da ćemo saznati da li rezervni kapaciteti stvarno postoje tek kada se javi vanredna situacija. U tražnji nesumnjivo dominira Azija. Sedamdeset procenata dodatne potrošnje nafte otpada na Kinu i Indiju. „Aktuelni pomak u tom modelu ilustruje, na primer, činjenica da je prošle godine Kina pretekla SAD kao najvećeg svetskog potrošača energije“, rekao je Ronald Stoeferle.
other EU-nations 13% Others 12% Italy 18% Spain 14% Japan 10% India 7% South Korea 4% Turkey 22%

Bliski istok bi mogao da čak dodatno pogura cene nafte naviše
Širenje političkih nemira na Libiju u 2011. godini i zatim graĎanski rat jasno su pokazali rizike prekida proizvodnje u politički nestabilnim zemljama. Mada na tu zemlju otpada samo oko 2% svetske proizvodnje, sa njenom proizvodnjom nafte od oko 1,65 mb/d, cena nafte tipa „brent“ porasla je od februara do aprila prošle godine za približno 25%.
Trenutno zabrinuto posmatramo Iran, treću zemlju po izvozu nafte u svetu. Latentna iranska kriza koja ključa tik ispod površine izgleda da samo što nije eksplodirala. Najnoviji manevri, pretnje, sankcije i embargo i trenutni rat iz senke još više su podgrejali sentiment. „Čak i kratka blokada Ormuskog moreuza bi imala dramatične efekte. Cena nafte bi sigurno porasla do novih redordnih nivoa jer se 20% svetske nafte transportuje kroz ovu pomorsku ušicu igle“, objasnio je Ronald Stoeferle.

Nafta iz škriljaca pokazuje inovativnu snagu u sektoru; proizvodnja profitabilna od 60 USD po barelu naviše
Prelom trenda u proizvodnji nafte u SAD jasno ilustruje inovativnu snagu te industrije. Proizvodnja nafte, koja je od 1970. godine bila u opadanju, opet je naglo porasla od minimuma u 2008. godini. Razlog: proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca. Po rečima najvećih proizvoĎača, ekstrakcija nafte iz škriljaca postaje profitabilna od 60 USD po barelu naviše. Na trenutnom nivou od oko 100 USD po barelu (tip WTI), ekspanzija novih izvora nafte je razumljiva. TakoĎe se može očekivati da u predstojećim godinama nafta iz škriljaca dobije ogroman značaj i u Evropi.
„Razvoj ekstrakcije gasa iz škriljaca u Evropi brzo napreduje“, objasnio je Stoeferle. Sadašnja panika koju podstiču strahovi od rizika po životnu sredinu izgleda preterano. Sledeća generacija koja koristi metod ekstrakcije „čisto frakturisanje“3 znatno će smanjiti rizike po životnu sredinu, povećati eksploataciju i stoga učiniti ekstrakciju gasa iz škriljaca efikasnijom, rentabilnijom i čistijom. U svetlu trenutnih obima investicija i političkih izjava o namerama izgleda da je uverenje da fosilna goriva mogu da se brzo zamene alternativnim izvorima energije iluzija. „Zbog toga ti metodi ekstrakcije na osnovu najnovijih standarda za zaštitu životne sredine imaju stvarnu šansu u budućnosti“, zaključuje Ronald Stoeferle.

Analitičari Erste Grupe

Nije klima nego znanje

Uz veliki sneg i mraz za nevolje u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom često je pominjana nepovoljna hidrologija. Zapravo manji proticaji vode su još u jesen evidentirani kao razlog smanjene proizvodnje u hidroelektranama i nedovoljnog sadržaja akumulacija. U javnosti, pa i nekim stručnim krugovima, govorilo se o klimatskim promenama, izazvanim sve većim obimom zagađenja. Mada se među stručnjacima  lome koplja- jedni smatraju da su klimatske promene već uveliko prisutne, drugi se pozivaju na Milankovića i njegovu teoriju –kompromis je, čini se, da zagađenja ubrzavaju promenu klime, ali se takve promene mogu utvrditi tek za nekoliko stotina godina statističkog praćenja.

Promena ipak ima a za detaljniju priču o cemu je reč obratili smo se dr Mirku Milentijeviću, stručnjaku svetskog renomea za bilansiranje voda. Penzionisani šef projekta beogradskog Energoprojekta, građevinski inženjer, Melentijević je bio učesnik u gradnji hidroelektrana, od Zvornika do Đerdapa, a doktoratom na Univerzitetu države Kolorado u SAD 1965.godine postavio je osnove za bilansiranje voda. Od tada se svuda u svetu primenjuje njegov metod bilansiranja, preko stručnih reference bio je pozivan u mnoge zemlje sveta kada su pravljeni ovi značajni državni dokumenti.

Ali, pre njegove priče o uzrocima pojave “suše” na našim prostorima vredi upozoriti da je pre desetak godina u EPS-u promenjena metodologija bilansiranja proizvodnje električne energije u hidroelektranama. Pojednostavljeno umesto 70 postone verovatnoće pojave suše, kako se ranije pravio plan, primenjena je 50 postotna verovatnoća, što nosi znatno veći rizik umanjenja proizvodnje usled normalnih prirodnih promena.

Za početak Milentijević nam kaže da je prošle godine prosečan proticaj Dunavom bio 4.200 kubika u sekundi, što jeste ispod proseka, ali da je bilo godina sa znatno nižim proticajem. Iz priloženog grafikona, koji nam je napravio, vidi se da je prosečan proticaj Dunava, koji se kod Oršave beleži od 1837.godine, 5.500 kubika. Vidi se takođe da se u gotovo pravilnim ciklusima smenjuju vodne i sušne godine, odnosno da jedan ciklus traje petnaestak godina. Po tom saznanju upravo smo na početku sušnog razdoblja koje će potrajati, sušne godine ce se nizati kao sto je bilo izmedju 1981-1994, kada su prosečni proticaji bili 4.000-5.000 kubika, a sličnih prilika je bilo i ranije.

Klikni za uvecanje

Teorija smena kišnih i sušnih razdoblja nije nova, samo se potkrepljuje novim zapažanjima i dokazima. Još u Bibliji je zabeležena smena sedam debelih i sedam mršavih krava, sto je razdoblje kišnih i sušnih perioda u slivu Tigra i Eufrata, gde su pisci živeli. Na slivu Nila to razdoblje je 11 godina, a nekim afričkim rekama po nekoliko decenija. Za nas je sliv Dunava, u koji spada najveći deo domaćih rečnih slivova i onih koji dotiču iz susednih zemalja, merilo. Grafikon mnogo kazuje, vredi ga pogledati, reč je skoro o dva veka praćenja proticaja.

Mnogo je razloga za produbljivanje znanja, o vodama i ciklusima proticaja. Jasno je razdoblja obilnih voda donose uspeh poljoprivrede, neku vrstu obilja za stanovništvo i državu, dok suše stvaraju probleme, ne samo u poljoprivredi, elektroprivredi i drugim delatnostima koje zavise od vode, nego i ukupnom stanju države. Ozbiljne države zato pomno proučavaju te vodne cikluse i preduzimaju adekvatne mere. Amerikanci su, na primer, neposredno posle Drugog svetskog rata napravili 100.000 veštačkih jezera, a time stvorili ne samo zalihe vode, nego povećali proizvodnju ribe, stanovnistvu omogućili izlete i sportske aktivnosti zdraviji i udobniji život itd. U doba dobrih dotoka grade se u energetici termocentrale da bi se pripremili za suše, dok u sušnom razdoblju grade hidroobjekte, akumulacije, objekte za zaštitu od poplava i sl. Jednom rečju vodi se razvojna politika prilagodjena prirodnim uslovima i promenama na svom području.

Osnovna Milentijevićeva zamerka je upravo odsustvo takvog pristupa, uprkos znanju koje domaći stručnjaci i institute imaju, čak i upozorenjima koje stručnjaci godinama upućuju. Posebno to važi za energetiku, gde se mora studiozno i dugoročno planirati, jer gradnja nekog značajnijeg objekta, od ideje do puštanja u pogon, traje po desetak godina. On je desetak godina ukazivao da su termokapaciteti EPS zastareli, da neke treba obnavljavati, neke zatvarati, a u svakom slučaju graditi nove pre početka sušnog razdoblja. Kad nevolje stignu kasno je reagovati, a posebna priča je cena koja se za to plati.

Milentijevic je izučavajuci praksu u mnogim zemljama zaključio da se i ovakvi elementi uzimaju u obzir u međunarodnim odnosima. Ako moćnici žele da otežaju stanje neke zemlje ili neke političke partije na vlasti onda udese da ime se krediti odobravaju tako da otplate stižu u sušnim razdobljima – i obrnuto, naravno. Sve zajedno nije uopšte bezazleno ni jednostavno – korišćenjem znanja mogu se bar ublažiti posledice prirodnih promena sa vodom. Razumljivo i mnogim drugim oblastima.

D. N.

NIS kupio modernu opremu za istraživanje nafte i gasa


Naftno servisni blok NIS-a nabavio je novu opremu za prikupljanje geofizičkih podataka tokom istraživanja nafte i gasa, a koja obuhvata moderan sistem za objedinjavanje seizmičkih podataka i pet novih mašina mašina –vibratora. Obim uloženih investicija kojima NIS nastavlja da sprovodi tehničko-tehnološke inovacije iznosi 785 miliona dinara.
Zbog specifičnosti rukovanja savremenom opremom za 3D seizmiku, u NIS-u je organizovana posebna obuka za rad na ovim specijalizovanim mašinama za istraživanje nafte i gasa, dok je seizmička ekipa proširena za sedam novih radnika.
Nova i moderna oprema obezbediće visok kvalitet snimljenih geoloških podataka i efikasniji rad NIS-ovih servisa, a time i veću konkurentnost na tržištu i proširenje poslovnih angažmana na području Evropske unije, što je i jedan od ciljeva NIS -a.  Za rad u EU već je sertifikovan deo personala servisnih pogona „Bušenje“ i „Bušotinski servisi“, a u završnoj je fazi i sertifikacija bušaćeg postrojenja tipa „Nacional“. Nakon toga servisi NIS-a biće u potpunosti spremni za rad u EU, prevashodno u zemljama regiona. 
Investicije NIS-a u tehnološko unapređenje istraživanja nafte i gasa su permanentan proces, a njihov porast se pozitivno odražava na celokupno poslovanje kompanije. U 2008. godini ulaganja NIS-a u ovu oblast iznosila su 6,7 milijardi dinara, dok je u 2011. investirano 34,4 milijarde dinara. Za ovu godinu planirano je povećanje investicija, od oko 50 milijardi dinara. 
Za period od 2011. do 2020. godine NIS je strateškim planom istraživanja nafte i gasa odredio potencijalne lokalitete na području Srbije na kojima će se izvoditi seizmička ispitivanja i istražno bušenje, i utvrdio preliminarni plan investicionog ulaganja za ovaj period.
Tako su u 2011. godini već izbušene  četiri istražne bušotine, dok je u oblasti seizmike urađeno 1160km 2D i 532km2 3D seizmičkih ispitivanja. U ovoj godini na istražnim prostorima Srbije u planu je bušenje pet istražnih bušotina, a izvodiće se 600 km² 3D i 1000km 2D seizmičkih ispitivanja.
Planirano je da se do kraja 2020. godine u geološke istražne radove na prostoru Srbije ukupno investira oko 450 miliona evra.
Paralelno sa aktivnostima u zemlji, NIS u saradnji sa renomiranim, međunarodnim projektnim partnerima sprovodi istraživanje nafte i gasa i u Republici Srpskoj, Rumuniji i Mađarskoj, a prvi rezultati se očekuju tokom ove godine.

13. 03. 2012.

Kostolac: NEMA BUDUĆNOSTI BEZ INVESTICIJA

U istoriji Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac prošla godina ostaće zabeležena po rekordnim, do sada nezabeleženim proizvodnjama, a i po početku velikih planova. U 2011. godini premašeni su svi dosadašnji rezultati u proizvodnji uglja, otkrivke i električne energije, a nekada se o tim rezultatima govorilo samo kao o „pustim“ željama. Prvi put blokovi u termoelektranama proizveli su više od 6,2 milijarde kilovat-sati, iskopano je više od devet miliona tona uglja i 38 miliona tona otkrivke. U razgovoru za naš list Dragan Jovanović, direktor PD TE-KO Kostolac, kaže da je blok 2 u TE Kostolac B pravi primer kako revitalizacija donosi odlične rezultate. U slučaju ovog bloka dostignuta je snaga kojom ovo postrojenje nikada nije radilo, čak ni u najboljim godinama. Jovanović kaže da je blok 2 do 2011. godine radio prosečnom neto snagom od svega 245 megavata.
- Čak ni u vreme njegove mladosti blok nije mogao da radi snagom koja je projektovana. Sada više nije ni važno zašto je tako bilo, ali je posle revitalizacije turbine i generatora, ostavarena neto snaga od 311 megavata – objasnio nam je Jovanović. - Dobili smo novih 66 megavata. To je najveći uspeh i veoma uporediv podatak.
O tome kolika je vrednost tih novih 66 megavata, direktor PD TE-KO Kostolac kaže da je to lako izračunati. Jer ako 66 megavata radi u proseku godišnje 6.500 sati i ako je cena kilovat-sata koji izlazi iz elektrane 3,8 evrocenti, onda je prihod PD samo od te dodatne snage čak 16,5 miliona evra. Time se, zaista, može i meriti isplativost ulaganja.
- U revitalizaciju bloka B2 uloženo je oko 35 miliona evra, te je jasno da će se za nešto više od dve godine isplatiti sve što je uloženo  – tvrdi Jovanović. – Modernizacija je, svakako, morala da bude rađena, ne samo zbog dostizanja projektovane snage, već i zbog neophodnosti obnove posle toliko godina rada.
Direktor PD TE-KO Kostolac kaže i da su prethodnih godina slični zahvati urađeni na blokovima A1 i A2 i oni sada rade veoma efikasno. Na bloku B1 je, međutim, urađeno samostalno sve što je moglo da se uradi bez revitalizacije, koja je predviđena za 2013. godinu. Jovanović je objasnio da je i u ovom slučaju otkrivena sistemska prepreka da bi blok radio većom snagom od trenutnih 330 megavata. Prema rečima Jovanovića, to još nije puna snaga, ali u odnosu na ranije godine značajno je veća. Dodatni „krivac“ za bolji rad je i veći kvalitet uglja koji stiže u elektranu, i to posebno u delu granulacije, koja je godinama bila problem.
I prošla, 2011. godina trebalo bi za PD TE-KO Kostolac da bude finansijski veoma pozitivna. Prvi čovek ovog PD kaže da su poslovni rezultati veoma dobri, ali da sve zavisi od nove procene vrednosti osnovnih sredstava PD i od korekcije ukupnog prihoda koju radi EPS. Na to, prema njegovim rečima, ne može da se utiče. Jer kada se podiže vrednost kompanije veći su i troškovi amortizacije. A oni često mogu da budu brojka koja rezultat preokrene - ka minusu. U ovoj godini biće nastavljen i konsultantski projekat sa nemačkim Vatenfalom, a njihove ekipe naredne dve godine radiće na sagledavanju strategije širenja kopa, operativnim, tehnološkim, finansijskim i kadrovskim procesima.
Nove investicije su, ipak, ono čemu se TE-KO Kostolac okreće. Posle potpisivanja sporazuma o kreditu, krajem prošle godine, trebalo bi da usledi ratifikacija u Skupštini Srbije.
- Ratifikacijom sporazuma svi komercijalni ugovori stupili bi na snagu. Ostalo bi da se razreše samo pojedina tehnička pitanja – kaže Jovanović. – Očekujem da se već od marta krene u prva povlačenja sredstava kreditaEksim banke. Ipak, važno je ispuniti preduslov, odnosno uplatiti učešće od 15 odsto vrednosti projekta. Rešenja ima i to kroz povlačenje novca predviđenog za refinansiranje prve faze revitalizacije. Sve je definisano ugovornim sporazumom. Nema nazad.
Širenje kopa i novi blok
Osim nastavka revitalizacije bloka, deo kineskog aranžmana je i projekat odsumporavanja za koji je pripremljena dokumentacija. Jovanović kaže da je spremna studija opravdanosti i studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine. Čim ugovor stupi na snagu kreće i priprema ovog dela projekta, kao i izgradnja i nabavka opreme. Rok za završetak je 30 meseci, a plan je da sve bude završeno do kraja 2013. godine. Jedan od važnih poslova u ovoj godini biće i priprema revitalizacije bloka B1, koja bi trebalo da počne 2013. godine. Naš sagovornik kaže da je neophodno u ovoj godini ugovoriti isporuke opreme, kako bi sve počelo na vreme.
Drugom fazom kineskog sporazuma predviđeni su proširenje kopa i gradnja novog bloka, a kako kaže Jovanović, bitno je ove godine početi sa razgovorima, kako bi 2013. bila završena zvanična dokumentacija. U tom slučaju, država bi već u budžetu za sledeću godinu trebalo da obezbedi garanciju. A podloge za taj deo posla postoje u potpisanom predugovoru na koji je Vlada Srbije dala saglasnost. O tome da li su proširenje kopa i gradnja bloka isplativi naš sagovornik kaže da sumnje u to nema.
- Postoje egzaktni podaci, izrađena je i studija opravdanosti za blokove snage 350 i 600 megavata, koja pokazuje mogućnost gradnje i tehnoekonomsku opravdanost – ukazuje Jovanović. - Lokacija Kostolca je izrazito investiciono perspektivna i veoma je važno što ne postoje prepreke za širenje kopova i gradnju elektrana. Sada je samo važno dovesti investitore bilo kroz kreditni aranžman, koncesiju ili strateško partnerstvo i krenuti u eksploataciju. Uglja ima, kao i vode, a samo treba obezbediti investitore. Nema mesta sumnji, zbog čega nam je i prošlo 20 godina bez ijedne nove elektrane. Ko ne bude trošio ugalj narednih 50 godina, već ga bude čuvao, na kraju će ga besprovratno izgubiti. Nove tehnologije i nove mere za zaštitu životne sredine u budućnosti biće veoma zahtevne i dovešće u pitanje isplativost gradnje TE na ugalj.
Prvi čovek PD „TE-KO Kostolac“ kaže da bi tokom ove godine trebalo da budu završena geološka istraživanja i ozvaniče podaci o rezervama uglja.
Prostorni plan rešava probleme
Nezvanični podaci pokazuju da na zapadnom ležištu postoje rezerve od 400 miliona tona za eksploataciju, a čak milijardu tona geoloških rezervi. Kako sada TE-KO Kostolac, sa 1.000 megavata kapaciteta, troši devet miliona tona uglja, a sa novih 1.000 megavata trošio bi 8,5 miliona tona uglja godišnje (blokovi sa većim stepenom tehničke efikasnosti) – to bi onda značilo da bi 400 miliona tona moglo da se eksploatiše čak 50 godina.
O tome šta najviše muči ovo PD, Jovanović kaže da je veoma važno da se što pre usvoji Prostorni plan posebne namene, kako bi postojao pravni mehanizam za širenje kopa. Jer sada, sa vlasnicima parcela pregovara se svakodnevno, a sa Prostornim planom rešio bi se i taj problem. I kada bi postojao nesporazum, vlasnici zemljišta bi se obraćali sudu, ali to ne bi usporavalo širenje kopa. Kao i druga PD i TE–KO Kostolac muči manjak visokoobrazovanih kadrova, a prosečna starost zaposlenih je 46 godina. Problem je i starosna struktura visokoobrazovanih kadrova, jer su svi već u godinama pred penziju, uglavnom nespremni za prilagođavanje novim tehnologijama.
Kao strateški problem, Jovanović pominje izdvojena preduzeća i njihov nerešen status.
- Izdvojena preduzeća su socijalna bomba koja nam preti svakog momenta, a priča da treba sprovoditi zakon ne pije vodu na terenu. Jer za te radnike, niko drugi osim PD nije, direktno, odgovoran. Država nije do kraja sprovela program izdvajanja tih preduzeća, niti ih je privatizovala, kako je trebalo uraditi u početnim dogovorima – objasnio nam je Jovanović. - Izdvojena preduzeća imaju iste skupštine od 2005. godine. Privredno društvo nastoji da sve poslove izdvojena preduzeća dobijaju preko otvorenih postupaka javnih nabavki, ali to često nije dovoljno za njih. Rešenje je u uključivanju države i pronalaženju modela za budućnost, da li će to biti privatizacija ili nešto drugo, to i nije važno. Jasno je da ovakvo stanje nije još dugo održivo.
Obaveza prema zajednici
Briga o infrastrukturnim projektima u Kostolcu deo je posla ovog PD. Naime, toplifikaciju celog grada i brigu o razvoju mreže vodi PD.
- Toplifikaciju nemamo kome da predamo i to opterećuje rad PD. Jer ne treba da se bavimo naplatom i određujemo cenu grejanja – smatra Jovanović.
I društveno odgovorno ponašanje jedno je od veoma važnih polja na kojima se dokazuje Kostolac. Zapažene su humanitarne akcije i projekti u kojima učestvuje PD - od kupovine inkubatora, pomoći za strateški važne infrastrukturne, kulturne, istorijske, naučne i sportske programe. Kako kaže direktor TE-KO Kostolac, društveno odgovorno poslovanje je obaveza kompanije prema zajednici u kojoj radi i u kojoj živi.
Pouzdano i u teškim uslovima
TE-KO Kostolac je u izuzetno teškim vremenskim prilikama, uz sva objektivna ograničenja, dnevno isporučivao i više od 21 milion kilovat-sati i proizvodnja je bila maksimalno pouzdana. Veoma teški uslovi rada bili su naPovršinskom kopu Drmno. Uprkos velikim količinama snega, niskim temperaturama, proizvodnja je organizovana bez zastoja i u TE je isporučivano dnevno i do 25.000 tona uglja. Zaposleni su odgovorili situaciji i pokazali visok stepen organizovanosti, samopožrtvovanja i odgovornosti. Time je PD TE-KO Kostolac dokazalo da nije slučajno prošle godine proglašeno za najbolju kompaniju u JP EPS.

(List kWh)

Selekcija kandidata na konkursima za zapošljavanje u EDB obavlja se najsavremenijim  metodama

Prolaze samo najkvalitetniji kandidati

U Elektrodistribuciji Beograd još pre četiri decenije psiholozi su radili u okviru tima za izbor kadrova, jer je i tada prepoznata potreba da je za opasne poslove u ovom preduzeću veoma važan izbor najsposobnijih ljudi, kako bi se smanjila mogućnost povređivanja. To se odnosilo na montere, rad na mreži visokog napona, ili u blizini visokog napona, rad na velikoj visini i slično. Nešto kasnije prošireno je polje delovanja psihologa i sada im se u jedan od najvažnijih poslova ubraja profesionalna selekcija kandidata za  izbor najkvalitetnijih ljudi za određene poslove.
Dragana Boranijašević radi kao psiholog petnaestak godina u EDB-u - sada u službi za ljudske resurse, kao jedini psiholog. Uz druge poslove u struci, testira sve kandidate za prijem u ovo privredno društvo EPS-a, a među kolegama je poznata po tome što su njena zapažanja uvek  tačne procene ponašanja kandidata kada budu primljeni u radni odnos.
- Deo testova i aparata nasleđen je od prethodnika, a deo je kasnije dopremljen. Nabavljena je najnovija tehnološka verzija CRD aparata, koji se koriste u selekciji tehničkog kadra. Mere se psihomotorne sposobnosti, koordinacija pokreta, pažnja, tolerancija na frustraciju, koncentracija... Dakle, sve što je važno upravo za te poslove gde preti velika opasnost. To su najsavremeniji aparati, a podaci se obrađuju na računaru, u kome se nalazi i baza podataka. Koriste se takođe testovi sposobnosti i testovi ličnosti. Deo testova se sada radi na računaru, što je učinjeno i na nedavnom konkursu za prijem 110 najboljh pripravnika u EPS. Kandidati su testirani on lajn, a mi smo dobili gotove rezultate. Cilj na tim konkursima je da se privuče što veći broj kvalitetnih kandidata, odaberu najbolji, da se oni obuče, potom da se profesionalno razviju i u određenom trenutku promovišu. Kada se ta selekcija valjano obavi, korak po korak, onda uvek dobijemo dobar rezultat - kaže psiholog EDB-a.
Najpre se radi preliminarna selekcija gde se vidi da li kandidati ispunjavaju formalne zaheve što se tiče struke i spreme; tu je i prosečna ocena, godine studiranja... Broj kandidata najpre mora da se smanji, jer, kako kaže naša sagovornica, ne može da se pozove oko 1.300 kandidata, ako se, kao u slučaju EDB-a na poslednjem konkursu, primalo samo šestoro ljudi. Ukupan broj kandidata sveden je na stotinu ljudi, koji su potom pozvani na preliminarne intervjue i komisija bira kandidate, koji će ući u sledeći krug selekcije. A, to je testiranje. Posle toga kandidati dolaze na naredni krug razgovora, jer postoji više intervjua u toku selekcije.
Nikada se, kako nam je rečeno, ne napravi selekcija bez neposrednog kontakta sa čovekom, odnosno bez intervjua. Samo on lajn testiranje nije dovoljno za procenu. Elektronski mogu da se rade samo testovi procene ličnosti i može da se testira mnogo ljudi na različitim mestima, što je na poslednjem konkursu  EPS-a i učinjeno. Ali, na ovaj način, kako kaže Dragana Boranijašević, ne mogu da se obave i testovi sposobnosti.
- Pored testova, tokom selekcije, veoma je važan i taj niz intervjua. Najpre preliminarni, gde se odabere jedan broj kandidata, pa se obave razne vrste testiranja takozvanom baterijom (grupom) testova ličnosti i testova sposobnosti. Posle toga jedan broj kandidata ide na sledeće, takozvane dijagnostičke intervjue, gde se sužava krug kandidata. Pravi se rang lista i biraju se najbolji u okviru broja kandidata koji je predviđen konkursom. Važno je napomenuti da se u ove intervjue uključuju i komisije sastavljene od ljudi unutar preduzeća iz određene struke. Na primer ako se bira inženjer to su inženjeri, koji najbolje poznaju te poslove. Za izbor montera, uključiju se monteri, tehničari i inženjeri i slično. Na završnom intervjuu, svaki član komisije nezavisno ocenjuje kandidate, zbrajaju se ocene i tu postižemo intersubjektivnu sagasnost. U više od 95 odsto slučajeva svi članovi komisije odaberu iste kandidate. Cilj selekcije je da se najbolji kandidati prepoznaju od strane svih članova komisije - kaže Dragana Boranijašević.

Praksa brzo potvrđuje procene psihologa

„Postoje situacije kada se nastoji da se zaposle ljudi koje psiholog ne preporuči. Ako psiholog i više drugih članova komisije ocene da čovek nije za određeni posao, to se brzo u praksi pokaže, pa onda dolazi njegov pretpostavljeni i pita kakoje on prošao selekciju. To je najbolja potvrda rada psihologa, koji uvek može da objasni zašto nekoga nije preporučio za određeni posao. Međutim, posao psihologa je savetodavni i on daje preporuke, ali ne odlučuje o zapošljavanju. To radi rukovodeći kadar“, kaže naša sagvornica.

D. Obradović (list kWh)

12. 03. 2012.

U PKS održan skup srpske i japanske privrede

Japan pouzdan partner EPS-a

Najsavremenije tehnologije u oblasti proizvodnje električne energije koja se bazira na uglju i rešenja u oblasti zaštite životne sredine bile su glavne teme današnjeg susreta srpskih i japanskih kompanija u Privrednoj komori Srbije. Zaključeno je da Srbija i Japan imaju veliki potencijal za razvoj privredne saradnje, posebno u oblasti energetike, a očekuje se da će približavanjem Srbije Evropskoj uniji dosadašnji odnosi postati još razvijeniji.
Otvarajući skup Miloš Bugarin, predsednik PKS, ukazao je da Srbija planira da kroz ulaganja u energetski sektor postane regionalni energetski lider i pokretač razvoja Balkana. On je pomenuo da u narednim godinama predstoji gradnja termoelektrana u Obrenovcu, Kolubari i Kostolcu, kao i modernizacija hidroelektrana na Drini i Dunavu i ulaganje u obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine.
- Očekujem da će posle današnjeg skupa započeti pregovori o realizaciji novih projekata zasnovanih na savremenim dostignućima japanske privrede – rekao je Bugarin.
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković je istakao da Srbija kao kandidat za članstvo u EU teži ka ispunjenju evropskih normi u zaštiti životne sredine, a EPS planira da zameni dotrajale proizvodne kapacitete i koristi najsavremenije tehnologije.
- U narednih nekoliko godina planiramo značajne investicije u izgradnju novih kapaciteta uz pomoć kredita, sopstvenim sredstvima i u saradnji sa strateškim partnerima, a u razvoju projekata EPS računa na japanske kompanije – rekao je Marković. - Decenijama uspešno sarađujemo sa japanskim kompanijama, a saradnja je potrebna i na razmeni iskustava i znanja u menadžmentu, zaštiti životne sredine, energetske efikasnosti i smanjenju emisije štetnih gasova.
Savetnik za energetiku premijera Petar Škundrić zahvalio se Vladi Japana što je krajem prošle godine odobrila povoljan kredit od oko 250 miliona evra za izgradnju sistema za odsumporavanje u Termoelektrani „Nikola Tesla" u Obrenovcu, koji će značajno doprineti poboljšanju zaštite životne sredine. On je naveo da lignit koji Srbija koristi u TE sadrži od 0,8 do jedan odsto sumpora i da se njegovim sagorevanjem emituje od 2.500 do 7.800 miligrama sumpor-dioksida po kubnom metru. Izgradnjom postrojenja emisija tog gasa biće manja od 200 miligrama po kubnom metru, što je u skladu sa evropskim standardima.
Ambasador Japana u Beogradu Tošio Cunozaki rekao je da se nada da će projekat za odsumporavanje privući nove investicije iz Japana u Srbiju, dok je direktor bečke kancelarije japanske agencije za promociju saradnje sa drugim zemljama Takeši Ito kazao da će japanske kompanije obratiti više pažnje na Balkan sa približavanjem regiona EU. Današnji skup su organizovali Ambasada Japana u Beogradu, Japanska organizacija za spoljnu trgovinu (JETRO), Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA), Ministarstvo infrastrukture i energetike Srbije, EPS i PKS.

09. 03. 2012.

Analiza krize

Mada nevolje sa hladnoćama, snegom i ledom tokom februara u Srbiji zvanično nisu proglašene krizom nego vanrednom situacijom, već iz naziva kriznih štabova u lokalnim organima uprave, javnim preduzećima i privredi je jasno o čemu se radilo u saobraćaju, energetici i gotovo svim društvenim delatnostima. Čim se stanje normalizuje, teškoće prođu i vreme se prolepša, po starom običaju sve se zaboravi. I nevolje i obećanja. Izvesno je da će zvaničnici zaboraviti ne samo obećanja nego i analizu ukupnih posledica tih februarskih dana, naročito u delu akcija i mera koje valja preduzeti da bi se slične situacije izbegle u budućnosti. A pogotovo pretrpljenih šteta.

Imamo privilegiju da javnosti prenesemo analizu krize, koju je sačinila grupa stručnjaka iz Vojvodine u kojoj je naglasak upravo na pretrpljenim štetama. U 12 ledenih dana februara, kada je potrošnja električne energije enormno rasla, elektroenergetski sistem napregnuto radio, a svi drhtali od straha da nešto ne pođe po zlu, uvozilo se sve što je bilo raspoloživo, u Vojvodini je naneta šteta od 18,5 miliona evra! Još jednom je potvrđeno pravilo da je struja najskuplja kad je nema.

Štete su nastale po tri osnova: gubitak prihoda zbog neisporučene električne energije, troškovi uvoza i gubici u privredi zbog redukcija. Pri prodajnoj ceni od 5,7 dinara za kilovatsat zbog neisporučenih 11,577.000 kwh šteta u Elektrovojvodini iznosi 65,874.000 dinara. Uvozna energija je plaćana po 19,8 dinara kwh a za Vojvodinu je uvezeno 66.177 mwh pa su troškovi veći za 1,310.304 dinara. Privreda je izgubila, po metodu koji se primenjuje u zemljama EU za uskraćene isporuke, 658.747.000 dinara. Ukupno, dakle, šteta iznosi 2,034.928.500 dinara, sto preračunato po zvaničnom kursu od 110 dinara za evro iznosi 18,499.350 evra.

Pod pretpostavkom da se moglo uvesti sve što je potrebno, odnosno da privreda nije isključivana, šteta bi bila manja oko 14 miliona evra. Ali bi tada celokupna šteta pala na leđa Elektrovojvodine.

Verovatno više ne postoji čovek kome nije jasno da je znatan deo ovih problema nastao zbog dispariteta cena energenata, tj prekomernog korišćenja električne energije za grejanje. U Vojvodini je prirodni gas, tačnije instalacije i mreža za snabdevanje gasom, doveden u 220.000 domacinstava. Značajan deo seoskih domaćinstava za grejanje može koristiti čvrsta goriva, dok oko 100.000 domaćinstava priključeno na daljinske sisteme grejanja. Analizirana je solucija manjeg korišćenja električne energije za grejanje a veće upotrebe gasa i čvrstih goriva. Štete bi se svele na trećinu, ili kako se u narodu nepravilno govori, bile bi triput manje. Čak i u slučaju da se deo utrošene energije ne naplati.

Treba li jačih argumenata za promenu cenovne politike u energetici ?

D.N.

06. 03. 2012.

Popusti u ceni plavog energenata stižu u Srbiju sa zakašnjenjem

Gas podstakao grejanje strujom

Potrošnja gasa i električne energije u poslednje vreme sve su više u uzročno-posledičnoj vezi. Ne mislimo tu na najnovije delatnosti svetskog giganta - ruskog Gasproma, zato što je odnedavno počeo uveliko da kupuje i prodaje električnu energiju, pored Rusije i u Velikoj Britaniji i namerava da pravi termoelektrane na gas u Nemačkoj. Mislimo na naš energetski milje, gde su potrošnja električne energije i gasa tesno povezani kao u retko kojoj zemlji. To se pokazalo i ove grejne sezone, kada je zbog preskupog gasa, naročito u Vojvodini (gde su se distributeri dodatno nadovezali na poskupljenje ovog energenta), primećeno masovno prelaženje domaćinstava na grejanje ili dogrevanje električnom energijom. I uvek je to tako kada se sa gasom, koji uvozimo iz Rusije za podmirenje 90 odsto svojih potreba, bilo šta dogodi. Kada ga pre tri godine godinu nije bilo zbog spora Rusije i Ukrajine, kod nas je “stradala”  struja, a ove godine se dogodilo isto, samo zbog cene gasa, iako je ona kod nas, kako je ovih dana, izjavio Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, niža za oko 20 odsto od realne! Šta bi tek bilo da je cena gasa realna? Izvesno je da bi skoro svi prešli na grejanje strujom!
Međutim, sada postaje sve izvesnije da, kada je reč o potrošnji, a naročito cenama gasa, u našoj zemlji stvari mogu i da krenu nabolje. Novi gasni aranžmani mogu za nas da budu osetno povoljniji, što bi trebalo relaksirajuće da deluje na sadašnji pritisak na električnu mrežu zbog masovnog grejanja jevtinom strujom.

Gasprom dobro profitirao

Izvesno je, naime, da su ovakve promene posledica najnovijih zbivanja u gasnom sektoru  u svetu, pa bi valjalo od toga početi. Najpre bi trebalo istaći da se ruski Gasprom ove godine „debelo ovajdio“ od prodaje prirodnog gasa, čija je cena „otišla u nebo“. Na kraju trećeg tromesečja povećn je i profit ove kompanije za 32 odsto u odnosu na isti period 2010. godine - na 109,1 milijardu dolara. Rast prihoda od prodaje od 33 odsto Gasprom je zabeležio od prodaje gasa u Evropi, pre svega zbog rasta cena za 21 odsto, ali i većeg obima prodaje za osam odsto. Međutim, teško se može tvrditi da će se tako nešto uskoro ponoviti. Jer, zbog korišćenja odgovarajuće formule za izračunavanje cene gasa vezano za kretanje cene nafte i nekih njenih derivata, došlo je ove godine do toga da su mnoge zemlje otvoreno negodovale. I zajedničke kompanije za prodaju gasa u Evropi, koje Gasprom ima sa evropskim partnerima, uvidele su da takva cena mnoge odvraća od dosadašnje potrošnje, a pojava jevtinijeg američkog gasa iz gasnih škriljaca, počela je je direktno da utiče i na cenu ruskog gasa.
Proizvodnja gasa iz škriljaca posebno u SAD značajno je smanjila uticaj Rusije na evropsko tržište prirodnog gasa. Prema studiji Instituta „Baker“ sa Rajs univerziteta, gas iz škriljaca značajno će smanjiti tržišni udeo Rusije u Evropi sa 27 odsto od 2009. godini na 13 odsto do 2040. godine. Prema toj studiji evropski kupci sada imaju alternativu  ruskom gasu u vidu tečnog prirodnog gasa (LNG-a). Rusija je već morala da prihvati pojeftinjenje svog gasa i sada pristaje da deo svoje prodaje u Evropi vezuje za cene na spot (slobodnom) tržištu gasa ili na regionalnim berzama, umesto da tu cenu kao do sada vezuje za cenu nafte, odnosno derivata nafte koje stalno rastu.
„Ovakva promena cena signalizira veliku promenu obrasca za formiranje cene gasa“, izjavili su autori studije Kenneth B. Medlock III, Amy Myers Jaffe i Peter R. Hartley.
Dakle, bum američke proizvodnje gasa iz škriljaca smanjuje buduću zavisnost potrošača u svetu od snabdevanja gasom iz Rusije, Irana i Venecuele. Bez otkrića gasa iz škriljaca u 2040. godini ove zemlje bi podmirivale oko 33 odsto globalnih potreba za gasom ali, a, sa gasom iz škriljaca ovaj procenat je smanjen na 26 odsto, rečeno je na energetsko - finansijskom samitu u Hjustonu tokom oktobra 2011. godine. Inače, i širom sveta povećava interesovanje za razvoj proizvodnje gasa iz škriljaca.

„Pobuna“ zbog  skupog gasa“

Očigledno je, dakle, da je cena Ruskog gasa ove godine previše „uzletela“. Tako je i Kina, zbog nemogućnosti da dogovori cenovnu formulu kakvu želi, odustala od gasnog sporazuma sa Rusijom i okreće se Turkmenistanu.
Gasprom je bio prinuđen na nove poteze i nedavno je ovaj gigant prilagodio cenovne uslove u dugoročnim ugovorima za isporuku prirodnog gasa sa pet svojih klijenata u Evropi. Ova kompanija je saopštila da je pritom bila motivisana namerom da očuva udeo na tim tržištima u situaciji pada potrošnje goriva i u okvirima tržišnih uslova u Evropskoj uniji. Gasprom je „prilagodio“ ugovore nemačkom  Wingas-u, francuskom GDF Suez, austrijskom EconGas, slovačkom Slovensky Plynarensky Priemysel i kompaniji Sinergie Italiane.Portparol Gasproma odbio je da kaže da li se radi o smanjenju cena, ali je iz italijanske kompanije procurela informacija da su cene značajno smanjene!
Francuski GDF Suez se pridružio drugim velikim evropskim energetskim kompanijama koje pregovaraju sa Gazpromom o promeni formule vezivanja cena gasa za kretanja cena nafte. Ove kompanije su, inače, još ranije ugovorile takvo indeksiranje cena gasa sa Gazpromom, da bi se padom vrednosti te sirovine na spot tržištima našle u situaciji da plaćaju ruski gas skuplje nego što ga mogu prodati. To jednostavno ukazuje da je sadašnja formula za izračunavanje cena gasa prema kretanju cena nafte, neprihvatljiva za mnoge zemlje, a ona se kada je reč o isporukama Srbiji - i dalje primenjivala?!
Usledila je i najava samog Gasproma da će od 2012. godine izvoziti prirodni gas za evropske zemlje po nešto nižoj ceni, ali nije precizirano koliko će iznositi pojeftinjenje. Evropske zemlje  plaćale su prosečno 0,446 dolara po kubnom metru gasa, odnosno 446 dolara za hiljadu kubnih metara gasa. Za Belorusiju uveden je „poseban bratski popust“ u ceni ruskog gasa, tako da je 2012. ovaj energent za ovu zemlju dvostruko jeftiniji nego do sada. Cene bi se, šta više, 2013. godine čak i izjednačile sa onima za ruske potrošače gasa, a to je trećina prosečne evropske cene.
Cena gasa za Belorusiju sada je smanjena na nešto iznad 150 dolara za hiljadu kubnih metara u poređenju sa pređašnjih 300 dolara.
Imajući sve ovo u vidu, valja konstatovati da smo mi sve ukupno za ruski gas uključijući i tranzit kroz Mađarsku plaćali oko 550 dolara za hiljadu kubnih metara! Čudno je da se u jeku tih već masovnih pojevtinjenja ruskog gasa za pojedine zemlje, čelnici „Srbijagasa“, u početku uopšte nisu oglašavali, iako su i za nas važili vrlo strogi uslovi plaćanja, koja su uglavnom pokrivana kreditima sa državnim garancijama.

Konačno jevtiniji gas i za Srbiju

I konačno i do nas nekako stiže ta dobra vest. U Novom Sadu, u prostorijama JP „Srbijagas“,  29.12.2011. godine,  potpisan je Aneks Ugovora o isporuci prirodnog gasa za potrebe snabdevanja tržišta Republike Srbije u 2012. godini, između Javnog preduzeća „Srbijagas“ i kompanije „Jugorosgas“ a.d. Na osnovu dogovora sa kompanijom „Gasprom“, cena gasa za srpsko tržište je niža za 12 odsto u odnosu na prethodni ugovor. U praksi to znači da će za prvi kvartal 2012. godine cena, umesto ranije predviđenih 545, iznositi 478 dolara za hiljadu kubnih metara prirodnog gasa.
Ovim Aneksom, koji će važiti do potpisivanja novog, dugoročnog ugovora o snabdevanju gasom iz ruskih izvora, na osnovu međudržavnog sporazuma, obezbeđeno je stabilno snabdevanje srpskog tržišta prirodnim gasom u toku ove godine.  Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“ je tom prilikom rekao da će država Srbija na taj način da uštedi čak oko 100 miliona dolara godišnje, ali i dodaje da to ne znači da će gas pojeftiniti za potrošače, jer je sadašnja cena 20 odsto niža od realne!
Do sredine ove godine moglo bi da se očekuje čak i dalje pojevtinjenje gasa! Bajatović, je izjavio krajem januara da bi mogao da sledi i dodatni popust na cenu gasa koji se isporučuje Srbiji i da se do kraja marta može očekivati prvi nacrt ugovora sa Rusima o dugoročnom snabdevanju Srbije gasom. Uskoro se očekuju verifikacija međudržavnog sporazuma sa Rusijom za novi 10- ogodišnji period u snabdevanju gasom i kada to verifikuju odgovarajući državni organi dve zemalje, biće stvoreni uslovi za potpisivanje tog ugovora. Mada o konkretnom procentu nije bilo reči prema nezvaničnim procenama nekih stručnjaka, gas bi, posle potpisivanja spomenutog sporazuma, mogao da pojevtini bar za još desetak odsto. Moglo bi tu da se govori, dakle, o ukupnom smanjenje dosadašnje cene za jednu četvrtinu!
Da Srbija nije bila među poslednjim zemljama, do koje je stigao „ruski gasni popust“ ona međuzavisnost gasa i struje u našoj zemlji, sasvim je izvesno, ne bi bila toliko izražena ove zime i ne bi se mnogi gasni korisnici sa grejanjem preselili na električnu mrežu. Tako je načinjena dodatna šteta EPS-u  odnosno dodatni trošak za uvoz električne energije (najpre oko devet miliona kilovat-časova dnevno, a potom i više od toga). Sada će dobrim delom EPS koštati to neobjašnjeno kašnjenje „gasnog popusta“.
Ali, ako je za utehu, nešto kasnije ove zime imali smo i drugu dimenziju ove tesne međuzavisnosti struje i gasa u Srbiji. U vreme velike februarske hladnoće, gasa za toplane je bilo dovoljno i, s te strane, one su dosta pomogle elektroenergetskom sistemu Srbije, jer su izbegnuta poznata dogrevanja u stanovima sa centralnim grejanjem, koja su ranije u ovakvim situcijama bila dosta izražena. Naime,  u vreme februarskih velikih hladnoća iz dana u dan su obarani  rekordi u dnevnoj potrošnji električe energije. Na teritoriji cele Srbije ona je premašivala 160 miliona kilovat-časova! U isto vreme i dnevna potrošnja prirodnog gasa u Srbiji je takođe obarala sve rekorde premašivši i nivo od  16  miliona kubnih metara dnevno, zahvaljujući nedavno puštenom skladištu gasa u Banatskom Dvoru, ali i dodatnim isporukama ruskog gasa. Da toga nije bilo elektroenergetski sistem bi se našao u veoma teškoj situaciji. 

Dragan Obradović (list kWh)

05. 03. 2012.

ENTSO-E je objavio paket Desetodišnji plan razvoja mreže 2012. godine radi javnih konsultacija      

ENTSO-E-ov paket Desetogodišnjeg plana razvoja mreže za 2012.(DPRM), koji  je objavljen na pravnoj osnovi Regulative /EC) 714/2009 radi javne konsultacije, utvrđuje potrebu za investiranjem 104 milijarde evra u revitalizaciju ili izgradnju oko 51.500 km elektroenergetskih mreža visokog napona u Evropi. Više od 100 projekata, koji su od evropskog značaja, su pokazatelj na koji način evropski operatori prenosnih sistema (TSO) planiraju prenosnu infrastrukturu da bi se podržali osnovni ciljevi energetske politike EU – integracija tržišta, integracija obnovljivih izvora energije i sigurnost napajanja.

Studije obuhvaćene Desetogodišnjim planom razvoja mreže za 2012 navode da se 80% utvrđenih uskih grla odnose na direktnu ili indirektnu integraciju obnovljivih izvora energije (OIE), kao što su vetar i sunčeva energija. Takav obiman razvoj OIE je glavni faktor koji stoji iza velikih, nestabilnijih energetskih tokova, na velika rastojanja po Evropi,mahom pravcem sever-jug od Skandinavije ka Italiji, između kontinentalne Evrope i Iberijskog poluostrva, Irske i Ujedinjenog Kraljevstva, ili pravcem od istoka ka jugu i zapadu Balkanskog poluostrva.
 Puštanjem u rad projekata od pan-Evropskog značaja moglo bi da dovede do smanjenja emisije CO2 u količini od 170 MtCO2, od čega 150 MtCO2 potiče iz povezivanja tehnologije za proizvodnju obnovljive energije, a 20 MtCO2 kao rezultat ušteda nastalih usled dalje integracije tržišta.
Od nastanka pilot DPRM, cilj ENTSO-E je bio da unapredi metodologije, poveća interakciju zainteresovanih strana i usvoji pristup za realizaciju studija koje bi se zasnivale kako na od-dna-ka-vrhu (bottom-up), tako i na odozgo-na-dole (top-down) scenarijima. Kao takav, Plan za 2012. godinu predstavlja značajan korak na ovom putu i predlaže strukturu koja pruža i pan-Evropski pregled planiranja prenosa, i detaljan opis investicija u prenos na regionalnom nivou. Pored toga,  Perspektive scenarija i prognoza adekvatnosti za 2012 – 2030 pružaju osvežene scenarije DPRM i viziju do 2030. godine.
Javne konsultacije i radionica
Sa objavljivanjem paketa DPRM 2012.(TYNDP 2012 package), ENTSO-E je pokrenuo i javnu konsultaciju u pogledu dokumenata, omogućujući svim zainteresovanim stranama da daju svoje komentare na paket. Podsećaju se zainteresovane strane da sve komentare moraju da dostave do 26. aprila preko ENTSO-E-ovog namenskog interfejsa  za konsultacije putem mreže (web consultation interface).Odgovarajuća radionica za zainteresovane strane (stakeholder workshop) biće održana u Briselu, 28. marta.

Napomene

Objavljivanje paketa DPRM 2012. je u skladu sa zahtevima Regulative  EC 714/2009, koja je na snazi od marta 2011. godine, a posebno člana 8.3-b u kojem se zahteva od ENTSO-E da, na svake dve godine, usvaja neobavezujući 10-godišnji plan razvoja mreže koji bi se odnosio na čitavu Zajednicu, uključujući i dokument o perspektivi adekvatnosti proizvodnje u Evropi.
ENTSO-E je evropska organizacija operatera prenosnih sistema za električnu energiju, koju čini 41 operator prenosnih sistema iz 34 države, a osnovana je u decembru 2008. Opeateri prenosih sistema su odgovorni za celokupan prenos električne energije preko glavnih visokonaponskih električnih mreža, što predstavlja jednu od najvažnih infrastrukturnih kičmi Evropske ekonomije u sektoru usluga i industrije. Pravna osnova na kojoj se zasniva rad ENTSO-E je Regulativa (EC) 714/2009 o prekograničnim razmenama električne energije, koja obavezuje na izradu pravilnika o radu mreže i neobavezujućih desetogodišnjih planova za razvoj mreže na prostoru čitave Zajednice.

E.P.

 

28. 02. 2012.

Ulaganja u elektroenergetski sektor tek slede

(Brisel, 28. februar 2012.) Energetika i poljoprivreda u Srbiji su privredne grane koje imaju najviše potencijala za ulaganja stranih investitora, a ohrabrenja da će investicija u narednom periodu biti sve više, ocenjeno je na sinoćnoj debati „Upoznajte Srbiju kao investicionu destinaciju“ u Briselu.

Predstavnici „Elektroprivrede Srbije“ aktivno su učestvovali u jučerašnjim bilateralnim razgovorima predstavnika Vlade Srbije i evropskih institucija, a stigle su i potvrde da je EPS pouzdan partner za zajednička ulaganja u narednom periodu. Predsednik američke kompanije „Nju dženerejšn pauer“ (New generation power) Čirinijev Katurija najavio je investicije u projekte korišćenja obnovljivih izvora u Srbiji.

„Naša kompanija i konzorcijum firmi sa kojima sarađujemo, kao što su „Iton“, „Džouns Lang Lasal“, „Martifer grupa“, „Tošiba“, „Orenco Hidropauer“, potpisaće 20. marta u Beogradu sa EPS-om pismo o namerama za gradnju kapaciteta 1.430 megavata vrednih skoro četiri milijarde dolara. Reč je o projektima od 50 megavata korišćenja solarne energije, 200 megavata na biomasu, 50 megavata za korišćenje otpada, 450 megavata vetroenergije i 680 megavata velikih hidroprojekata“, najavio je Katurija. „U „Beloj knjizi EPS-a“ pronašli smo potencijal za korišćenje obnovljivih izvora i ako Srbija želi da bude članica EU, a jasno je da želi, treba da se pripremi za 2020. godinu kada 20 odsto energije treba da bude „zelena“ energija.“

Saradnjom sa EPS-om zadovoljan je i Olaf Hajl, direktor za hidroprojekte „RWE Innogy“, dela nemačke kompanije RWE, koja je sa EPS-om osnovala i pokrenula zajedničko preduzeće „Moravske hidroelektrane“ za gradnju pet hidroelektrana na Velikoj Moravi. On je ukazao da zajednička kompanija uveliko radi i da su u toku geološka istraživanja, a u narednom periodu slede pribavljanja dozvola i odobrenja.

„Planirano je pet hidroelektrana ima snagu 150 megavata i godišnju proizvodnju 650 miliona kilovat sati“, rekao je Hajl. „Očekuje se da gradnja prve HE bude 2014. ili 2015. godine, dok bi prva proizvodnja krenula 2017. ili 2018. godine. RWE razmatra i druge projekte, kao što je reverzibilna HE „Đerdap 3“, a učestvujemo i u tenderskom procesu za HE „Gornja Drina“ u Republici Srpskoj.“

U debati u Briselu učestvovali su Ivica Dačić, zamenik premijera Vlade Srbije i ministar unutršnjih poslova, Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, a koncertu „No smoking okrestra“ Emira Kusturice i braće Teofilović prisustvali su i Boris Tadić, predsednik Srbije i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova.

Ovaj skup u organizaciji „Prijatelja Evrope“ održan je pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i uz podršku EPS-a, „Transnafte“ i „Dunav osiguranja“. Sa investitorima i predstavnicima Evropske unije u ime EPS-a su razgovarali izvršni direktor Bratislav Čeperković i direktor za unapređenje sistema u PD „Termoelektrane Nikola Tesla“ Aleksandar Vlajčić. EPT

 

24. 02. 2012.

„Naftogas Ukrajine” ispunjava svoje obaveze

„Nacionalna akcionarska kompanija „Naftogas Ukrajine” potpuno ispunjava sve svoje obaveze prema Ruskoj strani koji su predviđeni kontraktom, potpisanim 19. januara 2009. godine između «Naftogas Ukrajine» i kompanije «Gasprom» o obimu i uslovima tranzita prirodnog gasa kroz teritoriju Ukrajine na period od 2009. do 2019. godine kao i o isporukama prirodnog gasa za 2009-2019. godinu. Kompanija potpuno obezbeđuje bezbedno funkcionisanje gasnog sistema Ukrajine i stabilan tranzit tog obima gasa, koji «Gasprom» isporučuje kroz teritoriju Ukrajine ka zemljama Evrope.
U januaru ove godine tranzit prirodnog gasa kompanijom «Gasprom» kroz teritoriju Ukrajine je bio 9,2 miliardi kubnih metara što je 1,2 miliardi manje u poređenju sa istim periodom 2011. godine. Prema uslovima vazećeg kontrakta, dnevni obim potrošnje gasa Ukrajinom se ne fiksira, nego se opredeljuju mesečni i kvartalni obimi isporuka gasa. Kompanija «Naftogas Ukrajine» nije odabrala nijedan kubni metar prirodnog gasa iz tranzitnih isporuka koji je «Gasprom» odredio za evropske potrošače.
Do danas «Naftogas Ukrajine» nije dobio nijednu zvaničnu žalbu od kompanije «Gasprom» o kršenju uslova dogovora.
Zato su nepravilne medijske poruke o nesankcionisanom odabiranju gasa Ukrajinom koji se šire ruskom stranom u medijima.
U januaru ove godine Ukrajina je dobila samo 2,5 miliardi kubnih metara uvoznog gasa i «Naftogas Ukrajine» je naplatio za taj obim 7. februara ove godine oko 808 miliona dolara. Tako da kompanija nema dugova prema «Gaspromu».

Ambasada Ukrajine u Republici Srbiji

14. 02. 2012.

Tadić u "Kolubari"

Predsednik Boris Tadić uputio je još jedan apel da se štedi struja, kako bi se u vanrednim okolnostima očuvala stabilnost elektroenergetskog sistema. Tadić je obišao "Polje D" u "Kolubari", gde bager danonoćno vadi ugalj za potrebe termoelektrana.
Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je Rudarski basen "Kolubara" iz čijeg se lignita proizvodi oko 60 odsto struje. On je još jednom apelovao na građane da iskažu solidarnost, kako ne bi bila ugrožena stabilnost elektroenergetskog sistema i funkcionisanja države i njenog sistema.
"Svi trebamo solidarnost danas u Srbiji. Ekstremno su teške okolnosti i apelujem na građane da štede energiju kako bismo pregrmeli ovu strašnu nepogodu, a valjda će nas i Bog pogledati pa ćemo imati skoro otopljenje", rekao je Tadić posle razgovora sa radnicima druge smene ugljenokopa na "Polju D".
Tadić je istakao da građani ne treba da paniče, jer će već za nekoliko dana funkcionisanje svih sistema države biti normalizovano.
"Ako građani ugase nepotrebno upaljene sijalice, omogućuju da privreda radi i da održavamo funkcije države na valjan način", rekao je Tadić.
On je podsetio da je Vlada Srbije prethodnih dana aktivirala sve kapacitete države da bi se izborila sa nepogodom koja nas je zadesila.
Prema njegovim rečima, vanredna situacija u kojoj se Srbija našla još jednom je vidljivom učinila neophodnost dugoročnog planiranja investicija u elektroenergetski sektor u narednoj deceniji.
Tadić je konstatovao da je rudarski basen "Kolubara" kičma energetskog sistema Srbije i da će, ukoliko se resursima bude racionalno raspolagalo, građane grejati još najmanje četiri decenije.
Predsednik Srbije zahvalio je svim radnicima Elektroprivrede Srbije i rudarskog basena "Kolubara", zbog napora koje su proteklih dana ulagali u ekstremnim vremenskim uslovima.
Tadić je po dolasku u Kolubaru razgovarao sa rukovodstvom tog preduzeća i čelnim ljudima Elektroprivrede Srbije o aktuelnoj situaciji u tom basenu i proizvodnji uglja u veoma otežanim uslovima rada.
Bez restrikcija 
Direktor "Kolubare" Nebojša Ćeran rekao je da se proizvodni proces u ugoljenokopima normalizuje i da je danas proizvedeno između dvadeset i trideset odsto uglja više nego prethodnih dana.
On je, međutim, poručio da će, bez obzira na napore koji se u "Kolubari" ulažu da bi se omogućilo snabdevanje termoelektrana energentima, energetski sistem biti ugorožen ukoliko građani ne budu štedeli struju.
Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković izrazio je uverenje da narednih dana neće biti restrikcija i da će havarijska isključenja biti svedena na minimum, s obzirom na povećanu potrošnju električne energije.
On je konstatovao da zaposleni u elektrodistribucijama veoma brzo otklanjaju kvarove, što dokazuje činjenica je proteklih dana samo jedan od dva promila domaćinstava usled havarija bilo na kratko isključivano iz elektroenergetske mreže.
Marković je, međutim, upozorio da za razliku od termoelektrana, zbog hidrološke situacije, hidroelektrane trenutno rade sa samo 25 odsto kapaciteta, ali očekuje da će taj problem biti prevaziđen uvozom električne energije.

(RTS)

13. 02. 2012.

Sistem EPS-a stabilan i bez kvarova

(Beograd, 13. februar 2012 u 11 časova) Potrošnja električne energije tokom jučerašnjeg dana u odnosu na subotu smanjena je za 4,5 miliona kilovat-sati. Ovo smanjenje je u najvećoj meri posledica toga što nije radio znatan broj preduzeća koja nisu obuhvaćena odlukom Vlade Srbije o ograničenju ili obustavi isporuka električne energije.
Vremenske prilike su i juče izazivale znatne probleme u napajanju kupaca električnom energijom. Elektrodistributivne ekipe su na terenu imale brojne intervencije i uspele da otklone kvarove.
- Svi potrošači u Srbiji jutros u sedam časova imali su električnu energiju, a naše ekipe su danonoćno na terenu i na svaki kvar reagovaće u najkraćem roku - rekao je Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS-a za tehnički sistem i predsednik Štaba za praćenje elektroenergetske situacije u uslovima proglašene vanredne situacije. - Proizvodni deo sistema Elektroprivrede Srbije u jako teškim uslovima daje dobre rezultate i u termoelektranama je zadržan nivo proizvodnje iz prethodnih dana. Poseban problem predstavlja dopremanje uglja i mazuta. Niske temperature i velike količine snega koji danima pada znatno usporavaju prevoz uglja vozovima iz kolubarskih rudnika do obrenovačkih elektrana. Ipak, i pored svih teškoća, iz Rudarskog basena „Kolubara“ u Termoelektrane „Nikola Tesla“ juče je stigao 31 voz sa ugljem, sa tendencijom povećanja broja vozova tokom današnjeg dana.
Manasijević se u ime Štaba EPS-a zahvalio svim građanima koji su pokazali razumevanje i počeli domaćinski da brinu o tome da se električna energija koristi samo za realne potrebe, kao i Republičkom štabu za vanredne situacije, svim medijima i pojedincima koji u javnim nastupima samoinicijativno pozivaju na štednju, kao i preduzećima u kojima je umanjena potrošnja električne energije.
- Posebno se zahvaljujemo putarima na održavanju prohodnosti saobraćajnica koje vode do naših termoelektrana. Naime, od najveće važnosti za rad termoelektrana u ovim uslovima je redovna doprema mazuta, a njega već danima nije moguće dovoziti rekama nego auto-cisternama – naglasio je Manasijević ispred EPS-ovog štaba za praćenje elektroenergetske situacije. – Nadamo se da će tokom ove sedmice potrošnja električne energije u većem broju dana biti slična jučerašnjoj. Predviđena su, naime, dva praznična i jedan neradni dan, a data je i preporuka da se danas i sutra, gde god je moguće, ne odlazi na posao. Na taj način svi zajedno ćemo, između ostalog, smanjiti ukupnu potrošnju svih energenata, a ne samo električne energije. 

T.E.

10. 02. 2012.

RESTRIKCIJE SAMO KAO VIŠA SILA

(Beograd, 9. februar 2012. godine.) Centralni tim EPS-a za praćenje elektroenergetske situacije u uslovima proglašene vanredne situacije u zemlji ponavlja, zbog izuzetnog interesovanja građana i medija, da ne planira nikakve restrikcije u snabdevanju domaćinstava električnom energijom, osim u slučajevima više sile, saopštio je Sektor za odnose s javnošću EPS-a.
Predsednik ovog tima i pomoćnik generalnog direktora EPS-a Zoran Manasijević ističe da je ova kompanija iscrpla sve mere koje su joj bile na raspolaganju i još jednom ponavlja apel svim potrošačima da na svaki način smanje potrošnju električne energije, makar za 10 odsto.
Iz ovog Kriznog štaba pojašnjavaju da će spisak svih industrijskih potrošača, čiji rad nije od najvećeg javnog interesa, a koji će prema naredbi Vlade Republike Srbije biti isključeni sa mreže u toku sledećih 24 časa, objaviti upravo Vlada Srbije. Isključenja, posle upućenog obaveštenja su u toku i nije moguće trenutno saopštiti spisak svih isključenih privrednih subjekata, jer se radi o više stotina korisnika.
Krizni štab potvrđuje da će preporuka predsednika Srbije Borisa Tadića o oslobađanju od plaćanja računa za utrošenu električnu energiju najsiromašnijih građana Srbije biti ispoštovana. Stručni tim Direkcije za trgovinu EPS-a će razmatrati svaki pojedinačni zahtev, pre svega korisnika materijalnog obezbeđenja. „Elektroprivreda Srbije“ podseća da su i do sada korisnici pomenute socijale pomoći imali popust od 50 odsto prilikom izmirivanja računa za utrošenu električnu energiju.
Manasijević je, u odgovoru na brojna pitanja medija o uvozu električne energije, ponovio da je trenutni uvoz oko 800 megavata na čas,čime je dostignuta gornja granica mogućeg uvoza, ali da ovaj nivo uzvoza neodrživ jer je Bugarska objavila da od ponedeljka neće biti moguć uvoz sa njene teritorije. To će dodatno otežati elektroenergetsku situaciju jer praktično neće biti mogućnosti za dodatni interventni uvoz. U tom slučaju dnevni uvoz će iznositi redovnih 4.800
megavat-časova dnevno, umesto sadašnjih 18.000 megavat-časova. On je naveo i da se kupovina električne energije odvija dan za dan i da će na kraju obračunskog perioda biti objavljen konačan podatak o ceni uvezene energije, što će delom zavisiti i od trenutnog odnosa kursa dinara i dugih valuta.

(EPS)

09. 02. 2012.

Tadić koordinira praćenje teške elektroenergetske situacije

Obustava isporuke struje za 200 undustrujskih preduzeća

Rekordi u potrošnji električne energije, obaraju se iz dana u dan i dalji porast potrošnje ne može više da se pokrije i obustavlja se isporuka električne energije velikim industrijskim sistemima, čija proizvodnja nije u funkciji direktnih potreba građana.
U vezi sa radom elektroenergetskog sistema juče (8. februara), uključio se i sam predsednik Srbije Boris Tadić. On je prilikom, obilaska Crne Trave, jedne od najugroženijih opština snežnim padavinama i niskim temperaturama, ocenio da EPS, sa kojim je u stalnoj komunikaciji i koordinaciji, čini ogromne napore da održi stabilnim energetski sistem. O tome je razgovarao sa premijerom, ministrima i predstavnicima EPS-a, jer se mora obezbediti da niko od građana ne bude isključen u ovako hladnim danima i da je očuvanju elektroenegetskog sistema pitanje nacionalne bezbednosti.
"Ovo je vanredna situacija. Naši bilansi proizvodnje električne energije nisu povoljni. Evidentno je da su ledeni dani pred nama i da je bitno da se štedi električna energija i da se napravi bilans potrošnje. Najvažnije je da se održi električna mreža. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, a građani i institucije da štede koliko god je moguće", rekao je Tadić.
Kad je reč o oslobađanju obaveze plaćanja struje za februar, on je istakao:
"Postoji oko 100 hiljada siromašnih domaćinstva. Tražimo od EPSa da u februaru ti građani ne budu opterećeni plaćanjem električne energije", rekao je Tadić. Februar će, prema njegovim rečima biti vrlo težak mesec za energetiku.
“Radna grupa za sigurno snabdevanje energentima predložila je Vladi Srbije da se predstojeći državni praznik Dan državnosti, koji se slavi 15 i 16. februara, spoji sa narednim danom i sledećim vikendom”, izjavio je savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić.
Tako bi, kako je rekao, imali četiri do pet neradnih dana, što je neophodno za smanjenje potrošnje energenata, izjavio je Škundrić.
To bi važilo i za škole, koje inače od početka ove nedelje ne rade. 
Gasa ima za tri nedelje, dok u EPS-u upozoravaju da bez restrikcija može još deset dana. VladaSrbije je danas (9. februara) odlučila da ograniči isporuke struje ustanovama i kompanijama koje su veliki potrošači, a nisu od vitalnog značaja za svakodnevno funkcionisanje.
"Građanima i ustanovama koje obezbeđuju vitalne usluge (toplane, bolnice, vodovodi, prehrambeni kombinati i slično) struja neće biti isključivana", istaknuto je u saopštenju Vlade Srbije.
Elektroprivreda Srbije može da izdrži bez restrikcija struje još sedam do 10 dana, ako se nastavi ovako visoka potrošnja električne energije, rekao je generalni direktor EPS-a Dragomir Marković i dodao da EPS nema više nikakvih mogućnosti da poveća proizvodnju struje, a više nema ni tehničkih mogućnosti za povećanje uvoza struje, koji je dostigao maksimum. Potrošnja struje svakog dana raste i premašila je 160 miliona kWh dnevno, što nikada do sada nije zabeleženo.
Na zahtev EPS-a, Vlada Srbije je danas obodrila da sa mreže privremeno isključi 200 velikih industrijskih preduzeća.
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović kaže da u ovom trenutku postoje zalihe gasa za tri nedelje, ukoliko se potrošnja nastavi ovim tempom.

E.P.

02. 02. 2012.

Ugljovodonici „iz kamena“ znatno menjaju sliku enegetskih rezervi u svetu ali i u Srbiji

Škriljci - novi energetski adut

Posle uglja nafte i gasa, kada je reč o fosilnim gorivima, ugljovodonici iz škriljaca ili drugačije rečeno gasni i uljni škriljci u svetu ali i kod nas postaju novi veliki energetski adut. Za njih se, doduše, zna već stotinu godina, ali zbog nekada veoma jevtine nafte, gotovo niko ih nije koristio. Ali, sa sadašnjim naglim razvojem tehnologije za korišćenje škriljaca, a posebno veoma izraženim rastome cene nafte i gasa, oni kao energetski resurs za proizvodnju nafte gasa, ali i električne energije - postaju veoma ozbiljan konkurent. Gasni škriljci se nalaze u kamenim naslagama čije su ogromne rezerve tokom prethodne decenije otkrivene širom sveta i sada se, prema nekim najnovijim studijama smatraju glavnim izvorom energije za budućnost.
Proizvodnja gasa iz škriljaca posebno u SAD poprimila je ogroman zamah. Ona nije samo praktično eliminisala potrebu za uvozom tečnog prirodnog gasa (LNG) za najmanje naredne dve decenije, već je i značajno smanjila uticaj Rusije na evropsko tržište prirodnog gasa, ali i „smanjila naftnu moć“ velikih proizvođača na Bliskom istoku i Venecueli. Prema studiji Instituta Baker sa Rajs univerziteta „Gas iz škriljaca i američka nacionalna bezbednost“ američki gas iz škriljaca značajno će smanjiti tržišni udeo Rusije u Evropi sa 27 odsto od 2009. godini na 13 odsto do 2040. godine, što smanjuje šanse da Moskva iskoristi energiju kao sredstvo u političke svrhe.
Evropski kupci sada imaju alternativu u ruskom gasu u vidu tečnog prirodnog gasa (LNG-a) koji je bio namenjen američkom tržištu. Rusija je već morala da prihvati pojeftinjenje svog gasa i sada pristaje da deo svoje prodaje u Evropi vezuje za cene na spot-tržištu gasa ili na regionalnim berzama, umesto da tu cenu kao do sada vezuje za cenu nafte, koja stalno raste.
„Ovakva promena cena signalizira veliku promenu obrasca za formiranje cene gasa“, izjavili su autori studije Kenneth B. Medlock III, Amy Myers Jaffe i Peter R. Hartley.

Gas iz škriljaca menja energetske prognoze

Bum američke proizvodnje gasa iz škriljaca smanjuje buduću zavisnost potrošača u svetu od snabdevanja gasom iz Rusije, Irana i Venecuele. Bez otkrića gasa iz škriljaca u 2040. godini ove zemlje bi podmirivale oko 33 odsto globalnih potreba za gasom ali, sa gasom iz škriljaca ovaj procenat je smanjen na 26 odsto, rečeno je na energetsko - finansijskom samitu u Hjustonu tokom oktobra 2011. godine.

Nema samo severnoamerički gas iz škriljaca uticaj na potrošnju LNG gasa jer širom sveta se povećava interesovanje za razvoj proizvodnje gasa iz škriljaca. Iz Advanced Resources International (Međunarodne kompanije za napredne resurse) su ove godine procenili da su globalne rezerve gasa iz škriljaca mnogo veće od prethodne procene. Prema tim procenama ukupni tehnički nadoknadivi resursi gasa iz škriljaca su oko 6,6 biliona kubnih metara.

Ali postoje i neka suprotna stremljenja. Pored još nekih, tu su i određena ekološka ograničavanja, koja ponekada idu i malo dalje od uobičajenih razmera.
Bivši kubanski lider Fidel Kastro kritikovao je na samom početku ove godine tehnologiju za eksploataciju škriljaca, koja podrazumeva korišćenje vode, peska i hemikalija kojima se razbija kamen kako bi se došlo do "zarobljenog" gasa. Kritičari ove tehnologije smatraju da se njome kontaminiraju rezerve vode u zemlji, ali i da uzrokuje druge vrste problema, poput stvaranja velike količine štetnih gasova, većih i od onih koji nastaju tokom eksploatacije uobičajnih izvora energije.
"Od značaja je da se napomene da se među brojnim hemijskim supstancama koje se koriste za vađenje gasa nalaze i benzen i toluen koji su užasno kancerogeni", naveo je Kastro i dodao da se ovo pitanje ne sme ignorisati.

Velika ležišta uljnih škriljava u „našem „ataru“

Kada je reč o uljnim škriljcima tu i mi konja za trku imamo. I to veoma ozbiljnog!
Uljni škriljci kao sirovina za dobijanje nafte, ali i za proizvodnju toplotne i električne energije trenutno se najviše koriste u Estoniji, Kini i Brazilu, a njima bi u narednih nekoliko godina mogla da se priključi i Srbija, gde postoji jedno od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi. Tokom ove decenije, moglo bi da počne godišnje iz škriljaca da se proizvedi više od pola miliona tona sintetičke nafte, što bi podmirilo oko 15 odsto godišnje potrošnje ovog energenta u Srbiji. Sa domaćom proizvodnjom od milion tona nafte godišnje u NIS-u to bi bilo vrlo značajno za Srbiju i osetno bi uticalo na smanjenje trgovinskog deficita i osetno bi povećalo energetsku nezavisnost.
Ovo je konstatovano i na nedavno održanom na Okruglom stolu „Balkanmagazina“ na temu: "Uloga uljnih škriljaca u prevazilaženju energetske krize".
Osim na području Aleksinca, koje je najbogatije, škriljaca ima u još 23 basena u Srbiji. Prema sadašnjim procenama oko 4,7 milijardi tona. Škriljci se nalaze i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, zapadne Morave... Oni na području Dubrave su najkvalitetniji jer imaju visok sadržaj ulja, što ih čini najpovoljnijim za eksploataciju.
Iako većina ležišta nije dovoljno istražena, na ležištu u okolini Aleksinca, koje se nalazi na prostoru dužine od oko 20 kilometara urađena su detaljna istraživanja. Na tri ležišta aleksinačkog basena nalazi se blizu dve milijarde tona uljnih škriljaca od kojih bi se moglo dobiti 150 do 200 miliona tona sintetičke nafte. Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Vlade Srbije rekao je da je jedan deo moguće eksploatisati površinskim kopovima što škriljce čini jeftinijim. Debljina krovinskog sloja škriljaca je 75 metara sa 10 odsto sadržaja ulja, a donji sloj je debeo 25 metara sa sadržajem ulja od 12,5 odsto. Na dubini do 400 metara nalazi se još oko 500 miliona tona uljnih škriljaca, dok se na dubini od 600 do 700 metara nalazi 1,5 milijardi tona", ističe Dragosavljević.
To je osetno više od sadržaja ulja i leržištima u Estoniji (oko 8,5 odsto). Estonija je kao članica EU razvila tehnologiju kojom ispunjava stroge evropske ekološke standarde. Reklo bi se da upravo na estonsku tehnologiju i računaju u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Vlade Srbije.
Za sada jedini pravo na istraživanje i eksploataciju imaju Aleksinački rudnici, odnosno Javno reduzeće Podzemna eksploatacija uglja Resavica, koja je tu ranije kopala ugalj i obavila mnoga istraživanja. Miodrag Denić, direktor sektora investicija ovog preduzeća je rekao je da rudarski deo nije problem i da za otkopavanje uljnih škriljaca postoji potpuna spremnost.
„Problem je tehnički deo, odnosno prerada škriljca u naftu. Za to nam je potreban strateški investitor i u njegovom odabiru učestvuje nadležno Ministarstvo zajedno sa nama i ne možemo sami da donesemo odluku", kaže Denić i dodaje da su stupili u kontakt sa estonskim WKG i ESTI energi sa kojima je napravljen program detaljnog geološkog istraživanja.
Predstavnik Privredne komore Vojvodine na ovom okruglom stolu napomenuo je da, prema nekim istraživanjima Fakulteta za fizičku hemiju u Novom Sadu, pri ceni od 10 evra za tonu uljnih škriljaca iz Aleksinačkog rudarskog basena može da se proizvede visokooktansko motorno gorivo po ceni od 247 evra po toni. Vlada Živanović, nekadašnji direktor proizvodnje u EPS-u i Ministar energetike Srbije, naveo je da su svojevremena istraživanja EPS-a, u vezi sa korišćenjem uljnih škriljaca za proizvodnju električne energije (slične kao u Estoniji) pokazala da najveće količine ovog energenta u Srbiji postoje u istočnom delu Srbije (u Timočkoj Krajini), a ne oko Aleksinca.

Škriljci strateški važan energent

Uljni škriljci su energent od strateškog značaja za Srbiju i upravo ih kod nas, po svemu sudeći, ima najviše u Evropi. Eksploatacijom u Aleksincu godišnje može da se iskopa oko pet miliona tona ovog energenta iz koga bi se preradom dobilo između oko pola miliona tona sintetičke nafte, što je 10 do 15 odsto naših potreba za naftom.
Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavio je 11. januara u Aleksincu da Vlada Srbije upravo donosi odluku o raspisivanju tendera za izbor savetnika za pronalaženje strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca na teritoriji Aleksinca. Eksploatacija nafte iz uljnih škriljaca može da počne najranije za šest-sedam godina.
"Da bi se to dogodilo, potrebno je da se investira između 700 i 800 miliona evra, a uključujući ono što će biti potrebe tog kopa, ulaganja će dostići i oko milijardu evra. Nalazišta uljnih škriljaca su veliki energetski potencijal Srbije. Nema nikakve misterije u vezi sa njihovom eksploatacijom, jer je to običan kamen nalik uglju, koji u sebi ima 10 odsto organske materije iz koje se dobija sintetička nafta rekao je Dulić

Država mora da ima značajan udeo vlasništva

Komentarišući pokretanje postupka za pronalaženje partnera Dulić je kazao da Srbija škriljce nikom neće dati besplatno.
- Tražićemo najpovoljnijeg partnera koji je spreman ovde da investira, ali naša država mora da ima značajan udeo vlasništva u tom poslu - kazao je Dulić. - Došlo je pravo vreme da se započne sa ovim. Reč je o dugoročnom poslu od kojeg će koristi imati i naša deca i naši unuci. To što mi sada počinjemo ovaj projekat je u direktnoj vezi sa kretanjem cene nafte na svetskom tržištu. Nafta je sve skuplja, sada joj je cena 100 dolara po barelu i mi moramo da iskoristimo ono što su nam priroda i bog dali.On je istakao da proizvodnja nafte iz škriljaca neće ugroziti životnu sredinu Aleksinca.
Ujedno i neke inostrane kompanije potvrdile su da je u aleksinačkom bazenu pronađeno bogato nalazište uljnih škriljaca iz kojih se može proizvesti sintetička nafta u vrednosti og oko 60 milijardi dolara i da se njenom preradom u derivate ta brojka može utrostručiti -na 180 milijardi dolara!
Prema službenim informacijama iz srpskog ministarstva rudarstva, pet stranih kompanija već je poslalo pisma namere u kojima pokazuju spremnost da učestvuju u eksploataciji uljnih škriljaca, odnosno gradnji kapaciteta za njihovu preradu u naftu. Pisma su poslala investicijski fondovi Hathor i Zao Star, estonske kompanije Eesti Energia i VKG kao i srpski NIS. Zbog tolikog zanimanja neki su mediji objavili da se kompanije tuku za unosan posao...
Na pitanje da li se investitori tuku pred njegovim vratima za ovaj posao, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Žarko Dragosavljević kaže za „Blic“ da ne bi rekao da se tuku, ali ističe da je dobro što je interesovanje veliko.
- Nema pritisaka ni sa jedne strane, iskreno. Postoji samo interesovanje - tvrdi Dragosavljević.
Pet kompanija u poslednjih godinu i po dana snažno lobira u Vladi Srbije da dobije posao eksploatacije uljnih škriljaca u Aleksincu. Procena jedne od njih da bi se od nafte iz tog nalazišta moglo zaraditi i do 180 milijardi dolara objašnjava zašto se pismima o namerama nude našem ministarstvu zaduženom za rudarstvo, traže sastanke i nude opcije kako najviše da zaradimo. U tim pismima ili na sastancima pokušavaju jedni drugima da podmetnu nogu, tvrde da znaju da je onom drugom namešten posao ili da se vrši pritisak na državu.
Prema saznanjima „Blica“, pisma o namerama vlasti su dobile od investicionih fondova „Hator“ i „Zao star“, estonskih kompanija „ESTI energija“ i WKG, kao i od NIS-a, odnosno „Gaspromnjefta“.
Dulić je ocenio neprihvatljivim da se kao partner pojavi neko ko želi samo da koristi prirodni resurs, ubire dobit i plaća rudnu rentu.
"Kroz procese u narednim mesecima jasno ćemo staviti do znanja da mi naše resurse, ne samo kada su u pitanju uljni škriljci, već sve mineralne sirovine, hoćemo da eksploatišemo u saradnji sa svetskim firmama samo u odnosu u kome je država partner", napominje Dulić.
Insistiraće se, kako je dodao i da Srbija ne bude zona u kojoj će se ruda samo vaditi, a potom slati u inostranstvo na preradu, već da se na njenoj teritoriji obavlja finalizacija rudarske prerade.
"To je sastavni deo nove, nedavno završene, strategije o upravljanju mineralnim resursima u Srbiji, i koja će uskoro naći pred poslanicima Skupštine Srbije. Dragan Obradović (list kWh)

30. 01. 2012.

NOVA TRAFOSTANICA 400/110 kV VRANjE 4 – KLjUČNA TAČKA DUGOROČNOG I SIGURNOG NAPAJANjA JUGOISTOČNE SRBIJE

Javno preduzeće Elektromreža Srbije počinje izgradnju nove trafostanice Vranje 4 na proleće 2012. godine, najavio je generalni direktor JP EMS dr Miloš Milanković prilikom predstavljanja projekta izgradnje trafostanice 400/110 kV Vranje 4. Prisutnima se obratio i predstavnik Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Hoze Gomez Gomez i zamenik direktora JP EMS Sandra Petrović.
Izgradnjom nove 400kV trafostanice u Vranju obezbeđuje se dugoročno sigurno i kvalitetno napajanje električnom energijom jugoistočne Srbije. Elektrodistributivne mreže u Vranju i Leskovcu ovim dobijaju kvalitetno napajanje sa viših naponskih nivoa.
Ukupna sredstva neophodna za realizaciju projekta iznose 19 miliona evra, pri čemu je Evropska unija kroz donaciju obezbedila 15,5 miliona evra a JP EMS iz sopstvenih sredstava oko 3,5 miliona evra. Ovim sredstvima je obezbeđena i nabavka jednog energetskog transformatora za Trafostanicu Leskovac 2.
Izgradnji Trafostanice Vranje 4 je prethodila izgradnja grandioznog elektro energetskog koridora Republike Srbije - interkonektivnog dalekovoda 400 kV od Niša do makedonske granice. Time su i stvoreni uslovi za izgradnju 400 kV Trafostanice Vranje 4 i dalje proširenje Trafostanice Leskovac 2 koja je tokom prethodnih godina već podignuta na 400 kV naponski nivo. Izgradnjom, odnosno rekonstrukcijom ovih značajnih energetskih objekata i njihovim priključenjem na novi 400 kV dalekovod omogućeno je sigurno napajanje i kvalitetniji život građana Vranja, Leskovca i ostalih delova jugoistočne Srbije. Takođe, realizacijom ovog projekta, kao sastavnog dela elektroenergetskog koridora Republike Srbije – interkonektivnog dalekovoda od Niša do makedonske granice, stvoreni su uslovi i za dalji privredni razvoj jugoistočne Srbije i celog regiona.
Nova Trafostanica Vranje 4 se nalazi u mestu Donje Trebešinje. Trafostanica zadovoljava najviše tehničko tehnološke svetske standarde. Koncepcijsko rešenje Trafostanice predviđa minimalno korišćenje prostora, a pre svega je usklađeno sa najvišim standardima i urbanističkim i ekološkim zahtevima.
Pripremne aktivnosti za izgradnju Trafostanice Vranje 4 JP EMS je započeo 2007. Godine. Ugovori o projektovanju, gradnji i nabavci dela opreme potpisani su Decembra 2011. Puštanje u pogon buduće Trafostanice je planirano u prvoj polovini 2014. godine.
Evropska unija je od 2000. godine u razvoj i poboljšanje elektro-energetskog sistema u Republici Srbiji uložila preko 500 miliona evra od toga u JP EMS 85 milona evra.

19. 01. 2012.

Prvi samit o gasu donosi široku saglasnost
Leonid Bokanovski

Po Vašem mišljenju, kako su energetski izvori i globalna ekonomija povezani?
Pouzdana, dostupna, čista energija je ključ za održivi ekonomski rast. Bez nje, proizvodni pogoni ne mogu da proizvode robu, radnje ne mogu da se otvore za potrošače, škole ne mogu da dočekuju studente, a domaćinstva ne mogu da se greju. Trenutno se vodi intenzivna debata oko identifikacije izvora energije koji najbolje može da odgovori promenljivoj potražnji, umiri neizvesne ekonomske uslove i ublaži efekte klimatske promene. Mnogi izvori sa sobom nose više problema nego rešenja. Ugalj, iako jevtin, zagađuje. Nuklearna energija nije previše skupa, ali nosi opasnost katastrofalnih kvarova. Obnovljivi izvori jos uvek nisu spremni da preuzmu prestol pouzdanog izvora energije osnovnog opterećenja i moraju biti subvencionisani kako bi bili finansijski održivi u primeni velikih razmera. Prirodni gas stoga, takođe poznat i kao „plavi energent“, predstavlja čistu, bezbednu, pouzdanu i isplativu opciju.
Zašto se onda prirodni gas izdvojio i postao tako interesantan tolikim različitim ekonomijama?
Kao što je jedan broj istaknutih eksperata primetio, prirodni gas ostaje najverovatniji kandidat za snabdevanje pouzdane energije kako bi se zadovoljila potražnja naše globalne ekonomije. Neki, uključujući i mene, veruju da smo ušli u „zlatno doba gasa“ - eru u kojoj prirodni gas postaje lako dostupno gorivo izbora, koje će napajati sve od elektrana do automobila i kamiona.
Debata oko prirodnog gasa se vrti oko pitanja cene i dužine ugovora. Koja je pozicija Foruma zemalja izvoznica gasa na ova dva pitanja?
Kao što sam već pomenuo, članice Foruma zemalja izvoznica gasa izdale su Deklaraciju nakon Prvog gasnog samita koji se 15. novembra održao u Dohi, Kataru. Jedna od njenih izjava bila je da je Forum rešio da prizna strateški značaj dugoročnih ugovora. Fer cene i stabilnost u snabdevanju su od presudnog značaja za održiv ekonomski razvoj. Dugoročni ugovori su najbolji način da se osigura stabilnost, istovremeno promovišući neophodne investicije u infrastrukturu, koja treba da podrži proizvodnju i transport gasa i da obezbedi balans u interesima proizvođača i potrošača gasa. 
Konačno, organizacija je uzela u obzir i velike napore i investicije zemalja članica da se obezbedi pouzdano snabdevanje prirodnim gasom, kao i njihov rad sa zemljama uvoznicama na stabilizaciji potražnje i distribucije. Forum zemalja izvoznica gasa razume važnost saradnje sa zemljama uvoznicama i potrošačima, a uključenje ovog prioriteta u Deklaraciju pokazuje da će saradnja biti fokus organizacije u narednim godinama. Međuzavisnost dobavljača i kupaca je ključ stabilnog tržišta gasa.
Ko će profitirati u ovom „zlatnom dobu gasa“? Neki bi rekli da Forum i promocija prirodnog gasa koriste isključivo Rusima, dok ostali ostaju po strani.
Ukoliko prihvatimo da je prirodan gas željeni energent budućnosti, pitanje zapravo postaje kako da najbolje iskoristimo zalihe gasa za dobrobit što više zemalja i ljudi? Ovde se radi o mnogo više nego dobrobiti samo jedne zemlje ili jedne kompanije.
Ovim pitanjem su se bavile zemlje članice Foruma zemalja izvoznica gasa kada smo se sastali u novembru u Dohi. Grupa je imala jedan jednostavan cilj za prvi ikad organizovan samit gasa: da se nastavi promocija prirodnog gasa kao odgovora na izazov održivog razvoja 21. veka.
Šta je bila svrha Prvog gasnog samita?
Samit je okupio šefove država i druge visoke zvaničnike vlada članica Foruma uključujući Alžir, Boliviju, Egipat, Ekvatorijalnu Gvineju, Iran, Libiju, Nigeriju, Katar, Rusiju, Trinidad i Tobago i Venecuelu, kao i Kazahstan, Holandiju i Norvešku koje uživaju status posmatrača. Dva dana ranije u Dohi Forum je sazvao 13. ministarski sastanak u svom sedištu, na kome je organizacija zvanično primila Oman kao novu članicu, a ja sam imao čast da prihvatim drugi mandat na funkciji generalnog sekretara organizacije.
Koji su bili glavni rezultati samita?
Članice Foruma zemalja izvoznica gasa su se složile oko zajedničke izjave o svrsi pod nazivom „Deklaracija iz Dohe“. Osim nekih osnovnih izjava poput priznavanja prirodnog gasa kao čistog goriva u globalnom energetskom miksu i ponovnom obavezivanju članica na spremnost da sarađuju i razmenjuju informacije, članice su objavile i 12 značajnih izjava. Skrenuo bih Vam pažnju na jednu od njih.
Članice su rešene da potvrde potrebu za fer cenom gasa, koja bi se bazirala na indeksu cene gasa u odnosu na naftu. Cilj je konvergencija cena gasa i nafte, koja bi zatim omogućila prirodnom gasu da se takmiči u globalnom miksu za prevoz i proizvodnju energenata na osnovu njegovih ekonomskih i ekoloških prednosti.
Šta je po Vašem mišljenju sledeći korak za Forum i globalna tržišta gasa?
Prvi gasni samit je bio ključni korak u radu Foruma zemalja izvoznica gasa da izgradi fer, pouzdano i održivo tržište prirodnog gasa. U našem daljem napretku nadamo se da će Deklaracija iz Dohe formirati bazu za dogovore između izvoznika i uvoznika i da će prirodan gas napajati jednu prosperitetnu budućnost.
Ovo zaista jeste zlatna era prirodnog gasa. A zemlje članice Foruma, koje zajedno upravljaju 70 procenata svetskih rezervi prirodnog gasa, posvećene su ideji da se prirodan gas – koga ponekad zovu i „plavi energent“ – pouzdano i bezbedno dostavi u svakom trenutku, gde god je potreban. EPT

17. 01. 2012.

EPS na najvećem svetskom skupu o obnovljivim izvorima u Abu Dabiju

(Abu Dabi, 16. januar 2012.) Elektroprivreda Srbije je danas na Svetskoj konferenciji o obnovljivim izvorima u Abu Dabiju predstavila najvažnije projekte izgradnje novih elektrana koje će proizvoditi „zelenu“ energiju, a ovo je prvi put da neka srpska kompanija učestvuje na jednoj od najpoznatijih svetskih konferencija o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i čistim tehnologijama. EPS je, takođe, jedina elektroprivreda iz regiona i šire koja učestvuje na ovom najpoznatnijem svetskom skupu, gde se okuplja oko 25.000 učesnika, više od 650 kompanija iz više od 35 zemalja sveta, saop[tio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Na otvaranju najvažnijeg energetskog događaja iz domena „zelene“ i održive energije govorili su Ban Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ven Žibao, premijer Kine, Kim Hvang Sik, premijer Koreje i Nasir Abudlaziz Al Naser, predsednik generalne Skupštine, a održava se pod pokroviteljstvom Njegovog visočanstva šeika Mohameda Bin Zajeda Al Nahijana, krunisanog princa Abu Dabija i zamenika Vrhovnog komandanta oružanih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata.
- Na skupu će razgovarati najvažniji predstavnici Vlada, svetskih kompanija i institucija, a EPS nastupa partnerski sa „Dunav osiguranjem“, sa kojim je već započeo saradnju – rekao je Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a. – Da je naša kompanija prepoznata kao potencijalni partner svedoči i pozviv na ovaj skup, koji nam je stigao od Sultana Ahmeda Al Džabara, izvršnog direktora „Masdara“, organizatora ove svetske konferencije. Sultan Al Džabar bi trebalo do sredine godine da poseti Srbiju i potpiše protokol o saradnji o mogućim ulaganjima u obnovljive izvore energije.
Čeperković je istakao da je konferencija u Abu Dabiju odlična prilika za povezivanje sa moćnim ulagačima u obnovljive izvore, koji imaju tehnologiju i sredstva.
Predstavnici EPS-a danas su se susreli i sa Andrisom Piebalgsom, komesarom Evropske unije za razvoj, nekadašnjim prvim čovekom EU za energetiku. On je istakao važnost napretka Srbije u reformama za približavanje EU.
- Srpska energetika je uveliko odmakla u približavanju EU, pogotovo u regulisanju tržišta kroz pristupanje Energetskoj zajednici i u tom delu veoma ste bliski EU – objasnio je Piebalgs. – Ipak to je samo jedna oblast i put ka pridruživanju je dugotrajan proces.
Delegacija naše elektroprivrede razgovarala je danas i sa čelnicima Međunarodne agencije za obnovljive izvore, predstavnicima mnogih kompanija i institucija. Kako je rekao Adnan Amin, direktor Međunarodne agencije za obnovljive izvore (IRENA), Srbija je veoma važna članica ove organizacije. i dodao je da je enegetika osnov za ekonomski i održivi razvoj.
- Energetika je osnov za ekonomski i održivi razvoj, a uskoro očekujemo i projekte obnovljivih izvora u Srbiji - rekao je Amin. – Neophodno je privatnim investitorima omogućiti sigurnost investiranja. Jer za nova ulaganja više nije pitanje samo novaca, već zakonskih regulativa.
Svetska konferencija o obnovljivim izvorima trajaće do 19. januara. E.P.

04. 01. 2012.

Stimulisanje gradnje vetroelektrana u Evropi sve više postaje predmet raznih osporavanja

Između štete i koristi

Vojvoda od Edinburga vetroelektrane nazvao beskorisnim i sramotnim.- Štampa i u Srbiji ovih dana postavlja pitanje zašto pored tolike količine biomase i neiskorišćenih hidropotencijala uopšte stimulišemo proizvodnju vetroelektrana

 

Euforija za što većim učešćem obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije uključivanjem značajnih podsticajnih tarifa, u Evropi očigledno popušta pod teretom nailazeće nove ekonomske krize. Vetroelektrane se, na primer, u poslednje vreme sve češće apostrofiraju čak i kao parazitski elektroenergetski izvori, što u suštini u ovoj fazi njihovog korišćenja i jesu. I dalje se ne spori ekološka prednost naročito vetroelektrana i solarnih elektrana, ali se sve izrazitije, izuzimajući Nemačku, osporavaju sve veća opterećenja potrošača električne energije zbog stimulativnih - takozvanih fid in tarifa. Svedoci smo poslednjih dana i vrlo oštrih reakcija nekih evropskih zvaničnika, koji sada otvreno osporavaju potrebu za tako visokim podsticajnim merama i one se sada gotovo svuda redukuju.
Evropske kompanije, proizvođači opreme za obnovljive izvore energije od nedavno su žrtve globalnog rezanja potsticajnih tarifa s obzirom da se zemlje EU suočavaju s velikim merama štednje zbog krize u evrozoni.
Posebno su pogođeni proizvođači opreme za solarne kolektore. Cene solarnih modula ove godine su opale za oko 40 odsto, a 2012. godine očekuje se dalji pad od 10 odsto. Činjenica je da industriji opreme za obnovljive izvore nije bitnije pomoglo ni nemačko odustajanje od nuklearne energije.
Evropsko udruženje energije vetra (EWEA) ovih dana je objavilo najnoviji izvještaj analizirajući sve zajedničke projekte u 17 evropskih zemalja, uglavnom u severozapadnoj Evropi. Više od 141 hiljadu megavata snage će da imaju vetroelektrane koje se trenutno grade, planiraju ili su ugovorene u Evropi, a to je dovoljno da se zadovolje potrebe za električnom energijom čak za 130 miliona prosečnih domaćinstava, odnosno za pokrivanje preko 13 odsto ukupnih potreba Evrope. Ti parkovi vetrenjača na otvorenom moru predstavljaju 35 puta veću snagu od četiri hiljade megavata, koliko ih je trenutno instalisano u eolskom elektranama. Sada je u toku gradnja farme vetroelektrana ukupne snage 5.600 megavata u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Belgiji. Izveštaj naglašava da je od ključne važnosti izgradnja prenosne mreže na severu i Baltiku, odnosno upozorava na pretnju osetnog manjka visokonaponskih podvodnih kapaciteta u idućim godinama.

Ljutnja princa Filipa

Preteralo se, dakle, sa eolskim kapacietima, pa postaje sve veći problem kako preneti toliku energiju, a posebno, kako je izbalansirati. A, najviše se pretaralo sa visokom podsticajnim tarifama i sve su veća protivljenja njihovoj primeni.
S tim u vezi, ovih dana svakako je najveću pažnju privukla izjava britanskog princa Filipa, supruge kraljice Elizabete druge. Devedesetogodišnji Vojvoda od Edinburga ukorio je jednog od izvršnih direktora kompanije Infinergy Esbjornu Wilmaru, kada je ovaj na jednom prijemu pokušao da mu predstavi njihove projekte vetroelektrana kao najekonomičnije ulaganje u obnovljivu energiju.
"Valjda ne verujete u bajke? Vetroelektrane su potpuno beskorisne, zavisne od državnih subvencija i zapravo su apsolutna sramota”, rekao je princ Filip.
Dan kasnije bivši britanski kancelar lord Lavson je u potpunosti podržao ovakav komentar princa Filipa navodeći “da ne postoji skuplji i neefinasniji način proizvodnje električne energije od one u vetroelektranama” dodavši da se, uzgred, radi i o “monstruoznom uništavanju prirodne sredine”.
“Pitajte Britance koji pripadaju sloju energetske sirotinje šta misle o tome da godišnje kroz račune za struju subvencionišu sa devedeset funti ulaganja u vetroelektrane”, zaključio je Lavson.
Dakle, ne protive se tome samo obični građani, koji sve te troškove snose. Doduše nije svuda isto. To posebno važi za Nemačku; njeni građani su se izjasnili da hoće obnovljivu umesto nuklearne energije i spremni su to da dodatno finansiraju. Ali, uz takvo opredeljenje valja imati na umu i činjenicu da Nemačka ujedno i veoma brzo razvija tehnilogije za proizvodnju vetrogeneratora i solarnih elektrana i da je u toj industrijskoj grani već sada zaposleno više od sto hiljada radnika. Razume se tu je i velika korist od izvoza tih postrojenja, pa nije teško zaključiti zašto u ovoj zemlji postoji dosta različit pristup obnovljivim izvorima energije u odnosu na neke druge zemlje, uključujući i našu.
Na primer već u Češkoj stvari drugačije stoje. Vlada ove zemlje se sprema da plati oko 470 miliona evra u 2012. godini kako bi ograničila rast cena električne energije zbog tereta subvencija za energiju iz obnovljivih izvora. Jesno je da građani ne žele da plaćaju te stimulacije. Vlada očekuje rast cena struje od 4,3 odsto za domaćinstva i šest odsto za industriju. Stoga planira pokrivanja subvencija iz budžeta do nivoa koliko iznose garantovane cene za energiju iz obnovljivih izvora. Vlada Češke je, inače, već ukinula neke subvencije, jer ocenjuje da bi dalji brzi rast ovakvih proizvodnih kapaciteta ugrozio stabilnost prenosnog sistema i zbog dotadašnjih velikih potsticajnih tarifa izazvao preveliki rast cena struje!

Rumunija smanjuje broj dozvola

Slično je i u Rumuniji gde je najavljeno da će se ograničiti veličina
proizvodnih kapaciteta vetroelektrana. Tamošnja kompanija za prenos električne energije, „Transelektrika“ već je počela da smanjuje broj dozvola za nove vetroelektrane, posebno posle nastojanja investitora da dobiju dozvole za instalisanje kapaciteta koji premašuju mogućnosti prihvata mreže.
Dakle, sve je više modaliteta potiskivanja ili smanjivanja fid in tarifa u Evropi kao i ograničavanja davanja dozvola za njihovu gradnju, a ovih dana i naši mediji su pokrenuli to pitanje.
Ispostavilo se da je svojevremeno planirano da efekte fid in tarife u vezi sa obnovljivim izvorima energije koristi pre svega EPS i to kada je reč o malim HE na neiskorišćenim hidroptencijalima, a ne razni inostrani špekulanti. Međutim, kasnije, na volšeban način, u celu tu priču najviše se ubaciju oni sa vetroelektranama, odnosno, bolje reći, njihovi lobisti i drugi mešetari. U javnosti je sada postavljeno pitanje plaćanja tih podsticaja iz džepa potrošača, u situaciji kada nemaju para ni za izmirenje troškova za utrošenu struju - ni po sadašnjim, niskim cenama. A, upravo oni, po procenama EPS-a, treba da obezbede 1,3 milijarde evra subvencija za vetroelektrane, za 12 godina stimulacija?!
Jasno se sada nameće pitanje, zašto pored tolike količine biomase i neiskorišćenih hidropotencijala, mi uopšte stimulišemo proizvodnju vetroelektrana? To nema veze ni sa kakvim „evropskim zahtevima“, kako to mešetari uporno predstavljaju. Mnogi energetski stručnjaci potvrdili su nam da mi od toga imamo samo štetu i da o svim detaljima građani treba da budu upoznati, kako bi se oni izjasnili šta hoće, a ne da u njihovo ime neko drugi odlučuje.
U Nemačkoj građani su se opredelili za obnovljive izvore energije (ponajviše za vetar) umesto nukearki, ali, kao što smo već napomenuli, razvija se i nova grana industrije koja zapošljava veliki broj ljudi, na sličan način kao automobilska industrija. Šanse da se kod nas ovlada tom tehnolohijom i da se ima slična korist, su gotovo nikakve. I kakve mi koristi možemo da imamo od stimulisanja vetroelektrana?
Ljudima od struke, prilično je nejasno kako je u Zakon o energetici ušlo to da će „vetraše“ dok im traje fid in tarifa 12 godina neko drugi da balansira ili drugim rečima pokriva njihov izuzetno nestabilan rad, skopčan sa ponašanjem vetra. Iako je poznato je su vetrogeneratori najteži za balansiranje njihovi vlasnici, po sadašnjim pravilima, ne treba ništa o tome da brinu već EPS mora da gleda prognoze i pravi procene koliko će da rade, a koliko će da stoje. Kako jedan naš energetski poslenik reče, vlasnika vetroelektrane sudeći po sadašnjim našim propisima, sve to ništa ne mora da interesuje. On dođe u Srbiju, sa lokalnom samoupravom reši pitanje oko korišćenje ili otkupa zemljišta, iskopa se rupa za stub, izbetonira ono što je potrebno, doveze se zatim nemačka oprema, montira i zaposli jedan čovek koji će to da čuva i šiša travu. A „gazda“ daljinski, recimo iz ofisa u Londonu čita preko interneta brojilo, piše fakturu i šalje ovde na naplatu. Takav vlasnik 12 godina nema nikakvu potrebu da ulazi u Srbiju, samo „ispruži šešir i pare stižu“! Ne zapošljavaju se naši ljudi, koriste se naši resursi, a naši osiromašeni potrošači sve to još moraju dodatno da plate kroz fid in tarifu. Samo se „vadi“ i odnosi iz Srbije - sve na našu štetu. Kakav je to i čiji rezon?!
Nije li mnogo pametnije forsirati preostalu hidroenergiju i biomasu, koja čini čak 62 odsto obnovljivih izvora energije u Srbiji! Kod elektrane na biomasu moglo bi da se zaposli par stotina ljudi na sečenju drva, pravljenju peleta, odstranjivanju agrokultura, radu u elektrani...
Građani bi ovo i niz drugih stvari trebalo da imaju u vidu jer do 31. decembra 2012. godine treba da se donese nacionalni plan za obnovljive izvore energije i nova uredba o njihovom korišćenju, sa novim stimulativnim (fid in) tarifama. Valja dobro razmisliti koje stimulacije treba zadržati, a ne da se već sada najavljuje da će sve ostati po starom! Javnost konačno sa svim tim stvarima mora da se upozna i da se pita, a ne da se kao do sada ispod žita poturaju i proturaju razne mešetarske varijante. Dragan Obradović (list “kWh”)

16. 12. 2011.

Okrugli sto Balkanamagazina “Uticaj klimatskih promena na energetsku bezbednost”.

Suša ugrozila sistem, struje će ipak biti

Suša u drugoj polovini godine smanjila proizvodnju hidroelektrana, ali ugalj, gas i uvoz električne energije spasili su elektroenergetski sistem, zaključeno na okruglom stolu Balkanamagazina “Uticaj klimatskih promena na energetsku bezbednost”. Sledi period sa normalnim padavinama, kažu u Hidrometerološkom zavodu
Sušni period, koji je Srbiju i ceo region pogodio u drugom delu godine, izazvao je velike probleme poljoprivredi, rečnom transportu, ali pre svega elektroenergetskom sistemu Srbije, čiji značajan deo (trećinu kapaciteta) čine hidroelektrane. Nizak vodostaj na srpskim rekama smanjio je proizvodnju električne energije u hidroelektranama na rekordne minimume, a Elektroprivredu Srbije primorao da prenapregne kapacitete termoelektrana i uvozi dodatnu struju iz inostranstva. Ova prirodna nepogoda izazvala je dosta polemike u javnosti, a na ključna pitanja, da li je elektroenergetski sitem stabilan i da li ćemo tokom zime imati dovoljno električne energije, odgovore su dali predstavnici Ministarstva energetike, Elektroprivrede Srbije i stručne javnosti na okruglom stolu “Uticaj klimatskih promena na energetsku bezbednost” u organizaciji Balkanmagazina.
Milutin Prodanović, pomoćnik ministra za elektroenergetiku u Ministarstvu energetike i infrastrukture istakao je da se radna grupa za sigurnost snabdevanja energentima redovno sastaje i da se prate dešavanja u svim sektorima, kako bi odluke o intervencijama mogle da se donesu u vrlo kratkom roku.
Momčilo Cebalović, direktor sektora za odnose sa javnošću EPS-a ocenio je da je elektroenergetski sistem stabilan i da je danas situacija mnogo bolja nego pre mesec dana - zbog viših temperatura i bolje hidrološke situacije, kao i da EPS već ima ugovoren uvoz struje za decembar, a u toku je javna nabavka za uvoz u januaru.
„Danas je potrošnja električne energije 110 miliona kilovatsati, dok je pre mesec dana ona premašivala 120 miliona kilovatčasova. Proizvodnja u hidroelektranama je sada 15 miliona kilovatčasova, a pre mesec dana je bila ispod 10 miliona kilotačasova, dok po planu one treba da proizvode 27 miliona kilovatčasova električne energije. Najveći teret podnele su termoelektrane, koju su proizvodile i 95 miliona kilovatčasova pre mesec dana, dok se danas proizvodnja smanjila na 84 miliona kilovatčasova. Ugalj je spasio elektroenergetsku situaciju uz gas i uvoz struje“, precizirao je Cebalović.
Suša je donela i velike troškove EPS-u, jer su aktivirane Panonske gasne termoelektrane gde proizvodnja kilovata košta 10,5 evrocenti, dok EPS struju prodaje po 5,5 evrocenti. Takođe, EPS je imao dnevni trošak uvoza električne energije od dva miliona evra dnevno zbog loše hidrološke situacije. U novembru i decembru uvezeno je 600 miliona kilovatsati iznad plana, što je jednako godišnjem planu izvoza struje.
U sličnom problemu našao se i elektroenergetski sistem Republike Srpske, koja je tradicionalni izvoznik električne energije. Zbog nemogućnosti adekvatnog upravljanja akumulacijom Bileća Republika Srpska je morala da uvozi manje količine struje. Nizak vodostaj reka je tako umanjio proizvodnju električne energije Republike Srpske, čiju polovinu ukupne proizvodnje čine upravo hidroelektrane.
„Ključna strateška orijentacija država treba da budu velike akumulacije, koje će obezbeđivati energetsku stabilnost,“ istakao je Željko Ratković, direktor investicija u Elektroprivredi Republike Srpske.
U vanrednim energetskim situacijama značajan teret pada i na prenosne sisteme, posebno kada se u celom regionu javlja manjak električne energije. Elektromreža Srbije nalazi se u čvorištu regiona, kroz koji prolazi veliki tranzit električne energije.
„Ova situacija nije izazov samo za proizvodnju već i za prenosni sistem. U ovom periodu zabeležili smo povećan tranzit i zahteve za prekogranični prenos električne energije,“ rekao je Duško Tubić, pomoćnik izvršnog direktora EMS-a napominjući da „ova situacija nije naša specifičnost, već se dešava i u razvijenim zemljama jer, izmenjen način rada utiče na prenosni sistem. Tako su i Nemci doživeli probleme u mreži, kada je isključeno osam nuklearnih elektrana snage osam gigavata, pa zavise od uvoza električne energije.“
Iako je proizvodnja struje u gasnim elektranama skupa, direktor Panonskih TE-TO Miloš Saramandić ističe da je električna energije najskuplja kada je nema.
„U novosadskoj TE-TO radila su oba bloka, ali sada kada se popravila hidrološka situacija isključen je jedan blok. U tri termoelektrane Panonskih TE-TO proizvedeno je 206.539 megavatčasova električne energije i 102.768 megavata toplotne energije i to bez ispadanja iako se radi po 30 godina starim elektranama. Očekujemo i dalji pritisak jer se predviđa sušni period, a istovremeno idu praznici“, istakao je Saramandić.
Kometarišući da se ne može govoriti o tome da je aktuelna situacija rezultat klimatskih promena Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda je ocenio da se svakih sedam, osam godina u ovom regionu dešavaju suše, pa da i ovogodišnje nije ništa neobično.
„Završili smo sa sušnom sezonom, koja je trajala od avgusta do sada. Zaustavljen je pad vodostaja reka i oni blago rastu. Do kraja godine očekuju se česta naoblačenja, kiše i sneg, tako da će u decembru padavine biti na proseku za ovaj period godine. Takođe, ni u januaru ne bi trebalo da manjka padavina“, zaključio je Todorović.
Profesor dr Stevan Prohaska, direktor Zavoda za naučno istraživački rad i informatiku Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ podsetio je da ovo nije najgora suša koja se desila Srbiji, kao i da su prošle godine hidroelektrane ostvarile rekordnu proizvodnju, tako da se ne može govoriti o negativnom uticaju klimatskih promena, već samo redovnim klimatskim ciklusima.
Uprkos tome Radisav Matić iz Drinsko-limskih hidroelektrana ističe da Drina nikad nije bila niža, kao i da je ovo posle 1990. i 1993. godine najlošija godina za proizvodnju električne energije na Drini. On, prema iskustvu iz ranijih godina, očekuje da će se sušni period na Drini nastaviti.
Da klimatske promene imaju uticaj na ceo svet i izazivaju probleme ne samo energetici, već i životnoj sredini, ekonomiji i bezbednosti ocenio je Miroslav Spasojević iz Ministarstva energetike i infrastrukture.
„Međunarodni panel za klimatske promene istakao je da će prostor na kome se nalazi Srbija pretrpeti značajne klimatske promene, pre svega kroz smanjenje padavina“, preneo Spasojević saznanja sa ovih dana završene konferencije o klimatskim promenama u Durbanu. B.M.

8. 12. 2011.

Srbija dobila novi elektro-energetski koridor - Završen dalekovod od Niša do granice sa Makedonijom

U selu Donje Trebešinje kod Vranja danas je označen završetak radova na izgradnji međudržavnog 400-kilovoltnog dalekovoda od Niša do granice sa Republikom Makedonijom.
Potpredsednica Vlade Verica Kalanović rekla je prisustvujući završetku radova na dalekovodu "Niš-Leskovac-granica Makedonije" da je Srbija danas dobila značajan privredni kapacitet, koji će obezbediti sigurno i kvalitetno snabdevanje električnom energijom područja jugoistočne Srbije.
- Ono što je za saobraćaj Koridor 10, to je za elektroenergetiku ovaj dalekovod. On će pre svega domaćinstvima omogućiti kvalitetno snabdevanje električnom energijom, a kako je privreda motor razvoja svakog društva, tako je energetika kičma održavanja svake jake privrede - rekla je ona i dodala da na ovaj način Srbija postaje energetska spona sa ostatkom Evrope i Bliskim istokom.
Na mestu gde treba da počne izgradnja velike trafo stanice Vranje 4, svečanosti u Donjem Neradovcu, prisustvovali su i najviši predstavnici EU u Srbiji, predstavnici vlade, preduzeća "Elektromreža Srbije" i izvođača radova.

Zamenik šefa delegacije Evropske Unije Adrijan Martins je istakao da je projekat značajan jer će povezati energetsku mrežu Srbije sa mrežom u regionu.
- Srbija i ovaj region dobijaju pouzdanije snabdevanje i jeftiniju energiju, što će direktno uticati na konkurentnost zemlje na evropskom i svetskom tržištu. Evropska Unija i dalje planira da finansira slične projekte u Srbiji, kao što su elektrane, trafostanice i drugi kapaciteti. Do sada je u energetski sistem Srbije Unija plasirala oko 500 mil EUR - rekao je Martins.
Kraj radova na elektroenergetskom koridoru, označio je direktor "Elektromreže Srbije" Miloš Milanković, istakavši da je izgradnja ovog 141 kilometar dugog dalekovoda od Niša, preko Leskovca i Vranja do makedonske granice, koštala 33,5 mil EUR.
On je rekao da je za ovaj elektroenergetski sistem, koji ima kapitalnu važnost za privredni razvoj Srbije, Evropska unija obezbedila 30, a Javno Preduzeće "Elektromreža Srbije" preostalih 3,5 mil EUR.
Na potezu od Niša, preko Gadžinog Hana, Leskovca, Vlasotinca, Surdulice, Vladičinog Hana, Vranja, Bujanovca i Preševa, odnosno do makedonske granice, za tri i po godine, podignuto je 428 stubova.
U ovaj inženjerski i građevinski poduhvat ugrađeno je 11.500 kubnih metara betona, 4.800 tona čeličnih konstrukcija, postavljeno 1.300 provodnika i zaštitnih užadi sa optičkim vlaknima, čime je obezbeđena odlična telekomunikaciona mreža na području Jugoistočne Srbije.
Završetkom ovog dalekovoda obezbeđuje se sigurno i kvalitetno snabdevanje električnom energiom ne samo devet opština kroz koje prolazi, već i celog područja Jugoistočne Srbije.
Poseban značaj ovog dalekovoda je što će, kada bude uskoro završen i makedonski deo, spojiti elektroenergetske sisteme dveju susednih država i omogućiti siguran tranzit energije na potezu Srbija-Makedonija-Albanija-Grčka.

Predstavnici EMS su istakli da će se uz pomoć dalekovoda poboljšati ukupnu sigurnost rada sistema, smanjiti gubitke u mreži i stvoriti velike uštede energije. Izgradnja je počela 2008. godine, a njegova prva faza do Leskovca bile je gotova već naredne, 2009. godine.

01. 12. 2011.

U Evropi se ne pristupa “stezanju” samo ekonomskih obruča

Pripremaju se i energetske „dizgine“ za članice EU

Velika gužva u evro zoni, gde se uveliko zvoni na uzbinu i gde je ozbiljno zapretio njen raspad, hitno se u okviru EU poseže za raznim kontrolnim i restriktivnim merama, kako bi se prekinuo lanac neodgovornog odnosa, zaduživanja i budžetskih deficita, naročito kada je reč o Grčkoj Italiji Španiji , Portugaliji, ali ne samo ovim zemljama.
Međutim, nije se u okviru EU pristupilo “stezanju” samo ekonomskih obruča. Sasvim je uočljivo, naročito u poslednja dva meseca, da se i za energetiku pripremaju „zajedničke dizgine“. Drugim rečima, EU je uvela niz mera centralizacije u ovoj oblasti i zahteva veća ovlašćenja, koja bi omogućila da se zanemare razni prigovori članica na zajedničke planove i da se ubrza realizaciju energetskih projekata od strateškog značaja za sigurnost snabdevanja EU. Znači, omogućilo bi se da razna pojedinačna zanovetanja budu kočnica brzom završavanju važnih projekata.
S tim u vezi Rojters je ovih dana obelodanio da se pripremaju zakonske novine u koje su imali uvid. Odnosno ova agencija je objavila da se u Nacrtu zakona predlaže i uspostavljanje “Evropskog koordinatora” koji bi pomogao ubrzanju realizacije projekata “u slučaju osetnih kašnjenja ili projavljivanja raznih prepreka”.
Predlog obuhvata i davanje prioriteta alociranju 9,1 milijarde evra u budžetskom periodu od 2014 do 2020. godine. Mada je reč o manje od jedan dsto budžeta Evropske unije, to je izuzetno značajno jer je prvi put budžetom predviđena stavka troškova u energetsku infrastrukturu, ali je još značajnije što to svakako, može da bude i poluga za privlačenje znatnih dodatnih sredstava iz privatnih fondova.

Zanemarivanje sitnijih primedbi

Prioritetni projekti obuhvataju takozvani Južni gasni koridor, kojim treba da se smanji EU zavisnost od ruskog gasa, kao i integrisana prenosna elektroenergetska mreža na Severnom moru i regionu Baltika. Tu se predlaže da, ako neki projekat ima veliki značaj, pod određenim uslovima mogu biti zanemarene primedbe javnosti (ekologa, lokalnog stanovništva i drugo). Ukupno se na više od bilion evra procenjuju investicije potrebne za evropski gasni i elektroenergetski sektor između 2010 i 2020.godine i izvesno je da bi bilo jako loše da takve krupne projekte sputavaju mnogo manje važni zahtevi.
Evropska komisija je nedavno saopštila da u projektu budžeta za period 2014 -2020. treba uključiti 40 milijardi evra za energetske, transportne i druge infrastrukturne projekte, od čega spomenutih 9,1 milijardu evra u gasno transportnu, odnosno elektroenergetsku prenosnu mrežu. Procenjuje se da će biti potrebno najmanje godinu dana da pomenuti predlog dobije potrebnu saglasnost vlada zemalja članica EU.
Takođe, Evropska unija je usvojila i strožija pravila vezana za trgovinu na veliko energijom. Osnovni cilj je sprečavanje korišćenja insajderskih informacija i drugih oblika zloupotrebe tržišta radi uticanja na cene na veliko. Za sprovođenje ovih mera uključiće se nova Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER), dok će regulatori na nacionalnom nivou kažnjavati takve postupke. Osnovni zadatak ACER-a biće da prikuplja podatke potrebne za nadgledanje energetskih veleprodajnih tržišta i uspostavi Evropski registrar učesnika na tržištu, na osnovu podataka koje mu dostave nacionalni regulatori. Nova pravila takođe zabranjuju insajderska trgovanja i manipulaciju tržištem i uspostavljaju obavezno objavljivanje insajderskih informacija. Problem je zasnovan na činjenici da su cene energije izuzetno osetljive na stanje i informacije u vezi sa proizvodnjim i prenosnim kapacitetima. Jer, one lako mogu da se naduvavaju stvaranjem lažnog utiska o raspoloživosti tih kapaciteta.
Na cene utiče i odnos ponude i potrošnje unutar nacionalnih granica, što je takođe polje podložno manipulacijama informacijama. Do sada nacionalni energetski regulatori nisu imali pristup svim podacima o prekograničnom prometu, što im je onemogućavalo otkrivanje zloupotreba. Evropski komesar za energiju Ginter Etinger ocenio je da će nova pravila doprineti formiranju poštenih cena i poverenja kod učesnika na internim tržištima.

Strožije norme i za Energetsku zajednicu

I zemlje Energetske zajednice, takođe su dobila nova slična zaduženja. Da podsetimo, članice Energetske zajednice su: Ukrajina, Srbija, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, BiH, Crna Gora, Albanija i UNMIK, a za posmatrača nedavno je primljena i Jermenija.
Na poslednjem sastanku Saveta ministara EZ prošlog meseca u Kišinjevu (Moldavija) usvojena su pravila Evropske unije o unutrašnjem tržištu električne energije i prirodnog gasa, poznata kao “Treći enegetski paket”. Ugovorne strane sada imaju zakonsku obavezu da primene ova pravila najkasnije do januara 2015. godine. 
- EZ je referenca za regionalnu saradnju u oblasti energetike. Usvajanje „Trećeg energetskog paketa“ pokazuje da su potpisnice Ugovora o osnivanju EZ spremne da prevaziđu postojeće prepreke i da napreduju zajedno sa svojim partnerima iz Evropske unije prema Panevropskom energetskom tržištu - izjavio je tom prilikom Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku.
Odluka Ministarskog saveta uključuje precizne rokove za sprovođenje odredbi, kao što su pravila o razdvajanju, ili o sertifikaciji operatera prenosnog sistema iz trećih zemalja i razjašnjava uloge institucija EZ u praktičnoj primeni usvojenih pravila. Ministarski savet je naglasio potrebu da što pre počne usklađivanje mrežnih pravila u regionu sa pravilima u EU.
Na sastanku u Kišinjevu, po prvi put, Ministarski savet EZ raspravljao je i o konceptu razvoja zajedničke, odnosno regionalne energetske strategije, koju je, inače prošle godine predložila upravo delegacija Srbije. Cilj je da se definišu regionalni okviri na osnovu kojih bi se mogle dalje razvijati i usklađivati nacionalne energetske strategije.
Veoma je važno i to što je ovom prilikom Ministarski savet odobrio i plan razvoja gasne infrastrukture u EZ, na osnovu koncepta "gasnog prstena", koji treba da poveže tržišta pojedinačnih zemalja jugoistočne Evrope, odnosno Energetske zajednice, sa zajedničkim regionalnim tržištem i doprinose sigurnosti snabdevanja u regionu. Već su, na primer, načinjeni i konkretni koraci ka povezivanju gasovoda između Srbije i Rumunije, prilikom nedavnog susreta predsednika dve države Borisa Tadića i Trajana Baseskua.

Geografski položaj regiona - velika prednost

U Beogradu je 17 i 18 oktobra održan još jedan važan regionalni skup iz oblasti energetike odnosno „Regionalna konferencija Energija - Razvoj - Demokratija, Oblikovanje nove energetske budućnosti Jugoistočne Evrope”, opet sa ciljem zajedničkog pristupa energetici.
- Zemlje regiona moraju da vode jedinstvenu energetsku politiku i iskoriste povoljan geografski položaj za ekonomski razvoj i poboljšanje energetske bezbednosti i efikasnosti - rekao je prededsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju ove Regionalne konferencije. Tadić je ovom prilikom rekao da zemlje regiona moraju iskoristiti postojeće energetske resurse, smanjiti uvoznu zavisnost i doprineti makroekonomskoj stabilnosti, jer region ima veliki geostrateški značaj i može biti most koji će unaprediti energetsku stabilnost Jugoistočne Evrope, ali i ostatka kontinenta.
- Možemo uspeti samo ako zajedno budemo gradili naftovode i gasovode, vodili zajedničku energetsku politiku, koja ne podrazumeva samo izgradnju zajedničkih proizvodnih kapaciteta, već i zajedničke infrastrukture - ocenio je Tadić.
„Investicije u energetsku infrastrukturu u jugoistočnoj Evropi iznosiće oko 240 milijardi evra u periodu od 2010. do 2020. godine“, izjavio je na ovoj konferenciji o energetici u Beogradu, Kostis Stambolis, direktor Instituta za energetiku jugoistočne Evrope. On je ocenio da je razvoj infrastrukture ključan za region i da je povezivanje energetskih mreža zemalja jugoistočne Evrope uslov za stvaranje zajedničkog tržišta.
"Prema procenama Instituta za energetiku, cena nafte ove godine će u proseku iznositi oko 100 dolara za barel. Zemlje će zato morati da se okrenu ka obnovljivim izvorima i energetskoj efikasnosti", rekao je Stambolis i dodao da se u regionu 21,4 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora, a da bi do 2030. godine trebalo da se ta proizvodnja poveća na 25 odsto.

Nejkov:„Izvrstan napredak Srbije“

Dakle, jasno je da je i u našem regionu potrebna sve veća koordinacija, što podrazumeva i zajedničko donošenje raznih odluka. Gde je Srbija trenutno u svemu tome?
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope Slavčo Nejkov ocenio je 27. oktobra da je Srbija preduzela neophodne korake za otvaranje energetskog tržišta. Novi Zakon o energetici je dobar, ali je potrebno brže doneti i prateće propise, ukazao je Nejkov u Beogradu gde učestvuje na skupu Energetske zajednice. On je, kasnije prilikom posete EPS-u rekao da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije "izvrstan" i da bi trebalo posebno primetiti ocenu da je "napravljen značajan napredak", kao i navode da je Srbija postavila sveobuhvatan zakonodavni milje u okviru kojeg se pominje i Zakon o energetici.
Sekretarijat Energetske zajednice dao je veoma pozitivan komentar na taj zakon, naglasio je Nejkov, ali je dodao da zakon predstavlja samo okvir i da je neophodno doneti i podzakonske akte i jasno definisati rokove za otvaranje tržišta.
Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, je u ovom razgovoru naveo da je EPS spreman za evrospsko tržište i da na neki način i priželjkuje da uđe u utakmicu sa konkurentskim kompanijama.
„Podzakonska akta omogućiće postepeno otvaranje tržišta. EPS je u potpunosti spreman i za drugi stepen procesa otvaranja tržišta. To je deo naše kompanijske i državne strategije“, rekao je Marković i napomenuo da se sve interne reorganizacije unutar kompanije sprovode u konsultacijama sa Energetskom zajednicom i Sekretarijatom i da se i u tom delu vidi njihova direktna pomoć.

Dragan Obradović

 

Srž energetike u komori

Od kako postiji Privredna komora Srbije nije bilo kvalitetnijeg i stručnijeg Odbora za energetiku, ne samo zato što je novoizabrani odbor okupio sve segmente srpske energetike, nego i zatošto su u novom sastavu priznati i ugledni stručnjaci, kvalifikovani da iznesu sve probleme i nađu rešenja za njihovo otklanjanje. Za izbor 35 članova zasluga nesumnjivo pripada Slobodanu Petroviću, profesionalnom sekretaru, ali su i nagomilani problemi energetike Srbije ozbiljan razlog za okupljanje stručnog krema i unošenje drastičnih promena u energetsku politiku zemlje.

Energetika, koja je po definiciji inicijator i vodilja razvoja, bremenita je problemima. Umesto da značajno doprinosi rastu društvenog proizvoda, zapošljavanju, pokretanju industrije i poboljšanju standarda može postati kočnica, ukoliko se radikalno ne promene odnosi i shvatanja. Već prva tema koju je razmatrao novi odbor, aktuelno stanje energetike, pokazala je koliko su reforme nužne i hitne.

Ove godine donet je novi zakon o energetici koji nalaže drugačije regulisanje tržišta energenata nego do sada, ali je donošenje podzakonskih akata, uredbi i propisa usporeno. Za električnu energiju i prirodni gas nužno je regulisati cene sanbedavača i usluga da bi Agencija za energetiku iduće godine postala nadležna za davanje saglasnosti: za naftu i derivate navodno slobodno tržište, uvedeno ove godine, ne daje očekivane efekte, za toplotnu energiju potrebni su ozbiljni rezovi…Nastojanje EU da stvori evropsko tržište energije, za početak regionalnim tržištima i njihovim povezivanje u međunarodne sistema, obavezuje i Srbiju, kao člana Energetske Zajednice (jednog od regiona). Krajnji cilj je obezbeđenje sigurnosti snabdevanja, stvaranje zaliha i instalisanih kapaciteta koji garantuju stabilnost. Za Elektroprivredu Srbije, na primer, to znači da se očekuje rast od 700 MW godišnje, a tržišni interes za gradnju novih objekata ne postoji zbog cena propisanih u Srbiji. Istovremeno po direktivama o zaštiti okoline Srbija će morati da izbaci iz pogona 800 MW termoelektrana. Konkretan zahtev je da se promeni tarifni sistem i politika cena – sa nekih 5 centi cene u Srbiji moraju stići do 8 centi, koliko se u regionu.

Završetkom investicionog ciklusa u NIS-u domaće rafinerije će proizvoditi derivate evropskog kvaliteta, ali će obaveza stvaranja zaliha za bar tromesečnu potrošnju postati značajan problem. Kod gasa je sasvim drugačiji problem, potrošači odustaju od korišćenja , što je posledica pogrešne politike cena električne energije. Gradnjom Južnog toka i obezbeđenjem novih 4 milijarde kubika godišnje za Srbiju, koje treba plaćati, problem je plasman. Planira se gradnja tri-četiri termoelektrane na gas (Novi Sad, Beograd, Niš i Kragujevac) mada u aktuelnoj situaciji ne postoji računica po kojoj se isplati proizvoditi električnu energiju iz gasa.

Uz već poznate nevolje toplana – u Srbiji ih ima 57 – ne plaćanje goriva, ne vraćanje pozajmica, nesrazmerno velika potrošnja po kvadratu, naplata isl. neočekivano su došle u ozbiljan investicioni problem. Ranijih godina ulagano je po 20 miliona evra za proširivanje mreža i priključenje novih potrošača, ove godine su ulaganja prepolovljena, umesto stope rasta od 4 posto, ove godine je 2 posto.

Ako je ovo grubi spisak nevolja koje treba rešavati i ako se preporuke i zaključci komorskog odbora za energetiku budu uvažavali i za energetiku i za srpsku privredu trebalo bi očekivati bolje dane, realizaciju mnogih projekata i eliminisanje slabosti.

Dragan Nedeljković

 

07. 11. 2011.

Vlada Japana odobriće EPS-u „ekološki kredit“ od 246 miliona evra

Elektroprivreda Srbije treba do 2017. godine da uloži 1,2 milijarde evra u rešavanje problema iz oblasti zaštite životne sredine, kako bi poslovanje uskladila sa standardima Evropske unije. S tim u vezi Vlada Japana, odobriće Elektroprivredi Srbije kredit u vrednosti od 246 miliona evra za izgradnju sistema za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, rekao nam je direktor za zaštitu životne sredine u Direkciji EPS-a za razvoj, Mihajlo Gavrić i najavio da će EPS i japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) 15. novembra ove godine u Beogradu potpisati ugovor o ovom kreditu.
Vrednost projekta odsumporavanja procenjena je na 300 miliona evra, a EPS će njegovu realizaciju finansirati sa 15 odsto.
Reč je o vrlo povoljnom ODA kreditu, odnosno pomoći japanske vlade za razvoj, koji Srbija prvi put dobija, a koji predviđa period otplate od 15 godina, grejs period od pet godina i kamatnu stopu od 0,6 odsto.
Izgradnja bi mogla da počne početkom 2013. godine, a procenjuje se da će za uspostavljanje sistema biti potrebno oko 30 meseci. Kao nusprodukt ovakvog načina prečišćavanje dimnih gasova tehnologijom vlažnog krečnjaka, nastaje gips koji bi mogao da se upotrebi u komercijalne svrhe. Pregovara sa kompanijama koje bi investirale u fabriku za pravljenje građevinske galanterije od gipsa.Prema procenama EPS-a, godišnje bi se na osnovu sistema odsumporavanja moglo proizvesti 400.000 tona gipsa.
Problem odsumporavanja uskoro bi mogao da bude rešen i u Termoelektrani Kostolac B, koju ovih dana očekuje potpisivanje ugovora s kineskom Eksim bankom u vrednosti od 340 miliona dolara. U poslednjih nekoliko godina u ekološke projekte EPS je uložio 138 miliona evra kroz donacije, kredite iz pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i kroz ulaganje sopstvenih sredstava.
„Emitovanje sumpordioksida iz Termoelektrane Nikola Tesla smanjeno je za 88 odsto, azotnih oksida 62 procenta, dok su praškaste materije umanjene za 91 odsto“, naglasio je Gavrić.
Krajnji rok do kada bi EPS-ova postrojenja, prema ugovoru s Energetskom zajednicom, trebalo da ispune sve evropske norme zaštite životne sredine je decembar 2017. godine. Ukoliko bi do tada Srbija postala članica Evropske unije, a ne bi prilagodila rad svojih elektrana uslovima EU bila bi prinuđena da plaća vrlo visoke penale ravne godišnjem prihodu EPS-a što je više od 1,5 milijarde evra.
Da bi ispratio propise EU, EPS je u obavezi da u periodu do 2017. godine u zaštitu životne sredine uloži 1,2 milijarde evra, od toga najviše – čak 544 miliona evra u projekte odsumporavanja u termoelektranama Nikola Tesla i Kostolac.
„U energetskom sektoru do kraja 2017. godine Srbija treba da sa evropskim propisima o zaštiti životne sredine uskladi ili donese 54 zakona, deset uredbi, 66 pravilnika, 12 odluka, 41 međunarodni ugovor iz oblasti zaštite životne sredine, usvoji 13 važnih međunarodnih konvencija i četiri akta vezana za zakonodavstvo EU“, istakao je Gavrić. T.E.

04. 11. 2011.

Evropski energetska scena

Protiv jednog vlasnika

Prirodni gas uzrok sve većih energetskih razmirica EU i Rusije, ali i unutar EU u vezi sa sprovođenjem „Trećeg energetskog paketa“.- Sve glasnije zamerke Rusije na evropski energetsku politiku

Na evropskoj energetskoj sceni u minula dva meseca u žiži interesovanja javnosti svakako se našlo međusobno sudaranje članica u vezi sa sprovođenjem “Trećeg energetskog paketa” i razmimoilaženja sa ruskim planovima izvoza gasa i vlasništva nad transpornim gasnim sistemima. Sada već dosta jasno može da se uoči sukob Evropske komisije i ruskog izvoznika prirodnog gasa, nikada nije bio otvoreniji. Stvar je kulminirala odlukom Brisela da tuži 18 zemalja članica EU zbog kršenja odredaba „Trećeg energetskog paketa“. Glavni cilj ovog dokumenta je liberalizacija evropskog tržišta gasa. Međutim, on zabranjuje da jedna kompanija prodaje gas i da istovremeno poseduje cevi, što Rusima, ali ne samo njima, već i njihovim evropskim partnerima ne ide u prilog. Ovaj nesporazum dosolio je i predlog Evropske komisije da zemlje članice EU ubuduće traže od nje odobrenja za sklapanje ugovora o snabdevanju energijom sa trećim zemljama. Komisija bi davala mišljenje da li su ti sporazumi u skladu s evropskim zakonima i ciljevima energetske politike. Ovu strategiju predstavio je evropski komesar za energiju Ginter Etinger, a treba da je odobre Evropski parlament i Savet. Komisija objašnjava ovaj predlog stavom da su zemlje članice EU kojima prete problemi u snabdevanju energijom suočene sa sve većim pritiskom trećih zemalja da daju ustupke koji nisu u skladu s evropskim zajedničkim zakonodavstvom, što se svakako opet najviše cilja na Rusiju. Ova “centralizacija” odluka nije se svidela nekim članicama EU, ili bolje reći ključne članice Evropske unije se protive planu prema kojem bi EK dobila veći nadzor nad bilateralnim energetskim ugovorima sa zemljama izvan EU , izjavio je ovih dana direktor odeljenja za energetiku u EK, Filip Lou. EK je početkom meseca iznela predloge novih propisa prema kojima bi članice EU morale unapred da podele detalje planiranih energetskih sporazuma sa Briselom, a Komisija bi takođe imala ovlašćenje da pregovara o nekim ugovorima u ime vlada zemalja članica. Analitičari interpretiraju taj plan kao pokušaj da se spreče bliske bilateralne veze između velikih potrošača prirodnog gasa, kao što su Nemačka i Italija, i glavnog snabdevača EU tim energentom - Rusije. Lou je naveo da je 27 zemalja članica EU iznelo svoje mišljenje o pomenutim predlozima nedavno na sastanku ministara energetike zemalja EU u Vroclavu u Poljskoj. Sve manje članice su, bez izuzetka, snažno podržale propise, dok su sve veće članice, delile mišljenje da su bilateralni sporazumi nacionalna stvar, izneo je Lou.

Sankcije za neposlušne u EU

Po onom prvom pitanju usledile su i sankcije. Naime Ginter Etinger je rekao da su pokrenuti kazneni postupci protiv 18 država članica, uključujući Francusku, Veliku Britaniju i Španiju. Članice EU trebalo je da do početka marta ove godine unesu u nacionalna zakonodavstva odredbe o razdvajanju vlasništva nad proizvodnjom, prenosom i distribucijom energije. Većina država nije sprovela ove direktive. Etinger je rekao da je svega 17, od 27 zemalja EU usvoilo odredbe „Trećeg paketa“ energetske liberalizacije u sektoru električne energije, a 18 u oblasti prirodnog gasa. U međuvremenu je, 27.septembra EK iskoristila ovlašćenja iz Zakona Evropske unuje o konkurenciji da sprovede racije u 20 gasnih kompanija, uključujući austrijski OMV , nemačke E.ON i RWE , poljski PGNiG , ruski GazpromExport i slovačku firmu SPP . Komisija je saopštila da sumnja da kompanije dogovaraju podelu tržišta i blokiraju konkurenciji pristup gasovodima, čime dovode do povećanja cena ovog energenta. 
Posle navedene racije, uslediala oštro reagovanje Moskve.
“Borba za pristup izvozu gasa iz Rusije je razlog antimonopolske provere Evropske komisije koja je izvela raciju u stranim predstavništvima ruskog "Gasporma" rekao je premijer Vladimir Putin. “Pokrenute provere filijala i partnera "Gasproma" u centralnoj i istočnoj Evropi krajem septembra, jedan je od pokušaja da se obezbede niže cene ruskog gasa i omogući pristup ruskim gasovodima. Za sada je strancima zatvoren pristup izvozu gasa iz Rusije, a liberalizacija je moguća samo u nekoj neodređenoj perspektivi”, rekao je ruski premijer.
Izvesno je, naime, da je, nedavnim ponovnim odlaganjem gasovodnog projekta Nabuko, “Južni tok” određenim evropskim krugovima postao “trn u oku”. Anerička odbojnost prema ruskom projektu, poznata je još od ranije.

Napad na “Južni tok”

„Evropska komisija je krenula u napad na Južni tok“. Ovako ruski stručnjaci, prema navodima Galasa Rusije, komentarišu odluku Brisela da tuži 18 zemalja zbog kršenja odredaba „Trećeg energetskog paketa“. Glavni cilj ovog dokumenta je liberalizacija evropskog tržišta gasa. Međutim, način na koji Brisel ovo pokušava da ostvari ne ostavlja zemljama drugi izlaz osim da ga krše.
U intervjuu za „Glas Rusije“ predstavnik Evropske komisije je izjavio da tužene zemlje nisu stigle da u roku prilagode svoje nacionalne zakone normama „Trećeg energetskog paketa“. On zabranjuje da jedna kompanija prodaje gas i da istovremeno poseduje cevi.
„Evropska komisija je od samog početka načinila niz fundamentalnih grešaka. Dokument pretpostavlja liberalizaciju pristupa gasovodnim sistemima Evrope. Ali, ako na tržištu nemate protok gasa liberalizacija pristupa cevima neće dati ništa. Liberalno tržište je dobra stvar kad vam je ponuda veća od potražnje. Međutim, kad je obrnuto, liberalno tržište za kupca je katastrofalno. Tako je bilo u Britaniji. Tada je cena gasa četvorostruko rasla na tržištu na veliko. Međutim, EU tvrdoglavo sprovodi svoju liniju. Umesto da priznaju svoje greške birokrate su krenule na sud. To je apsurd“, ističe direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.
Stručnjaci ukazuju na još jednu podudarnost. Preko teritorije tri od 18 zemalja koje je EU tužila proći će maršruta ruskog gasovoda „Južni tok“. To su Bugarska, Slovenija i Austrija. Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger odavno „nije ravnodušan“ prema ovom projektu i optužuje Rusiju za pokušaj monopolizacije tržišta gasa. A to što se za tužbe saznalo sutradan nakon provera u evropskim kompanijama – partnerima i „kćerkama“ Gasproma je takođe simptomatično, kaže stručnjak za energetiku Valerije Nesterov i dodajeda Evropa ima tradicionalno politički motivisan odnos prema povećanju isporuka energenata iz Rusije.

Sudaranje zbog kaspijskog gasa

Evropska unija je nedavno odlučila da pokrene pregovore o postizanju sporazuma sa Azerbejdžanom i Turkmenijom o kaspijskom gasovodu kojim bi ogromne rezerve prirodnog gasa iz regiona Kaspijskog mora bile direktno dopremane do Evrope. Cilj tog sporazuma je smanjenje zavisnosti EU od ruskog gasa. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je odmah izrazilo čuđenje odlukom EU da pokrene pregovore o izgradnji Transkaspijskog gasovoda i navelo da te pregovore treba prekinuti, jer mogu pojačati zategnutost u tom regionu.
"Pokušaji spoljnog mešanja u kaspijske poslove, naročito u poslove koji su osetljivi za 'kaspijsku petorku', mogu veoma ozbiljno zakomplikovati situaciju u tom regionu i imati negativan uticaj na tekuće petostrane pregovore o novom pravnom statusu Kaspijskog mora", navedeno je u saopštenju, objavljenom na veb sajtu ovog ruskog ministarstva. “Rusija i ostale prikaspijske države - Iran, Kazahstan, Azerbejdžan i Turkmenija - vode osetljive pregovore o pravu na eksploataciju ogromnih rezervi nafte i gasa koja se sada reguliše sporazumima iz vremena Sovjetskog Saveza. Gasovod "Nabuko", koji podržava EU, jedan je od nekoliko gasovodnih projekata, uključujući ruski "Južni tok", koji se nadmeću za kaspijski Gas.Rusija ima dugoročne sporazume o kupovini gasa od Azerbejdžana i Turkmenije, bivših sovjetskih republika. Analitičari ukazuju da prikaspijske zemlje proizvode dovoljno gasa samo za jedan od skupih novih transkaspijskih projekata gasovoda.

Etinger: „Južni tok“ samo za ruski gas

Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger uputio je savet Moskvi da ne pokušava da pomoću gasovoda „Južni tok“ ugrozi projekat „Nabuko“ i druge delove takozvanog Južnog koridora koji pokriva basen Kasprijskog mora i Bliski istok jer će tako potkopati poverenje Evropljana u prirodni gas. Visoko ocenjujući drugi ruski gasovod, Severni tok, Etinger je, na jednom energetskom skupu u Kelnu, izrazio sumnju u svrsishodnost i ciljeve „Južnog toka“. Naime, „Južni tok“ je za Brisel prihvatljiv jedino kao nova maršruta za dopremanje isključivo ruskog gasa, ocenio je evropski komesar.
“Videćemo da li će Južni tok da se izgradi, ja u to nisam ubeđen, jer je polaganje cevovoda ispod Crnog mora bolno skupo”, izjavio je Etinger.
On je istakao da će u slučaju realizacije tog projekta Brisel prihvatiti Rusiju kao značajnog i poželjnog partnera kada se radi o isporukama gasa iz njenih nalazišta, ali da će biti nepoželjna kao veleprodavac gasa iz Turkmenije i Azerbejdžana!
Na drugoj strani Evropski energetski giganti - ruski Gasprom, italijanski Eni, , francuski EdF i nemački Vinteršal potpisali su krajem septembra sporazum akcionara kompanije "Južni tok Transport", za realizaciju projekta izgradnje gasovoda koji će se izgraditi od Rusije do Evrope po dnu Crnog mora.
Sporazum je potpisan u okviru investicionog foruma u crnomorskom letovalištu Soči, u prisustvu ruskog premijera Vladimira Putina. 
Projektu Južni tok, dakle, priključila su se dva nova akcionara iz Nemačke i Francuske. Aleksej Miler, prvi čovek Gasproma, ovom prilikom nije isključio priključivanje još jednog učesnika u ovaj projekat; moguće je da to bude i nemački E.on.

„Nabuko“ tone

Drugi glavni južnoevropski gasovodni projekat „Nabuko“, sve očiglednije tone. Odnedavno i Bugarska, kao članica EU, nije više zainteresovana da poveže svoju nabavku prirodnog gasa preko Turske putem gasovoda „Nabuko“, posle najave Konzorcijuma za gradnju ovog gasovoda u maju 2011. godine da se početak izgradnje „Nabuka“ odlaže za godinu dana i da se prve isporuke gasa mogu očekivati tek 2017. godine.
Jasno je, dakle, da su interesi polarizovani i da su razne karte u igri. A, Njujork Tajms je ovih dana na videlo izneo još jedno viđenje ovog višegodišnjeg natezanja. Ovaj list je, naime, objavio analizu prema kojoj je ruski projekat gasovoda „Južni tok“ zapravo “smišljeni blef” sa ciljem da odvrati Evropu od gradnje paralelnih gasovoda prema kaspijskim izvorima, uz istovremeno neutralisanje Ukrajine da dobro naplati svoju ulogu strateškog transportnog koridora za ruski gas. U analizi se navodi da uprkos godina promocije, još nisu poznati troškovi, pa ni tačna trasa „Južnog toka“, ali je zato ovaj projekat dobro poslužio Moskvi u gore navedenim strateškim ciljevima. Dragan Obradović (list “kWh”)

 

 


 

vrh stranice