02. 02. 2012.

Ugljovodonici „iz kamena“ znatno menjaju sliku enegetskih rezervi u svetu ali i u Srbiji

Škriljci  - novi energetski adut

Posle uglja nafte i gasa, kada je reč o fosilnim gorivima,  ugljovodonici iz škriljaca ili drugačije rečeno gasni i  uljni škriljci u svetu ali i kod nas postaju novi veliki energetski adut. Za njih se, doduše, zna već stotinu godina, ali zbog nekada veoma jevtine nafte, gotovo niko ih nije koristio. Ali, sa sadašnjim naglim razvojem tehnologije za korišćenje škriljaca, a posebno veoma izraženim rastome cene nafte i gasa, oni kao energetski resurs za proizvodnju nafte gasa, ali i električne energije - postaju veoma ozbiljan konkurent. Gasni škriljci se nalaze u kamenim naslagama čije su ogromne rezerve tokom prethodne decenije otkrivene širom sveta i sada se, prema nekim najnovijim studijama smatraju glavnim izvorom energije za budućnost.
Proizvodnja gasa iz škriljaca posebno u SAD poprimila je ogroman zamah. Ona nije samo praktično eliminisala potrebu za uvozom tečnog prirodnog gasa (LNG) za najmanje naredne dve decenije, već je i značajno smanjila uticaj Rusije na evropsko tržište prirodnog gasa, ali i „smanjila naftnu moć“ velikih proizvođača na Bliskom istoku i Venecueli. Prema studiji Instituta Baker sa Rajs univerziteta „Gas iz škriljaca i američka nacionalna bezbednost“ američki gas iz škriljaca značajno će smanjiti tržišni udeo Rusije u Evropi sa 27 odsto od 2009. godini na 13 odsto do 2040. godine, što smanjuje šanse da Moskva iskoristi energiju kao sredstvo u političke svrhe.
Evropski kupci sada imaju alternativu u ruskom gasu u vidu tečnog prirodnog gasa (LNG-a) koji je bio namenjen američkom tržištu. Rusija je već morala da prihvati pojeftinjenje svog gasa i sada pristaje da deo svoje prodaje u Evropi vezuje za cene na spot-tržištu gasa ili na regionalnim berzama, umesto da tu cenu kao do sada vezuje za cenu nafte, koja stalno raste.
„Ovakva promena cena signalizira veliku promenu obrasca za formiranje cene gasa“, izjavili su autori studije Kenneth B. Medlock III, Amy Myers Jaffe i Peter R. Hartley.

Gas iz škriljaca menja energetske prognoze

Bum američke proizvodnje gasa iz škriljaca smanjuje buduću zavisnost potrošača u svetu od snabdevanja gasom iz Rusije, Irana i Venecuele. Bez otkrića gasa iz škriljaca u 2040. godini ove zemlje bi podmirivale oko 33 odsto globalnih potreba za gasom ali, sa gasom iz škriljaca ovaj procenat je smanjen na 26 odsto, rečeno je na energetsko - finansijskom samitu u Hjustonu tokom oktobra 2011. godine.

Nema samo severnoamerički gas iz škriljaca uticaj na potrošnju LNG gasa jer širom sveta se povećava interesovanje za razvoj proizvodnje gasa iz škriljaca. Iz Advanced Resources International (Međunarodne kompanije za napredne resurse) su ove godine procenili da su globalne rezerve gasa iz škriljaca mnogo veće od prethodne procene. Prema tim procenama ukupni tehnički nadoknadivi resursi gasa iz škriljaca su oko 6,6 biliona kubnih metara.

Ali postoje i neka suprotna stremljenja. Pored još nekih, tu su i određena ekološka ograničavanja, koja ponekada idu i malo dalje od uobičajenih razmera.
Bivši kubanski lider Fidel Kastro kritikovao je na samom početku ove godine tehnologiju za eksploataciju škriljaca, koja podrazumeva korišćenje vode, peska i hemikalija kojima se razbija kamen kako bi se došlo do "zarobljenog" gasa. Kritičari ove tehnologije smatraju da se njome kontaminiraju rezerve vode u zemlji, ali i da uzrokuje druge vrste problema, poput stvaranja velike količine štetnih gasova, većih i od onih koji nastaju tokom eksploatacije uobičajnih izvora energije.
"Od značaja je da se napomene da se među brojnim hemijskim supstancama koje se koriste za vađenje gasa nalaze i benzen i toluen koji su užasno kancerogeni", naveo je Kastro i dodao da se ovo pitanje ne sme ignorisati.

Velika ležišta uljnih škriljava u „našem „ataru“

Kada je reč o uljnim škriljcima tu i mi konja za trku imamo. I to veoma ozbiljnog!
Uljni škriljci kao sirovina za dobijanje nafte, ali i za proizvodnju toplotne i električne energije trenutno se najviše koriste u Estoniji, Kini i Brazilu, a njima bi u narednih nekoliko godina mogla da se priključi i Srbija, gde postoji  jedno od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi. Tokom ove decenije, moglo bi da počne godišnje iz škriljaca da se proizvedi više od pola miliona tona  sintetičke nafte, što bi podmirilo oko 15 odsto godišnje potrošnje ovog energenta u Srbiji. Sa domaćom proizvodnjom od milion tona nafte godišnje u NIS-u to bi bilo vrlo značajno za Srbiju i osetno bi uticalo na smanjenje trgovinskog deficita i osetno bi povećalo energetsku nezavisnost.
Ovo je konstatovano i na nedavno održanom na Okruglom stolu „Balkanmagazina“ na temu: "Uloga uljnih škriljaca u prevazilaženju energetske krize".
Osim na području Aleksinca, koje je najbogatije, škriljaca ima u još 23 basena u Srbiji. Prema sadašnjim procenama oko 4,7 milijardi tona. Škriljci se nalaze i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, zapadne Morave... Oni na području Dubrave su najkvalitetniji jer imaju visok sadržaj ulja, što ih čini najpovoljnijim za eksploataciju.
Iako većina ležišta nije dovoljno istražena, na ležištu u okolini Aleksinca, koje se nalazi na prostoru dužine od oko 20 kilometara urađena su detaljna istraživanja. Na tri ležišta aleksinačkog basena nalazi se blizu dve milijarde tona uljnih škriljaca od kojih bi se moglo dobiti 150 do 200 miliona tona sintetičke nafte. Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Vlade Srbije rekao je da je jedan deo moguće eksploatisati površinskim kopovima što škriljce čini jeftinijim. Debljina krovinskog sloja škriljaca je 75 metara sa 10 odsto sadržaja ulja, a donji sloj je debeo 25 metara sa sadržajem ulja od 12,5 odsto. Na dubini do 400 metara nalazi se još oko 500 miliona tona uljnih škriljaca, dok se na dubini od 600 do 700 metara nalazi 1,5 milijardi tona", ističe Dragosavljević.
To je osetno više od sadržaja ulja i leržištima u Estoniji (oko 8,5 odsto). Estonija je kao članica EU razvila tehnologiju kojom ispunjava stroge evropske ekološke standarde. Reklo bi se da upravo na estonsku tehnologiju i računaju  u  Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Vlade Srbije.
Za sada jedini pravo na istraživanje i eksploataciju imaju Aleksinački rudnici, odnosno Javno reduzeće  Podzemna eksploatacija uglja Resavica, koja je tu ranije kopala ugalj i obavila mnoga istraživanja. Miodrag Denić, direktor sektora investicija ovog preduzeća je rekao je da rudarski deo nije problem i da za otkopavanje uljnih škriljaca postoji potpuna spremnost.
„Problem je tehnički deo, odnosno prerada škriljca u naftu. Za to nam je potreban strateški investitor i u njegovom odabiru učestvuje nadležno Ministarstvo zajedno sa nama i ne možemo sami da donesemo odluku", kaže Denić i dodaje da su stupili u kontakt sa estonskim WKG i ESTI energi sa kojima je napravljen program detaljnog geološkog istraživanja.
Predstavnik Privredne komore Vojvodine na ovom okruglom stolu napomenuo je da, prema nekim istraživanjima Fakulteta za fizičku hemiju u Novom Sadu, pri ceni od 10 evra za tonu uljnih škriljaca iz Aleksinačkog rudarskog basena može da se proizvede visokooktansko motorno gorivo po ceni od 247 evra po toni. Vlada Živanović, nekadašnji direktor proizvodnje u EPS-u i Ministar energetike Srbije, naveo je da su svojevremena istraživanja EPS-a, u vezi sa korišćenjem uljnih škriljaca za proizvodnju električne energije (slične kao u Estoniji) pokazala da najveće količine ovog energenta u Srbiji postoje u istočnom delu Srbije (u Timočkoj Krajini), a ne oko Aleksinca.

Škriljci strateški važan energent

Uljni škriljci su energent od strateškog značaja za Srbiju i upravo ih kod nas, po svemu sudeći, ima najviše u Evropi. Eksploatacijom u Aleksincu godišnje može da se iskopa oko pet miliona tona ovog energenta iz koga bi se preradom dobilo između oko pola miliona tona sintetičke nafte, što je 10 do 15 odsto naših potreba za naftom.
Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavio je 11. januara u Aleksincu da Vlada Srbije upravo donosi odluku o raspisivanju tendera za izbor savetnika za pronalaženje strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca na teritoriji Aleksinca. Eksploatacija nafte iz uljnih škriljaca može da počne najranije za šest-sedam godina.
"Da bi se to dogodilo, potrebno je da se investira između 700 i 800 miliona evra, a uključujući ono što će biti potrebe tog kopa, ulaganja će dostići i oko milijardu evra. Nalazišta uljnih škriljaca su veliki energetski potencijal Srbije. Nema nikakve misterije u vezi sa njihovom eksploatacijom, jer je to običan kamen nalik uglju, koji u sebi ima 10 odsto organske materije iz koje se dobija sintetička nafta rekao je Dulić

Država mora da ima značajan udeo vlasništva

Komentarišući pokretanje postupka za pronalaženje partnera Dulić je kazao da Srbija škriljce nikom neće dati besplatno.
- Tražićemo najpovoljnijeg partnera koji je spreman ovde da investira, ali naša država mora da ima značajan udeo vlasništva u tom poslu - kazao je Dulić. - Došlo je pravo vreme da se započne sa ovim. Reč je o dugoročnom poslu od kojeg će koristi imati i naša deca i naši unuci. To što mi sada počinjemo ovaj projekat je u direktnoj vezi sa kretanjem cene nafte na svetskom tržištu. Nafta je sve skuplja, sada joj je cena 100 dolara po barelu i mi moramo da iskoristimo ono što su nam priroda i bog dali.On je istakao da proizvodnja nafte iz škriljaca neće ugroziti životnu sredinu Aleksinca.
Ujedno i neke inostrane  kompanije potvrdile su da je u aleksinačkom bazenu pronađeno bogato nalazište uljnih škriljaca iz kojih se može proizvesti sintetička nafta u vrednosti og oko 60 milijardi dolara i da se njenom preradom u derivate ta brojka može utrostručiti -na 180 milijardi dolara!
Prema službenim informacijama iz srpskog ministarstva rudarstva, pet stranih kompanija već je poslalo pisma namere u kojima pokazuju spremnost da učestvuju u eksploataciji uljnih škriljaca, odnosno gradnji kapaciteta za njihovu preradu u naftu. Pisma su poslala investicijski fondovi Hathor i Zao Star, estonske kompanije Eesti Energia i VKG kao i srpski NIS. Zbog tolikog zanimanja neki su mediji objavili da se kompanije tuku za unosan posao...
Na pitanje da li se investitori tuku pred njegovim vratima za ovaj posao, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Žarko Dragosavljević kaže za „Blic“ da ne bi rekao da se tuku, ali ističe da je dobro što je interesovanje veliko.
- Nema pritisaka ni sa jedne strane, iskreno. Postoji samo interesovanje - tvrdi Dragosavljević.
Pet kompanija u poslednjih godinu i po dana snažno lobira u Vladi Srbije da dobije posao eksploatacije uljnih škriljaca u Aleksincu. Procena jedne od njih da bi se od nafte iz tog nalazišta moglo zaraditi i do 180 milijardi dolara objašnjava zašto se pismima o namerama nude našem ministarstvu zaduženom za rudarstvo, traže sastanke i nude opcije kako najviše da zaradimo. U tim pismima ili na sastancima pokušavaju jedni drugima da podmetnu nogu, tvrde da znaju da je onom drugom namešten posao ili da se vrši pritisak na državu.
Prema saznanjima „Blica“, pisma o namerama vlasti su dobile od investicionih fondova „Hator“ i „Zao star“, estonskih kompanija „ESTI energija“ i WKG, kao i od NIS-a, odnosno „Gaspromnjefta“.
Dulić je ocenio neprihvatljivim da se kao partner pojavi neko ko želi samo da koristi prirodni resurs, ubire dobit i plaća rudnu rentu.
"Kroz procese u narednim mesecima jasno ćemo staviti do znanja da mi naše resurse, ne samo kada su u pitanju uljni škriljci, već sve mineralne sirovine, hoćemo da eksploatišemo u saradnji sa svetskim firmama samo u odnosu u kome je država partner", napominje Dulić.
Insistiraće se, kako je dodao i da Srbija ne bude zona u kojoj će se ruda samo vaditi, a potom slati u inostranstvo na preradu, već da se na njenoj teritoriji obavlja finalizacija rudarske prerade.
"To je sastavni deo nove, nedavno završene, strategije o upravljanju mineralnim resursima u Srbiji, i koja će uskoro naći pred poslanicima Skupštine Srbije.

Dragan Obradović (list kWh)

30. 01. 2012.

NOVA TRAFOSTANICA 400/110 kV VRANjE 4 – KLjUČNA TAČKA DUGOROČNOG I SIGURNOG NAPAJANjA JUGOISTOČNE SRBIJE

Javno preduzeće Elektromreža Srbije počinje izgradnju nove trafostanice Vranje 4 na proleće 2012. godine, najavio je generalni direktor JP EMS dr Miloš Milanković prilikom predstavljanja projekta izgradnje trafostanice 400/110 kV Vranje 4. Prisutnima se obratio i predstavnik Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Hoze Gomez Gomez i zamenik direktora JP EMS Sandra Petrović.
Izgradnjom nove 400kV trafostanice u Vranju obezbeđuje se dugoročno sigurno i kvalitetno napajanje električnom energijom jugoistočne Srbije. Elektrodistributivne mreže u Vranju i Leskovcu ovim dobijaju kvalitetno napajanje sa viših naponskih nivoa.
Ukupna sredstva neophodna za realizaciju projekta  iznose 19 miliona evra, pri čemu je Evropska unija kroz donaciju obezbedila 15,5 miliona evra a JP EMS iz sopstvenih sredstava oko 3,5 miliona evra. Ovim sredstvima je obezbeđena i nabavka jednog energetskog transformatora za Trafostanicu Leskovac 2.
Izgradnji Trafostanice Vranje 4 je prethodila izgradnja grandioznog elektro energetskog koridora Republike Srbije - interkonektivnog dalekovoda 400 kV od Niša do makedonske granice. Time su i stvoreni uslovi za izgradnju 400 kV Trafostanice Vranje 4 i dalje proširenje Trafostanice Leskovac 2 koja je tokom prethodnih godina već podignuta na 400 kV naponski nivo. Izgradnjom, odnosno rekonstrukcijom ovih značajnih energetskih objekata i njihovim priključenjem na novi 400 kV dalekovod omogućeno je sigurno napajanje i kvalitetniji život građana Vranja, Leskovca i ostalih delova jugoistočne Srbije. Takođe, realizacijom ovog projekta, kao sastavnog dela elektroenergetskog koridora Republike Srbije – interkonektivnog dalekovoda od Niša do makedonske granice, stvoreni su uslovi i za dalji privredni razvoj jugoistočne Srbije i celog regiona.
Nova Trafostanica Vranje 4 se nalazi u mestu Donje Trebešinje. Trafostanica zadovoljava najviše tehničko tehnološke svetske standarde. Koncepcijsko rešenje Trafostanice predviđa minimalno korišćenje prostora, a pre svega je usklađeno sa najvišim standardima i urbanističkim i ekološkim zahtevima.
Pripremne aktivnosti za izgradnju Trafostanice Vranje 4 JP EMS je započeo 2007. Godine. Ugovori o projektovanju, gradnji i nabavci dela opreme potpisani su Decembra 2011.  Puštanje u pogon buduće Trafostanice je planirano u prvoj polovini  2014. godine.
Evropska unija je od 2000. godine u razvoj i poboljšanje elektro-energetskog sistema u Republici Srbiji uložila preko 500 miliona evra od toga u JP EMS 85 milona evra.

19. 01. 2012.

Prvi samit o gasu donosi široku saglasnost
Leonid Bokanovski

Po Vašem mišljenju, kako su energetski izvori i globalna ekonomija povezani?
Pouzdana, dostupna, čista energija je ključ za održivi ekonomski rast. Bez nje, proizvodni pogoni ne mogu da proizvode robu, radnje ne mogu da se otvore za potrošače, škole ne mogu da dočekuju studente, a domaćinstva ne mogu da se greju. Trenutno se vodi intenzivna debata oko identifikacije izvora energije koji najbolje može da odgovori promenljivoj potražnji, umiri neizvesne ekonomske uslove i ublaži efekte klimatske promene. Mnogi izvori sa sobom nose više problema nego rešenja. Ugalj, iako jevtin, zagađuje. Nuklearna energija nije previše skupa, ali nosi opasnost katastrofalnih kvarova. Obnovljivi izvori jos uvek nisu spremni da preuzmu prestol pouzdanog izvora energije osnovnog opterećenja i moraju biti subvencionisani kako bi bili finansijski održivi u primeni velikih razmera. Prirodni gas stoga, takođe poznat i kao „plavi energent“, predstavlja čistu, bezbednu, pouzdanu i isplativu opciju.
Zašto se onda prirodni gas izdvojio i postao tako interesantan tolikim različitim ekonomijama?
Kao što je jedan broj istaknutih eksperata primetio, prirodni gas ostaje najverovatniji kandidat za snabdevanje pouzdane energije kako bi se zadovoljila potražnja naše globalne ekonomije. Neki, uključujući i mene, veruju da smo ušli u „zlatno doba gasa“ - eru u kojoj prirodni gas postaje lako dostupno gorivo izbora, koje će napajati sve od elektrana do automobila i kamiona.
Debata oko prirodnog gasa se vrti oko pitanja cene i dužine ugovora. Koja je pozicija Foruma zemalja izvoznica gasa na ova dva pitanja?
Kao što sam već pomenuo, članice Foruma zemalja izvoznica gasa izdale su Deklaraciju nakon Prvog gasnog samita koji se 15. novembra održao u Dohi, Kataru. Jedna od njenih izjava bila je da je Forum rešio da prizna strateški značaj dugoročnih ugovora. Fer cene i stabilnost u snabdevanju su od presudnog značaja za održiv ekonomski razvoj. Dugoročni ugovori su najbolji način da se osigura stabilnost, istovremeno promovišući neophodne investicije u infrastrukturu, koja treba da podrži proizvodnju i transport gasa i da obezbedi balans u interesima proizvođača i potrošača gasa. 
Konačno, organizacija je uzela u obzir i velike napore i investicije zemalja članica da se obezbedi pouzdano snabdevanje prirodnim gasom, kao i njihov rad sa zemljama uvoznicama na stabilizaciji potražnje i distribucije. Forum zemalja izvoznica gasa razume važnost saradnje sa zemljama uvoznicama i potrošačima, a uključenje ovog prioriteta u Deklaraciju pokazuje da će saradnja biti fokus organizacije u narednim godinama. Međuzavisnost dobavljača i kupaca je ključ stabilnog tržišta gasa.
Ko će profitirati u ovom „zlatnom dobu gasa“? Neki bi rekli da Forum i promocija prirodnog gasa koriste isključivo Rusima, dok ostali ostaju po strani.
Ukoliko prihvatimo da je prirodan gas željeni energent budućnosti, pitanje zapravo postaje kako da najbolje iskoristimo zalihe gasa za dobrobit što više zemalja i ljudi? Ovde se radi o mnogo više nego dobrobiti samo jedne zemlje ili jedne kompanije.
Ovim pitanjem su se bavile zemlje članice Foruma zemalja izvoznica gasa kada smo se sastali u novembru u Dohi. Grupa je imala jedan jednostavan cilj za prvi ikad organizovan samit gasa: da se nastavi promocija prirodnog gasa kao odgovora na izazov održivog razvoja 21. veka.
Šta je bila svrha Prvog gasnog samita?
Samit je okupio šefove država i druge visoke zvaničnike vlada članica Foruma uključujući Alžir, Boliviju, Egipat, Ekvatorijalnu Gvineju, Iran, Libiju, Nigeriju, Katar, Rusiju, Trinidad i Tobago i Venecuelu, kao i Kazahstan, Holandiju i Norvešku koje uživaju status posmatrača. Dva dana ranije u Dohi Forum je sazvao 13. ministarski sastanak u svom sedištu, na kome je organizacija zvanično primila Oman kao novu članicu, a ja sam imao čast da prihvatim drugi mandat na funkciji generalnog sekretara organizacije.
Koji su bili glavni rezultati samita?
Članice Foruma zemalja izvoznica gasa su se složile oko zajedničke izjave o svrsi pod nazivom „Deklaracija iz Dohe“. Osim nekih osnovnih izjava poput priznavanja prirodnog gasa kao čistog goriva u globalnom energetskom miksu i ponovnom obavezivanju članica na spremnost da sarađuju i razmenjuju informacije, članice su objavile i 12 značajnih izjava. Skrenuo bih Vam pažnju na jednu od njih.
Članice su rešene da potvrde potrebu za fer cenom gasa, koja bi se bazirala na indeksu cene gasa u odnosu na naftu. Cilj je konvergencija cena gasa i nafte, koja bi zatim omogućila prirodnom gasu da se takmiči u globalnom miksu za prevoz i proizvodnju energenata na osnovu njegovih ekonomskih i ekoloških prednosti.
Šta je po Vašem mišljenju sledeći korak za Forum i globalna tržišta gasa?
Prvi gasni samit je bio ključni korak u radu Foruma zemalja izvoznica gasa da izgradi fer, pouzdano i održivo tržište prirodnog gasa. U našem daljem napretku nadamo se da će Deklaracija iz Dohe formirati bazu za dogovore između izvoznika i uvoznika i da će prirodan gas napajati jednu prosperitetnu budućnost.
Ovo zaista jeste zlatna era prirodnog gasa. A zemlje članice Foruma, koje zajedno upravljaju 70 procenata svetskih rezervi prirodnog gasa, posvećene su ideji da se prirodan gas – koga ponekad zovu i „plavi energent“ – pouzdano i bezbedno dostavi u svakom trenutku, gde god je potreban.

EPT

 

17. 01. 2012.

EPS na najvećem svetskom skupu o obnovljivim izvorima u Abu Dabiju

 
(Abu Dabi, 16. januar 2012.) Elektroprivreda Srbije je danas na Svetskoj konferenciji o obnovljivim izvorima u Abu Dabiju predstavila najvažnije projekte izgradnje novih elektrana koje će proizvoditi „zelenu“ energiju, a ovo je prvi put da neka srpska kompanija učestvuje na jednoj od najpoznatijih svetskih konferencija o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i čistim tehnologijama. EPS je, takođe, jedina elektroprivreda iz regiona i šire koja učestvuje na ovom najpoznatnijem svetskom skupu, gde se okuplja oko 25.000 učesnika, više od 650 kompanija iz više od 35 zemalja sveta, saop[tio je  Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Na otvaranju najvažnijeg energetskog događaja iz domena „zelene“ i održive energije govorili su Ban Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ven Žibao, premijer Kine, Kim Hvang Sik, premijer Koreje i Nasir Abudlaziz Al Naser, predsednik generalne Skupštine, a održava se pod pokroviteljstvom Njegovog visočanstva šeika Mohameda Bin Zajeda Al Nahijana, krunisanog princa Abu Dabija i zamenika Vrhovnog komandanta oružanih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata.
- Na skupu će razgovarati najvažniji predstavnici Vlada, svetskih kompanija i institucija, a EPS nastupa partnerski sa „Dunav osiguranjem“, sa kojim je već započeo saradnju – rekao je Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a. – Da je naša kompanija prepoznata kao potencijalni partner svedoči i pozviv na ovaj skup, koji nam je stigao od Sultana Ahmeda Al Džabara, izvršnog direktora „Masdara“, organizatora ove svetske konferencije. Sultan Al Džabar bi  trebalo do sredine godine da poseti Srbiju i potpiše protokol o saradnji o mogućim ulaganjima u obnovljive izvore energije.
Čeperković je istakao da je konferencija u Abu Dabiju odlična prilika za povezivanje sa moćnim ulagačima u obnovljive izvore, koji imaju tehnologiju i sredstva.
Predstavnici EPS-a danas su se susreli i sa Andrisom Piebalgsom, komesarom Evropske unije za razvoj, nekadašnjim prvim čovekom EU za energetiku. On je istakao važnost napretka Srbije u reformama za približavanje EU.
- Srpska energetika je uveliko odmakla u približavanju EU, pogotovo u  regulisanju tržišta kroz pristupanje Energetskoj zajednici i u tom delu veoma ste bliski EU – objasnio je Piebalgs. – Ipak to je samo jedna oblast i put ka pridruživanju je dugotrajan proces.
Delegacija naše elektroprivrede razgovarala je danas i sa čelnicima Međunarodne agencije za obnovljive izvore, predstavnicima mnogih kompanija i institucija. Kako je rekao Adnan Amin, direktor Međunarodne agencije za obnovljive izvore  (IRENA),  Srbija je veoma važna članica ove organizacije. i dodao je da je enegetika osnov za ekonomski i održivi razvoj.
-  Energetika je osnov za ekonomski i održivi razvoj, a uskoro očekujemo i projekte obnovljivih izvora u Srbiji - rekao je Amin. – Neophodno je privatnim investitorima omogućiti sigurnost investiranja. Jer za nova ulaganja više nije pitanje samo novaca, već zakonskih regulativa.
Svetska konferencija o obnovljivim izvorima trajaće do 19. januara.

E.P.

04. 01. 2012.

Stimulisanje gradnje vetroelektrana u Evropi sve više postaje predmet raznih osporavanja

Između štete i koristi

Vojvoda od Edinburga vetroelektrane nazvao beskorisnim i sramotnim.- Štampa i u Srbiji ovih dana postavlja pitanje zašto pored tolike količine biomase i neiskorišćenih hidropotencijala uopšte stimulišemo proizvodnju vetroelektrana

 

Euforija za što većim učešćem obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije uključivanjem značajnih podsticajnih tarifa, u  Evropi očigledno popušta pod teretom nailazeće nove ekonomske krize. Vetroelektrane se, na primer, u poslednje vreme sve češće  apostrofiraju čak i kao parazitski elektroenergetski izvori, što u suštini u ovoj fazi njihovog korišćenja i jesu. I dalje se ne spori ekološka prednost naročito vetroelektrana i solarnih elektrana, ali se sve izrazitije, izuzimajući Nemačku, osporavaju sve veća opterećenja potrošača električne energije zbog stimulativnih - takozvanih fid in tarifa. Svedoci smo poslednjih dana i vrlo oštrih reakcija nekih evropskih zvaničnika, koji sada otvreno osporavaju potrebu za tako visokim podsticajnim merama i one se sada gotovo svuda redukuju.
Evropske kompanije, proizvođači opreme za obnovljive izvore energije od nedavno su žrtve globalnog rezanja potsticajnih tarifa s obzirom da se zemlje EU suočavaju s velikim merama štednje zbog krize u evrozoni.
Posebno su pogođeni proizvođači opreme za solarne kolektore. Cene solarnih modula ove godine su opale za oko 40 odsto, a 2012. godine očekuje se dalji  pad od  10 odsto. Činjenica je da industriji opreme za obnovljive izvore nije bitnije pomoglo ni nemačko odustajanje od nuklearne energije.
Evropsko udruženje energije vetra (EWEA) ovih dana je objavilo najnoviji izvještaj analizirajući sve zajedničke projekte u 17 evropskih zemalja, uglavnom u severozapadnoj Evropi. Više od 141 hiljadu megavata snage će da imaju vetroelektrane koje se trenutno grade, planiraju ili su ugovorene u Evropi, a to je dovoljno da se zadovolje potrebe za električnom energijom čak za 130 miliona prosečnih domaćinstava, odnosno za pokrivanje preko 13 odsto ukupnih potreba Evrope. Ti parkovi vetrenjača na otvorenom moru predstavljaju 35 puta veću snagu od četiri hiljade megavata, koliko ih je trenutno instalisano u eolskom elektranama. Sada je u toku gradnja farme vetroelektrana ukupne snage 5.600 megavata u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Belgiji. Izveštaj naglašava da je od ključne važnosti izgradnja prenosne mreže na severu i Baltiku, odnosno  upozorava na pretnju  osetnog manjka visokonaponskih podvodnih kapaciteta u idućim godinama.

Ljutnja princa Filipa

Preteralo se, dakle, sa eolskim kapacietima, pa postaje sve veći problem kako preneti toliku energiju, a posebno, kako je izbalansirati. A, najviše se pretaralo sa visokom podsticajnim tarifama i sve su veća protivljenja njihovoj primeni.
S tim u vezi, ovih dana svakako je najveću pažnju privukla izjava britanskog princa Filipa, supruge kraljice Elizabete druge. Devedesetogodišnji Vojvoda od Edinburga ukorio je jednog od izvršnih direktora kompanije Infinergy Esbjornu Wilmaru, kada je ovaj na jednom prijemu pokušao da mu predstavi njihove projekte vetroelektrana kao najekonomičnije ulaganje u obnovljivu energiju.
"Valjda ne verujete u bajke? Vetroelektrane su potpuno beskorisne, zavisne od državnih subvencija i zapravo su apsolutna sramota”, rekao je princ Filip.
Dan kasnije bivši britanski kancelar lord Lavson je u potpunosti podržao ovakav komentar princa Filipa navodeći “da ne postoji skuplji i neefinasniji način proizvodnje električne energije od one u vetroelektranama”  dodavši da se, uzgred, radi i o “monstruoznom uništavanju prirodne sredine”.
“Pitajte Britance koji pripadaju sloju energetske sirotinje šta misle o tome da godišnje kroz račune za struju subvencionišu sa devedeset funti ulaganja u vetroelektrane”, zaključio je Lavson.
Dakle, ne protive se tome samo obični građani, koji sve te troškove snose. Doduše nije svuda isto. To posebno važi za Nemačku; njeni građani su se izjasnili da hoće obnovljivu umesto nuklearne energije i spremni su to da dodatno finansiraju. Ali, uz takvo opredeljenje valja imati na umu i činjenicu da Nemačka ujedno i veoma brzo razvija tehnilogije za proizvodnju vetrogeneratora i solarnih elektrana i da je u toj industrijskoj grani već sada zaposleno više od sto hiljada radnika. Razume se tu je i velika korist od izvoza tih postrojenja, pa nije teško zaključiti zašto u ovoj zemlji postoji dosta različit pristup obnovljivim izvorima energije u odnosu na neke druge zemlje, uključujući i našu.
Na primer već u Češkoj stvari drugačije stoje. Vlada ove zemlje se sprema da plati oko 470 miliona evra u 2012. godini kako bi ograničila rast cena električne energije zbog tereta subvencija za energiju iz obnovljivih izvora. Jesno je da građani ne žele da plaćaju te stimulacije. Vlada očekuje rast cena struje od 4,3 odsto za domaćinstva i šest odsto za industriju. Stoga planira pokrivanja subvencija iz budžeta  do nivoa koliko iznose garantovane cene za energiju iz obnovljivih izvora. Vlada Češke je, inače, već ukinula neke subvencije, jer  ocenjuje da bi dalji brzi rast ovakvih proizvodnih kapaciteta ugrozio stabilnost prenosnog sistema i  zbog dotadašnjih velikih potsticajnih tarifa izazvao preveliki rast cena struje!

Rumunija smanjuje broj dozvola

Slično je i u Rumuniji gde je najavljeno da će se ograničiti veličina
proizvodnih kapaciteta vetroelektrana. Tamošnja kompanija za prenos električne energije, „Transelektrika“ već je počela da smanjuje broj dozvola za nove vetroelektrane, posebno posle nastojanja  investitora da dobiju dozvole za instalisanje kapaciteta koji premašuju mogućnosti prihvata mreže.
Dakle, sve je više modaliteta potiskivanja ili smanjivanja fid in tarifa u Evropi kao i ograničavanja davanja dozvola za njihovu gradnju, a ovih dana i naši mediji su pokrenuli to pitanje.
Ispostavilo se da je svojevremeno planirano da efekte fid in tarife u vezi sa obnovljivim izvorima energije koristi pre svega EPS i to kada je reč o malim HE na neiskorišćenim hidroptencijalima, a ne razni inostrani špekulanti. Međutim, kasnije, na volšeban način, u celu tu priču najviše se ubaciju oni sa vetroelektranama, odnosno, bolje reći,  njihovi lobisti i drugi mešetari. U javnosti je sada postavljeno pitanje  plaćanja tih podsticaja iz džepa potrošača, u situaciji kada nemaju para ni za izmirenje troškova za utrošenu struju - ni po sadašnjim, niskim cenama. A, upravo oni, po procenama EPS-a, treba da obezbede 1,3 milijarde evra subvencija za vetroelektrane, za 12 godina stimulacija?!
Jasno se sada nameće pitanje, zašto pored tolike količine biomase i neiskorišćenih hidropotencijala, mi uopšte stimulišemo proizvodnju vetroelektrana? To nema veze ni sa kakvim „evropskim zahtevima“, kako to mešetari uporno predstavljaju. Mnogi energetski stručnjaci potvrdili su nam da mi od toga imamo samo štetu i da o svim detaljima građani treba da budu upoznati, kako bi se oni izjasnili šta hoće, a ne da u njihovo ime neko drugi odlučuje.
U Nemačkoj građani su se opredelili za obnovljive izvore energije (ponajviše za vetar) umesto nukearki, ali, kao što smo već napomenuli, razvija se i nova grana industrije koja zapošljava veliki broj ljudi, na sličan način kao automobilska industrija. Šanse da se kod nas ovlada tom tehnolohijom i da se ima slična korist, su gotovo nikakve. I kakve mi koristi možemo da imamo od stimulisanja vetroelektrana?
Ljudima od struke, prilično je nejasno kako je u Zakon o energetici ušlo to da će „vetraše“ dok im traje fid in tarifa 12 godina neko drugi da balansira ili drugim rečima pokriva njihov izuzetno nestabilan rad, skopčan sa ponašanjem vetra. Iako je poznato je su vetrogeneratori najteži za balansiranje njihovi vlasnici, po sadašnjim pravilima, ne treba ništa o tome da brinu već EPS mora da gleda prognoze i pravi procene koliko će da rade, a koliko će da stoje. Kako jedan naš energetski poslenik reče, vlasnika vetroelektrane sudeći po sadašnjim našim propisima, sve to ništa ne mora da interesuje. On dođe u Srbiju, sa lokalnom samoupravom reši pitanje oko korišćenje ili otkupa zemljišta, iskopa se rupa za stub, izbetonira ono što je potrebno, doveze se zatim nemačka oprema, montira i zaposli jedan čovek koji će to da čuva i šiša travu. A „gazda“ daljinski, recimo iz ofisa u Londonu čita preko interneta brojilo, piše fakturu i šalje ovde na naplatu. Takav vlasnik  12 godina nema nikakvu potrebu da ulazi u Srbiju, samo „ispruži šešir i pare stižu“! Ne zapošljavaju se naši ljudi, koriste se naši resursi, a naši osiromašeni potrošači sve to još moraju dodatno da plate kroz  fid in tarifu. Samo se „vadi“ i odnosi iz Srbije - sve na našu štetu. Kakav je to i čiji rezon?!
Nije li mnogo pametnije forsirati preostalu hidroenergiju i biomasu, koja čini čak 62 odsto obnovljivih izvora energije u Srbiji!  Kod elektrane na biomasu moglo bi da se zaposli par stotina ljudi na sečenju drva, pravljenju peleta, odstranjivanju agrokultura, radu u elektrani...
Građani bi ovo i niz drugih stvari trebalo da imaju u vidu jer do 31. decembra 2012. godine treba da se donese nacionalni plan za obnovljive izvore energije i nova uredba o njihovom korišćenju, sa novim stimulativnim (fid in)  tarifama. Valja dobro razmisliti koje stimulacije treba zadržati, a ne da se već sada najavljuje da će sve ostati po starom! Javnost  konačno sa svim tim stvarima mora da se upozna i da se pita, a ne da se kao do sada ispod žita poturaju i proturaju razne mešetarske  varijante.

Dragan Obradović (list “kWh”)

16. 12. 2011.

Okrugli sto Balkanamagazina “Uticaj klimatskih promena na energetsku bezbednost”.

Suša ugrozila sistem, struje će ipak biti

Suša u drugoj polovini godine smanjila proizvodnju hidroelektrana, ali ugalj, gas i uvoz električne energije spasili su elektroenergetski sistem, zaključeno na okruglom stolu Balkanamagazina “Uticaj klimatskih promena na energetsku bezbednost”. Sledi period sa normalnim padavinama, kažu u Hidrometerološkom zavodu
Sušni period, koji je Srbiju i ceo region pogodio u drugom delu godine, izazvao je velike probleme poljoprivredi, rečnom transportu, ali pre svega elektroenergetskom sistemu Srbije, čiji značajan deo (trećinu kapaciteta) čine hidroelektrane. Nizak vodostaj na srpskim rekama smanjio je proizvodnju električne energije u hidroelektranama na rekordne minimume, a Elektroprivredu Srbije primorao da prenapregne kapacitete termoelektrana i uvozi dodatnu struju iz inostranstva. Ova prirodna nepogoda izazvala je dosta polemike u javnosti, a na ključna pitanja, da li je elektroenergetski sitem stabilan i da li ćemo tokom zime imati dovoljno električne energije, odgovore su dali predstavnici Ministarstva energetike, Elektroprivrede Srbije i stručne javnosti na okruglom stolu “Uticaj klimatskih promena na energetsku bezbednost” u organizaciji Balkanmagazina.
Milutin Prodanović, pomoćnik ministra za elektroenergetiku u Ministarstvu energetike i infrastrukture istakao je da se radna grupa za sigurnost snabdevanja energentima redovno sastaje i da se prate dešavanja u svim sektorima, kako bi odluke o intervencijama mogle da se donesu u vrlo kratkom roku.
Momčilo Cebalović, direktor sektora za odnose sa javnošću EPS-a ocenio je da je elektroenergetski sistem stabilan i da je danas situacija mnogo bolja nego pre mesec dana - zbog viših temperatura i bolje hidrološke situacije, kao i da EPS već ima ugovoren uvoz struje za decembar, a u toku je javna nabavka za uvoz u januaru.
„Danas je potrošnja električne energije 110 miliona kilovatsati, dok je pre mesec dana ona premašivala 120 miliona kilovatčasova. Proizvodnja u hidroelektranama je sada 15 miliona kilovatčasova, a pre mesec dana je bila ispod 10 miliona kilotačasova, dok po planu one treba da proizvode 27 miliona kilovatčasova električne energije. Najveći teret podnele su termoelektrane, koju su proizvodile i 95 miliona kilovatčasova pre mesec dana, dok se danas proizvodnja smanjila na 84 miliona kilovatčasova. Ugalj je spasio elektroenergetsku situaciju uz gas i uvoz struje“, precizirao je Cebalović.
Suša je donela i velike troškove EPS-u, jer su aktivirane Panonske gasne termoelektrane gde proizvodnja kilovata košta 10,5 evrocenti, dok EPS struju prodaje po 5,5 evrocenti. Takođe, EPS je imao dnevni trošak uvoza električne energije od dva miliona evra dnevno zbog loše hidrološke situacije. U novembru i decembru uvezeno je 600 miliona kilovatsati iznad plana, što je jednako godišnjem planu izvoza struje.
U sličnom problemu našao se i elektroenergetski sistem Republike Srpske, koja je tradicionalni izvoznik električne energije. Zbog nemogućnosti adekvatnog upravljanja akumulacijom Bileća Republika Srpska je morala da uvozi manje količine struje. Nizak vodostaj reka je tako umanjio proizvodnju električne energije Republike Srpske, čiju polovinu ukupne proizvodnje čine upravo hidroelektrane.
„Ključna strateška orijentacija država treba da budu velike akumulacije, koje će obezbeđivati energetsku stabilnost,“ istakao je Željko Ratković, direktor investicija u Elektroprivredi Republike Srpske.
U vanrednim energetskim situacijama značajan teret pada i na prenosne sisteme, posebno kada se u celom regionu javlja manjak električne energije. Elektromreža Srbije nalazi se u čvorištu regiona, kroz koji prolazi veliki tranzit električne energije.
„Ova situacija nije izazov samo za proizvodnju već i za prenosni sistem. U ovom periodu zabeležili smo povećan tranzit i zahteve za prekogranični prenos električne energije,“ rekao je Duško Tubić, pomoćnik izvršnog direktora EMS-a napominjući da „ova situacija nije naša specifičnost, već se dešava i u razvijenim zemljama jer, izmenjen način rada utiče na prenosni sistem. Tako su i Nemci doživeli probleme u mreži, kada je isključeno osam nuklearnih elektrana snage osam gigavata, pa zavise od uvoza električne energije.“
Iako je proizvodnja struje u gasnim elektranama skupa, direktor Panonskih TE-TO Miloš Saramandić ističe da je električna energije najskuplja kada je nema.
„U novosadskoj TE-TO radila su oba bloka, ali sada kada se popravila hidrološka situacija isključen je jedan blok. U tri termoelektrane Panonskih TE-TO proizvedeno je 206.539 megavatčasova električne energije i 102.768 megavata toplotne energije i to bez ispadanja iako se radi po 30 godina starim elektranama. Očekujemo i dalji pritisak jer se predviđa sušni period, a istovremeno idu praznici“, istakao je Saramandić.
Kometarišući da se ne može govoriti o tome da je aktuelna situacija rezultat klimatskih promena Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda je ocenio da se svakih sedam, osam godina u ovom regionu dešavaju suše, pa da i ovogodišnje nije ništa neobično.
„Završili smo sa sušnom sezonom, koja je trajala od avgusta do sada. Zaustavljen je pad vodostaja reka i oni blago rastu. Do kraja godine očekuju se česta naoblačenja, kiše i sneg, tako da će u decembru padavine biti na proseku za ovaj period godine. Takođe, ni u januaru ne bi trebalo da manjka padavina“, zaključio je Todorović.
Profesor dr Stevan Prohaska, direktor Zavoda za naučno istraživački rad i informatiku Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ podsetio je da ovo nije najgora suša koja se desila Srbiji, kao i da su prošle godine hidroelektrane ostvarile rekordnu proizvodnju, tako da se ne može govoriti o negativnom uticaju klimatskih promena, već samo redovnim klimatskim ciklusima.
Uprkos tome Radisav Matić iz Drinsko-limskih hidroelektrana ističe da Drina nikad nije bila niža, kao i da je ovo posle 1990. i 1993. godine najlošija godina za proizvodnju električne energije na Drini. On, prema iskustvu iz ranijih godina, očekuje da će se sušni period na Drini nastaviti.
Da klimatske promene imaju uticaj na ceo svet i izazivaju probleme ne samo energetici, već i životnoj sredini, ekonomiji i bezbednosti ocenio je Miroslav Spasojević iz Ministarstva energetike i infrastrukture.
„Međunarodni panel za klimatske promene istakao je da će prostor na kome se nalazi Srbija pretrpeti značajne klimatske promene, pre svega kroz smanjenje padavina“, preneo Spasojević saznanja sa ovih dana završene konferencije o klimatskim promenama u Durbanu.

B.M.

 

8. 12. 2011.

Srbija dobila novi elektro-energetski koridor - Završen dalekovod od Niša do granice sa Makedonijom

U selu Donje Trebešinje kod Vranja danas je označen završetak radova na izgradnji međudržavnog 400-kilovoltnog dalekovoda od Niša do granice sa Republikom Makedonijom.
Potpredsednica Vlade Verica Kalanović rekla je prisustvujući završetku radova na dalekovodu "Niš-Leskovac-granica Makedonije" da je Srbija danas dobila značajan privredni kapacitet, koji će obezbediti sigurno i kvalitetno snabdevanje električnom energijom područja jugoistočne Srbije.
- Ono što je za saobraćaj Koridor 10, to je za elektroenergetiku ovaj dalekovod. On će pre svega domaćinstvima omogućiti kvalitetno snabdevanje električnom energijom, a kako je privreda motor razvoja svakog društva, tako je energetika kičma održavanja svake jake privrede - rekla je ona i dodala da na ovaj način Srbija postaje energetska spona sa ostatkom Evrope i Bliskim istokom.
Na mestu gde treba da počne izgradnja velike trafo stanice Vranje 4, svečanosti u Donjem Neradovcu, prisustvovali su i najviši predstavnici EU u Srbiji, predstavnici vlade, preduzeća "Elektromreža Srbije" i izvođača radova.

Zamenik šefa delegacije Evropske Unije Adrijan Martins je istakao da je projekat značajan jer će povezati energetsku mrežu Srbije sa mrežom u regionu.
- Srbija i ovaj region dobijaju pouzdanije snabdevanje i jeftiniju energiju, što će direktno uticati na konkurentnost zemlje na evropskom i svetskom tržištu. Evropska Unija i dalje planira da finansira slične projekte u Srbiji, kao što su elektrane, trafostanice i drugi kapaciteti. Do sada je u energetski sistem Srbije Unija plasirala oko 500 mil EUR - rekao je Martins.
Kraj radova na elektroenergetskom koridoru, označio je direktor "Elektromreže Srbije" Miloš Milanković, istakavši da je izgradnja ovog 141 kilometar dugog dalekovoda od Niša, preko Leskovca i Vranja do makedonske granice, koštala 33,5 mil EUR.
On je rekao da je za ovaj elektroenergetski sistem, koji ima kapitalnu važnost za privredni razvoj Srbije, Evropska unija obezbedila 30, a Javno Preduzeće "Elektromreža Srbije" preostalih 3,5 mil EUR.
Na potezu od Niša, preko Gadžinog Hana, Leskovca, Vlasotinca, Surdulice, Vladičinog Hana, Vranja, Bujanovca i Preševa, odnosno do makedonske granice, za tri i po godine, podignuto je 428 stubova.
U ovaj inženjerski i građevinski poduhvat ugrađeno je 11.500 kubnih metara betona, 4.800 tona čeličnih konstrukcija, postavljeno 1.300 provodnika i zaštitnih užadi sa optičkim vlaknima, čime je obezbeđena odlična telekomunikaciona mreža na području Jugoistočne Srbije.
Završetkom ovog dalekovoda obezbeđuje se sigurno i kvalitetno snabdevanje električnom energiom ne samo devet opština kroz koje prolazi, već i celog područja Jugoistočne Srbije.
Poseban značaj ovog dalekovoda je što će, kada bude uskoro završen i makedonski deo, spojiti elektroenergetske sisteme dveju susednih država i omogućiti siguran tranzit energije na potezu Srbija-Makedonija-Albanija-Grčka.

Predstavnici EMS su istakli da će se uz pomoć dalekovoda poboljšati ukupnu sigurnost rada sistema, smanjiti gubitke u mreži i stvoriti velike uštede energije. Izgradnja je počela 2008. godine, a njegova prva faza do Leskovca bile je gotova već naredne, 2009. godine.

01. 12. 2011.

U Evropi se ne pristupa “stezanju” samo ekonomskih obruča

Pripremaju se i energetske „dizgine“ za članice EU

Velika gužva u evro zoni, gde se uveliko zvoni na uzbinu i gde je ozbiljno zapretio njen raspad,  hitno se u okviru EU poseže za raznim kontrolnim i restriktivnim merama, kako bi se prekinuo lanac neodgovornog odnosa, zaduživanja i budžetskih deficita, naročito kada je reč o Grčkoj Italiji Španiji , Portugaliji, ali ne samo ovim zemljama.
Međutim, nije se u okviru EU pristupilo “stezanju” samo ekonomskih obruča. Sasvim je uočljivo, naročito u poslednja dva meseca, da se i za energetiku pripremaju „zajedničke dizgine“. Drugim rečima, EU je uvela niz mera centralizacije u ovoj oblasti i  zahteva veća ovlašćenja, koja bi omogućila da se zanemare razni prigovori članica na zajedničke planove i da se ubrza realizaciju energetskih projekata od strateškog značaja za sigurnost snabdevanja EU. Znači, omogućilo bi se da razna pojedinačna zanovetanja budu kočnica brzom završavanju važnih projekata.
S tim u vezi Rojters je ovih dana obelodanio da se pripremaju  zakonske novine u koje su imali uvid. Odnosno ova agencija je objavila da se u Nacrtu zakona predlaže i uspostavljanje “Evropskog koordinatora” koji bi pomogao ubrzanju realizacije projekata “u slučaju osetnih kašnjenja ili projavljivanja raznih prepreka”.
Predlog obuhvata i davanje prioriteta alociranju 9,1 milijarde evra u budžetskom periodu od 2014 do 2020. godine. Mada je reč o manje od  jedan dsto  budžeta Evropske unije, to je izuzetno značajno jer je prvi put budžetom predviđena stavka troškova u energetsku infrastrukturu, ali je još značajnije što to svakako, može da bude i poluga za privlačenje znatnih dodatnih sredstava iz privatnih fondova.

Zanemarivanje sitnijih primedbi

Prioritetni projekti obuhvataju takozvani Južni gasni koridor, kojim treba da se smanji EU zavisnost od ruskog gasa, kao i integrisana prenosna elektroenergetska mreža na Severnom moru i regionu Baltika. Tu se predlaže da, ako neki projekat ima veliki značaj, pod određenim uslovima mogu biti zanemarene primedbe javnosti (ekologa, lokalnog stanovništva i drugo). Ukupno se na više od bilion evra procenjuju investicije potrebne za evropski gasni i elektroenergetski sektor između 2010 i 2020.godine i izvesno je da  bi bilo jako loše da takve krupne projekte sputavaju mnogo manje važni zahtevi.
Evropska komisija je nedavno saopštila da u projektu budžeta za period 2014 -2020. treba uključiti 40 milijardi evra za energetske, transportne i druge infrastrukturne projekte, od čega spomenutih 9,1 milijardu evra u gasno transportnu, odnosno elektroenergetsku prenosnu mrežu. Procenjuje se da će biti potrebno  najmanje godinu dana da pomenuti predlog dobije potrebnu saglasnost vlada zemalja članica EU.
Takođe, Evropska unija je  usvojila i strožija pravila vezana za trgovinu na veliko energijom. Osnovni cilj je sprečavanje korišćenja insajderskih informacija i drugih oblika zloupotrebe tržišta radi uticanja na cene na veliko. Za sprovođenje ovih mera uključiće se nova Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER), dok će regulatori na nacionalnom nivou kažnjavati takve postupke. Osnovni zadatak ACER-a   biće da prikuplja podatke potrebne za nadgledanje energetskih veleprodajnih tržišta i uspostavi Evropski registrar učesnika na tržištu, na osnovu podataka koje mu dostave nacionalni regulatori. Nova pravila takođe zabranjuju insajderska trgovanja i manipulaciju tržištem i uspostavljaju obavezno objavljivanje insajderskih informacija. Problem je zasnovan na činjenici da su cene energije izuzetno osetljive na stanje i informacije u vezi sa proizvodnjim i prenosnim kapacitetima. Jer, one lako mogu da se naduvavaju stvaranjem lažnog utiska o raspoloživosti tih kapaciteta.
Na cene utiče i odnos ponude i potrošnje unutar nacionalnih granica, što je takođe polje podložno manipulacijama informacijama. Do sada nacionalni energetski regulatori nisu imali pristup svim podacima o prekograničnom prometu, što im je onemogućavalo otkrivanje zloupotreba. Evropski komesar za energiju Ginter Etinger ocenio je da će nova pravila doprineti formiranju poštenih cena i poverenja kod učesnika na internim tržištima.

Strožije norme i za Energetsku zajednicu

I zemlje Energetske zajednice, takođe su dobila nova slična zaduženja. Da podsetimo, članice Energetske zajednice su: Ukrajina, Srbija, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, BiH, Crna Gora, Albanija i UNMIK, a za posmatrača nedavno je primljena i Jermenija.
Na poslednjem sastanku Saveta ministara EZ prošlog meseca u Kišinjevu (Moldavija) usvojena su pravila Evropske unije o unutrašnjem tržištu električne energije i prirodnog gasa, poznata kao “Treći enegetski paket”. Ugovorne strane sada imaju zakonsku obavezu da primene ova pravila najkasnije do januara 2015. godine. 
- EZ je referenca za regionalnu saradnju u oblasti energetike. Usvajanje „Trećeg energetskog paketa“ pokazuje da su potpisnice Ugovora o osnivanju EZ spremne da prevaziđu postojeće prepreke i da napreduju zajedno sa svojim partnerima iz Evropske unije prema Panevropskom energetskom tržištu - izjavio je tom prilikom Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku.
Odluka Ministarskog saveta uključuje precizne rokove za sprovođenje odredbi, kao što su pravila o razdvajanju, ili o sertifikaciji operatera prenosnog sistema iz trećih zemalja i razjašnjava uloge institucija EZ u praktičnoj primeni usvojenih pravila. Ministarski savet je naglasio potrebu da što pre počne usklađivanje mrežnih pravila u regionu sa pravilima u EU.
Na sastanku u Kišinjevu, po prvi put, Ministarski savet EZ raspravljao je i o konceptu razvoja zajedničke, odnosno regionalne energetske strategije, koju je, inače prošle godine predložila upravo delegacija Srbije. Cilj je da se definišu regionalni okviri na osnovu kojih bi se mogle dalje razvijati i usklađivati nacionalne energetske strategije.
Veoma je važno i to što je ovom prilikom Ministarski savet odobrio i plan razvoja gasne infrastrukture u EZ, na osnovu koncepta "gasnog prstena", koji treba da poveže tržišta pojedinačnih zemalja jugoistočne Evrope, odnosno Energetske zajednice, sa zajedničkim regionalnim tržištem i doprinose sigurnosti snabdevanja u regionu. Već su, na primer, načinjeni i konkretni koraci ka povezivanju gasovoda između Srbije i Rumunije, prilikom nedavnog susreta predsednika dve države Borisa Tadića i Trajana Baseskua.

Geografski položaj regiona - velika prednost

U Beogradu je 17 i 18 oktobra održan još jedan važan regionalni skup iz oblasti energetike odnosno „Regionalna konferencija Energija - Razvoj - Demokratija, Oblikovanje nove energetske budućnosti Jugoistočne Evrope”, opet sa ciljem zajedničkog pristupa energetici.
- Zemlje regiona moraju da vode jedinstvenu energetsku politiku i iskoriste povoljan geografski položaj za ekonomski razvoj i poboljšanje energetske bezbednosti i efikasnosti - rekao je prededsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju ove Regionalne konferencije. Tadić je ovom prilikom rekao da zemlje regiona moraju iskoristiti postojeće energetske resurse, smanjiti uvoznu zavisnost i doprineti makroekonomskoj stabilnosti, jer region ima veliki geostrateški značaj i može biti most koji će unaprediti energetsku stabilnost Jugoistočne Evrope, ali i ostatka kontinenta.
- Možemo uspeti samo ako zajedno budemo gradili naftovode i gasovode, vodili zajedničku energetsku politiku, koja ne podrazumeva samo izgradnju zajedničkih proizvodnih kapaciteta, već i zajedničke infrastrukture - ocenio je Tadić.
„Investicije u energetsku infrastrukturu u jugoistočnoj Evropi iznosiće oko 240 milijardi evra u periodu od 2010. do 2020. godine“, izjavio je na ovoj konferenciji o energetici u Beogradu, Kostis Stambolis, direktor Instituta za energetiku jugoistočne Evrope. On je ocenio da je razvoj infrastrukture ključan za region i da je povezivanje energetskih mreža zemalja jugoistočne Evrope uslov za stvaranje zajedničkog tržišta.
"Prema procenama Instituta za energetiku, cena nafte ove godine će u proseku iznositi oko 100 dolara za barel. Zemlje će zato morati da se okrenu ka obnovljivim izvorima i energetskoj efikasnosti", rekao je Stambolis i dodao da se u regionu 21,4 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora, a da bi do 2030. godine trebalo da se ta proizvodnja poveća na 25 odsto.

Nejkov:„Izvrstan napredak Srbije“

Dakle, jasno je da je i u našem regionu potrebna sve veća koordinacija, što podrazumeva i zajedničko donošenje raznih  odluka. Gde je Srbija trenutno u svemu tome?
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope Slavčo Nejkov ocenio je 27. oktobra da je Srbija preduzela neophodne korake za otvaranje energetskog tržišta. Novi Zakon o energetici je dobar, ali je potrebno brže doneti i prateće propise, ukazao je Nejkov u Beogradu gde učestvuje na skupu Energetske zajednice. On je, kasnije prilikom posete EPS-u rekao da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije "izvrstan" i da bi trebalo posebno primetiti ocenu da je "napravljen značajan napredak", kao i navode da je Srbija postavila sveobuhvatan zakonodavni milje u okviru kojeg se pominje i Zakon o energetici.
Sekretarijat Energetske zajednice dao je veoma pozitivan komentar na taj zakon, naglasio je Nejkov, ali je dodao da zakon predstavlja samo okvir i da je neophodno doneti i podzakonske akte i jasno definisati rokove za otvaranje tržišta.
Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, je u ovom razgovoru naveo da je EPS spreman za evrospsko tržište i da na neki način i priželjkuje da uđe u utakmicu sa konkurentskim kompanijama.
„Podzakonska akta omogućiće postepeno otvaranje tržišta. EPS je u potpunosti spreman i za drugi stepen procesa otvaranja tržišta. To je deo naše kompanijske i državne strategije“, rekao je Marković i napomenuo da se sve interne reorganizacije unutar kompanije sprovode u konsultacijama sa Energetskom zajednicom i Sekretarijatom i da se i u tom delu vidi njihova direktna pomoć.

Dragan Obradović

 

Srž energetike u komori

Od kako postiji Privredna komora Srbije nije bilo kvalitetnijeg i stručnijeg Odbora za energetiku, ne samo zato što je novoizabrani odbor okupio sve segmente srpske energetike, nego i zatošto su u novom sastavu priznati i ugledni stručnjaci, kvalifikovani da iznesu sve probleme i nađu rešenja za njihovo otklanjanje. Za izbor 35 članova zasluga nesumnjivo pripada Slobodanu Petroviću, profesionalnom sekretaru, ali su i nagomilani problemi energetike Srbije ozbiljan razlog za okupljanje stručnog krema i unošenje drastičnih promena u energetsku politiku zemlje.

Energetika, koja je po definiciji inicijator i vodilja razvoja, bremenita je problemima. Umesto da značajno doprinosi rastu društvenog proizvoda, zapošljavanju, pokretanju industrije i poboljšanju standarda može postati kočnica, ukoliko se radikalno ne promene odnosi i shvatanja. Već prva tema koju je razmatrao novi odbor, aktuelno stanje energetike, pokazala je koliko su reforme nužne i hitne.

Ove godine donet je novi zakon o energetici koji nalaže drugačije regulisanje tržišta energenata nego do sada, ali je donošenje podzakonskih akata, uredbi i propisa usporeno. Za električnu energiju i prirodni gas nužno je regulisati cene sanbedavača i usluga da bi Agencija za energetiku iduće godine postala nadležna za davanje saglasnosti: za naftu i derivate navodno slobodno tržište, uvedeno ove godine, ne daje očekivane efekte, za toplotnu energiju potrebni su ozbiljni rezovi…Nastojanje EU da stvori evropsko tržište energije, za početak regionalnim tržištima i njihovim povezivanje u međunarodne sistema, obavezuje i Srbiju, kao člana Energetske Zajednice (jednog od regiona). Krajnji cilj je obezbeđenje sigurnosti snabdevanja, stvaranje zaliha i instalisanih kapaciteta koji garantuju stabilnost. Za Elektroprivredu Srbije, na primer, to znači da se očekuje rast od 700 MW godišnje, a tržišni interes za gradnju novih objekata ne postoji zbog cena propisanih u Srbiji. Istovremeno po direktivama o zaštiti okoline Srbija će morati da izbaci iz pogona 800 MW termoelektrana. Konkretan zahtev je da se promeni tarifni sistem i politika cena – sa nekih 5 centi cene u Srbiji moraju stići do 8 centi, koliko se u regionu.

Završetkom investicionog ciklusa u NIS-u domaće rafinerije će proizvoditi derivate evropskog kvaliteta, ali će obaveza stvaranja zaliha za bar tromesečnu potrošnju postati značajan problem. Kod gasa je sasvim drugačiji problem, potrošači odustaju od korišćenja , što je posledica pogrešne politike cena električne energije. Gradnjom Južnog toka i obezbeđenjem novih 4 milijarde kubika godišnje za Srbiju, koje treba plaćati, problem je plasman. Planira se gradnja tri-četiri termoelektrane na gas (Novi Sad, Beograd, Niš i Kragujevac) mada u aktuelnoj situaciji ne postoji računica po kojoj se isplati proizvoditi električnu energiju iz gasa.

Uz već poznate nevolje toplana – u Srbiji ih ima 57 – ne plaćanje goriva, ne vraćanje pozajmica, nesrazmerno velika potrošnja po kvadratu, naplata isl. neočekivano su došle u ozbiljan investicioni problem. Ranijih godina ulagano je po 20 miliona evra  za proširivanje mreža i priključenje novih potrošača, ove godine su ulaganja prepolovljena, umesto stope rasta od 4 posto, ove godine je 2 posto.

Ako je ovo grubi spisak nevolja koje treba rešavati i ako se preporuke i zaključci komorskog odbora za energetiku budu uvažavali i za energetiku i za srpsku privredu trebalo bi očekivati bolje dane, realizaciju mnogih projekata i eliminisanje slabosti.

Dragan Nedeljković

 

07. 11. 2011.

Vlada Japana odobriće EPS-u „ekološki kredit“ od 246 miliona evra

Elektroprivreda Srbije treba do 2017. godine da  uloži 1,2 milijarde evra u rešavanje problema iz oblasti zaštite životne sredine, kako bi poslovanje uskladila sa standardima Evropske unije. S tim u vezi Vlada Japana, odobriće Elektroprivredi Srbije kredit u vrednosti od 246 miliona evra za izgradnju sistema za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, rekao nam je direktor za zaštitu životne sredine u Direkciji EPS-a za razvoj, Mihajlo Gavrić i najavio da će EPS i japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) 15. novembra ove godine u Beogradu potpisati ugovor o ovom kreditu.
Vrednost projekta odsumporavanja procenjena je na 300 miliona evra, a EPS će njegovu realizaciju finansirati sa 15 odsto.
Reč je o vrlo povoljnom ODA kreditu, odnosno pomoći japanske vlade za razvoj, koji Srbija prvi put dobija, a koji predviđa period otplate od 15 godina, grejs period od pet godina i kamatnu stopu od 0,6 odsto.
Izgradnja bi mogla da počne početkom 2013. godine, a procenjuje se da će za uspostavljanje sistema biti potrebno oko 30 meseci. Kao nusprodukt ovakvog načina prečišćavanje dimnih gasova tehnologijom vlažnog krečnjaka, nastaje gips koji bi mogao da se upotrebi u komercijalne svrhe. Pregovara sa kompanijama koje bi investirale u fabriku za pravljenje građevinske galanterije od gipsa.Prema procenama EPS-a, godišnje bi se na osnovu sistema odsumporavanja moglo proizvesti 400.000 tona gipsa.
Problem odsumporavanja uskoro bi mogao da bude rešen i u Termoelektrani Kostolac B, koju ovih dana očekuje potpisivanje ugovora s kineskom Eksim bankom u vrednosti od 340 miliona dolara. U poslednjih nekoliko godina u ekološke projekte EPS je uložio 138 miliona evra kroz donacije, kredite iz pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i kroz ulaganje sopstvenih sredstava.
„Emitovanje sumpordioksida iz Termoelektrane Nikola Tesla smanjeno je za 88 odsto, azotnih oksida 62 procenta, dok su praškaste materije umanjene za 91 odsto“, naglasio je Gavrić.
Krajnji rok do kada bi EPS-ova postrojenja, prema ugovoru s Energetskom zajednicom, trebalo da ispune sve evropske norme zaštite životne sredine je decembar 2017. godine. Ukoliko bi do tada Srbija postala članica Evropske unije, a ne bi prilagodila rad svojih elektrana uslovima EU bila bi prinuđena da plaća vrlo visoke penale ravne godišnjem prihodu EPS-a što je više od 1,5 milijarde evra.
Da bi ispratio propise EU, EPS je u obavezi da u periodu do 2017. godine u zaštitu životne sredine uloži 1,2 milijarde evra, od toga najviše – čak 544 miliona evra u projekte odsumporavanja u termoelektranama Nikola Tesla i Kostolac.
„U energetskom sektoru do kraja 2017. godine Srbija treba da sa evropskim propisima o zaštiti životne sredine uskladi ili donese 54 zakona, deset uredbi, 66 pravilnika, 12 odluka, 41 međunarodni ugovor iz oblasti zaštite životne sredine, usvoji 13 važnih međunarodnih konvencija i četiri akta vezana za zakonodavstvo EU“, istakao je Gavrić.

T.E.

04. 11. 2011.

Evropski energetska scena

Protiv jednog vlasnika

Prirodni gas uzrok sve većih energetskih razmirica EU i Rusije, ali i unutar EU u vezi sa sprovođenjem „Trećeg energetskog paketa“.- Sve glasnije zamerke Rusije na evropski energetsku politiku

Na evropskoj energetskoj sceni u minula dva meseca u žiži interesovanja javnosti svakako se našlo međusobno sudaranje članica u vezi sa sprovođenjem “Trećeg energetskog paketa” i razmimoilaženja sa ruskim planovima izvoza gasa i vlasništva nad transpornim gasnim sistemima.  Sada već dosta jasno može da se uoči sukob Evropske komisije i ruskog izvoznika prirodnog gasa, nikada nije bio otvoreniji. Stvar je kulminirala odlukom Brisela da tuži 18 zemalja članica EU zbog kršenja odredaba „Trećeg energetskog paketa“. Glavni cilj ovog dokumenta je liberalizacija evropskog tržišta gasa. Međutim, on zabranjuje da jedna kompanija prodaje gas i da istovremeno poseduje cevi, što Rusima, ali ne samo njima, već i njihovim evropskim partnerima ne ide u prilog. Ovaj nesporazum dosolio je i predlog Evropske komisije da zemlje članice EU ubuduće traže od nje odobrenja za sklapanje ugovora o snabdevanju energijom sa trećim zemljama. Komisija bi  davala mišljenje da li su ti sporazumi u skladu s evropskim zakonima i ciljevima energetske politike. Ovu strategiju predstavio je evropski komesar za energiju Ginter Etinger, a treba da je odobre Evropski parlament i Savet. Komisija objašnjava ovaj predlog stavom da su zemlje članice EU kojima prete problemi u snabdevanju energijom suočene sa sve većim pritiskom trećih zemalja da daju ustupke koji nisu u skladu s evropskim zajedničkim zakonodavstvom, što se svakako opet najviše cilja na Rusiju. Ova “centralizacija” odluka nije se svidela nekim članicama EU, ili bolje reći ključne članice Evropske unije se protive planu prema kojem bi EK dobila veći nadzor nad bilateralnim energetskim ugovorima sa zemljama izvan EU , izjavio je ovih dana direktor odeljenja za energetiku u EK, Filip Lou. EK je početkom meseca iznela predloge novih propisa prema kojima bi članice EU morale unapred da podele detalje planiranih energetskih sporazuma sa Briselom, a Komisija bi takođe imala ovlašćenje da pregovara o nekim ugovorima u ime vlada zemalja članica.  Analitičari interpretiraju taj plan kao pokušaj da se spreče bliske bilateralne veze između velikih potrošača prirodnog gasa, kao što su Nemačka i Italija, i glavnog snabdevača EU tim energentom - Rusije. Lou je naveo da je 27 zemalja članica EU iznelo svoje mišljenje o pomenutim predlozima nedavno na sastanku ministara energetike zemalja EU u Vroclavu u Poljskoj. Sve manje članice su, bez izuzetka, snažno podržale propise, dok su sve veće članice, delile mišljenje da su bilateralni sporazumi nacionalna stvar, izneo je Lou.

Sankcije za neposlušne u EU

Po onom prvom pitanju usledile su i sankcije. Naime Ginter Etinger je rekao da su pokrenuti kazneni  postupci protiv 18 država članica, uključujući Francusku, Veliku Britaniju i Španiju. Članice EU trebalo je da do početka marta ove godine  unesu u nacionalna zakonodavstva odredbe o razdvajanju vlasništva nad proizvodnjom, prenosom i distribucijom energije. Većina država nije sprovela ove direktive. Etinger je rekao da je svega 17, od 27 zemalja EU usvoilo odredbe  „Trećeg paketa“ energetske liberalizacije u sektoru električne energije, a 18 u oblasti prirodnog gasa. U međuvremenu je, 27.septembra EK iskoristila ovlašćenja iz Zakona Evropske unuje o konkurenciji da sprovede racije u 20 gasnih kompanija, uključujući austrijski OMV , nemačke   E.ON i RWE  , poljski  PGNiG , ruski GazpromExport   i slovačku firmu SPP . Komisija je saopštila da sumnja da kompanije dogovaraju podelu tržišta i blokiraju konkurenciji pristup gasovodima, čime dovode do povećanja cena ovog energenta. 
Posle navedene racije, uslediala oštro reagovanje Moskve.
“Borba za pristup izvozu gasa iz Rusije je razlog antimonopolske provere Evropske komisije koja je izvela raciju u stranim predstavništvima ruskog "Gasporma" rekao je premijer Vladimir Putin. “Pokrenute provere filijala i partnera "Gasproma" u centralnoj i istočnoj Evropi krajem septembra, jedan je od pokušaja da se obezbede niže cene ruskog gasa i omogući pristup ruskim gasovodima. Za sada je strancima zatvoren pristup izvozu gasa iz Rusije, a liberalizacija je moguća samo u nekoj neodređenoj perspektivi”, rekao je ruski premijer.
Izvesno je, naime, da je, nedavnim ponovnim odlaganjem gasovodnog projekta Nabuko, “Južni tok” određenim evropskim krugovima postao “trn u oku”. Anerička odbojnost prema ruskom projektu, poznata je još od ranije.

Napad na “Južni tok”

„Evropska komisija je krenula u napad na Južni tok“. Ovako ruski stručnjaci, prema navodima Galasa Rusije, komentarišu odluku Brisela da tuži 18 zemalja zbog kršenja odredaba „Trećeg energetskog paketa“. Glavni cilj ovog dokumenta je liberalizacija evropskog tržišta gasa. Međutim, način na koji Brisel ovo pokušava da ostvari ne ostavlja zemljama drugi izlaz osim da ga krše.
U intervjuu za „Glas Rusije“ predstavnik Evropske komisije je izjavio da tužene zemlje nisu stigle da u roku prilagode svoje nacionalne zakone normama „Trećeg energetskog paketa“. On zabranjuje da jedna kompanija prodaje gas i da istovremeno poseduje cevi.
„Evropska komisija je od samog početka načinila niz fundamentalnih grešaka. Dokument pretpostavlja liberalizaciju pristupa gasovodnim sistemima Evrope. Ali, ako na tržištu nemate protok gasa liberalizacija pristupa cevima neće dati ništa. Liberalno tržište je dobra stvar kad vam je ponuda veća od potražnje. Međutim, kad je obrnuto, liberalno tržište za kupca je katastrofalno. Tako je bilo u Britaniji. Tada je cena gasa četvorostruko rasla na tržištu na veliko. Međutim, EU tvrdoglavo sprovodi svoju liniju. Umesto da priznaju svoje greške birokrate su krenule na sud. To je apsurd“, ističe direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.
Stručnjaci ukazuju na još jednu podudarnost. Preko teritorije tri od 18 zemalja koje je EU tužila proći će maršruta ruskog gasovoda „Južni tok“. To su Bugarska, Slovenija i Austrija. Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger odavno „nije ravnodušan“ prema ovom projektu i optužuje Rusiju za pokušaj monopolizacije tržišta gasa. A to što se za tužbe saznalo sutradan nakon provera u evropskim kompanijama – partnerima i „kćerkama“ Gasproma je takođe simptomatično, kaže stručnjak za energetiku Valerije Nesterov i dodajeda Evropa ima tradicionalno politički motivisan odnos prema povećanju isporuka energenata iz Rusije.

Sudaranje zbog kaspijskog gasa

Evropska unija je nedavno odlučila da pokrene pregovore o postizanju sporazuma sa Azerbejdžanom i Turkmenijom o kaspijskom gasovodu kojim bi ogromne rezerve prirodnog gasa iz regiona Kaspijskog mora bile direktno dopremane do Evrope. Cilj tog sporazuma je smanjenje zavisnosti EU od ruskog gasa. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je odmah izrazilo čuđenje odlukom EU da pokrene pregovore o izgradnji Transkaspijskog gasovoda i navelo da te pregovore treba prekinuti, jer mogu pojačati zategnutost u tom regionu.
"Pokušaji spoljnog mešanja u kaspijske poslove, naročito u poslove koji su osetljivi za 'kaspijsku petorku', mogu veoma ozbiljno zakomplikovati situaciju u tom regionu i imati negativan uticaj na tekuće petostrane pregovore o novom pravnom statusu Kaspijskog mora", navedeno je u saopštenju, objavljenom na veb sajtu ovog ruskog ministarstva. “Rusija i ostale prikaspijske države - Iran, Kazahstan, Azerbejdžan i Turkmenija - vode osetljive pregovore o pravu na eksploataciju ogromnih rezervi nafte i gasa koja se sada reguliše sporazumima iz vremena Sovjetskog Saveza. Gasovod "Nabuko", koji podržava EU, jedan je od nekoliko gasovodnih projekata, uključujući ruski "Južni tok", koji se nadmeću za kaspijski  Gas.Rusija ima dugoročne sporazume o kupovini gasa od Azerbejdžana i Turkmenije, bivših sovjetskih republika. Analitičari ukazuju da prikaspijske zemlje proizvode dovoljno gasa samo za jedan od skupih novih transkaspijskih projekata gasovoda.

Etinger: „Južni tok“ samo za ruski gas

Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger uputio je savet Moskvi da ne pokušava da pomoću gasovoda „Južni tok“ ugrozi projekat „Nabuko“ i druge delove takozvanog Južnog koridora koji pokriva basen Kasprijskog mora i Bliski istok jer će tako potkopati poverenje Evropljana u prirodni gas. Visoko ocenjujući drugi ruski gasovod, Severni tok, Etinger je, na jednom energetskom skupu u Kelnu, izrazio sumnju u svrsishodnost i ciljeve „Južnog toka“. Naime, „Južni tok“ je za Brisel prihvatljiv jedino kao nova maršruta za dopremanje isključivo ruskog gasa, ocenio je evropski komesar.
“Videćemo da li će Južni tok da se izgradi, ja u to nisam ubeđen, jer je polaganje cevovoda ispod Crnog mora bolno skupo”, izjavio je Etinger.
On je istakao da će u slučaju realizacije tog projekta Brisel prihvatiti Rusiju kao značajnog i poželjnog partnera kada se radi o isporukama gasa iz njenih nalazišta, ali da će biti nepoželjna kao veleprodavac gasa iz Turkmenije i Azerbejdžana!
Na drugoj strani  Evropski energetski giganti - ruski Gasprom, italijanski Eni,  , francuski EdF   i nemački Vinteršal potpisali su krajem septembra sporazum akcionara kompanije "Južni tok Transport", za realizaciju projekta izgradnje gasovoda koji će se izgraditi od Rusije do Evrope po dnu Crnog mora.
Sporazum je potpisan u okviru investicionog foruma u crnomorskom letovalištu Soči, u prisustvu ruskog premijera Vladimira Putina. 
Projektu Južni tok, dakle, priključila su se dva nova akcionara iz Nemačke i Francuske. Aleksej Miler, prvi čovek Gasproma, ovom prilikom nije isključio  priključivanje još jednog učesnika u ovaj projekat; moguće je da to bude i nemački E.on.

„Nabuko“ tone

Drugi glavni južnoevropski gasovodni projekat „Nabuko“, sve očiglednije tone. Odnedavno i Bugarska, kao članica EU, nije više zainteresovana da poveže svoju nabavku prirodnog gasa preko Turske putem gasovoda „Nabuko“, posle najave Konzorcijuma za gradnju ovog gasovoda u maju 2011. godine da se početak izgradnje „Nabuka“ odlaže za godinu dana i da se prve isporuke gasa mogu očekivati tek 2017. godine.
Jasno je, dakle, da su interesi polarizovani i da su razne karte u igri. A, Njujork Tajms je ovih dana na videlo izneo  još jedno viđenje ovog višegodišnjeg natezanja. Ovaj list je, naime, objavio analizu prema kojoj je ruski projekat gasovoda „Južni tok“ zapravo “smišljeni blef” sa ciljem da odvrati Evropu od gradnje paralelnih gasovoda prema kaspijskim izvorima, uz istovremeno neutralisanje Ukrajine da dobro naplati svoju ulogu strateškog transportnog koridora za ruski gas. U analizi se navodi da uprkos godina promocije, još nisu poznati troškovi, pa ni tačna trasa „Južnog toka“, ali je zato ovaj projekat dobro poslužio Moskvi u gore navedenim strateškim ciljevima.

                                                                                   

Dragan Obradović (list “kWh”)

 

29. 10. 2011.

Osetan rast profita  NIS-a

Naftna industrija Srbije za prvih devet meseci ove godine ostvarila je neto dobit od 27,1 milijardu dinara. Za rast su najzaslužnije pozitivne kursne razlike, povećanje efikasnosti rada kompanije i rast proizvodnje domaće nafte i gasa od 26 odsto, ali i veća cena nafte na svetskom tržištu - izjavio je Aleksej Urusov, zamenik generalnog direktora NIS-a.
Profit kompanije bez dobiti po osnovu kursnih razlika iznosio je 22,7 milijardi dinara  što je 71 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Dobit pre oporezivanja, kamata i amortizacije (EBITDA) za devet meseci 2011. bila je 32,3 milijarde dinara odnosno 88 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Urusov je istakao da je NIS je u prvih devet meseci uplatio na ime poreza i fisakalnih obaveza 61,9 milijardi dinara.
Ukupan dug NIS-a prema bankama u prvih devet meseci ove godine je smanjen na 506 miliona dolara, što je za 105 miliona dolara manje nego na početku godine.
Ovogodišnje investicije NIS-a iznosile su 16,3 milijarde dinara. Oko 12,4 milijardi dinara uloženo u modernizaciju prerade nafte, najveći deo u Rafineriju nafte Pančevo.
Investirano je 1,7 milijardi dinara u istraživanje nafte i razvoj, istakao je Urusov dodajući da se rade geološka istraživanja u Vojvodini.
Nasuprot svemu ovome, obim prodaje naftnih derivata u prvih devet meseci ove godine bio za osam odsto manji nego u istom periodu 2010. godine. Obim maloprodaje naftnih derivata smanjen je za pet odsto, a veleprodaje za dva procenta. Prema  rečima Urusova, obim prerade nafte u NIS-ovim rafinerijama smanjen je za 20 odsto, na 1,57 miliona tona zbog remonta u pančevačkoj rafineriji.
Dakle, prodaja nafte odnosno derivata u Srbiji donela je dobru zaradu NIS-u. Sada se prave planovi proširivanja poslova u regionu. Naime, NIS planira da do kraja ove godine zaključi ugovore o kupovini 20 benzinskih pumpi u Bugarskoj, a planira se kupovina zemljišta za pumpe i u Rumuniji.
Zamenik generalnog direktora Naftne industrije Srbije (NIS) za investicije i razvoj Nikolas Petri kazao je da su u toku pregovori ili procene za kupovinu i dodatnih benzinskih pumpi u Bugarskoj. Plan je da NIS za dve i po godine formira maloprodaju mrežu u Bugarskoj od 80 benzinskih pumpi.
„NIS će u okviru planova za širenje u regionu raditi na istraživanju nafte na četiri bloka u Rumuniji, u šta će biti uloženo između 50 i 100 miliona dolara. Zainteresovani smo i da učestvujemo na tenderu za istraživanje nafte u BiH“, istakao je Petri.

T.E.

26. 10. 2011.

Sporazum o energetskoj saradnji Srbije i Italije

U italijanskom Ministarstvu ekonomskog razvoja potpisan je sporazum Italije i Srbije kojim se italijanska vlada obavezuje da otkupi svu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora u hidroelektranama koje će zajednički graditi EPS i italijanska kompanija „Seći energija“.Sporazum su u Rimu potpisali italijnski ministar ekonomskog razvoja Paulo Romani i Milutin Mrkonjić, ministar infastrukture i energetike u Vladi Srbije.
Ministar Mrkonjić je posle potpisivanja ovog sporazuma, 25. oktobra izjavio da će Italija uložiti najmanje dve milijarde evra u energetski sektor Srbije i to kroz dve investicije koje su italijanske kompanije dogovrile u saradnji sa Elektroprivredom Srbije. On je objasnio da se sprorazumom definiše nekoliko osnovnih stvari, a pre svega, cena od 155 evra po MWh za energiju proizvedenu iz zajedničkih izvora (hidroelektrana). Ta cena je među najvišim u Evropi.
“Svaka zajednički urađena hidroelektrana u Srbiji isporučivaće struju Italiji i to je posao od milijardu evra, a pre svega za mašinsku i elektromašinsku industriju u Srbiji i one će na ovaj način oživeti svoj rad. Ovaj projekat će dovesti do zapošljavanja većeg broja ljudi različitih struka. Ne treba zaboraviti da samo razvojni projekti zapošljavaju", rekao je Mrkonjić.
Govoreći o drugom velikom projektu, takođe vrednom milijardu evra, Mrkonjić je istakao da EPS i italijanska kompanija Edison formiraju zajedničko preduzeće za izgradnju nove termoelektrane Kolubara B.
Po njegovim rečima, građani Srbije i država će od saradnje sa Italijom imati višestruku korist, koja se odnosi na povećanje sredstava koji će ići u budžet, smanjenje troškova građana u korišćenju električne energije i kada je reč o zapošljavanju.
„Prvi rezultati sporazuma potpisanog u Rimu očekuju se već do kraja godine.
Početkom iduće godine imaćemo nekoiko otovorenih velikih gradilišta u energetici. Ako se imaju i drugi energetski projekti u vidu očigledano je da Srbija ima veliku perspektivu u oblasti energetike i ja i dalje tvrdim da je upravo energetika naša najveća šansa”, istakao je Mrkonjić.
Savetnik premijera Srbije za energetiku, profesor dr Petar Škundrić, koji je takođe učestvovao u potpisivanju, potvrdio je juče da je Sporazum o energetskoj saradnji Srbije i Italije jedan od najvažnijih razvojnih projekata u Srbiji i da se Vlada Italije obavezala da otkupi svu “čistu energiju” proizvedenu u hidroelektranama koje će na srednjoj Drini i Ibru graditi EPS i italijanska kompanija Seci energeija i istakao da je Srbija jedina zemlja koja ima takav sporazum potpisan sa nekom članicom EU.
Škundić je naglasio da će zahvaljujući ovom projektu EPS imati tri i po puta veću zaradu nego da je sam gradio hidrorelektrane i to sa upola manjim ulaganjem.
“Punjenje budžeta Srbije će biti sedam puta veće po ovoj osnovi jer je cena (od 155 evra za MWh koju će Italija platiti) sedam i po puta veća nego u elektoroprivredi Srbije”, rekao je savetnik premijera Srbije.
Prema njegovim rečima, projekat će se najdirektnije odraziti i na stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta u zemlji, a posebno na lokalnom nivou jer će “zaposliti ljude koji u području Raške ili srednje Drine, a koji su danas bez posla”.
“Ovaj sporazum omogućuje najprofitabilnije sporazume u oblasti elektroenergetike, ne samo u Srbiji nego i u celoj Evropi. Sigurno je da će zaposliti nekoliko stotina radnika samo na potezu reke ibar, a ako uzmemo sve projekte biće više od hiljadu novih radnih mesta, dok će indirektno biti upošljeno na hiljade radnika u različitim sektorima”, rekao je Škundrić.

E.P.

Saradnja EPS i kineskih kompanija na izgradnji  TE Nikola Tesla B3 

Ukupna procena izgradnje novog bloka i kopa uglja veća od dve milijarde evra

(Beograd, 20. oktobar 2011) Elektroprivreda Srbije i konzorcijum kineskih kompanija potpisali su Protokol o realizaciji razvojnih projekata u elektroenergetici Srbije među kojima je, pre svega, blok 3 u TE Nikola Tesla B kod Obrenovca, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Ukupna vrednost investicije u novi blok, snage 744 megavata, sa novim  površinskim kopom uglja Radljevo sa koga će se snabdevati,  veća je od dve milijarde evra.Protokol su potpisali predsednik Odbora direktora China Environmental Energy Holdings Co.Ltd Bili Ngok, predsednik Odbora direktora Shenzhen Energy Group Co. Ltd Gao Zimin i generalni direktor EPS-a Dragomir Marković. Potpisivanju su prisustvovali Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Njegdin Džang Vang Sue, ambasador NR Kine u Srbiji  i Huan Huahua, guverner kineske provincije Guan Dong.

„Protokolom koji smo danas potpisali definisane su aktivnosti koje nas očekuju u narednom periodu, a to je poseta ekspertskog tima EPS-a referentnim postrojenjima i projektantskim institucijama u Kini, zatim definisanje preciznih projektnih zadataka za studije izvodljivosti i idejnih projekata, zajednička izrada studija u saglasnosti sa regulativom NR Kine i Republike Srbije, finalne investicione odluke, formiranje zajedničke kompanije, obezbeđivanje finansiranja, i na kraju izgradnja i eksploatacija“, izjavio je Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a. 
Pored projekta izgradnje termoelektrane TENT B3 sa pripadajućim kopom Radljevo dogovorena je i saradnja na projektima obnovljivih izvora energije, sa posebnim akcentom na korišćenje biomase u elektroenergetske svrhe.

E.P.

20. 10. 2011.

Savet ministara EZ jugoistočne evrope usvojio nova pravila

KIŠINJEV, MOLDAVIJA – Savet ministara Energetske zajednice (EZ) jugoistočne Evrope usvojio je na sastanku u Kišinjevu, 6.oktobra, pravila Evropske unije o unutrašnjem tržištu električne energije i prirodnog gasa, poznat kao “Treći enegetski paket”. Ugovorne strane sada imaju zakonsku obavezu da implementiraju ova pravila najkasnije do januara 2015. 
"EZ je referenca za regionalnu saradnju u oblasti energetike. Usvajanje Trećeg paketa obeležava značajan korak napred u EZ i pokazuje da su strane ugovornice spremne da prevaziđu postojeće prepreke i da napreduju zajedno sa svojim partnerima iz Evropske unije prema Panevropskom energetskom tržištu'', izjavio je Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku.
Odluka Ministarskog saveta uključuje precizne rokove za sprovođenje određenih odredbi, kao što su pravila o razdvajanju, ili o sertifikaciji operatera prenosnog sistema iz trećih zemalja, i razjašnjava uloge institucija EZ u praktičnoj primeni usvojenih pravila. Ministarski savet je, štaviše naglasio potrebu da se bez odlaganja počne usklađivanje mrežnih pravila u regionu sa onima u EU. Na sastanku u Kišinjevu je, po prvi put, Ministarski savet EZ raspravljao o konceptu razvoja regionalne energetske strategije. Cilj je da se definišu regionalni okviri na osnovu kojih bi se mogle dalje razvijati i usklađivati nacionalne strategije. Najzad, Ministarski savet je odobrio plan implementacije razvoja gasne infrastrukture u EZ, na osnovu koncepta "gasnog prstena", koji treba da poveže tržišta pojedinačnih strana ugovornica na regionalnom tržištu i doprinose sigurnosti snabdevanja u regionu. Sporazum o energetskoj zajednici je stupio na snagu u julu 2006. EU je u julu 2009. usvojila treći zakonodavni paket za interno EU tržište prirodnog gasa i električne energije. Članice Energetske zajednice su Albanija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija, Ukrajina i UNMIK. U Kišinjevu je za posmatrača u EZ primljena i Jermenija. www.energy-community.org

18. 10. 2011.

Održana Regionalne konferencije Energija - Razvoj - Demokratija, Oblikovanje nove energetske budućnosti Jugoistočne Evrope

Zemlje regiona moraju voditi jedinstvenu energetsku politiku i iskoristiti povoljan geografski položaj za ekonomski razvoj i poboljšanje energetske bezbednosti i efikasnosti - rekao je prededsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju Regionalne konferencije Energija - Razvoj - Demokratija, Oblikovanje nove energetske budućnosti Jugoistočne Evrope, održane17. oktobra u Beogradu.
Tadić je ovom prilikom rekao da zemlje regiona moraju iskoristiti postojeće energetske resurse, smanjiti uvoznu zavisnost i doprineti makroekonomskoj stabilnosti, jer region ima veliki geostrateški značaj i može biti most koji će unaprediti energetsku stabilnost Jugoistočne Evrope, ali i ostatka kontinenta.
"Možemo uspeti samo ako zajedno budemo gradili naftovode i gasovode, vodili zajedničku energetsku politiku, koja ne podrazumeva samo izgradnju zajedničkih proizvodnih kapaciteta, već i zajedničke infrastrukture", ocenio je Tadić.
Uz konstataciju da je Srbija zavisna od uvoza nafte i gasa, Tadić je rekao da se to može smanjiti većim korišćenjem drugih energenata, uključujući biomasu.
Moramo veću pažnju posvetiti alternativnim izvorima energije, izjavio je Tadić i poručio vladi da iskorišćavanje potencijala biomase ozbiljnije sagleda.
Tadić je rekao da će Srbija, pored modernizacije postojećih kapaciteta, raditi na izgradnji novih energetskih postojenja.
„Investicije u energetsku infrastrukturu u jugoistočnoj Evropi iznosiće oko 240 milijardi evra u periodu od 2010. do 2020. godine“, izjavio je na regionalnoj konferenciji o energetici u Beogradu, Kostis Stambolis, direktor Instituta za energetiku jugoistočne Evrope. On je ocenio da je razvoj infrastrukture ključan za region i da je povezivanje energetskih mreža zemalja jugoistočne Evrope uslov za stvaranje zajedničkog tržišta.
"Izgradnja interkonekcija omogućiće da se energija proizvedena iz obnovljivih izvora u regionu prenosi i prodaje u Evropi", rekao je Stambolis i naveo da je u regionu procenat proizvodnje energije iz obnovljivih izvora 21,4 odsto, a da bi do 2030. godine mogao da se poveća na 25 odsto.
„Prema procenama Instituta za energetiku, cena nafte ove godine će u proseku iznositi oko 100 dolara za barel. Zemlje će zato morati da se okrenu ka obnovljivim izvorima i energetskoj efikasnosti", rekao je Stambolis.
Istraživač na Oksfordskom institutut za energetske studije Aleksandar Kovačević ukazao je da je jugoistočna Evropa siromašna u pogledu energetskih resursa i da se uvek postavlja pitanje ko, kako i po kojoj ceni će imati pristup tim resursima.
"Region ima nizak nivo energetske efikasnosti, nisku produktivnost, ali i niske cene energenata. Zbog toga je neophodno da države sarađuju i zajednički odlučuju", kazao je Kovačević.
- Cene struje u Srbije su najniže u Evropi i potrebno ih je ujednačiti sa cenama električne enegrije u regionu koje su za 30 do 40 odsto više, kako bi se otvorilo tržište i privukle investicije u energetski sektor. Cene struja u Srbiji su nekonkurentne i koriste se u socijalne svrhe što nije dobro za razvoj energetskog sektora - istakao je sinoć izvršni direktor EPS-a Bratislav Čeperković, učestvujući u radu  ove regionalne konferencije. On je ukazao da treba preduzeti nešto u vezi izrade socijalnih karata kako bi se tačno utvrdilo kome je zaista potrebna pomoć i subvencije za plaćanje računa za električnu energiju. Jedan od problema je i to što oko 65 odsto od ukupne potrošnje struje, tokom zimskog perioda, građani koriste za grejanje.
Čeperković je izrazio očekivanje da će uskoro biti više Grinfild investicija u energetski sektor Srbije s obzirom na to da se u energetici uspešno sprovode direktive i standardi EU. EPS trenutno radi na razvoju energetskih postrojenja ukupne snage od oko 1.000 megavata koji će raditi na obnovljive izvore energije.
Ambasador Srbije u Norveškoj i Islandu Milan Simurdić ukazao je da Srbija nema dovoljno konkuretan energetski sektor i ponovio da cene u energetskom sektoru služe za socijalne svrhe što treba promeniti. On je napomenuo da zemlje regiona treba još da napreduju u razvoju energetskog sektora istakavši da je u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj postignut izvestan napredak posebno u zakonodavnoj regulativi koja se odnosi na energetiku.
Treba više raditi na izgradnji zajedničke energetske infrastrukture, iskorišćenju obnovljivih izvora energije i podizanju energetske efikasnosti, zaključio je Simurdić.

T.E.

 

11. 10. 2011.

EPS se predstavio na Forumu o energetskoj budućnosti Evrope

Srpski projekti imaju budućnost

(Ženeva, 10. oktobar 2011.) Najvažnije strateške i razvojne projekte „Elektroprivrede Srbije“ predstavio je 10. oktobra 2011. godine na Forumu o energetskoj budućnosti Evrope u Ženevi Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.

Prvi čovek srpske elektroprivrede učestvovao je na panelu „Rizik naspram nagrade“, na kojem je najviše reči bilo o mogućnostima za ulaganja u konkretne energetske projekte, pre svega u korišćenje obnovljivih izvora, a EPS je jedina elektroprivredna kompanija iz regiona koja je rame uz rame sa evropskim kompanijama predstavila svoje razvojne projekte. Tokom panela predstavnici bankara, konsultanta i analitičari složili su se da je prerano za suviše optimistične prognoze, ali da period većeg investiranja u energetiku dolazi. Dragomir Marković je učesnicima panela objasnio u koje sve projekte EPS planira da uloži sredstva kao i na koji način će biti obezbeđen novac za njih.
„Najznačajniji projekti su termoelektrana „Kolubara B“ i treći blok TE „Nikola Tesla“, kao i postrojenje na gas u Novom Sadu, za koje tender treba da bude završen polovinom decembra“, rekao je Marković. „Poseban akcenat je na velikim hidroprojektima na Velikoj Moravi sa RWE i na Ibru sa SECI iz Italije. Električna energija iz tih objekata biće prodavana po podsticajnim tarifama. Plan je da do 2015. godine iz obnovljivih izvora imamo od 100 do 200 megavata novih kapaciteta.“
Prvi čovek EPS-a predstavio je i projekte HE na gornjoj i srednjoj Drini koji se rade zajedno sa Republikom Srpskom, kao i projekat modernizacije i gradnje novih malih HE, koji ulazi u prvu fazu realizacije zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Uskoro očekujemo početak izgradnje prvog vetroparka u EPS-u na području Kostolca“, najavio je Marković.
O nastupu na Forumu u Ženevi i interesovanju investitora, Marković je naglasio da se ovde razgovara ne samo sa bankama i fondovima, koji su kreditori, već i sa investitorima koji ulaze u posao na partnerskoj osnovi. I izvršni direktor EPS-a Bratislav Čeperković, ukazao je na značaj ovog foruma, jer se na njemu okuplja svetski i evropski vrh u energetici.
„Koliko je značajno što se EPS predstavlja na ovom forumu je i to što se iz regiona nije pojavila nijedna elektroenergetska kompanija, sem Elektroprivrede Srbije, a pod tim regionom podrazumevam prostor od Beča do Istanbula“, rekao je Čeperković. „Delegacija EPS-a ovde treba da razmeni brojna iskustva, kontakte, jer nas mnogi investitori još ne prepoznaju kao privlačnu zonu za ulaganja“.
Štand EPS-a, koji je u centru izlagačkog dela Foruma o energetskoj budućnosti, posetio je Filip Lou, generalni direktor Direktorata za energetiku Evropske unije .
„Sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji veoma je aktivan i jasno je da se vaša zemlja sprema da postane deo evropskog energetskog tržišta, što je veoma dobro“, objasnio je Lou. „Srbija ima centralnu ulogu u izgradnji interkonekcija u jugoistočnoj Evropi, i za to će uvek imati podršku Evropske unije. EPS ima mnoge projekte u korišćenju obnovljivih izvora. Nisu to veliki projekti, ali su svakako sve napredniji.“
EPS se na Forumu Ženevi predstavlja u okviru Energetske asocijacije Srbije, koju osim naše kompanije čine i „Transnafta“, „Dunav osiguranje“ i Hidrometeorološki zavod Srbije.

06.10. 2011.

Svečanom sednicom Upravnog odbora Obeležen Dan Elektroprivrede Srbije

Svečanom sednicom Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije 6. oktobra je obeležen Dan ove kompanije, koji je ustanovljen na isti datum kada je počela da radi prva električna centrala, u Beogradu 1893. godine. Upravni odbor EPS-a dodelio je pojedincima i ustanovama najzaslužnijim za razvoj Elektroprivrede Srbije najviše priznanje - Povelju sa plaketom „Đorđe Stanojević“ za 2011. godinu. Uručene su i tri velike donacije, koje ova kompanija tradicionalno dodeljuje svake godine na Dan EPS-a.
U prisustvu predstavnika Vlade Republike Srbije, verskih i kulturnih institucija, nacionalnih sportskih saveza, poslovnih i drugih partnera i prijatelja, čelni ljudi EPS-a predstavili su rezultate iz prethodnog perioda, kao i planove za budućnost. Posebna pažnja je posvećena velikim ulaganjima EPS-a u zaštitu životne sredine i društveno odgovorno poslovanje, kao i neprestanoj brizi o zadovoljstvu kupaca i edukaciji i profesionalnom razvoju zaposlenih.
Najveće priznanje ove kompanije, Povelju sa plaketom „Đorđe Stanojević“, dobili su Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Dragojlo Bažalac, posebno zaslužan u ekonomsko-finansijskom poslovanju EPS-a i razvoju distributivne delatnosti i posthumno Vilmoš Molnar, bivši direktor  PD Elektrovojvodina za postignute rezultate u poslovanju ovog privredog društva EPS-a i međuljudske odnose.
Specijalno, Veliko priznanje Elektroprivrede Srbije dodeljeno je Državnom sekretarijatu za ekonomske poslove Švajcarske (SECO) za uspešnu višegodišnju poslovnu saradnju i podršku u obnovi i modernizaciji elektroenergetskih kapaciteta i poboljšanju stabilnosti rada elektroenergetskog sistema Republike Srbije. Sredstvima iz donacije SECO realizovani su projekti hitne nabavke opreme radi obnavljanja elektroenergetskog sistema Srbije posle razaranja 1999. godine, a saradnja sa ovom institucijom nastavljena je i na realizaciji drugih projekata.
Rukovodstvo EPS-a je na svečanosti dodelilo i donacije od po 3,5 miliona dinara za proširenje kapaciteta u Predškolskoj ustanovi „Galeb“, jedinoj ustanovi za celodnevni smeštaj dece u opštini Petrovac na Mlavi, za unapređenje uslova u Predškolskoj ustanovi „Dečja radost“ u Lebanu, kao i Kliničko-bolničkom centru Priština, sa sedištem u Gračanici, za kupovinu savremenog ultrazvučnog kolor dopler aparata.
-Veliki pomaci u nauci, kulturi, obrazovanju i ostalim sferama ljudskog delanja, plod su entuzijazma, znanja, volje ali i ljubavi izuzetnih pojedinaca prema struci i svojoj zemlji. Ti vizionari koji oko sebe okupe manji broj sledbenika koji poveruju njihovoj viziji, uspeju da pokrenu do tada nemoguće poduhvate. Veličinu njihovih dela, koja su često neshvaćena u vremenu u kome se rađaju, vidimo tek posle određene vremenske distance.Jedan od takvih vizionara i najvećih srpskih umova u oblasti tehnike svakako je bio profesor Đorđe Stanojević. Svojim idejama i delom izdvojio se iz male grupe učenih i obrazovanih ljudi u Srbiji tih godina koji su imali zadatak i obavezu da nose i šire viziju moderne i napredne Srbije  - rekao je Aca Marković i dodao da  dokumenta govore  da je on  najzaslužniji što je tada Srbija zakoračila u vek elektrike. On je postao sledbenik Nikole Tesle i potpuno je shvatio  Tesline reči o značaju energije za razvoj celokupne ljudske civilizacije.
- Stručnjaci, poput Đorđa Stanojevića, pokazaše kakvo je bogatstvo imala Srbija. Ali, bili bi lažno skromni, kada bismo rekli da i danas stručnjaci nisu najveće bogatstvo Elektroprivrede Srbije. Zahvaljujući domaćoj pameti, a pod tim podrazumevam sve ono što se danas nalazi širom Srbije a što je školovano u školama u Srbiji, radimo izuzetno složene poduhvate u svim našim proizvodnim i distributivnim kapacitetima. Ono što su stvorili naši preci i naši prethodnici, mora sve nas da obaveže da to sačuvamo i unapredimo, da najveću kompaniju i najveći resurs Srbije, stavimo u funkciju potreba Srbije. Mi moramo da joj svojim vizionarstvom, znanjem, energijom, voljom, umećem...i u narednim decenijama obezbedimo dovoljno električne energije. Znamo za liberalizacije i zakone tržišta, za organizacije i dezorganizacije, ali sam uveren da će samo od proizvodnje električne energije u Srbiji, u EPS-u ili van EPS-a,  zavisiti da li će Srbija biti u mraku ili će imati dovoljno električne energije - rekao je Aca Marković.
Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković je na ovoj svečanosti rekao je da su direktne domaće i strane investicije jedan od ključnih preduslova za pokretanje održivog privrednog rasta i dao pregled najvećih u poslednjih nekoliko godina, kao i započetih investicija za naredni period do 2016/17. godine:
* Ukupne realizovane sopstvene investicije EPS od 2006.
2,9 mlrd Evra
* Ukupne započete sopstvene investicije EPS - realizacija do 2016./17.
5 mlrd Evra
* Ukupne započete strane investicije u EPS - realizacija započela 2011.
preko 2 mlrd Evra
* Ukupne strane investicije u EPS u pripremi - realizacija od 2012.
preko 4,5 mlrd Evra.
- Kao što vidite Elektroprivreda Srbije je u prethodnom periodu ostvarila investiciona ulaganja od preko 500 miliona evra prosečno godišnje.
Za naredni period su planira prosečan nivo ulaganja sopstvenih sredstava od preko 700 miliona evra godišnje.
Nivo direktnih stranih ulaganja u elektroprivredu Srbije će biti prosečno preko jedne milijarde Evra godišnje u narednim godinama.
Jedino ovaj ukupni nivo investicija obezbeđuje održivi razvoj, a to znači:
* Sigurnost snabdevanja električnom energijom
* Održivost ekoloških standarda i
* Ekonomsku održivost sistema
- Naravno, nadam se da je jasno da je sve ovo nemoguće bez aktivne podrške države, regulatornih tela, lokalne zajednice, razvijene domaće privrede…
Dame i gospodo, još jednom želim da vam zahvalim na prisustvu ovoj našoj tradicionalnoj svečanoj sednici Upravnog odbora. Takođe, svim zaposlenim u kompaniji želim srećan praznik sa po jednom porukom svakom sektoru:
* Rudari
Ostaćete najčvršći oslonac našeg lanca vrednosti, a EPS će uvek stajati iza preko 10 hiljada zaposlenih u ovoj grani
* Termaši, hidraši, gasadžije
Veoma uspešno ste završili prvi ciklus rehabilitacija i modernizacija, a čeka vas veliki razvojni ciklus
* Obnovljivi izvori energije, zaštita životne sredine
Spremite se za veliki posao. Budućnost je vaša
* Distributeri i trgovci
Istrajte na transformacijama. Čekaju vas napredne tehnologije
* Infrastruktura
Svi ovi procesi u okviru poslova iz tzv. lanca vrednosti trebaju vašu veliku podršku i stručnost - rekao je na kraju generalni direktor EPS-a.

 

E.P.

 

 

 

03. 10. 2011.

Regionalni energetski tokovi

Struji nevolje - gasu „kajmak“

Proizvodnja električne energije odnedavno je u Evropi na razne načine izložena novim nevoljama. Naročito “nuklearna struja”; posle Fukušime i Francuska se, doduše na nešto drugačiji i indrektiniji način, našla u nevoljama, a Nemačka i još neke zemlje su nuklearke već anatemisale. Pojedine velike evropske kompanije odnedavno imaju dodatne probleme i sa izgradnjom termoelektrana, jer su sve veća uslovljavanja ekološkim organičenjima. A one, ekološoki najčistije elektrane - na vetar i sunce - zbog visoke cene proizvedenog kilovat-časa i subvencija u vezi s tim, postaju povod za razne proteste korisnika električne energije. Zbog skupoće, u mnogim zemljama EU,  u poslednje vreme se značajno smanjuju  subvencije i investitori u ovakve ekološke elektrane sada su u dosta neizvesnoj situaciji, a neki su već i bankrotirali. Sa strujom, dakle, u većoj ili manjoj meri, zapinje na svim frontovima.
A za to vreme prirodni gas je postao prava „zlatna koka“: stalno se “kroje” sve više cene i odista je tačna postavka da je to energent za bogate, koji ga nemaju i siromašne, koji ga imaju. Mnogi koji su između ovih odrednica, (a tu smo i mi), trenutno se nalaze u nezavidnom položaju, jer je prirodni gas za takve zemlje poslednjih meseci, postao preskup.
I sadašnja libijska kriza, stvar čini još težom, jer se, prema procenama nekih stručnjaka, isporuke nafte i gasa iz ove zemlje prema Evropi neće brzo obnoviti. To ne može da prođa bez uticaja na povećanje cena ovih energenata na evropskom tržištu. Merkaju se sada i drugi energenti za grejanje pa je, s tog aspekta i struja ponovo na udaru.
Kod nas su cene gasa ispod onih realnih koje Srbijagas plaća Gaspromu i najavljeno je novo poskupljenje. Mnogi korisnici gasa u domaćinstvima već sada, znači i pre najavljenog poskupljenja, odustaju od grejanja ovim energentom naredne zime.
No pokušaćemo  malo detaljnije da sagledamo kako će se ova zbivanja s gasom odraziti na evropske zemlje i kakav će sve to uticaj imati na stanje kod nas. 

Libijski sukob - dodatno poskupljenje

Najpre bi trebalo istaći da će se sukobi u Libiji svakako negativno odraziti na doprinos ove zemlje evropskoj energetskoj bezbednosti. Jer, ona je prošle godine pokrivala 12 odsto evropskog uvoza nafte i skoro 10 odsto potrošnje gasa u Italiji. Ti poremećaji već sada utiču na rast cena i jednog i drugog energenta, koji su, sudeći po reakcijama, za mnoge evropske zemalje već preskupi. 
Stručnjaci napominju da je, posle sedmomesečnih sukoba, još prerano za procene o tome koliko brzo i s kojim troškovima će se libijska proizvodnja nafte vratiti na nivo od pre rata, koji je iznosio 1,6 do 1,7 miliona barela dnevno. Moguće je da prođe i godina - dve, pre nego što Libjia dostigne proizvodnju nafte i gasa iz januara 2011. godine. Rehabilitacija libijskog izvoza gasa u Italiju će verovatno ići nešto brže, ali, kako navodi dr Teodoros Cakiris, direktor Opservatorijuma za evropske energetske studije Helenskog centra za evropske studije, važna lekcija koju možemo izvući iz Libije i sveukupnih arapskih nemira koji su zahvatili Severnu Afriku je da su energetski tokovi regiona, srednjoročno posmatrano, postali politički daleko nestabilniji.
Severna Afrika se dugo smatrala politički sigurnijom i za investicije povoljnijom energetskom okolinom u poređenju sa regionom Golfskog zaliva. Međutim, to više nije slučaj. Rizik je znatno povećan i može se dalje povećavati ukoliko se Alžir suoči sa sličnim unutrašnjim nemirima. On napominje da je u ovakvoj situaciji najreralnija reakcija Evrope da se najpre obrati prijateljima kojima veruje (Rusiji i Norveškoj), koji su pokrivali većinu izgubljenog libijskog izvoza. U slučaju Italije, Rusija je relativno lako zamenila libijski izvoz gasa. U prvoj polovini 2010. godine ENI je otkupio 2,9 milijardi kubnih metara gasa od kompanije Gasprom eksport, dok je u prvoj polovini 2011. godine otkup bio 6,5 milijardi kubnih metara kako bi se nadoknadila libijska praznina.

Etinger potvrdio pouzdanost ruskih isporuka

Ovo je početkom septembra potvrdio i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger izjavljujući u Briselu da Evropska komisija ne očekuje ove zime probleme sa isporukama ruskog gasa na teritoriju Evropske unije, "Pogrešno bi bilo da kažem da vidim problem. Ovih dana sam razgovarao sa ruskim ministrom za energetiku Sergejem Šmatkom, koji je rekao da će Rusija i Gasprom poštovati ugovorene obaveze, posebno zimi. Od novembra počinje da radi gasovod Severni tok, tako da će Evropa direktno dobijati gas iz Rusije. Severni tok može da obezbedi oko pet odsto evropske godišnje potrošnje gasa", rekao je Etinger.
Dakle, uočljivo je da ruska gasna dominacija u Evropi sada teško može da se ugrozi. Ali, kada je reč o cenama gasa, tu u pojedinim evropskim zemljama, naročito novopridošlim članicama EU, ima dosta primedbi. Naročito iz Ukrajine, koja je zacrtala da do 2017. godine poveća eksploataciju gasa na svojoj teritoriji na 27 milijardi kubnih metara sa sadašnjih 20 milijardi, čime će uz sve širu primenu štedljivih tehnologija značajno smanjiti uvoz sve skupljeg goriva iz Rusije.
- Planiramo da kupovinu ruskog gasa svedemo na 12 milijardi kubnih metara za pet godina. Prema uslovima 10-godišnjeg ugovora između Naftogasa i ruskog Gasproma cena gasa se koriguje svakog kvartala zavisno od kretanja cene nafte. Po ovom ugovoru, cena gasa za Ukrajinu bi mogla u trećem kvartalu da se poveća na 354 dolara za hiljadu kubnih metara, a u četvrtom na 388 dolara sa 297 u drugom i 264 dolara u prvom ovogodišnjem kvartalu - izjavio je je ukrajinski ministar za energetiku Jurij Bojko, dodajući da je Ukrajina podnela zvaničan zahtev ruskom Gaspromu za kupovinu 27 milijardi kubnih metara gasa u 2012, prema 40 milijardi kubnih metara u 2011. Razlog za smanjenje uvoza za trećinu su visoke cene,a premijer Ukrajine Nikolaj Azarov je takođe nedavno izjavio da njegova zemlja nema drugi izbor nego da u sledećih nekoliko godina poveća proizvodnju uglja kako bi nadomestila ruske isporuke gasa. 
Za ovu jesen, inače, mnoge evropske zemlje uz razne negativne reakcije najavljuju  ponovno proskupljenje pirodnog gasa. Ponegde Gasprom pravi i neke kompromise, ali je nedavno saopšteno da ova kompanija nije odgovorna zbog “strateških grešaka” njenih partnera, nagoveštavajući da možda neće biti kompromisa u pregovorima o promenama cenovne formule u dugoročnim ugovorima prodaje prirodnog gasa evropskim kompanijama.

Strateške greške

“Tokom 2010.godine pravljene su strateške greške u proceni prilika na tržištu, pa sada kupci traže od nas pomoć zbog situacije u kojoj su se sopstvenom krivicom našli”, rekao je čelnik Gazpromovog odeljenja za cene i ugovaranja Sergej Komlev. On je rekao da je prosečna cena Gazpromovog gasa u dugoročnim ugovorima u Evropi oko 440 do 450 dolara za 1.000 kubika i dodao da se za ovu godinu očekuje da ona u proseku bude 400 dolara, naspram lanjskih 306 dolara.
“Neki od naših partnera očekivali su da će moći da prodaju jeftino gas svojim klijentima miksujući ruski i spot gas. Pokazala pogrešnom  generalna procena pada cena gasa na spot tržištima“, objašnjava Komlev. Neto profit Gazproma u period januar-mart 2011. godine povećan je za 44 odsto na godišnjem nivou, povećan je na 16 milijardi dolara. Ova informacija iznenadila je tržište, gde se prognoziralo da će dobit kompanija na uvećanim prodajama porasti za 29 odsto.
Rusija će ove godine proizvesti 671 milijardu kubnih metara prirodnog gasa, ili 3,4 odsto više nego lane, i za skoro jedan procenat iznad prethodnog istorijskog maksimuma od 665 miliona kubnih metara iz 2008. godine. Prihod je, kao što se vidi, znatno viši od rasta proizvodnja i jasno je da je posledica tržišnih kretanja, odnosno rasta cene, koji sada dosta pogađaju kupce.
Zato je već sada izvesno da će čvrsta goriva ove grejne sezone odigrati značajnu ulogu i gde god je to moguće zameniće gas. To posebno važi i za nas.

Gas finansijski problematičan

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je  12. septembra da će Srbija imati dovoljne količine gasa i da će predstojeća grejna sezona biti "finansijski problematična, a ne po količinama gasa" i dodao da bi cene gasa trebalo da porastu jer dve godine nisu rasle. On je rekao da nema jeftinog gasa i da je to realnost i da bi svaki potrošač trebalo da se opredeli koji će energent da koristi.
Bajatović je naveo da su prošlu grejnu sezonu toplane završile sa 160 miliona evra duga prema Srbijagasu, a da je cena nafte nekada iznosila između 20 i 35 dolara za barel, sada dostigla 80.
Srbijagas Gaspromu, uredno plaća isporuke, ali,  zaduživanjem kod banaka, komercijalnim kreditima ili uz državnu garanciju. Ukupan iznos duga je 634 miliona evra!
Srbijagas sada nabavlja kubni metar gasa po 38,43 dinara, a prodaje ga za 30,70 dinara. Ukoliko gas uskoro ne poskupi sledi uvećanje pomenutog duga za oko 140 miliona evra.
Bajatović naglašava da se sa Agencijom za energetiku i vladom mora razrešiti pitanje koliko će platiti potrošači, a koliko će to kasnije prerasti u javni dug, što bi se moralo platiti iz budžeta. Dakle, poskupljenje gasa od bar deset do 15 odsto očekuje se u narednom perodu, ali je već sada, pri ovoj ceni može konstatovati da  domaćinstva koja su priključena na gasovodnu mrežu, ovih dana masovno pribavljaju drva i ugalj (stižu i vanredne - interventne isporuke iz Kolubare). A prvi hladni dani pokazaće koliko „gasnih porošača“ će se preorijentisati na struju.
"Možemo ponoviti da će najeftinije grejanje biti TA pećima samo u slučaju da se TA peći koriste u noćnim satima korišćenjem jeftine električne energije i ukoliko se ne dopunjavaju", kaže Aca Vučković iz AERS-a. Tako će EPS-u sigurno slediti još jedna glavobolja, zbog dodatnog korišćenja struje za grejanje, a „kajmak“ od gasnog profita opet neće ostati u našem ataru, odnosno Srbijagasu, već će biti prosleđen Gaspromu!

Dragan Obradović (list kWh)

 

27. 09. 2011.

KAKO ĆEMO SE GREJATI NAREDNE ZIME

Grejanje bremenito dugovima

Energetski sistem Srbije naći će se i ove godine pred izazovom kako obezbediti grejanje građanima uz probleme iz prethodnih godina. Sve je spremno za sledeću zimu, poručili su sa okruglog stola Balkanmagazina „Kako ćemo se grejati naredne zime“ čelnici nadležnih ministarstava Vlade Srbije, gradskih toplana i javnih preduzeća, Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa.
Ipak, vrzino kolo dugovanja još nije rešeno. Građani i preduzeća duguju toplanama za grejanje iz prethodnih godina, toplane duguju Srbijagasu, a Srbijagas diže kredite da plati dobavljačima. S druge strane, sve skuplje centralno grejanje okreće građane ka električnoj energiji, što onda opterećuje kapacitete Elektroprivrede Srbije, koja i sama ima velika potraživanja iz ranijih godina. Do grejne sezone, koja zvanično počinje 15. oktobra, Vlada bi trebla da odluči i o zahtevima da poskupe električna energija i gas, a posledično se onda može očekivati i poskupljenje daljinskog grejanja. Milutin Prodanović, pomoćnik ministra za elektroenergetiku u Vladi Srbije kaže da vlada još nije odlučila koliko i kada će gas poskupeti, ali će se to desiti.
Zoran Teodorović, pomoćnik za rudarstvo u Ministasrtvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja istakao je da su sistemi za proizvodnju uglja spremni da obezbede adekvatne količine uglja za narednu sezonu.
„Kolubara i Kostolac su proizveli 25,48 miliona tona uglja za prvih osam meseci ove godine, što je rast od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine. Javno preduzeće za podzemu eksploataciju beleži rast fizičkog obima proizvodnje za 20 odsto“, ocenio je Teodorović.
I u Beogradu spremno dočekuju grejnu sezonu, jer će do kraja septembra svi remonti biti završeni, a od prvog do 15. oktobra biće obavljene hladne probe, kaže Marko Stojanović, direktor Uprave za energetiku grada Beograda.
„Traženo je da se odredi jedinstveno povećanje cena za sve toplane, ali ni to nije dogovoreno. Ako se bira između popularnosti i neophodnosti, mi ćemo izabrati neophodnost. Poskupljenje grejanja nije popularno, ali to je odgovorno prema građanima, jer se obezbeđuje stabilno snabdevanje grejanjem. Cena gasa utiče na cenu grejanja sa 65 do 70 odsto. Jedan deo poskupljenja treba da podnese sistem, država, grad, preduzeća, ali jedan deo moraju i građani“, naglasio je Stojanović, uz ocenu da se polovina Beograđana ni ne greje na daljinsko grejanje i da ni njih ne treba dovoditi u neravnopravan položaj.
Elektroprivreda Srbije će i ove godine biti, odmah posle Beogradskih elektrana, najveća toplana u Srbiji. Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom napominje da se ovo dešava poslednjih 40 godina i da se mora doneti strategija o energiji, jer se ne može dalje ovim putem.
„Remonti na našim kapacitetima su pri kraju. Pred ovu grejnu sezonu imali smo sušni period i smanjen vodostaj u akumulacionim jezerima, a to se odrazilo i na rast cena struje na regionalnom tržištu. Budući da su naši kupci na režimu regulisanih cena, oni to neće osetiti“, rekao je Vlaisavljević i ukazao na činjenicu da se poslednjih dvadeset godina struktura potrošnje električne enrgije menja od industrije prema građanima, malim potrošačima.
„U slučaju duge, hladne i suve zime, deo električne energije moraće se obezbediti iz uvoza. Niskonaponski potrošači, stambene zgrade imaju malu energetsku efikasnost, što znači veću potrošnju i veće zahteve za električnom energijom. Zbog grejanja u Srbiji zimi potrošnja električne energije poraste sa 80 na 120 do 130 miliona kilovat časova, odnosno, oko 30 odsto kapaciteta EPS-a zimi radi da bi ibezbedilo struju za grejanje“, objasnio je Vlaisavljević i dodao da se od 2013. godine otvara tržište, tako da EPS neće više biti obavezan da snabdeva velike industrijske potrošače.
Zimska sezone velike zahteve stavlja i pred distributivnu mrežu elektrodistribucije Srbije, kao u malo kojoj zemlji u Evropi, smatra Životije Jovanović, direktor Direkcije EPS-a distribuciju električne energije.
„Električna energija, kao najplemenitiji vid energije se nigde ne koristi za grejanje kao kod nas. Distributivni sistem je i ove godine dosta pažnje posvetio remontu trafostanica. Na remonte je potrošeno 3,5 milijarde dinara, a do kraja godine biće investirano osam milijardi. Ukoliko ne dođe do nestašica i bitnijih poremećaja u cenama drugih energenata imaćemo pouzdano snabdevanje električnom energijom kao i prethodne zime“, poručio je Jovanović.
Milan Zdravković, direktor Sektora za razvoj Srbijagasa istakao je da je ova kompanija spremna za zimsku sezonu, osim za situacije na koje ne može da utiče, kao što je bila gasna kriza između Rusije i Ukrajine pre nekoliko godina.
„Ušli smo u investiciju izgradnje podzemnog skladišta Banatski dvor i ove zime moći ćemo da se zaštitimo od potencijalnih kriznih situacija, bar za najugroženije korisnike. Za sada možemo da obezbedimo tri miliona kubnih metara prirodnog gasa dnevno iz skladišta, a uz dodatnu investiciju sa ruskim partnerima to može da se poveća i na pet miliona kubnih metara. U Banatskom dvoru može se uskladištiti 800 miliona kubnih metara prirodnog gasa, a mi smo utisnuli još 30 miliona kubika komercijalnog gasa“, tvrdi Zdravković.
Ipak, toplane koje rade na gas imaće dodatne probleme, jer se prema rečima Zdravkovića očekuje poskupljenje ovog energenta na međunarodnom tržištu. Gas je sada 60 odsto skuplji nego 2006. godine.
Toplane Srbije ove godine su prvi put izašle iz zime bez dugova prema NIS-u za mazut, ali zato za ovaj energent duguju Direkciji robnih rezervi. Neke od njih nisu ni počele da vraćaju dug, a čeka ih nova sezona i nove muke kako nabaviti sirovine.
Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplane Srbije žali se na velike probleme koje toplane imaju sa neusklađenom cenom grejanja i sirovina, što ih baca u finansijske poteškoće i nemogućnost da izmire obaveze.
„Odnos cena gasa i grejanja je neodrživ za kvalifikovane kupce u koje spadaju i toplane. Dispariteti cena su nas doveli u poziciju koju ne znamo kako da prevaziđemo. Trenutno, u toplane u Srbiji imaju mazuta za oko 15 dana. Neke od njih imaju dovoljno za celu sezonu, ali su zato neke sa potpuno suvim rezervoarima. To nije veliki problem, jer je očišćen dug prema NIS-u i mogu se nabaviti nove količine. S druge strane, dug prema robnim rezervama mora da se vrati i to ću tražiti od predstavnika toplana“, rekao je Lečić.
Osim dispariteta cena, toplane muče i nenaplaćena potraživanja od 80 do 90 miliona evra od potrošača. Ipak, nije samo to problem, jer toplane duguju Srbija gasu oko 11 milijardi dinara. Lečić smatra da treba što pre preći na naplatu po potrošnji.
„Imamo velike gubitke od oko 30 odsto u proseku. Na instaliranih 7.000 megavata to je 2.300 megavata. Poređenja radi, Beogradske elektrane imaju snagu 3.000 megavata“, upozorio je Lečić.
Za grejanje električna energija je najjeftinija samo ako se koriste TA peći i to samo noću. Ukoliko se dopunjuje danju, troškovi grejanja skaču eksponencijalno.
Aca Vučković iz Agencije za energetiku predstavio je tabele troškova grejanja pri sadašnjim cenama energenata po kome je najskuplje grejati se na lož ulje.
„Za stan od 60 kvadratnih metara koji se greje na TA peć 16 sati dnevno, ali se puni samo noću i ako se održava temperatura od 20 stepeni, košta 40.000 dinara za zimu. Ukoliko se peć dopunjuje danju troškovi skaču na 60.000 dinara, a ako se greje električnim kotlovima i grejalicama, košta 123.000 dinara i jedno je od najskupljih načina grejanja. Grejanje na lož ulje košta 150.000 dinara, na gas 51.000 dinara. Grejanje stana od 60 kvadrata na lignit košta oko 47.000 dinara, a na mrki ugalj 52.000. Nema jeftinog grejanja za naše uslove i zato treba ulagati u energetsku efikasnost“, zaključio je Vučković.

E.P.

16. 09. 2011.

OKRUGLI STO BALKANMAGAZINA O LIBERALIZACIJI TRŽIŠTA NAFTNIH DERIVATA

 Akcize krive za skupo gorivo u Srbiji

Od liberalizacije tržišta naftnih derivata u Srbiji prošlo je osam meseci, ali slobodno formiranje cena nije donelo očekivano pojeftinjenje goriva na pumpama za potrošače.
Kao jedan od najbitnijih faktora za visoke cene goriva učesnici u diskusiji na okruglom stolu „Tržište naftnih derivata u Srbiji – osam meseci posle liberalizacije“ u organizaciji Balkanmagazina istakli su visoka zahvatanja države iz maloprodajne cene derivata. Posebno je apostrofirano to što je od Nove godine dva puta došlo do izmena akciza i što su one, letos, izjednačene na višem nivou. Uz to su predstavnici naftnog sektora kao ključni problem naveli to što još nema kontrole kvaliteta goriva i da im poslovanje otežavaju i neki propisi, poput nedavno donetih za skladištenje naftnih derivata.
„Ni izjednačavanje akciza na BMB 95, koji proizvodi NIS i uvozni BMB 98, koje je država učinila na insistiranje EU nije dovelo do smanjenja potrošnje „prljavog“ goriva zbog veoma starog voznog parka u Srbiji. Država je nezgrapno komunicirala sa EU i nije mnogo vodila računa o potrošačima kada je povećala akcizu na BMB 95“, zamerio je profesor Slobodan Sokolović, predsednik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, člana Svetskog naftnog saveta.
Sokolović je primetio da su informacije o dešavanjima na tržištu, obimu uvoza, prodaji, ali i broju registrovanih kompanija i skladišnim prostorima nepouzdani i nedostupni javnosti, što zbunjuje građane i potrošače naftnih derivata.
„Osim NIS-a, koji javno objavljuje finansijske izveštaje, nijedna druga naftna kompanija ne objavljuje takve izveštaje iz kojih bi se mogli analizirati nivoi cena, investicije u infrastrukturu ili transport nafte i derivata. U javnosti se izoštrava pitanje marži, ali nigde ne možemo videti strukture cene i troškova benzinskih stanica“, napomenuo je Sokolović.

Govoreći o tome da se čuju zamerke da se u Srbiji toči najskuplje gorivo u regionu Nikolas Petri, zamenik generalnog direktora NIS Gaspromnjefta je ukazao da je to posledica, pre svega, akcizne politike.
„Udeo državnih zahvatanja u ceni dizela je 44 odsto, a benzina 53 odsto, što je najviše u regionu Balkana. A marže na naftne derivate u Srbiji su na nivou regiona ili niže, od osam do 10 evrocenti po litru, dok je u Bugarskoj na primer 13 evrocenti. Razlog viših cena je u visokim akcizama države. Takođe, istina je da je došlo do delimične liberalizacije tržišta naftnih derivata, ali država se vodila i energetskom bezbednošću, jer da je dozvoljen kompletan uvoz ne bi imali domaćeg proizvođača“, ocenio je Petri.
Aleksandar Mileusnić, predstavnik Udruženja naftnih kompanija Srbije istakao je da je efekte od liberalizacije tržišta i sniženja cena neutralisalo povećanje akciza na dizel sa 30,47 na 37 dinara i bezolovnog motornog benzina sa 45 na 49,5 dinara. Takođe, prema njegovim rečima, cena sirove nafte je u prvih sedam meseci ove godine 20 odsto viša nego u istom periodu prošle godine.
„Da je ostalo staro formiranje cena, sada bi cena BMB 95 bila deset dinara viša, a kod evrodizela bila bi još veća razlika. Ocene da naftaši zarađuju ogroman profit su opasne jer dovode do pogrešnih zaključaka. Marže su nešto veće na evrodizelu, ali na primer na TNG je svega 2,5 dinara. Ovo je delatnost koja zahteva velike investicije, a ima malu profitnu stopu“, istakao je Mileusnić.
Direktor Instituta za energiju, ekologiju i tehnološka istraživanja u Sloveniji Đani Berčević rekao je da su marže u Sloveniji ispod evropskog proseka i da je potrebno ppovećati ih za oko jedan evrocent po litru.
„Liberalizacije ne znači otvoreno tržište, već veliku kontrolu države i ne sme se dozvoliti da neko pravi ekstraprofit preko leđa potrošača. Tu mora odmah da reaguje telo za zaštitu konkurencije“, napomenuo je on.
Učesnici na naftnom tržištu izneli su i velike zamerke na pravilnik o tehničkim uslovima skladišta koje u stvari smanjuje konkurenciju na tržištu, a osim toga je i nejasan.

B.M.

 

10. 09. 2011.

Regionalni energetski tokovi

Dalekovod jači od prepreka

 

Nedavnim sastankom predstavnika EMS-a i  rumunskog operatora prenosnog sistema CN Translectrika načinjen je značajan korak ka realizaciji gradnje transbalkanskog dalekovoda kojim će omogućiti prenos velikih količina jevtine električne energije iz istočne ka zapadnoj Evropi. Nije teško zapaziti da gradnju ove izizetno značajne dalekovodne transferzale prate razna nerazumevanja, otpori i ometanja, ali su sada sasvim uočljivi i konretni potezi, koji ukazuju da je na tom projektu počelo punom parom da se radi i  to na svim segmentima.
No da počnemo od navedenog beogradskog sastanka čije su delegacija predvodili dr Miloš Milanković, generalni direktor EMS-a i Horia Hahaianu, generalni direktor CN Translectrika. On je nastavak prethodno održanih razgovora u Bukureštu i Beogradu i predstavlja konkretizaciju projekta izgradnje nove interkonekcije između Srbije i Rumunije, odnosno novog interkonektivnog dalekovoda dva puta 400 kilovolti, od Rešice u Rumuniji do Pančeva. Razmotreni su svi aspekti uspostavljanja nove interkonekcije. I jedna i druga strana podigle su, ovom prilikom taj projekat na nivo visokog prioriteta i sada sledi znatno ubrzanje realizacije ovog posla. Zajednički, zahtevan, ali  realan cilj je da se  dalekovod stavi u pogon 2015. godine. Reč je, da pojasnimo, o velikoj 400 kilovoltnoj transferzali od Rešice u Rumuniji pa dalje od severoistoka do jugozapada Srbije sa nastavljanjem ka  Crnoj Gori, a potom ispod Jadrana do Italije.
Predstavljajući nedavno ovaj projekat, Miloš Milanković, generalni direktor EMS-a, rekao je da on treba da omogući veliki tranzit jevtine električne energije iz Ukrajine, Moldavije, preko Rumunije, Srbije, Crne Gore, do zapadne Evrope, odnosno do Italije podmorskim kablom. I to sa velikim mogućnostima da se plasira „za dobre pare“ i znatna količina „zelene energije“, odnosno struja proizvedena uglavnom u hidroelektranama i vetrogelektranama u Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori, ali i drugim balkanskim zemljama.
Balkan u celini, karakteriše u znatnoj meri neiskorišćeni hidropotencijal i energija iz  drugih obnovljivih izvora. Procenjuje se da je reč o ukupnoj količini od oko  167 milijardi kilovat-časova godišnje, odnosno u dužem periodu postojaće znatni energetski viškovi u odnosu na pojedinačne potrebe balkanskih zemalja.

Za deo u Srbiji - 25 miliona evra

„Reč je o nečem izuzetno velikom u persektivi i u ovom trenutku, teško da neko može da sagleda dokle će sve ova značajna zamisao da dosegne. Moram s tim u vezi da kažem da će EMS po zaduženju   ENTSO-E (evropske asocijacije operatera prenosa)  učestvovati u priključenju Ukrajine i Moldavije na elektroenergetski sistem Evrope. Od Rumunije  će da se uspostavi nova interkonekcija odnosno dalekovod 2x400 kilovolti od Rešice prema Pančevu, koji će biti dugi po 80 kilometara u obe zemlje, a cena dela koji će se graditi u Srbiji iznosila bi oko 25 miliona evra. Rumunska deonica će stajati gotovo dvostruko više. To bi bio još jedan dalekovodni ulaz u Srbiju iz Rumunije gde inače postoje  dosta velika zagušenja i time bi se omogućio dovod značajnih količina električne energije iz celog ovog područja, odnosno Ukrajine, Moldavije, Rumunije i njenog daljeg prosleđenja, ka zapadu Evrope.
Takođe omogućila bi se i evakuacija struje iz budućih vetroelektrana u južnom Banatu. Sa naše strane je prijavljeno oko 2.500 MW, a sa rumunske čak oko 5.000 MW u vetroelektranama.
Što se tiče daljeg prolaska dalekovoda kroz našu zemlju, sve do Bajine Bašte, nema nekih značajnijih dilema, jer se već poduže čeka da se zapadna Srbija, odnosno veza između Obrenoca i Bajine Bašte podigne na 400 kilovoltni nivo.
Realizacijom projekta izgradnje dalekovoda Pljevlja - crnogorsko promorje, značajno će se pojačati prenosna mreža i formirati prsten 400 kilovoltne mreže, u Crnoj Gori. Na neki način, kako su nedavno izneli stručnjaci za rad prenosnih sistema, ovaj segment,  od Bajine Bašte do Pljevlja, ključna je karika za celu transferzalu i sada se postavlja pitanje ko će i kako da je finansira. U tom pogledu interes Srbije i Crne Gore znatno je manji od interesa italijanskog prenosnika „Terne“, jer bez ovog dela cela balkanska dalekovodna transferzala postaje besmislena za Italijane. Oni, međutim ne očekuju veće probleme u tom pogledu. Taj projekat kako navode, omogućiće lakši pristup evropskim fondovima za razvoj elektroenergetskih sistema, pozitivan uticaj na cene akcija italijanske „Terne“, a praktično nema jače evropske i svetske banke, koja ne bi ušla u finansiranje ovog projekta. On je, bez sumnje, za bankare izuzetno primamljiv.

Otpori u Crnoj Gori

Međutim, u vezi sa ovom važnom dalekovodnom transferzalom, u Crnoj Gori je bilo, pa i sada ima raznih otpora. I to, čini se, najviše od onih struktura, koje su presudno uticale na nedavno odustajanje od učešća u gradnji poznate HE „Buk Bijela“, zbog navodnog potapanja kanjona Tare. Zbog ovih pritisaka, Crna Gora je izašla iz zajedničkog posla sa Srbijom i Republikom Srpskom, pa je  je snaga HE „Buk Bijela“ (visoka brana) sadašnjim projektom, sa 450 MW, svedena na kapacitet od svega 115 megavata (niska brana)!
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora u Crnoj Gori (MANS) navela je u nedavnom saopštenju da se čitav dalekovod planira samo za prenos struje iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine i Albanije prema Italiji, u kom slučaju „on ne predstavlja poboljšanje domaće prenosne mreže, iako „troši prostor“ na teritoriji  države Crne Gore!
Zatraženo je od tamošnjeg Ministarstva ekonomije  da objavi ugovor o izgradnji podmorskog kabla, koji je sklopljen 23. novembra 2010. između crnogorskog Prenosa i italijanske Terne, kako bi poreski obveznici saznali da li se domaći resursi koriste da bi građani dobili jeftiniju struju, ili Crna Gora postaje sirovinska baza za Italiju koja će struju uvoziti podmorskim putem i prodavati jeftinije svojim građanima? Ovome je MENS priključio i saznanja da će novom prenosnom mrežom prolaziti i struja koja bi bila proizvedena u osporavanoj hidroelektrani „Buk Bijela“ (visoka)  i da se izgradnja trafo-stanice u Brezni kod Pljevalja predviđa upravo zbog mogućnosti da se izgradi  ova hidroelektrana.
U vezi s tim, nedavno je na jednom velikom skupu energetičara, dr Aca Marković predsednik UO EPSa-a  izneo mišljenje da Italiani sada upravljaju Elektroprivredom Crne Gore i da će se založiti da se gradi velika, a ne mala HE „Buk Bijela“, jer to nije ekološko nego političko pitanje. On je izneo i uverenje da će Italijani pomoći da se to političko pitanje uspešno reši i preko Ujedinjenih nacija.
Logično je očekivati da će Italijani ispraviti ovaj apsurd o kome smo već više puta pisali. Kupoprodajnim ugovorom iz 2009. godine kada je kompanija A2A kupila 44,7 odsto akcija EPCG, ostavljena je mogućnost da do 2015. godine Italijani dokupe potrebni paket i postanu većinski vlasnik, pa se to i pored nekih sadašnjih protivljenja u Crnoj Gori očekuje. A to će svakako imati uticaj i na promenu stava oko gradnje „Buk Bijele“.
Ima i drugih nesuglasica oko gore pomenutog transbalkanskog dalekovoda.
Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore nedavno je organizovalo javne rasprave u Kotoru i Pljevljima, a stanovnici u obe opštine oštro su se usprotivili izgradnji podmorskog kabla i dalekovoda koji bi trebalo da prolaze preko njihovih teritorija. I jedni i drugi misle da se nije dovoljno vodilo računa o zaštiti životne sredine i da će eventualni prihodi biti zanemarljivi u odnosu na štete koje će nastati trajnim zauzimanjem prostora.
Vlada Crne Gore je 28 jula ipak usvojila predlog Detaljnog prostornog plana za koridor dalekovoda od 400 kilovolti sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorski kabal od 500 kilovolti sa optičkim kablom između Italije i Crne Gore. Jedna od najznačajnih izmena predloga je prolazak kroz nacionalne parkove, pre svega Lovćen, koji će skoro potpuno zaobići, a to znači da će delom prolaziti kroz budvansku opštinu. Druga izmena odnosi se na Nacionalni park Durmitor, jer je odbačena svaka mogućnost prolaska kroz deo Pive i prelaska preko Tare. Izmenjena je i lokacija za konvertorsko postrojenje i trafo-stanicu. Umesto Tivta, usvojene su sugestije građana da se to postrojenje gradi 400 metara dalje od naseljenog područja u Lastvi Grbaljskoj. 
Procenjuje se da će ulaganja Italije, odnosno prenosne kompanije Terna biti na nivou od oko 758 miliona evra, a Crne Gore od oko 100 miliona evra.
Crna Gora će, u toku petogodišnjeg perioda izgradnje podmorskog kabla sa Italijom, povećati svoj bruto društveni proizvod za 390 miliona evra odnosno 78 miliona godišnje, navodi se u Analizi o tom projektu. U tom periodu očekuje se i povećanje budžetskih prihoda Crne Gore za oko 40 miliona evra odnosno oko osam miliona evra godišnje.

Prioritetna infrastruktura

Pomoćnik ministra ekonomije Crne Gore za energetiku, Miodrag Čanović je izjavio da će direktnu korist od kabla Crna Gora imati prihodovanjem 10 do 40 miliona evra godišnje, dobijenih bez obaveze da Crna Gora investira u kabl, kao i uštedu od milion i po evra godišnje zbog smanjenja tehničkih gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mreži izraženo po tekućim tržišnim cenama električne energije.
Čanović je takođe izjavio da je ovaj projekat svrstan među energetske infrastrukture koje Evropska komisija smatra prioritetnim, imajući u vidu buduću integraciju zemalja Balkana u Evropsku uniju. Evropska komisija je u skladu sa tim, dodaje Čanović, odmah kofinansirala studije tehničke i ekonomske izvodljivosti. U istom kontekstu, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansirala je cost-benefit analizu projekta na crnogorskom delu.
Dakle, enomonske koristi za Crnu Goru su jasne.
A što se ekologije tiče,  Celokupan posao električne interkonekcije biće realizovan preko podmorskog kabla i podzemnih kablova, sa nultim uticajem na životnu sredinu i pejzaž. Takođe, budući da se posao realizuje preko podzemnog kabla jednosmerne struje, rizici za zdravlje su anulirani, imajući u vidu da kablovi jednosmerne struje ne proizvode jaka magnetna polja.

                                                                                   

Dragan Obradović (list kWh)

 

 

08.09. 2011.

Lekcije iz energetske bezbednosti izvučene iz libijske krize

Pad Gadafijevog režima postavlja dva neposredna izazova pred Nacionalni savet za tranziciju (NST) i njegove saveznike, koji su povezani sa budućim doprinosom Libije evropskoj energetskoj bezbednosti, doprinosom države koja je prošle godine pokrivala 12% evropskog uvoza nafte i skoro 10% potrošnje gasa u Italiji.

Prvi i najneposredniji izazov je povezan sa sposobnošću NST-a da uspostavi ravnotežu koja odgovara ineresima četiri glavna libijska plemena – uključujući Al Gadafu, pleme koje broji 100.000 ljudi, kako bi se izbegla transformacija režimu i dalje vernih snaga u pobunu sličnu kao u Iraku.

Ovo je veoma bitno za NST kako bi ujedinio svoje snage koje je do sada spajala jedino želja da sruše Gadafija. Plemenska vernost je daleko važnija od pripadnosti bilo kojoj partiji ili klasi u ovoj zemlji, a Gadafi je veoma dugo vladao pomoću gvozdene ruke uz podršku jednako sposobne plemenske diplomatije. Sada kada gvozdene ruke više nema, NST mora veoma dobro da se pokaže u međuplemenskoj politici, čija je perspektiva blago rečeno neizvesna. To znači da politički proces u Libiji posle Gadafija mora da počne od samog početka i najverovatnije će uključivati značajan islamski faktor.

Najgori scenario je da se NST raspadne na plemenske/religijske grupe i da se umesto Iraka posle Sadama Evropa suoči sa unutrašnjim raspadom somalijskog tipa što bi verovatno dovelo do masovnih talasa izbeglica ne samo širom Mediterana, već i preko poroznih granica Libije u ionako nestabilne režime Tunisa i što je još bitnije, Alžira. Ne zaboravimo da je Alžir treći po veličini izvoznik zemnog gasa u Evropi.

Drugi izazov, koji je direktno povezan sa srednjoročnim mogućnostima NST-a da ponovo uspostavi funkcionalnu privredu, jeste rehabilitacija libijskog izvoza nafte i gasa. Srećom, većina nalazišta i prateća infrastruktura je ostala u relativno dobrom stanju nakon šest meseci borbe, ali je i dalje prerano za procene o tome koliko brzo i o kojim troškovima će se libijska proizvodnja nafte vratiti na nivo od pre rata, koji je iznosio 1,6 do 1,7 miliona barela dnevno. Najverovatnije će proći nekoliko meseci – ako ne i godinu do godinu i po dana – pre nego što Libjia dostigne proizvodnju iz januara 2011. godine. Rehabilitacija libijskog izvoza gasa u Italiju će verovatno biti jednostavnija, ali važna lekcija koju možemo izvući iz Libije i sveukupnih arapskih nemira koji su zahvatili Severnu Afriku je da su energetski tokovi regiona postali politički daleko nestabilniji, barem na srednje staze.

Severna Afrika se dugo smatrala politički sigurnijom i za investicije povoljnijom energetskom okolinom u poređenju sa regionom Golfskog zaliva. Međutim, to više nije slučaj. Premija rizika je znatno povećana i mogla bi se dalje povećavati ukoliko se Alžir suoči sa sličnim unutrašnjim šokovima. Šta bi Evropa trebalo da radi u ovom novom, opasnijem energetskom okruženju?

Prva racionalna reakcija je da se obrati prijateljima kojima veruje: Rusiji i Norveškoj, koji su pokrivali većinu izgubljenog libijskog izvoza. U slučaju Italije, Rusija je relativno lako zamenila libijski izvoz gasa, što se vidi iz cifara koje pokazuju koliko je gasa ENI otkupio od kompanije Gasprom eksport. Naime, u prvoj polovini 2010. godine ENI je otkupio 2,9 milijardi kubnih metara gasa od kompanije Gasprom eksport, dok je u prvoj polovini 2011. godine otkup bio 6,5 milijardi kubnih metara kako bi se nadoknadila libijska praznina. Da ponovimo još jednom, Rusija je eksplicitno dokazala da je i dalje najkredibilniji dobavljač Evrope u poslednjoj instanci, koji nastavlja da ispunjava svoje ugovorne obaveze čak i nakon raspada Sovjetskog Saveza.  

Druga racionalna reakcija je da se zavisnost Evrope od tranzita svede na minimum. Ako pogledamo uzroke velike krize u snabdevanju koja je zahvatila EU u poslednjoj deceniji, možemo zaključiti da je najbitniji politički prioritet da se odgovornost ne prebacuje na druge i da se počne sa izgradnjom tranzitnih cevovoda od kojih će (skoro) svi imati koristi. Upravo je to argument koji stoji iza izgradnje dva projekta - Severni tok i Južni tok. Ovaj prvi će u narednih nekoliko nedelja povezati ruska nalazišta gasa sa Nemačkom, dok će ovaj drugi stvoriti novu trasu za ruske zalihe gasa koje putuju u Južnu Evropu.

Na kraju, Evropa bi trebalo da maksimalmo istražuje i iskorištava svoje domaće resurse nafte i gasa. Iako ograničeni resursi škriljnog gasa koji mogu da se eksploatišu na kontinentu verovatno neće imati bitan uticaj na jednačinu snabdevanja EU, postoji nekoliko područja u EU, poput obala Grčke i Kipra, koja su većinom neistražena i neiskorišćena. Procene o uvozu do 20 milijardi kubnih metara gasa iz Izraela i sa Kipra do 2020. godine su mnogo opipljivije ili barem isto toliko važne kao i sprovođenje EU strategije za južni gasni koridor.

dr Teodoros Cakiris (Theodoros Tsakiris),

direktor Opservatorijuma za evropske energetske studije Helenskog centra za evropske studije

 

08.08.2011.

Uljni škriljci  energent na koji Srbija već računa 

Iz nove sirovine više od pola miliona tona nafte godišnje

Uljni škriljci kao sirovina za dobijanje nafte, ali i za proizvodnju toplotne i električne energije najviše se koriste u Estoniji, Kini i Brazilu, a njima bi u narednih nekoliko godina mogla da se priključi i Srbija i da do kraja ove decenije počne godišnje iz škriljaca da proizvedi više od pola miliona tona nafte, što bi pokrilo oko 15 odsto sadašnje godišnje potrošnje ovog energenta.
Ovo je rečeno na okruglom stolu Balkanmagazina: "Uloga uljnih škriljaca u prevazilaženju energetske krize", koji je održan u Beogradu 4. avgusta.
„U Srbiji su otkrivena 23 basena uljnih škriljaca sa procenjenim rezervama od oko 4,9 milijardi tona. Iako većina njih nije dovoljno istražena, na ležištu u okolini Aleksinca, koje se nalazi na prostoru dužine od oko 20 kilometara urađena su detaljna istraživanja a već se javljaju i kompanije zainteresovane za ulaganja. Na tri ležišta aleksinačkog basena nalazi se blizu dve milijarde tona uljnih škriljaca od kojih bi se moglo dobiti 150 do 200 miliona tona sintetičke nafte. Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja napominje da je jedan deo moguće eksploatisati površinskim kopovima što ga čini jeftinijim. Debljina krovinskog sloja škriljaca je 75 metara sa 10 odsto sadržaja ulja, a donji sloj je debeo 25 metara sa sadržajem ulja od 12,5 odsto. Na dubini do 400 metara nalazi se oko 500 miliona tona uljnih škriljaca, dok se na dubini od 600 do 700 metara nalazi 1,5 milijarda tona", ističe Dragosavljević.
Sa domaćom proizvodnjom od milion tona nafte godišnje u NIS-u to bi bilo vrlo značajno za Srbiju i osetno bi uticalo na smanjenje trgovinskog deficita i veću energetsku nezavisnost.
Estonija je kao članica EU razvila tehnologiju kojom ispunjava stroge evropske ekološke standarde. Upravo na estonsku tehnologiju i računaju  u  Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Vlade Srbije.

Mnoge strane i domaće kompanije, pre svega estonske WKG i ESTI energi, ali i NIS  žele da se uključe u istraživanja i eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu. Ipak, za sada jedini pravo na istraživanje i eksploataciju imaju Aleksinački rudnici, odnosno Javno reduzeće  Podzemna eksploatacija uglja Resavica, koja je tu ranije kopala ugalj i obavila mnoga istraživanja.
Miodrag Denić, direktor sektora investicija ovog preduzeća je rekao je da rudarski deo nije problem i da za otkopavanje uljnih škriljaca postoji potpuna spremnost.
„Problem je tehnički deo, odnosno prerada škriljca u naftu. Za to nam je potreban strateški investitor i u njegovom odabiru učestvuje nadležno Ministarstvo zajedno sa nama i ne možemo sami da donesemo odluku", kaže Denić i dodaje da su stupili u kontakt sa estonskim WKG i ESTI energi sa kojima je napravljen program detaljnog geološkog istraživanja.
„Gas koji se u SAD poslednjih godina intenzivno vadi iz škriljaca promenio je odnose na svetskom tržištu, kao i tražnju potrošača, pa je ruski Gasprom počeo da dobija zahteve iz Evrope da snizi cenu gasa“, rekao je na okruglom stolu, Grigorij Volček, rukovodilac PR sektora u "Lukoil oversiz holding" ocenjujući da će isto tako nafta iz uljnih škriljaca promeniti odnose na tržištu nafte.
"Uljni škriljci su stari resurs, ali je njihov uticaj na tržište nafte tek od pre godinu, dve aktuelan. Istraživanja su počela još pre Oktobarske revolucije u tadašnjem SSSR, posebno na teritoriji Estonije gde su osnovana i prva preduzeća za eksploataciju škriljaca. Pri kraju SSSR-a u Estoniji se proizvodilo 19 miliona tona škriljaca godišnje", objašnjava Volček.
Prema njegovim rečima, jasno je da nafte i gasa još ima, ali je do njih sve teže doći. Rezerve koje se lako eksploatišu su pri kraju, a nova gigantska nalazišta su na Arktiku i pod vodom i do njih je teško i skupo doći. Zato se okrećemo starom resursu, a proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca pomoći će da se izravnaju problemi na svetskom tržištu nafte i velike oscilacije u cenu. Posle 100 godina istraživanja i eksploatacije napravljene su dobre tehnologije i dobro je što njih poseduju sve velike naftne kompanije, tako da postoji konkurencija", istakao je Volček.
„Vlada Srbije će na jesen izaći sa stavom o pronalaženju strateškog partnera, a sledeće godine želimo da počnemo ovaj posao.", istakao je  Zlatko Dragosavljević.
Vojislav Vuletić, sekretar Udruženja za gas ocenjuje da uljne škriljce treba istraživati, ali sve dok nafte ima dovoljno i dok njena proizvodnja raste, oni nemaju šanse.
Predstavnik Privredne komore Vojvodine rekao je na okruglom stolu da, prema nekim istraživanjima Fakulteta za fizičku hemiju, pri ceni od 10 evra za tonu uljnih škriljaca iz aleksinačkog basena može se proizvesti visokooktansko motorno gorivo po ceni od 247 evra po toni. Takođe se čulo mišljenje da rezervi uljnih škriljaca ima daleko više nego nafte, tako da njihovo vreme sigurno dolazi i zato je važno za Srbiju da se obavljaju istraživanja.
Vlada Živanović, nekadašnji direktor proizvodnje u EPS-u i Ministar energetike Srbije, naveo je da su svojevremena istraživanja EPS-a, u vezi sa korišćenjem uljnih škriljaca za proizvodnju električne energije (slične kao u Estoniji) pokazala da najveće količine ovog energenta u Srbiji postoje u istočnom delu Srbije, a ne oko Aleksinca.

E.P.

03. 08. 2011.

Isključenjem osam nuklearni Nemačka izazvala priličnu pometnju i negodovanja u EU

 

Evropsko energertsko prestrojavanje

 

Već može prilično jasno da se uoči da je Nemačka, nedavnim oštrim „nuklearnim rezom“ odnosno isključenjem osam nuklearki i najavom skorog prekida rada preostalih devet, izazvala priličnu pometnju pa i otvorena negodovanja u Evropi. Odlučivši, krajem maja ove godine, da će Nemačka napustiti nuklearnu energiju do 2022. godine i zameniti je novim i ekološki prihvatljivim tehnologijama, Angela Merkel je poslala vrlo snažnu poruku industriji energetike, ne bi li se ona što pre pripremila za nove, da tako kažemo, vannuklearne  tehnilogije. Nemačka, koja proizvodi u nuklearkama gotovo četvrtinu svoje električne energije, poseduje 17 nuklearnih elektrana od kojih je već isključeno osam najstarijih. Do 2021. godine biće isključeno narednih šest, a godinu dana kasnije i tri preostale.
Merkelova u suštini nije izmislila ništa novo, nego je preuzela projekat bivšeg kancelara Gerharda Šredera, načinjen sa Zelenima još 2000. godine, kojim se planiralo izlaženje Nemačke iz nuklearne energetike do 2020. godine. Ove namere u Nemačkoj su, dakle, od ranije u igri, ali je bez sumnje sada presudan uticaj imala ne samo havarija u NE Fukušima već i činjenica da se neposredno pre odluke o zatvaranju nemačkih nuklearki, saznalo da su japanska kompanija Tepco i japanske vlasti zadužene za kontrolu nuklearne industrije, nastavile da obmanjuju sopstveni narod posle katastrofe u Fukušimi, na isti način kao i pre katastrofe. Jezgra reaktora 1, 2 i 3 u Fukušimi su se istopila još u toku prvih 48 sati posle cunamija koji se dogodio 11. marta!

“Istopljeno” poverenje Nemaca u nuklearke

Poverenje u nuklearke, dakle, u Nemačkoj je “istopljeno”. Ali, u Francuskoj nije.  Francuska vlada, „vlasnik“ najvećeg broja nuklearnih reaktora na svetu (58), optužila je Merkelovu da sebe spasava kroz bombastične projekte, u vezi sa drugim nenuklearnim tehnologijama.  U EU ali i u ostalom delu Evrope, sada se uveliko postavlja pitanje šta i kako dalje?
Može se već  odoka konstatovati da je situacija trenutno vrlo konfuzna, cena struje skače, a kao zamena za nuklearne programe, mogu jasno da se uoče, i naginjanja ka obnovljivim izvorima energije, gasnim elektranama, a posebno ka ponovnoj rehabilitaciji uglja. On je, u poslednje vreme, bio prilično anatemisan kada je proizvodnja struje u pitanja, zbog već poznatih priča o emisiji ugljen dioksida. Ispostavilo se da sada i tome “ima leka”.
No valja krenuti nekakvim redom. U izveštaju ENTSO-E  (evropskoj asocijaciji operatera prenosa)  o procenama za leto 2011. navodi se da se, uz prosečne vremenske uslove, očekuje održavanje balansa proizvodnje i potrošnje električne energije u Evropi tokom celog letnjeg perioda, iako će se neke zemlje tokom tog perioda oslanjati na uvoz (Finska, Mađarska , Poljska i Letonija).  U slučaju  toplotnih talasa ili visokih temperatura,  margine pouzdanosti se sužavaju i mogu se očekivati problematične situacije u nekim zemljama i regionima.Uzimaju se u obzir prve analize uticaja zatvaranja osam nuklearnih elektrana u Nemačkoj na mrežu za prenos električne energije i kratkoročna pouzdanost elektroenergetskog sistema u Evropi. Odluka nemačke vlade o isključenju osam nuklearnih elektrana (8300 MW) 16. marta, dovodi do bitnije promene elektroenergetske situacije i povećanog nemačkog uvoza struje iz susednih zemalja. Moguće su nevolje u prenosnoj mreži Nemačke. Isključenje osam reaktora rezultiralo je nemačkim uvozom od oko 50 miliona kilovat-časova električne energije dnevno. A, Nemačka je inače do sada izvozila energiju.
Činjenica je da je posle odluke Berlina da isključi osam najstarijih reaktora cena struje u veleprodaji u Evropi porasla za 10 odsto. Među lobistima u Briselu kruže interne računice velikih energetskih koncerna da će potrošače u EU "prenagljeno napuštanje atomske energije koštati skoro 40 milijardi evra."

Struja na tržištu poskupljuje

Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, objasnio je nedavno zašto strujai u našem regionu poskupljuje.
- Isključenje nekoliko hiljada megavata u Nemačkim nuklearnim elektranama globalno je uticalo na cene električne energije, a na tržište jugoistočne Evrope još direktnije i tu je došlo do skoka cena za oko 15 odsto. Ovome je prethodio i opšti rast cena struje u regionu za oko 10 odsto, tako da smo sa ovim, da tako kažem, Nemačkim poskupljenjem dobili rast cena kilovat-časa od oko 25 odsto. Usledila je potom suša u celom regionu jugoistočne Evrope i to je cenu električne energije podiglo za dodatnih 15 odsto! (ukupno 40 odst0). Bila je to jasna i direktna posledica ukupno smanjene ponude i rasta tražnje na tržištu električne energije“, rekao je Vlaisavljević.
Evropski stručnjaci predviđaju da se, u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova (vrućine i suše), očekuje da će proizvodnja u Evropi biti ograničena. U slučaju ekstremnih vremenskih uslova tokom dužih perioda i na velikom geografskom području, problemi u balansu proizvodnje i potrošnje struje mogu se pojaviti u celoj Evropi. Dakle, isključivanje nemačkih nuklearki i suša, koja, kao što vidimo postaje sve izraženija, trenutno izazivaju ozbiljne strepnje, kada je reč o snabdevanju električnom energijom u predstojećem periodu, ali i ubuduće!
Zato je ova Odluka nemačke vlade naišla i na ozbiljnije kritike u nekim zemljama. Ostale članice se plaše da će to za njih značiti dodatne milijarde troškova. Evropski komesar za energetiku Nemac Ginter Etinger najavio je izradu analize posledica odluke nemačke vlade. Ta  analiza će biti  gotova najesen, ali bi zbog velikog nezadovoljstva u EU mogla ranije da uslediti vanredna sednica ministara za energetiku. Francuski ministar ovog resora Erik Beson već je prigovorio da je Berlin svoju odluku doneo bez prethodnih konsultacija sa evropskim partnerima. "Nemačka je suverena država, ali su posledice te odluke evropske", izjavio je Beson.
Švedski ministar ekologije Andreas Carlgren takođe je kritikovao odluku Nemačke da odustane od nuklearne energije, ocenjujući da je ona u suprotnosti s nastojanjima da se smanje emisije ugljendioksida u atmosferu i da Nemačka vodi pogrešnu politiku  i dugoročnije se osloni na energetsku zavisnost od fosilnih goriva, posebno uglja.

Preskupi obnovljivi izvori

Obnovljivi energetski izvori su veoma skupi, a direktor za energetiku PrajsVoterhausKupers  Ronan O'Rigan navodi da će izgradnja jednog gigavata vetranjača koštati Nemačku tri milijarde evra, prema 800 miliona evra za jedan gigavat, na primer, elektrane na gas. Čak i u slučaju buma obnovljive energetike gas neće izgubiti bitku, jer će se koristiti kao rezervno gorivo u solarnim i elektranama na vetar.
Sada već nema sumnje da će tražnja za gasom u zemljama EU biti u porastu, a kako je izjavio evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, posle odustajanja Berlina od nuklearne energetike, gas će biti osnovni pokretač rasta. Belgija, Italija, Austrija, kao i Švajcarska, takođe odustaju od nuklearne energije, za razliku od Francuske, koja na to ni ne pomišlja. U Energetskom bilansu EU gas učestvuje sa 23 odsto. Energetika na gas je posebno aktuelna za Nemačku, čije NE sada pokrivaju 23 odsto ukupne potrošnje struje u zemlji.
Deo zemalja EU ne gleda blagonaklono na najnovije Nemačke planove, naročito sa ruskim gasnim monopolistom „Gaspromom“, koji je krajem juna najavio mogućnost da investira u energetski sektor Nemačke, posle odustajanja od nuklearne energetike. Izvršni direktor ruskog holdinga Aleksej Miler i predsednik RWE Jirgen Grosman potpisali su potom, 14. jula u Rimu, Memorandum o razumevanju koji predviđa mogućnost osnivanja zajedničkog preduzeća, koje će objediniti nove i postojeće elektrane u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i zemljama Beneluksa, na gas i ugalj, pod kontrolom ova dva koncerna.
- Imajući u vidu odluke nemačke vlade da odustane od programa nuklearne energitike, nama se otvaraju dobre perspektive za izgradnju novih modernih elektrana na prirodni gas u Nemačkoj. Potpisani memorandom daje RWE ekskluzivna prava na pregovore s Gaspromom o realizaciji energetskih projekata u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i zemaljama Beneluksa u naredna tri meseca", rekao je tom prilikom Aleksej Miler.

Ugalj se vraća na velika vrata

Ubrzano napuštanje nuklearne energije uveliko vraća i ugalj na energetsku scenu Nemačke, jer nuklearke proizvode četvrtinu domaće struje, a vetar, voda i sunce to ne mogu da nadoknade u skorije vreme. Nemačka se ne može odreći konvencionalne proizvodnje energije, izjavio je ovih dana prvi čovek Unije nemačkih rudnika Franc-Jozef Vodopia. 
Ugalj se u svetu, inače, i dalje koristi i to sve više, a tome svedoči i rast cene crnog zlata na svetskom tržištu. Pre nekoliko godina tona uglja koštala je 40 evra, da bi sada otišla na više od 100 evra. Sada je već sasvim jasno da ugalj dobija i novu šansu, razume se ne samo u Nemačkoj, već i u drugim, naročito zemljama u razvoju. Postoje demonstracioni projekti u EU i  nekim drugim razvijenim zemljama u svetu, u kojima se ističe i izgradnja termoelektrana na ugalj i druga fosilna goriva, ali da se, pri tom, ugljen dioksid neće ispuštati u atmosferu, već će se prikupljati i skladištiti u geološkim šupljinama. Recimo, u bivšim poljima prirodnog gasa i nafte. A, uz to svakako bi kao veoma zanimljiva mogla da se nadoveže vest da su istraživači sa univerziteta u Minesoti najavili ključni napredak u pokušaju da upotrebom gasova sa efektima staklene bašte stvore održivu alternativu gorivu. U tom se procesu upotrebljavaju dve vrste bakterija kako bi se stvorio ugljovodonik iz sunčeve svetlosti. Iz tih ugljovodonika se može proizvesti gorivo koje naučnici nazivaju 'obnovljivim benzinom'. Proces najpre koristi bakteriju Synechococcus koja pomoću sunčevih zrakova pretvara ugljen dioksid u šećere. Iza toga se šećeri prosleđuju drugoj bakteriji, Shewanellai, koja varenjem šećera proizvodi masne kiseline. Ove kiseline su naučnici uspeli da pretvore u ketone, vrstu organskog spoja, a preko novorazvijene katalitičke tehnologije pretvorili te ketone u dizel gorivo. Ako sve to i komercijalno zaživi, ugljen dioksidu stvorenom sagorevanjem uglja, ne samo da bi mogla znatno da se umanji štetnost, nago bi mogla čak da se izvuče i neka korist.

Dragan Obradović (list kWh)

28. 07. 2011.

MEHANIZAM ZA NADZOR PREKOGRANIČNIH KAPACITETA U REGIONU JIE

BUDIMPEŠTA, 28. jula - Kako regulatorna tela u regionu jugoistočne Evrope (JIE) još nisu razvila adekvatne mehanizme za nadzor tržišta, Regulatorni odbor Energetske zajednice pokrenuo je izradu Smernica za nadzor prekograničnih kapaciteta kao početni korak u ispunjenju ove važne regulatorne funkcije, rekao je ekspert srpske Agencije za energetiku (AERS) Nenad Stefanović, koji je bio jedan od predavača na tradicionalnom letnjem kursu Regionalnog udruženja energetskih regulatora (ERRA).
Smernicama se predviđa da ugovorne strane Energetske zajednice (Albanija, BiH, Bugarska, Makedonija Moldavija, Rumunija, Srbija, Crna Gora, Ukrajina i UNMIK) usvoje minimalni set podataka za nadzor prekograničnih kapaciteta, dostupan svim pojedinačnim regulatorima, rekao je Stefanović i dodao da je u toku proces njihovog usvajanja.
Predloženi mehanizam će, pored ostalog, omogućiti regulatorima redovno proveravanje ispravne dodele prekograničnog kapaciteta učesnicima na tržištu, definisana pravilima za alokaciju.
Komponenta regionalnog nadzora tržišta bi posebno doprinela detektovanju zloupotreba oko definisanja tehničkih parametara za raspoloživi prenosni kapacitet, namerne rezervacije kapaciteta za dominantne ili povlašćene proizvođače, kao i u sprečavanju favorizovanja nekih učesnika na tržištu da ostvaruju monopolsku poziciju u dobijanju prava za korišćenje prekograničnih kapaciteta.
Stefanović je, na skupu održanom u Budimpešti, rekao da se regulatorna obaveza nadgledanja tržišta sprovodi neprekidno, u realnom vremenu, i iziskuje regulatornu intervenciju trenutno. Zato je važno da što pre počne primena uloge regulatora kao čuvara mira i harmonije na tržištu električne energije.

T.E.

21. 07. 2011.

Ugalj most u budućnost

Naslov nije originalan, pozajmljen je od istoimene studije (World coal study) koju je 1980.godine izradio Tehnološki institut iz Kembridža, Masacutes, SAD, za Ministarstvo energetike SAD. Za izradu studije angažovano je 80 najpoznatijih eksperata iz 16 zemalja. Rađena je godinu ipo dana a zaključak o “mostu u budućnost” izveden je iz sledećih činjenica:

1. Rezerve uglja u svetu su tolike da neće biti iscrpljene ni intenzivnom eksploatacijom tokom 21-og veka
2. Cena MJ iz gasa u svetu već tada je bila veća od cene iz uglja, a vremenom će biti sve veća, jer će biti opterećena skupom gradnjom podmorskih gasovoda i troškovima pretvaranja u tečni gas
3. Cena MJ iz uglja će rasti mnogo manje, i pored povećanih izdataka za odsumporavanje i smanjenje uticaja CO2 na atmosferu, pošto u proizvodnji uglja postoje velike mogućnosti, kako za povećanje tehničkog kapaciteta (kolčine kubrnih metara u tonama na sat) tako i za poboljšanje uređaja za otkopavanje i transport otkrivke i uglja konstruisanjem novih, znatno produktivnijih
4. Nuklearna energija nije konkurent uglju, te dve vrste proizvodnje će se dopunjavati, jedna drugu ne mogu isključiti iz upotrebe

 

Praktični rezultati WO Coal study nakon 30 godina mogu se sagledati iz dva podatka US Energy Information Agency. Proizvodnja uglja u SAD u 2008. godini povećana je u odnosu na 1978. za 78 posto (sa 671 milion tona na 1.171 milijardi tona). Istovremeno proizvodnja električne energije iz uglja povećana je za 103 posto (od 975 milijardi kwh na 1.976 milijardi). Udeo energije uglja u proizvodnji električne energije iznosio je 44 posto, da bi se popeo na 50 posto, dok je udeo nafte i gasa smanjen sa 30 na 20 posto. Udeo obnovljivih izvora energije opao je sa 12,3 na 8 posto.

Isti izvor daje još značajnih informacija. Jedna od bitnih je o povećanju produktivnosti u proizvodnji uglja – u SAD je 1977.godine radilo 6.985 rudnika sa 255.ooo zaposlenih, a 2007. godine bilo je 1.723 rudnika sa 125.ooo zaposlenih. Još interesantnije je predviđanje daće 2030. godine udeo uglja u proizvodnji elektricne energije u SAD biti povećan na 60 posto.

Sve navedeno o proizvodnji uglja i električne energije u SAD nije profesionalna deformacija autora opredeljenog za ugalj – svrha je da se pokrene argumentovana i stručna rasprava o uglju u Srbiji. Smišljeno je lansirana teza da je razvijeni svet otpisao ugalj, kao štetan i skup. Ako je zadatak da se u Srbiji obezbedi dovoljno električne energije za privredu i stanovništvo samo maksimalnim korišćenjem uglja se može izvršiti. Zbog sledećih činjenica:

1. Srbija nema izvore nafte i gasa za proizvodnju elektricne energije
2. Cena kwh iz uvoznog gasa već sada bi bila nedostupna većini građana, a ulaganja u nove gasovode će povećati tu cenu
3. Neiskorišćeni hidropotencijal Srbije ne bi nadomestio ni 10 posto koja se sada crpi iz lignitskih basena
4. Nuklearana energija je daleka budućnost zbog duge i skupe gradnje
5. Alternativni zivori su marginalnih razmera, a kwh iz njih je skuplji od svih
6. Od sopstvenih izvora za proizvodnju električne energije Srbija raspolaže samo rezervama uglja u Kolubari, Kostolcu i Kovinu, dovoljnim za proizvodnju električne energije u narednih 50 godina

Ovim argumentima treba dodati činjenicu da je proizvodnja uglja u Srbiji, uspešno primenjujući najproduktivniju “nemačku tehnologiju” otkopavanja o transporta uglja i jalovine, dostigla zavidan nivo i mogla se porediti sa najboljima u svetu.

Ugalj kao primarni energent za proizvodnju električne energije u Srbiji nema alternativu u sledećim decenijama, iako će EPS u dogledno vreme doći u krizu zbog nedostatka uglja za termoelektrane u Obrenovcu. Problemi su subjektivne prirode, odnosno plod su pogresnog razvoja površinskih kopova. Svi ostali faktori (oprema, obučenost rukovalaca složenim i skupim mašinama i uređajima, održavanje opreme…) su na nivou dostignutom još 1990. godine, kada su bili jednaki nemačkom iskorišćenju kapaciteta.

Ispravljanje uočenih grešaka u rukovođenju basen Kolubara opet će postati glavni izvor energije. Istini za volju to će biti težak proces, jer se na promenu loše kadrovske politike ne može računati dok posledice ne budu vidljive i laicima u vladi, ministru energetike, pa i u EPs-u.

Saradnik koji želi da ostane anoniman

20. 07. 2011.

Ambicije NIS-a

Predstavljajući javnosti Izveštaj o održivom razvoju za 2010. godinu generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko govorio je i o ambicijama naftne kompanije za budućnost. Po njegovim rečima NIS je danas među najvećim naftnim kompanijama, posluje profitabilno (ove godine se očekuje veći profit nego prethodne) i ima viziju razvoja i dostizanja liderske pozicije u ovom delu Evrope. Uz rast proizvodnje i prometa, dostizanje evropskog kvaliteta derivata  značajna ulaganja delatnost NIS-a se širi u okolne zemlje a namera je da se pored istraživanja, proizvodnje, prerade i plasmana nafte i derivate  prirodnog gasa uđe i u nove delatnosti kao što je proizvodnja električne energije iz gasa i hidroelektrana, kombinovane proizvodnje toplote i električne energije, petrohemije i niz drugih srodnih delatnosti

Izveštaj o održivom razvoju za prošlu godinu je prvi takav dokument izrađen u Srbiji, zapravo NIS je prva kompanija koja je sačinila izveštaj. Po međunarodnim standardima slični izveštaji su novost i u evropskim zemljama – u Nemačkoj je uradjeno za 37 kompanija i to najpoznatijh, u Velikoj Britaniji 5, u Austriji 3 – i predstavljaju detaljan prikaz svih aktivnosti  Sublimacija su elemenata razvoja, ekonomskog poslovanja, kvaliteta, zaštite okoline i društvene odgovornosti kompanija. Međunarodna kompanija KPMG je obavila reviziju izveštaja NIS-a i ocenila gas sa C plus, što je kao prvenac dobar rezultat, ali je ambicija da se stigne od ocene A, poput najpoznatijih naftnih kompanija. Sve zajedno, od poslovanja, zaštite životne sredine do motivacije zaposlenih i njihovog socijalnog statusa i društvene odgovornosti doprinosti privrednom razvoju zemlje.

Karakterističan je primer takozvanog istorijskog zagađenja naftne industrije u Srbiji – posle detaljne analize ustanovljeno je da su proizvodnja i prerada nafte, transport i skladištenje i sve druge aktivnosti na pojedinim mestima ostavile takva zagađenja da je neophodno utrošiti 80 miliona evra da bi se sredina očistila. NIS je preuzeo obavezu da sve uradi, iako sadašnja kompanija nema nikakve veze sa istorijskim zagađenjima.

Dragan Nedeljković

19. 07. 2011.

Predlog novog zakona o energetici od 20. jula na raspravi u Skupštini Srbije

Tržište istiskuje politiku iz energetike

Predlog novog zakon o energetici Srbije naćiće se, po hitnom postupku, 20. jula pred poslanicima Skupštine Srbije. Vlada Srbije usvojila ga je 14. jula, a kao obrazloženje za hitan postupak navodi se da je usvajanje ovog zakona jedan od uslova da Srbija dobije pozitivno mišljenje za status kandidata za članstvo u EU, a presek stanja za davanje mišljenja će se obavljati do 1. septembra.  Novi zakon liberalizuje čitavo energetsko tržište i doneće promene u svim oblastima energetike Srbije. Šef  kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović istakao je, na konferenciji za novinare, da zakon o energetici predviđa reforme u energetskom sektoru i da je potpuno usklađen sa zakonima Evropske unije.

Energetika otvorena za slobodna ulaganja

Sve grane srpske energetike bi trebalo po novom zakonu da budu otvorene za slobodno ulaganje i za otvorenu tržišnu utakmicu po pravilima nadležnog regulatora - Agencija za energetiku Republike Srbije(AERS). Energetski stručnjaci u Srbiji Prednog novog zakona uglavnom su pozitivno ocenili.
"Ovim zakonskim rešenjem predviđeno je davanje daleko većih ovlašćenja, čak i po pitanju regulisanja cena, Agenciji za energetiku, što je bitan napredak. Time se izbegava mogućnost većeg političkog uticaja i manipulacije raznih interesnih grupa na tržište i pojačava uloga nezavisnog tela, procenjuje  Milan Kovačević ekonomista i stručnjak za investicije.
“Otvaranje energetskog tržišta za nove investitore, posebno na području obnovljivih izvora veoma je važna, jer ta oblast nije do sada bila dovoljno uređena. Događalo se, na primer, da se neki projekti Elektroprivrede na donjoj Drini, Ibru, počnu realizovati ali bez adekvatnih tendera. Za potencijalne strane investitore takođe je važno da imaju uređene odnose u energetskom sektoru", tvrdi Kovačević.
Predviđa se takođe pojednostavljivanje procedure za realizaciju investicija i podsticajne mere za korišćenje energije iz obnovljivih izvora, dalja liberalizacija tržišta i usklađivanje s regulativom EU. Ocene stručnjaka po pitanju uvođenja treće strane u trgovinu gasom su podeljene, jer se radi o novini, koja se proverava u više evropskih zemalja.
Predlogom zakona je predviđeno razdvajanje delatnosti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije i gasa. Novim zakonom je predviđeno da prenos i distribucija ostanu regulisane delatnosti i tu neće biti uvođenja konkurencije, a cene će određivati AERS. Novi zakon će urediti i pravo pristupa zainteresovanim operaterima infrastukturi u energetici, kao i izuzetke.

Uvodi se berza električne energije

Prema Predlogu novog zakona o energetici, u Srbiji će biti uvedeno i otvoreno tržiste električne energije, odnosno berza, koje će se odnositi samo na dnevnu trgovinu ili dan unapred. Pored berze, postojaće i bilateralno tržište i balansno tržište energije. Na balansnom tržištu operater će kupovati struju radi balansiranja i obezbeđenja sigurnog rada sistema. Balansna energija je važna kod manje predvidljivih izvora energije, kao što je na primer vetar.
Podsticajne mere za korišćenje energije iz obnovljivih izvora doprineće ostvarenju ciljeva da se do 2020. ukupno 20% utrošene energije u EU proizvede iz obnovljivih izvora, ocenjuje se u obrazloženju Predloga zakona. Javni snabdevač strujom u Srbiji imaće obavezu da u okviru tih podsticajnih mera otkupi struju od povlašćenih proizvođača i preuzme balansnu odgovornost na osnovu ugovora o otkupu struje. Cene otkupa određuje Vlada Srbije, a balansna odgovornost je obaveza učesnika na tržištu, da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu prodaju i kupovinu struje.
Novi zakon o energetici uvodi garancije porekla za električnu i toplotnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, koje će proizvođačima omogućiti da izvoze "zelenu energiju". Garancija će trajati godinu dana.
Predviđeno je da se energetske dozvole izdaju sa rokom važenja od tri godine umesto sadašnje dve godine. Energetske licence važiće 10 godina, osim za proizvođače struje i toplotne energije kojima će licence važiti 30 godina, navodi se u Predlogu zakona o energetici.
Uvodi se i pojam energetski ugrožen kupac, koji će imati posebnu zaštitu, odnosno pravo na isporuku određene količine struje i gasa i drugačije kriterijume za isključenje, imajući u vidu njegov socijalni i zdravstveni status.
Veljko Milošević, član radne grupe za izradu i primenu socijalno akcionog plana navodi da su skale ugroženih slojeva stanovništva napravljene, a procene ukazuju da se radi o čak 20 odsto građana. Ovaj segment zakona je obaveza koja proističe iz Ugovora o energetskoj zajednici. Novi Zakon o energetici predviđa nekoliko značajnih promena u odnosu na rešenja iz 2004. godine.
Veliki kupci će, zbog otvaranja tržišta električne energije, od 2013. moći da po svom izboru kupuju struju na tržištu, a za domaćinstva će to važiti od 1. januara 2015. godine. Umesto Vlade Srbije AERS će određivati cene struje i gasa od 1. januara 2013. godine.

                                                                                                                        D. Obradović

 

U hidroelektrani „Đerdap 1“

Završena obnova „šestice, počelo podmlađivanje „četvorke“

Kladovo.- U hidroelektrani "Đerdap1" 1. jula pušten je u rad revitalizovani šesti agregat i time je uspešno okočana prva faza izuzetno važnog projekta podmlađivanja najveće HE u Srbiji. Snaga HE „Đerdap 1“ sada je povećana za 10 odsto, a danas je započeta i obnova četvrtog agregata ove HE, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Predviđeno je da svake godine bude revitalizovan po jedan agregat "Đerdapa 1", a vek ove HE, koja radi već 37 godina, biće produžen za još najmanje tri decenije. Snaga postrojenja na kraju modernizacije biće veća za 162  megavata, što je jednako jednoj novoj HE. Ukupna vrednost modernizacije svih šest agregata procenjena je na 168 miliona dolara, od kojih je 105,5 miliona dolara obezbeđeno na osnovu klirinškog duga bivšeg SSSR prema nekadašnjoj SFRJ. Radove na Đerdapu izvodi ruska kompanija "Silovije mašini".

Posle puštanja u rad modernizovanog agregata i obilaska HE „Đerdap 1“, Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku, naglasio je da je povećanje snage HE za 10 odsto izvanredan uspeh. Škundrić je posebno ukazao na veliko angažovanje srpskih i ruskih stručnjaka na realizaciji ovog najsloženijeg tehničkog poduhvata.
-Posebno je važno što na ovakav način počinjemo obeležavanje 155 godina od rođenja Nikole Tesle, jer da nije bilo Tesle i njegovog dela ne bismo imali priliku da koristimo blagodeti energije i hidropotencijala Dunava – rekao je Škundrić.
Dragomir Marković, generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“,  ukazao je da u vremenu čistih tehnologija i energije HE "Đerdap1" je najdragoceniji objekat u Srbiji i zato je značaj revitalizacije još veći.
-Kada bismo danas pravili HE „Đerdap“,  gradnja bi koštala oko tri milijarde evra, a sa manje od 10 odsto od te sume, dobićemo potpuno obnovljeno postrojenje, spremno za još jedan radni ciklus i to sa povećanjem snage i proizvodnje za oko 10 odsto - rekao je Marković, čestitajući radnicima HE „Đerdap“, stranim i domaćim partnerima koji su angažovani na projektu revitalizacije.
Direktor Privrednog društva „HE Đerdap“ Dragan Stanković naglasio je da su se radnici naše najveće hidroelektrane tokom ovog, za njih pionirskog zahvata, susretali sa nizom izazova i nepredviđenih radova koji su dva i po puta nadmašili planirane poslove. Stanje nekih delova agregata, kako je rekao Stanković, zahtevali su neplanirane zamene, što je uz tendersku nabavku i proizvodnju, znatno produžilo planirani rok revitalizacije.
-Zakašnjenje je nadoknađeno visokim nivoom kvaliteta radova i sticanjem iskustava, koja će uz novu organizaciju nastavka izuzetno kompleksnog i zahtevnog projekta, omogućiti radnicima HE „Đerdap“ da održe planirane rokove u revitalizaciji preostalih pet agregata – rekao je Stanković.
Puštanju u rad revitalizovanog agregata prisustvovali su Dušan Mrakić, državni sekretar za energetiku u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku, dr Aca Marković, predsednik UO EPS-a, kao i predstavnici mnogih kompanija iz elektroenergetskog sektora.

T.E.

CIGRE  Srbija: Okrugli sto „Plan razvoja prenosne mreže Srbije do 2020. godine“

„Strujni tok“ po domaćem scenariju

Inostrani pritisci su veliki, ali su domaći dalekovodni prioriteti odlučujući. - Za vetroelektrane ima puno nekakvih investitora, ali nisam video nijednog pravog, koji je doneo pare - napominje Miloš Milanković, generalni direktor EMS-a

Centralni događaj na proteklom Tridesetom savetovanju Srpskog nacionalnog komiteta CIGRE, svakako je bio Okrugli sto „Plan razvoja prenosne mreže Srbije do 2020. godine“ na kome se najviše raspravljalo, a na momente i žustrije polemisalo oko projekta gradnje velike 400 kilovoltne transferzale od severoistoka do jugozapada naše zemlje sa nastavljanjem ka  Crnoj Gori i dalje ispod Jadrana do Italije.
Predstavljajući ovaj projekat, Miloš Milanković, generalni direktor EMS-a, posle uvodnog dela o rezultatima i planovima tog javnoj preduzeća, nazvao je ovaj projekat elektroenergetskom „Južnim tokom“ jer je veoma sličan onom gasnom aranžmanu, koji je on kao tadašnji direktor Srbijagasa potpisao. Za razliku od prenošenja gasa sa istoka ka zapadnoj Evropi – do Italije, ovde se radi o velikom projektu tranzita jevtine električne energije iz Ukrajine, Moldavije, preko Rumunije, Srbije, Crne Gore, do zapadne Evrope, odnosno opet do Italije podmorskim kablom. I to sa velikim mogućnostima da se usput pokupi podosta „zelene energije“, odnosno najviše struje proizvedene u hidroelektranama i vetrogeneratorima u „našem ataru“. 
- Reč je o nečem izuzetno velikom u persektivi: liniji od severoistoka do jugozapada Srbije i, u ovom trenutku, teško da neko može da sagleda dokle će sve ova velika ideja da dosegne. Mene u mnogome podseća upravo na projekat gasovoda „Južni tok“, a, po svemu sudeći, biće pre gasovoda i realizovana - rekao je Milanković. - Moram s tim u vezi da kažem da će EMS po zaduženju  ENTSOE  učestvovati u priključenju Ukrajine i Moldavije na elektroenergetski sistem Evrope. Od Rumunije  će da se gradi nova interkonekcija odnosno dalekovod 2x400 kilovolti od Rešice prema Pančevu, dug po 80 kilometara u obe zemlje, a cena našeg dela iznosila bi 25 miliona evra. To bi bio još jedan ulaz u našu zemlji iz Rumunije gde inače imamo zagušenja i time bi se omogućio dovod električne energije iz celog ovog područja, odnosno Ukrajine, Moldavije i Rumunije i njenog daljeg prosleđenja. Takođe omogućila bi se i evakuacija struje iz budućih vetroeektrana iz južnog Banata. Sa naše strane je prijavljeno oko 2.500 megavata, a sa rumunske čak oko pet hiljada megavata u vetroelektranama.
Milanković je zatim podsetio da je za sada predviđeno da se u naš elektroenergetski sistem integriše 450 megavata iz vetroelektrana, ali da je nedavna studija, koju je u vezi s tim finansirala EBRD, predviđa nešto veće količine i da će morati još da se to razmotri.

Nov dalekovodni sistem u zapadnoj Srbiji

Milanković zatim navodi da će se u zapadnoj Srbiji graditi nov dalekovodni sistem koji podiže ovaj deo na 400 kilovoltni nivo između Obrenovca i Bajine Bašte, jer sada tu ima puno problema. Vrednost tog projekta je oko 100 miliona evra. Ide se i dalje i postoji jedna studija koju finansira italijanska prenosna kompanija „Terna“. Reč je takođe o 400 kilovoltnoj vezi odnosno interkonekciji  Bajina Bašta - Pljevlja i od Pljevlja do Tivta ili Lastve odakle će ka Italiji da bude položen podmorski kabl kapaciteta hiljadu megavata.
- Iz ovoga se, dakle, vidi da ćemo u parspektivi imati potpuno novu transevropsku magistralu za protok električne energije sa istoka ka zapadu, zaista sličnoj „Južnom toku“. Za ovaj projekat su najviše zainteresovani Italijani,  kao i za ulaganja u obnovljive izvore energije u Srbiji, u partnerstvu sa EPS-om i EMS-om. Može se reći da je dalekovod između Bajine Bašte i Pljevlja zapravo ključ, jer bez tog dalekovoda, ulaganje u nove elektrane nema smisla, isto kao što bez dalekovoda Pančevo - Rešica, priča o ulaganjima u vetroelektrane u Banatu nema smisla. EMS je tu nekako u centru pažnje i ne treba da iznenadi što smo u poslednje vreme izloženi velikim pritiscima evropskih i svetskih banaka, jer svi vide perspektivu ovog projekta, koji je potpuno jasan i opipljiv i može da se realizuje u nekoliko narednih godina a time bi i EMS postao dominantan u ovom delu Evrope. Zato mnogi navaljuju da nas kupe iako smo državni monopol - rekao je Milanković.
Vraćajući se na učešće vetroelektrana, on je istakao da je studija dala nova saznanja, ali da je najveći problem u suštini izostanak realnih ili stalnih investitora.

„Enigmatične“ vetroelektrane

- Ima puno investitora,koji bi tu nešto hteli, ali nisu pravi i to stvara veliki problem u ovom procesu, jer ne znamo kako ih prepoznati i razdvojiti, a i jedni i drugi traže priključke na istim lokacijama. To jeste dobar biznis, ali, eto prošlo je već godinu i po dana od donošenja podsticajnih mera, odnodsno odgovarajuće uredbe, a mi nemamo još ni jedan megavat vetroelektrana. Zato naglašavam taj problem realnih investitora: ja do sada nisam video niti jednog! Mislim na onog koji je došao s novcem da gradi. Ima ih dosta, koji traže novac za gradnju i nekoliko njih, koji su već bankrotirali u tom poslu, ali ja verujem da će tu pravog posla ipak biti - rekao je Milanković.
Na početku diskusije na ovom okruglom stolu, inž. Đorđe Golubović iz EMS-a je napomenuo da je pogrešno ako se stekao utisak da su svi ovi programi indukovani raznim aranžmanima sa susedima, jer svi oni imaju i duboku internu logiku, koja je barem toliko važna koliko i povezivanje sa susedima, obrazloživši potom detaljnije šta mi u svemu tome dobijamo.
- Suštinski je samo projekat Bajina Bašta – Pljevlja najdirektnije indukovan zahtevima italijanske „Terne“ i mi tu kao solidarni partner participiramo u toj priči. Svi ostali projekti imaju duboke interne razloge zbog kojih ih promovišemo. Međunarodni kontekst je tu dobrodošao, ali nije osnovni motiv - rekao je Golubović.

Termaši ukazali na opreznost sa vetroelektranama

Direktor Direkcije EPS-a za proizvodnju energije Boško Buha izneo je ovom prilikom bojazan u vezi sa ulaskom u rad vetroelektrana, napomenuvši da je sekundarna regulacija vezana i za kvalitet uglja, a projekat homogenizacije uglja neće da bude skoro završen. On je kolege iz EMS-a upitao da li su razmišljali o tome da, kada bude bilo porebno da se potisne 600 magavata, sekundarna regulacija na svim termoblokovima mora da radi idealno, a to sigurno nije mali problem. On je napomenuo da su vetroelektrane dobar biznis i da će to brzo da se razvije možda za dve tri godine i taj problem sa vetrogeneratorima treba rešavati sa postojećim kapacitetima i to samo termosektora. On je rekao da se Pupinovom automatikom već ovladalo, ali da termoblok mora da radi bez posade, a da to nije lako postići, jer svi uređaji moraju da budu maksimalno pouzdani, a kvalitet uglja potpuno definisan.
Profesor dr Nešo Mijušković, rukovodilac službe zs studije EMS-a, koji je predsedavao na ovom okruglom stolu, složio se da je to veoma ozbiljan problem s kojim kubure i razvijene zemlje, posebno Nemačka. On je naveo da je i generalni sekretar CIGRE,  Fransoa Melie to istakao kao značajan problem i naveo da bi mogle da se izgrade takozvane super mreže, koje bi povezivale vetrogeneratore po celoj Evropi, pa da oni, na neki način, sami sebi budu rezerva i sekundarna regulacija, ali da je ipak svima jasno da je to daleka perspektiva. Kod nas će se ići, rekao je on, veoma oprezno i mora se videti šta tu sinhronizovano može da uradi EMS, a šta EPS.
Na to je predsednik Upravnog odbora EPS-a Aca Marković dodao da mi nemamo probleme sa vetroelektranama, nego one zemlje koje ih imaju i dodao da nas zaokupljaju problemi Turske, Bugarske, Italije...
- Želim da informišem ovaj skup da se ozbiljno planira izgradnja  RHE „Bistrica“ sa četiri mašine od po 170 megavata i da je važno da je ovaj dalekovodni projeket predvideo uklapanje ove RHE - rekao je Marković pobrajajući potom i druga poboljšanja koja predstoje u hidroelektranama EPS-a koja će nova mreža da uvaži i da je novi dalekovod 2x400 kilovolti od Obrenovca do Bajine Bašte sigurno dobro rešenje.

Preteže li strani interes?

Profesor dr Dragutin Salamon sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu je naveo da je ipak stekao utisak da se pri planiranju ovih dalekovoda više vodilo računa o međunarodnim interesima i da tu ne vidi TENT B3 i TE Kolubaru B, a da se u tim planovima, vetroelektranama dao prevelik značaj, jer je prijavljeno oko 2.600 megavata. Zapitao se šta će da bude sa reaktivnom snagom u Vojvodini i da li ćemo doći u situaciju da zbog vetrogeneratora, čiji je kilovat-čas oko 9,5 evrocenti, potiskujemo znatno jevtinije kilovat-časove iz HE i TE?
Na ovo pitanja odgovorio je generalni direktor EMS-a, Miloš Milanković:
„Moram da kažem da mi zaista osećamo veliki pritisak međunarodne zajednice odnosno međunarodnih faktora, jer se nalazimo u veoma interesantnom regionu. Ali moram da naglasim da ipak sve polazi od naših potreba. Druga je stvar da li će i u kojoj meri  i na šta ti međunarodni ineresi da utiču. Moramo da imamo u vidu da će se pored hdroelektrana ubrzo pojaviti i vetroelektrane i u svemu tome moramo da prepoznamo svoje inerese i da ih nametnemo. Mi prosto bežimo od raznih banaka odnosno tih, da tako kažem, međunarodnih interesa i sada sagledavamo naše potrebe i interese, a mogu da kažem da imamo i dovoljno sopstvenih sredstava da finansiramo mnoge od ovih projekata. Pitanje je i da li nam uopšte neki inostrani projekti i odgovaraju. Recimo pojačanje kapaciteta prema Bugarskoj. To nije naš primarni interes. Niti deo prema Crnoj Gori. A, jeste ova interkonekcija prema Rumuniji i podizanje zapadne Srbije a 400 kilovolti, kao i izgradnja dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca. I, što se nas tiče to će da ide najpre. Posebno nam je važan EPS, Drina, i sve oko Drine, dok je ovo sa Rumunijom o Crnom Gorom još na dugom štapu. To nije naš primarni interes i zašto bismo ulagali sredstva u ono što drugi žele, a ne znamo ni kakve su tačno ideje italijanske „Terne“. Ipak, otvoreni smo za svaku saradnju - posebno sa EPS-om.
Aca Marković je potom podsetio da je EPS potpisao ugovore sa RWE-om oko Velike Morave, Italijanima (Ibar) a da su tu i ugovori oko srednje i gornje Drine.
- Mislim da Italiani sada upravljaju Elektroprivredom Crne Gore i verujem da će se graditi velika, a ne mala HE Buk Bijela, jer to nije ekološko nego političko pitanje i mislim da će Italijani pomoći da se to političko pitanje uspešno reši preko Ujedinjenih nacija – istakao je predsednik Upravnog odbora EPS-a.  
                                                                                   

Dragan Obradović (list kWh)

 

30. 06. 2011.

Potpisan  sporazum EPS-a i Edisona o gradnji TE Kolubara B

Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija Edison potpisali su danas (30. juna) preliminarni ugovor o saradnji na projektu  Kolubara B. Preliminarni ugovor su potpisali Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a i Andrea Testi, direktor za međunarodne energetske poslove kompanije Edison, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
Ovaj ugovor predstavlja osnov za nastavak zajedničkih aktivnosti koje praktično počinju odmah posle potpisivanja ugovora. Očekuje se da će studija izvodljivosti biti završena u prvom kvartalu 2012. godine, a posle toga bi EPS i Edison formirali  zajedničku projektnu kompaniju.
U okviru svoje ponude na međunarodnom tenderu koji je raspisao EPS, Edison je ponudio optimizaciju tehničkog rešenja i izgradnju dva bloka bruto snage od po 375 megavata sa 37 odsto neto efikasnosti blokova, gde bi oprema koja će biti ugrađena u novu elektranu zadovoljila najstrože kriterijume zaštite životne sredine prema domaćoj i evropskoj regulativi. Za radove koji su počeli još 1988. godine, kada je počela gradnja elektrane, kao i opremu koja je do sada ugrađena i nabavljena, a koju EPS treba da unese kao ulog u zajedničku kompaniju koja će graditi novu elektranu, EPS-u je ponuđen udeo u vlasništvu od 36,4 odsto
                                                                                                                       

E.P.

28. 06. 2011.

ABB u Beogradu

Velika svetska kompanija ABB, nastala 1998. godine od švedske Asea i svajcarskog Braun Boverija, otvorila je u Boegradu Regionalni centar za metalurgiju, energetiku i informatiku. Zapravo kupovinom privatne firme Exor prevela je 30 injženera u ABB, a namerava da poveća broj zaposlenih stručnjaka. Cilj je izrada projekata po sistemu ključ u ruke za ove oblasti, na prostoru bivše Jugoslavije, ali i Rusije, Ukrajine i Belorusije, gde postoje potrebe modernizacije postrojenja u metalurgiji, energetici i sličnim industrijama. U razgovoru sa predstavnicima firme saznajemo da su srpski stručnjaci visoko cenjeni i sposobni, uz jaku stručnu ekipu iz matice, da razviju nove oblike saradnje.

Kako kažu moto ABB u energetici je efikasnost. Najveći su proizvođači elektromotora u svetu i znatno unapredjuju njihovo korišćenje. U industriji motora troše 65 posto ukupne potrošnje energije, pri čemu za eksploatacioni vek jednog motora 3 posto čini cena motora, 3 posto njegovo održvanje a 94 posto je električna energija. i upravo na tom segmentu je najviše urađeno.

23. 06. 2011.

U septembru ponude za novu elektranu u Novom Sadu

Novi Sad, 23.6.2011. - Potencijalni investitori, budući strateški partneri Elektroprivrede Srbije i Grada Novog Sada, u projektu modernizacije i/ili proširenja Termoelektrane-toplane „Novi Sad“ mogu do 29. jula ove godine da posete postrojenje u Novom Sadu i vide podatke o tom projektu, kako bi pripremili finansijski, tehnički i pravni izveštaj. Saop[tava Sektor EPS-a za odnose s javnošću.
„U skladu sa rokovima datim u tenderskoj dokumentaciji, učesnici u postupku bi trebalo svoje ponude da dostave do 30. septembra ove godine. Da li će to učiniti samostalno ili kao konzorcijum, zajedno sa nekom drugom kompanijom koja nema status učesnika u postupku, ali je naknadno pokazala zainteresovanost za učešće u ovom projektu, biće poznato kad se otvore ponude“, ističe Zoran Manasijević,  član Upravnog odbora Društva za kombinovanu proizvodnju termoelektrične i toplotne energije „Energija Novi Sad“ a.d. (ENS a.d.), koji je i pomoćnik generalnog direktora EPS-a za tehnički sistem.
U postupku dokapitalizacije ENS a.d. Novi Sad, JP EPS i Grad Novi Sad uložiće zemljište sa postojećom infrastrukturom i postrojenjima. Od izabranog strateškog partnera očekuje se da dokapitalizacijom stekne većinsko učešće u ENS-u, kao i da, pored neophodnog finansijskog i operativnog kapaciteta, raspolaže iskustvom u podizanju i upravljanju sličnim postrojenjima.
Realizacijom ovog projekta obezbeđuje se dugoročno ekonomski i ekološki održivo snabdevanje energijom u široj zoni Novog Sada, što jasno pokazuje koliki je značaj projekta. Novo postrojenje moći će dugoročno da obezbedi grejanje Novog Sada, a i da pokrije očekivani nedostatak električne energije u Srbiji dok se ne završe elektrane koje EPS planira da gradi sa drugim strateškim partnerima.

20. 06. 2011.

Energetski balans u Evropi stabilan tokom leta

Nemačka bez 8.300 MW

U izveštaju ENTSO-E  o procenama za leto 2011. navodi se da se, uz prosečne vremenske uslove, očekuje održavanje balansa proizvodnje i snabdevanja u Evropi tokom celog letnjeg perioda, iako će se neke zemlje tokom tog perioda oslanjati na uvoz (Finska, Mađarska , Poljska i Letonija).  U slučaju  toplotnih talasa ili visokih temperatura,  margine pouzdanosti se sužavaju i mogu se očekivati problematične situacije u nekim zemljama i regionima.
U izveštaju, objavljenom 16. juna, uzimaju se u obzir prve analize uticaja zatvaranja osam nuklearnih elektrana u Nemačkoj na mrežu za prenos električne energije i kratkoročna pouzdanost elektroenergetskog sistema u Evropi. U izveštaju se pretpostavlja de će osam elektrana ostati van mreže.
Odluka nemačke vlade o isključenju osam nuklearnih elektrana (8300 MW) 16. marta, dovodi do obimnijeg korišćenja drugih elektrana i povećanjog uvoza iz susednih zemalja. U zavisnosti od specifičnih podešavanja mreže i proizvodnje, ova situacija može da dovede do izazova za nemačke TSO u oblastima sigurnog funkcionisanja i upravljanja naponom.
U slučaju nepovoljnih vremenskih uslova (vrućine i suše), očekuje se da će proizvodnja u Evropi biti ograničena. Takav primer postoji u Francuskoj, gde će elektrane koje se hlade rečnom vodom u takvim situacijama možda morati da smanje proizvodnju ili da budu isključene, što dovodi do sužavanja margina, posebno tokom kraja letnjeg perioda. U slučaju ekstremnih vremenskih uslova tokom dužih perioda i na velikom geografskom području, problemi u balansu mogu se pojaviti u celoj Evropi.
U izveštaju se ukazuje na potrebu razvoja i pojačanja prenosne mreže, čime će se unaprediti bezbednost sistema i upravljanje zagušenjima. Unapređenje prenosne mreže će pomoći u rešavanju potencijalno problematičnih situacija.

E.P.

17. 6. 2011.

Filip Lou, direktor Direktorata EU za energiju, o „Beloj knjizi Elektroprivrede Srbije“

Fondovi bliži uz EU zakone

Brisel (16. 05.2011) Evropska unija, Direktorat za energiju i evropske institucije podržavaju aktivnosti, „Elektroprivrede Srbije“, a posebno smo zadovoljni projektima predstavljenim u „Beloj knjizi“ , kao i realizacijom aktivnosti koje su navedene u„Zelenoj knjizi“ – rekao je Filip Lou, direktor Direktorata EU za energiju posle razgovora sa delegacijom EPS-a, koju je predvodio Dragomir Marković, generalni direktor EPS, saopštio je Sektor EPS-a za odnose sa javnošću.                       
Prvi čovek Direktorata EU za energiju istakao je da je Srbija veoma važan član Energetske zajednice jugoistočne Evrope, a da su veze između EU i Srbije sve bliže, posebno u ekonomskom delu saradnje. Lou je naglasio da su veze za snabdevanje gasom preko Srbije i dalje ka EU istovremeno važne za oba partnera i da na potezu od Baltičkog mora do Jadrana niko ne sme ostati izolovan.
-U Srbiji se proizvodnja energije zasniva na termoenergetici i hidroenergetici, koja je u ovom trenutku vaša prednost – rekao je Lou. – Očekujemo da se Srbija i EPS više okrenu ka proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, jer se tako nastavlja borba za smanjenje emisije ugljendioksida. Zbog tih ciljeva, koje je odredila i EU, neopohodno je sprovoditi projekte iz „Bele“ i „Zelene knjige“.
O tome šta je potrebno da se uradi kako bi se unapredio razvoj energetskog tržišta direktor Direktorata EU za energiju savetuje državnim institucijama da se kroz jasan regulatorni okvir kompanijama dozvoli da razvijaju svoje planove u veoma predvidljivim ekonomskim uslovima. On jedno od rešenja vidi i u korišćenju modela evropskih zakona.
-Važno je dozvoliti kompanijama da razvijaju nove napredne proizvodne  tehnologije i ta rešenja bitna su za Vladu i državne institucije – ukazao je Lou. – Primena evropskih zakona bitna je da evropski partneri, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i ostale evropske finansijske institucije, nastave da koofinansiraju sigurnost snabdevanja i pomognu snažan ekonomski razvoj Srbije i regiona.
Filip Lou je naglasio da je EU zavisna od uvoza energenata van EU i da je zato važno da se razvija otvoreno i konkurentno tržište. Prvi čovek Direktorata za energiju posebno je ukazao da treba ohrabriti investicije u obnovljive izvore, kao što su vetar i sunce, ali da treba uvesti podsticajne tarife i subvencije. Za pet do 10 godina, kako je rekao Lou, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora biće veoma konkurentna u odnosu na gas.
-Uverili smo se da je Direktorat EU za eneriju u potpunosti upoznat sa razvojnim pravcima EPS-a , naročito sa projektima koji su predstavljeni u „Beloj knjizi“  - rekao je Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a. – Dobili smo potpunu podršku za sve aktivnosti koje će omogućiti dostizanje ciljeva predviđenih direktivama EU u energetici, kao i za napore koje EPS čini da bude u koloseku svih evropskih procesa. Od vrha Direktorata čuli smo niz preporuka za evropski put srpske elektroenergetike, od kojih je najveći broj upućen na adresu države. EPS će sve svoje stručne snage usmeriti u dostizanje tih ciljeva i pomoći ćemo državnim organima da se stvori ambijent u kojem će se realizovati sve ono što se EPS-u i državi preporučuje u energetici.
Poruka susreta sa direktorom Direktorata za energe EU je, kako ističe Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a, je da energetski sektor Srbije treba da razvija konkurentnost tržišta i iskoristi iskustva evropskih institucija. Čeperković je naglasio značaj podrške EU našoj zemlji, podsetivši da su sve donacije u energetiku Srbije došle upravo iz Brisela.
-Ogromni su izazovi pred EPS-om i državom Srbijom u sektoru energetike, jer se očekuje da energetika u Srbiji, kao i u drugim zemljama bude motor oporavka i razvoja privrede i da investicije u nove proizvodne kapacitete, gasovode, naftovode i druge infrastrukturne energetske projekte treba budu u funkciji stvaranja uslova za stabilno snabdevanje svim energentima ne samo regiona već i EU – rekao je Čeperković.
U delegaciji EPS-a su, uz Dragomira Markovića i Bratislava Čeperkovića, bili i Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu i Aleksandar Vlajčić, direktor za unapređenje sistema u Privrednom društvu „Termoelektrane Nikola Tesla“.

                                                                                                                                   

T.E.

 

16. 6. 2011.

Delegacija „Elektroprivrede Srbije“ u sedištu Energetske povelje u Briselu

Članstvo u Povelji osigurava investicije

Brisel (15.06.2011.) Ne postoje nepremostive prepreke u procesu dobijanja članstva u Energetskoj povelji, to je samo odluka državnih institucija Srbije i potrebno je tehnički pripremiti izveštaj, koji će biti usklađen sa pravilima Povelje i potom analiziran - rekao je danas Vladimir Rahmanjin, zamenik generalnog sekretara Energetske povelje u Briselu, posle razgovora sa delegacijom „Elektroprivrede Srbije, koju je predvodio Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a.
Kako je naglasio Rahmanjin, to su i razlozi zašto energetski sektor Srbije, sa svojim projektima i planovima, treba još više da se predstavlja kako u Briselu, tako i u Moskvi i Pekingu, kao i u ostalim delovima sveta. Rahmanjin je naglasio da je veće prisustvo srpskih energetskih kompanija veoma važno i za državu, jer članstvo u međunarodnim organizacijama i institucijama može samo doprineti daljem napretku, saopštava Sektor za odnose sa javnošću.
Delegacija EPS-a predstavila je zameniku generalnog sekretara Energetske povelje „Belu knjigu“, sa svim projektima korišćenja obnovljivih izvora, naprednih tehnologija i energetske efikasnosti.
- „Bela knjiga“ je veoma važan održiv dokument koji omogućava jasne smernice za investicije u sektoru obnovljivih izvora, a prethodni strateški dokument „Zelena knjiga“, koju je takođe uradio EPS, već je doprinela unapređenju srpske energetske industrije u Evropi i svetu – rekao je Rahmanjin. – Energetska povelja ima dobru saradnju sa EPS-om i Srbijom, zemljom sa velikim energetskim izvorima koji mogu da se razvijaju na efikasan način. Razvoj novih energetskih projekata, posebno u oblasti obnovljivih izvora, u najboljem je interesu vaših građana, države, ali i regiona jugoistočne Evrope.
Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, istakao je da ne postoje racionalni razlozi što Srbija još nije punopravan član Energetske povelje.
- Ima načina da Srbije brzo postane član i to je bitno za EPS, jer je Energetska povelja akt koja promoviše energetsku nezavisnost zemlje i kompanije koja ima ključnu ulogu u sigurnom snabdevanju električnom energijom – rekao je Marković. - Investicije bez ovog članstva vrlo su otežane, a i proces pridruživanja Srbije u EU biće znatno olakšan sa članstvom u Energetskoj povelji.
O utiscima čelnika Energetske povelje o projektima iz „Bele knjige“, Marković je naglasio da je ovaj strateški dokument EPS-a veoma dobro prihvaćen, jer je u duhu svih akcija i programa EU, koji se tiču sigurnosti snabdevanja, primene obnovljivih izvora energije i efikasnog korišćenja energije.
Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a, ukazao je da je Energetska povelja najveći svetski ugovor u energetici, a koji obuhvata 40 odsto tržišta energije u svetu i 25 odsto kompletne proizvodnje električne energije, gasa, nafte i naftnih derivata. Čeperković je istakao da je značaj članstva u Povelji u tome što će osigurati strateški važne investicije u elektroenergetiku Srbije.
- Pravila Energetske povelje garantuju siguran i stabilan ekonomski razvoj i investicije i to je ono što nam treba – ocenio je Čeperković. – Dogovoreno je da tokom leta EPS intenzivno sarađuje sa sekretarijatima Energetske povelje na kompletiranju neophodne dokumentacije, a tokom septembra i oktobra eksperti će doći u Beograd kako bi pripremili aplikaciju za članstvo u ovu međunardnu instituciju.

15. 6. 2011.

Razgovori delegacije „Elektroprivrede Srbije“ u Direktoratu za energiju EU

EPS važan i za Evropsku uniju

“Elektroprivreda Srbije“ ima veoma važnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja električnom energijom u regionu zapadnog Balkana, kao i  razvoju energetskog tržišta, ne samo regiona jugoistočne Evrope, već i Evropske unije – rekao je Hajnc Hilbreht, direktor Sektora za energetska tržišta, sigurnost snabdevanja i mreže u Direktoratu za energiju Evropske unije  posle današnjih razgovora sa delegacijom EPS-a, koju je predvodio Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a.
Sektor EPS-a za odnose s javnošću saopštava da je Hilbreht, u vezi sa prilagođavanjem evropskim propisima,  rekao da su Srbija i EPS na dobrom putu u evrointegracijama , što pokazuje i nova „Bela knjiga Elektroprivrede Srbije“, koja promoviše veće korišćenje obnovljivih izvora energije. Hilbert je poručio i da je razvoj novih izvora veoma važan za Srbiju zbog povećanja broja različitih izvora snabdevanja svim vrstama energije.
-Delegacija EPS-a predstavila nam je najvažnije projekte izgradnje novih elektronergetskih kapaciteta u oblasti obnovljivih izvora energije – rekao je Hilbert, dodajući da su ti projekti  veoma značajan izazov za EPS. – Najavljene projekte za koje tek treba da se odaberu partneri, kroz zakone treba da podrži i Vlada Srbije. Za EPS je to veliki izazov, ali veoma izvodljiv proces.
Posle razgovora u Direktoratu za energetiku EU Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, istakao je da je siguran da će deo izveštaja o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU, koji se tiče elektroenergetike, biti pozitivan. On je naglasio da EPS ima podršku nadležnih institucija EU, ali da je potrebna veća pristupnost fondovima Evropske unije.
-Nije slučajno što je u EPS od 2000. godine „došlo“ pola milijarde evra donacija i više stotina miliona evra povoljnih  kredita iz EU. Za taj novac treba se boriti dobrim projektima, lobiranjem i aktivnim učešćem -  rekao je Marković. - To je težak posao i zato smo u poseti najvažnijim institucijama EU.
EPS je zagovornik otvaranja tržišta, tržišnog poslovanja i tržišnih cena, i o tom procesu, kako kaže Marković, razgovaralo se u Direktoratu za energiju.
-Spremni smo za otvaranje tržišta i tržišnu utakmicu, jer možemo biti konkurentni u regionu – ocenio je generalni direktor EPS-a. - Imamo mnogo jake „protivnike“, a naši konukrenti na tržištu su najveće evropske kompanije, koje su kupile energetske firme iz regiona. Tržište električne energije otvoriće se po planu, koji bude utvrđen novim zakonom o energetici, a potrošačima na visokom naponu biće omogućeno da potrošači biraju svog snabdevača. U centru pažnje energetskih reformi biće otvaranje tržišta. Ponovo nam je naglašeno da se mora krenuti u postepenu liberalizaciju tržišta, kako bi od 2015. godine svi kupci mogli da biraju svog snabdevača.
Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a,  podsetio je da je „Zelena knjiga Elektroprivrede Srbije“  pre dve godine, takođe, predstavljena u institucijama EU i da je do sada iz tog dokumenta realizovano 40 odsto projekata, a da su donacije EU za projekte zaštite životne sredine u EPS-u dostigle 91 milion evra. On je objasnio i da je novi strateški dokument EPS-a „Bela knjiga“,  poziv investitorima u projekte korišćenja obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, vredne četiri milijarde evra.
-EPS treba da nastavi da radi sve što je do sada radio i to su jasne poruke naših današnjih sagovornika u evropskim institucijama. Pozvani smo i da budemo strateški partneri svim činiocima koji razvijaju nove izvore snabdevanja u Evropi – objasnio je Čeperković. – Od EU dobijamo finansijsku i  stratešku pomoć,  a treba istaći da nijedna kompanija u regionu nema takvu podršku.
U delegaciji EPS-a su, uz Dragomira Markovića i Bratislava Čeperkovića, bili i Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu i Aleksandar Vlajčić, direktor za unapređenje sistema u Privrednom društvu „Termoelektrane Nikola Tesla“.

T.E.

08. 06. 2011.

Veliki energetski poslovi sa Italijanima

Paolo Romani, ministar za ekonomski razvoj u Vladi Italije, posle sastanaka održanog 6. juna u Rimu, sa predstavnicima srpske delegacije: Milutinom Mrkonjićem, ministrom infrastrukture i energetike, Petrom Škundrićem, savetnikom premijera Srbije za energetiku i Dragomirom Markovićem, generalnim direktorom Elektroprivrede Srbije (EPS), naglasio je da će  Sporazum o saradnji Italije i Srbije u oblasti energetike biti potvrđen na italijansko-srpskom samitu, koji bi 21. juna trebalo da se održi u Beogradu.
“U trenutku kada je u celom svetu dovedena u pitanje proizvodnja električne energije iz nuklearki, neophodno je da Srbija, Republika Srpska i Italija reše problem nedostatka struje proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije”, rekao je ovom prilikomRomani.
Petar Škundrić, savetnik premijera Srbije za energetiku, ocenio je ove razgovore veoma uspešnim.
“Dogovorili smo se da se za vreme zasedanja dve vlade sredinom juna u Beogradu potpišu adekvatni sporazumi vezani za srednju Drinu i predugovor za termoelektranu Kolubaru B sa italijanskim Edisonom, kako bi se ubrzala realizacija ovog važnog posla. Bilo je reči i o uslovima pod kojima će Italija otkupljivati čistu energiju od Srbije i Republike Srpske i to će, takođe, biti precizirano na samitu u Beogradu”, istakao je Škundrić.
Ovaj vrlo važan segment o ceni struje pojasnio je Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a:
“Nikome ne poklanjamo resurse, jer je cena po kojoj ćemo prodavati čistu energiju višestruko veća od cene struje u Srbiji. Gradnja 10 malih hidroelektrana na Ibru ne bi bila ni približno isplativa sa cenama struje kakve su danas u Srbiji, a uloženo može da se vrati samo sa cenom od 180 evra po megavat-satu.
Naime, cena električne energije, koja će se postići sa italijanskim partnerom, imaće povlašćen status i iznosiće upravo 180 evra za MWh, što je izuzetno dobra cena i očekujem da će važiti i na duži rok”, istakao je generalni direktor EPS-a.
Marković je objasnio da je formirano zajedničko preduzeće EPS i Seci energja, napominjući da su u toku i istražni radovi na Ibru i da se  prvi građevinski radovi mogu očekivati do kraja ove godine.
Projekat gradnje 10 malih HE na Ibru, snage 103 MW, vredan je 285 miliona evra.
Na srednjoj Drini planirana je gradnja tri hidroelektrane, ukupne snage 321 MW, a godišnja proizvodnja iznosila bi 1,2 milijarde kWh električne energije. Procenjena investicija je 870 miliona evra.
"Italijanski investitori su još jednom potvrdili zainteresovanost za gradnju HE na Srednjoj Drini, gde bi partneri bili Republika Srpska, Italija i Srbija. Za sada, prema rečima Markovića, postoji problem u zakonodavstvu Republike Srpske oko izbora strateškog partnera, koji po sadašnjim propisima mora da bude izabran na tenderu, a varijanta međudržavnog sporazuma je jedno od rešenja koje bi takođe moglo ubrzo da bude rešeno", rekao je Marković.
Pored srpske delegacije u razgovorima je učestvovao i Željko Kovačević, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske, koji je istakao da su sve tri zemlje odlučne da se 21. juna u Beogradu definišu detalji sporazuma, kojim će biti predviđena gradnja hidroelektrana na srednjoj Drini. On je istakao da su tri zemlje na dobrom putu da se ovi važni energetski projekti realizuju u najkraćem roku.

E.P.

06. 06. 2011.

EPS prihvatio ponudu Edisona

(Beograd, 3. jun 2011) Italijanski Edison je 20. maja 2011. godine podneo ponudu da učestvuje u  izgradnji termoelektrane „Kolubara B“ kao potencijalni strateški partner Elektroprivrede Srbije (EPS) u realizaciji ovog projekta, saopštio je Sektor EPS-a za odnose s javnošću.

Stručni timovi EPS-a su razmotrili i ocenili tehnički i finansijski deo ponude Edisona i EPS je doneo odluku da prihvati dostavljenu ponudu i nastavi aktivnosti na razvoju projekta.

U okviru svoje ponude, Edison nudi optimizaciju tehničkog rešenja ALSTOM-ovom opremom i izgradnju dva bloka snage od po 375 megavata (MW) bruto, sa neto efikasnošću od 37%, pri čemu oprema zadovoljava najstrože kriterijume zaštite životne sredine prema domaćoj i evropskoj regulativi. Tehnička ponuda ispunjava ono što je EPS tražio od strateškog partnera.

Za radove izvedene još od 1988. godine, kada je počela gradnja ove elektrane, i opremu koja je do sada ugrađena i nabavljena, a koje EPS treba da unese kao ulog u zajedničku kompaniju koja će graditi novu elektranu, EPS-u je ponuđen udeo u vlasništvu te nove kompanije od 36,4%.

Elektroprivreda Srbije u potpunosti razume interesovanje javnosti za sve aspekte ponude, ali zbog preuzetih obaveza iz Ugovora o poverljivosti podataka, kao i činjenice da tender još nije pravno-formalno završen, u ovom trenutku nije moguće saopštiti sve detalje.

Početak pregovora EPS-a i Edisona, ali i zajedničkog rada na studiji izvodljivosti, planiran je za kraj juna 2011. godine, sa ciljem da se do kraja godine usaglase svi stavovi oko daljeg razvoja projekta. 

E.P.

25. 05. 2011.

EPS sa nemačkom kompanijom RWE i drugim investitorima potpisao nekoliko ugovora u vrednosti od pola milijarde evra

Predstavnici Vlade Srbije i EPS-a potpisali su 24. maja sa stranim i domaćim investitorima nekoliko ugovora za ulaganja u oblast energetike, koji donose pola milijarde evra investicija u srpsku energetiku!
Posle Zelene knjige EPS-a, koja je prošle godine dobila značajnu podršku EU, kao jedini dokument u zemljama zapadnog Balkana, kojim su predviđene mere za zaštitu životne sredine, EPS  je sada predstavilo i Belu knjigu za energetiku, kao strateški dokument usklađen sa zahtevima Evropske unije do 2020. godine u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.
U okviru predstavljanja Bele knjige, menadžment EPS-a i predstavnici Vlade Srbije, sa investitorima, potpisali nekoliko važnih ugovora i protokola za ulaganja u elektroenergetiku Srbije. EPS i nemačka kompanija RWE Innogy potpisali su ugovor o osnivanju zajedničke kompanije "Moravske hidroelektrane", za izgradnju pet hidorelektrana na reci Velikoj Moravi.Ugovor su potpisali generalni direktor EPS-a Dragomir Marković i direktor kompanije RWE Innogy, Fric Farenhold i direktor hidroprojekata i novih projekata te kompanije Olah Hajl. Potpisivanju su prisustvovali premijer Srbije Mirko Cvetković,ministar poljoprivede, vodoprivrede i trgovine Dušan Petrović, ministar zaštite životne sredine Oliver Dulić i savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić.
Ovaj plan ulaganja domaće elektroprivrede, takođe je prvi ovakav dokument u zemljama zapadnog Balkana i, prema rečima predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića, predstavlja prekretnicu u investicijama EPS-a.
Zajednička kompanija EPS-a i RWE Innogy biće nezavisni proizvođač električne energije i u narednim godinama treba da izgradi najmanje pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, ukupne snage 150 MW, a vrednost projekta procenjena je na 352 miliona evra.
Prilikom predstvljanja Bele knjige EPS-a u Belom dvoru na Dedinju, potpisan je i protokol o saradnji između Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i EPS-a, vredan 90 miliona evra. Oblasti u kojima će sarađivati to ministarstvo i EPS su izgradnja hidroelektrana, vetroelektrana, korišćenje solarne energije i biorazgradivog otpada, kao i povećanje energetske efiskanosti u ruralnim područjima i rekultivacija pepelišta.
Takođe, potpisan je i predugovor o izgradnji solarne elektrane na Zlatiboru, snage pet MW, izumeđu EPS-a, kompanije "Dunav osiguranje" i opštine Čajetina, što je primer sprovođenja projekta iz Bele knjige.
Prema rečima generalnog direktora EPS Dragomira Markovića, Belom knjigom obuhvaćeni su i projekti izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Đerdapa 3“, zatim hidroelektrana na Ibru, srednjem i donjem toku Drine, izgradnja 34 male hidroelektrane, kao i podizanje solarne elektrane na Zlatiboru.  Podizanje 34 male hidroelektrane na postojećim branama, ukupne snage oko 80 MW, trebalo bi da bude završeno u sledeće dve godine. Vrednost ovih projekata iznosiće 90 miliona evra. Za sve projekte predviđene ovim dokumentom biće potrebno 3,9 milijardi evra.
Premijerov savetnik za energetiku Petar Škundrić je, uz ocenu da je energetski sektor najvažnija i najvitalnija industrijska grana u zemlji, rekao je ovom prilikom da u Srbiji ima zaliha obnovljive energije koje su ekvivalent za između 3,8 i 4,4 miliona tona nafte, a da je 64 odsto toga u biomasi. Biomase, precizirao je, ima u ekvivalentu 2,7 do 3,4 miliona tona nafte, dok hidropotencijal predstavlja oko deset odsto ukupnih obnovljivih izvora energije.

E.P.

23. 05. 2011.

Edison dao ponudu za „Kolubaru B“, a RWE za sada “mudro ćuti”

 Italijanska kompanija Edison jedina je u  predviđenom roku, podnela ponudu za izgradnju termoelektrane „Kolubara B“, kao potencijalni strateški partner EPS-a  u realizaciji ovog projekta. Ponuda italijanske kompanije je otvorena u petak 20. maja 2011. godine i, u narednom periodu, posebni timovi EPS-ovih stručnjaka razmatraće tehničke, ekonomsko-finansijske i ostale aspekte ponude Edisona, posle čega će EPS doneti odluku o statusu projekta.
Kako je saopštio Sektor EPS-a za odnose sa javnošću,  za izgradnju trećeg bloka u termoelektrani „Nikola Tesla B“ (TENT B3) nije stigla ni jedna ponuda, i time je praktično završen tender za taj projekat.
Ako ponuda Edisona za izgradnju TE Kolubara B bude prihvaćena treba očekivati da se izgradnja ove elektrane, inače započeta još 1988. godine, nastavi tokom 2012. godine. U EPS-u očekuju da elektrana, koju će činiti dva agregata snage od po 350 MW, bude završena 2017. godine.
Elektroprivredni stručnjaci u Srbiji očekivali su upravo suprotno da će se za TENT B3 mnogo lakše naći partner, jer bi stepen iskorišćenja uglja u toj elektrani snage oko 700 MW bio za oko 30 odsto veći nego kod Kolubare B, (sa starijom tehnilogijom). Nemački RWE je tada označen kao najzainteresovanija strana, jer se i na prethodno sagrađena dva gigantska bloka od po 620 MW upravlja po principima nemačkog RWE.
EPS će, u saradnji sa nadležnim državnim organima, uskoro odlučiti kako će se krenuti u taj projekat koji je svakako potreban Srbiji i o tome se već neko vreme razmišlja.
Lokacija za izgradnju TE Kolubara B nalazi se u blizini sela Kalenić, 60 kilometara jugozapadno od Beograda. Pripremni radovi su započeli 1988. godine.  Ugovorena je nabavka većeg dela osnovne opreme, koja je značajnim delom i isporučena. Realizacija odobrenog kredita Svetske banke kao i druge aktivnosti na tom projektu odvijali su se veoma sporo, a sredinom 1992. godine sve je stopirano. Sa raspadom SFRJ kredit Svetske banke, koji je išao u tranšama je posle prve tranše je prekinut.  Potom su Srbiji uvedene sankcije i zbog nedostatka sredstava radovi na novoj elektrani su potpuno obustavljeni. Do tada je bilo izgrađeno oko 40 odsto objekta a deo isporučene opreme je trulio na poljani pored gradilišta.
Studija koja je utvrdila da je u dosadašnju izgradnju TE Kolubara B uloženo više od 300 miliona evra urađena je 2004. godine i procenjeno je da za završetak izgradnje objekta nedostaje još oko 550 miliona evra.
Valja napomenuti i to da postoje i nezvanična tvrdnje pojedinih elektroprivrednih poslenika u Srbiji da RWE ima mnogo veće ambicije sa EPS-om od suvlasništva u izgradnji jednog bloka u Termoelektrani Nikola Tesla B.
Svakako ne bi trebalo zaboraviti i na Memorandumu RWE-a i EPS-a koji je potpisan u novembru 2009. godine. Posle toga su se pojačale spekulacije o namerama RWE da na neki drugi način uđe u „ceo EPS“. RWE je pre nekoliko godina već pokušao preko tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića da na „mala vrata“ uđe u EPS i izdejstvuje prednost u odnosu na druge kompanije. Izvesno je da se u tom pravcu i dalje radi. Svemu tome valjalo bi dodati i činjenicu da se priprema dokumentacija za formiranje zajedničkog preduzeća RWE i EPS-a za izgradnju niza hidrocentrala na reci Velika Morava ukupne snage od oko 250 MW. RWE je, takođe, zainteresovan i za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 na Dunavu kao i  hidrocentrala na gornjem toku reke Drine. Ima, dakle, osnova za postavke da ovo odustajanje RWE od TENT B3, u osnovi nije odustajanje, nego prekomponovanje u okvir nekog većeg posla.

D.Ob.

20. 05. 2011.

„Едисон“ дао понуду за „Колубару Б“

(Београд 20.05.2011) Италијански „Едисон“ је у предвиђеном року, поднео понуду за изградњу термоелектране „Колубара Б“, као потенцијални стрaтешки партнер „Електропривреде Србије“ у реализацији овог пројекта. Понуда италијанске компаније је отворена у присуству тима ЕПС-а за спровођење тендерске процедуре и представника „Едисона“.

У наредном периоду посебни тимови ЕПС-ових стручњака разматраће техничке, економско-финансијске и остале аспекте понуде „Едисона“, после чега ће ЕПС донети одлуку о статусу пројекта. Италијанској компанији одлука ће бити саопштена до 31. маја.

За изградњу трећег блока у термоелектрани „Никола Тесла Б“ није стигла ниједна понуда.

 

SIEMENS-u rastu porudžbine

Za drugi kvartal tekuće fiskalne godine, koja u Nemačkoj traje od oktobra jedne do oktobra naredne godine, kompanija Simens je postigla rast porudžbina za 28 posto u poređenju sa istim razdobljem prošle godine. Povećani su i prihodi pa čelnici kompanije ocenjuju da   je uspeh izvanredan i da će za celu godinu porudžbine dostići minimum od 7,5 milijardi evra. Sva tri sektora –industrija, energija i medicinska zaštita- beleže rast, ali  Energija beleži rekordan rast od 51 posto, industrija 22 posto, dok je u sektoru zdravstvene zaštite rast 6 posto.

U sektoru energije Siemens ima najviše novih poslova u elektranama na fosilna goriva, vetroelektranama i sistemima za prenos električne energije. Ukupan profit svih sektora je udvostručen, i tu  sektor energije takođe prednjači sa 2,4 milijarde evra. Pored ovih opštih pokazatelja, kojima se kompanija ponosi, očito je da su termini kriza i zastoji u investicijama prošlost, jer je rast porudžbina prisutan u svim regijama i svim sektorima.

Pitali smo zvaničnike kako poslovi idu jedinoj fabrici ove kompanije u Srbiji. Siemens iz Subotice proizvodi generatore za vetroelektrane snage izmedju 4 i 6 megavata, zatim delove kao sto su rotor i stator i pretvarače za vetro i solarne elektrane, a takođe obavlja montažu. Izvozi ih, kompletno jer nijedan još nije prodat u Srbiji, u evropske zemlje i USA. Kažu da su do sada prodali generatore čija snaga je 2,5 puta veća od ukupne instalisane snage EPS-a. Hvale se i podatkom da je 18 posto svih vetrogeneratora u Evropi proizvedeno u Subotici i planiraju dalji rast poslova i broja zaposlenih.

 

GAS 2011
Gasu raste značaj

Tradicionalni majski naučno stručni skup gasne privrede održan je između 17. i 20. maja u Kladovu, Privrednici i stručnjaci zi Srbije i okolnih zemalja, počev od univerzitetskih profesora pa sve do neposrednih proizvođaca, transportera i distributera, uključujući i korisnike i proizvodjače gasne opreme, složili su se da, inače ranijih godina zapostavljenoj, gasnoj privredi raste značaj i udeo u energetskom snabdevanju Srbije. Dva ključna elementa bi trebalo da doprinesu korenitoj izmeni odnosa prema gasu, kako državnih instirucija tako i korisnika ovog energenta.

Prvi je, nesumnjivo, projekat Južni tok, koji će sigurno prođi kroz Srbiju i znatno povećati mogućnost korišćenja gasa, kako u privredi tako i u širokoj potrošnji. A gas je – to se već decenijama ističe u svetu – energent ovog veka, zbog svojih prednosti nad ostalim oblicima energije. Ima ga, a to je i na savetovanju u Kladovu naglasio funkcioner Međunarodne gasne unije, za naredna dva veka, ekološki, ekonomski i tehnički je povoljniji za korišćenje. Iako je Srbija po potrošnji gasa znatno zaostala u poređenju sa razvijenim, ali i okolnim, zemljama više nema projekta u bilo kojoj oblasti u kome se ne računa na korišćenje gasa. Svaki stranac koji se raspitivao za ulaganja u Srbiju među prvim pitanjima postavljao je upravo mogućnost korišćenja gasa.

Drugi je novi zakon o energetici, koji se priprema i trebalo bi da bude usvojen do sredine godine. U pripremljenom predlogu gas se mnogo povoljnije tretira nego do sada, zapravo dobija pravo mesto u energetici Srbije. Još ako se uporedo izmeni politika cena u energetici, odnosno sprovede tržšni princip, gasna privreda može doživeti pravi procvat. A to bi bilo korisno i ostalim proizvođačima energije, potrošacima i zemlji u celini, jer bi se eliminisale ,mnoge anomalije koje je naopaka politika cena prouzrokovala. Ipak je neizvesno hoće li novi zakon o energetici stići na vreme i da li će biti snage i hrabrosti da se napusti dosadašnja politika cena.

17. 05. 2011.

Sastanak u JP Elektroprivreda Srbije sa učesnicima IEEP konferencije koja će od 21 do 25. juna održati na Kopaoniku

EPS će na ovom skupu predstaviti i svoju „Belu knjigu“

U Javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije 17. maja održan je sastanak sa organizatorima Treće regionalne konferencije „Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope“( IEEP), koja će se održati od 21 do 25. juna 2011. godine na Kopaoniku.
Budući da Elektroprivreda Srbije ulaže značajna sredstva u zaštitu životne sredine i da stalno unapređuje svoju energetsku efikasnost u pravcu smanjenja tehničkih gubitaka u distribuciji, ovom prilikom je dogovoreno da učesnicima konferencije EPS predstavi svoje projekte vezane za izgradnju postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije. Tako će, u vezi s tim na svečanom otvaranju konferencije IEEP biti predstavljena „Bela knjiga“ Elektroprivrede Srbije koja ovih dana treba da izađe iz štampe i u kojoj je definisana strategija „prema standardima Evropske komisije o energetskoj efikasnosti, štednji i radnom programu obnovljivih izvora energije“.
Autori knjige su: Dragomir Marković, Bratislav Čeperković, Aleksandar Vlajčić i Stephan Ressl.
Posle „Zelene knjige“ o zaštiti životne sredine, koja je objavljen prošle godine, Elektroprivreda Srbije je jedina elektroprivreda u regionu koja je sačinila ovakva dva dokumenta, čijom realizacijom će se dati veliki doprinos korišćenju čiste energije.
Učesnici konferencije će imati prilike da vide projekte vezane za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, kao što su: vetar, sunce, biomasa, a tu su i male i velike hidroelektrane. Najnoviji način merenja potrošnje električne energije odnosno pametna ili Smart Grids brojila, koja treba da doprinose štednji električne energije, takođe će biti zastupljana.Uz donaciju biće to važna podrška IEEP Konferenciji.
Sastanku su prisustvovali generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković, predsednik Društva termičara Srbije prof. dr Milan Radovanović, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije mr Bojan Kovačić i Branka Bjelica (BBN).

E.P.

 

“Bela knjiga” Elektroprivrede Srbije

U uvodnom delu “Bela knjiga” JP Elektroprivreda Srbije bavi se zakonodavnim okvirima EU i aspektima politike EU, kao i pravnim okvirom  korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji. U tom delu, JP EPS definiše svoju strategiju u vezi sa stavom Evropske komisije o energetskoj efikasnosti, uštedi energije  i mapi puta za obnovljivu energiju. Na osnovu stava EK o efikasnosti u grejanju, korišćenju električne energije i uštedama za potrošače, u ovom radu razmatra se primer JP EPS. Budući da je  niskokalorični ugalj, koji čini oko 70% proizvodnje električne energije, dominantan izvor za proizvodnju električne energije u Srbiji, očigledno je da su glavni pravci razvoja ovog sektora orijentisani ka rastu efikasnosti u proizvodnom sektoru 2000-2020 i novim termo - visokoefikasnim proizvodnim kapacitetima.
S obzirom da se EPS intenzivno orijentiše na obnovljive izvore energije, prezentacija obuhvata:
- Vetrogeneratore
- Solarnu energiju
- Male hidroelektrane
- Energiju i biomasu od otpada
- Velike hidroelektrane
Takođe, prezentacija daje opis još jednog velikog projekta koji je pokrenuo JP EPS - Pametne mreže. Napominje se da je to neodvojivi deo novog koncepta energetske politike. Sledeće ključne teme su:
- Glavni pokretači novog fleksibilnog elektroenergetskog sistema
- Uvođenje potrošača u odlučivanje
- Operatori distributivnih sistema (Distribucije) ključni faktor za Pametne mreže
- Podsticanje investicija i saradnje
- Telekomunikacioni sistem
- Pametno merenje
Verujemo da su “Bela knjiga” i već predstavljena “Zelena knjiga”, ključni pokretači razvoja srpske čiste energije, energetske efikasnosti, uštede energije i intenzivne implementacije obnovljivih  resursa. Na tom putu očekuje se dalja snažna podrška EU.

 

05. 05. 2011.

Manipulisanje javnošću o isplativom doprinosu vetroelektrana stabilnom radu EES

Neistine “šetaju” vetroparkovima

Više je nego očigledno da su u trenutnoj „opštoj povici“ na nauklearke, posle nevolje u japanskoj NE „Fukušima“ veliku šansu za plasman u Srbiji, videli razni promoteri, ali i nazovi pobornici gradnje vetroelektrana i da u poslednje vreme pritiskaju na sve načine ne bi li se što više progurali u mrežu. Niko, razume se, ne spori ekološku podobnost ovakvih objekata. Međutim iznenađuje  neshvatljiva  neuviđavnost i upornost jedne grupe od ranije poznatih i ne baš omiljenih ljudi u energetici, da, iako dobro poznaju sadašnje mogućnosti našeg elektroenergetskog sistema da izbalansira rad vetroelektrana, a pogotovo izuzetno skromne mogućnosti i potrošača u domaćinstvima i privrede da stimlacijom cene kilovat-časa iz vetroelektrana plaćaju osetno skuplju struju u odnosu na sadašnju – pošto poto nastoje naguraju što više vetrokapaciteta pod stimulisanu cenu.
Nije teško pretposaviti da tu postoji bitan motiv zvani punjenje sopstvenih džepova, ličnom ili posredničkom vetrokombinatorikom.
E, sada bi valjelo početi redom. U Beogradu je 5. aprila Elektromereža Srbije EMS, javnosti predočila studiju “Integracija vetroelektrana na prenosni sistem Republike Srbije” koja se već duže vreme sa velikim interesovanjem očekuje. Izradu ovog dokumenta finansirala je EBRD, a nosilac izade studije bila je konsultantska nemačka kompanija “Vattenfal Power Consilt Gmbh” u saradnji sa Elektrokoordinacionim centrom (EKC) iz Beograda. Ona obuhvata  sagledavanje priključenja maksimalnog potencijala vetroelektrana u postojeći elektroenergetski sistem Srbije i neophodna pojačanja prenosne mreže u odnosu na sadašnje invesicione zahteve.
Prilikom prezentiranja ove studije navedeno je da u Srbiji postoji značajan vetropotencijal naročito u Vojvodini, odnosno južnom Banatu (u okolini Vršca). Do sada postoji 16 prijavljenih projekata sa ukupnom instalisanom snagom vetroelektrana od oko 2.600 MW, a energetska saglasnost za sada je prihvaćena  za pet projekata (u Vojvodini) ukupne snage 1.135 MW. Inače, više od 75 odsto prijavljenih kapaciteta nalazi se u Vojvodini, a snaga najvećeg prijavljenog vetroparka iznosi 400 MW, što je odmah ocenjeno kao neprimereno.
Studija tako dolazi i do konstatcije da elektroenergetski sistem Srbije može da primi, zavisno od različitih opcija, koje su analizom obuhvaćene, između 900 i 2.000 MW kapaciteta vetroelektrana.
Studija, kao studija može da se posmatra na jedan ili drugi način; uglavnom je zavisila od ulaznih parametara, koji, po mišljenju nekih stručnjaka, u pojedinim segmentima nisu bili adekvatni. Ima tu mnogo šta da se precizira i dotera.
Međutim, ovim pisanijem nemamo nameru da se osvrćemo na valjanost te studije, već da bar delimično ukažemo na neke nedopustiva događanja u vetrosektoru i sasvim očigledna mešetarenja. Povod za to je svakako neobično saopštenje Srpskog udruženja za energiju vetra – SEWEA i reagovanje EPS-a.
Naime, udruženje SEWEA saopštilo je nedavno da „razume trenutno nezadovoljstvo građana povodom najnovijeg poskupljenja struje“. Pri tome, ovo udruženje ističe da je „postalo jasno da je rešenje za stalna poskupljenja -u obnovljivim izvorima energije“?!
Udruženje najavljuje investicije od milijardu i po evra u vetroparkove i tvrdi da će svojom proizvodnjom „garantovati stabilno snabdevanje i niže cene od cena uvozne energije“?!
Oni na raznim skupovima sada veoma glasno ističu da im država ne omogućava da rade i da neko sprečava da se u Srbiju slije 1,5 milijardi evra investicija  vetroelektrane!
Elektroprivreda Srbije našla je za porebno da u vezi s tim iznese određena objašnjenja. U odgovoru na zaista neobične tvrdnje u saopštenju udruženja SEWEA, navedeno je  da EPS trećinu električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije i da će u narednim godinama, u saradnji sa  strateškim partnerima, uložiti  više od jedne milijarde evra u proizvodnju „čiste“ električne energije iz HE na Ibru, Velikoj Moravi, gornjoj i srednjoj Drini, a tu je i revitalizacija 17 starih malih HE i izgradnja 18 novih malih HE, snage 80 megavata.
Navedeno je zatim da vetroelektrane neće zaustaviti poskupljenje električne energije, kako se sugeriše saopštenjem Udruženja. Naprotiv! A, vetroparkovi ne donose jevtiniju, već skuplju električnu energiju. EPS je obavezan da kupuje tu struju u narednih 12 godina a  sadašnja prodajna cena kilovat-sata EPS-a je 5,61 evrocent (bez PDV-a). Kilovat-sat iz vetra, uz troškove prenosa i distribucije, na kraju dostiže 13,063 centi, što je 2,33 puta više od EPS-ove prodajne cene! Takođe u EPS-u je ocenjena kao potpuno neistinita tvrdnja da će vlasnici vetroelektrana „garantovati niže cene od uvoznih“. Na slobodnom tržištu električna energija kupuje se za oko pet evrocenti po kilovat-satu.
Vlasnici vetroelektrana ukupne snage 450 megavata, koliko je sada uredbom Vlader Srbije pokriveno feed in tarifom (stimulativnom cenom), imaće za  12 godina, prodajući struju EPS-u, prihod od 1,35 milijardi evra. Ako im se skine limit, kako traže, i odobri im se da na mrežu povežu, na primer, 900 megavata, prihod će im biti 2,7 milijardi evra. I to direktno iz kase EPS-a, odnosno džepova građana!
Naime, kako je saopštio EPS, Regulatorna agencija (AERS) moraće EPS-u da prizna kao opravdani trošak razliku između cene kilovat-sata po kojoj EPS kupuje energiju iz vetroelektrana i one po kojoj kilovat-sat prodaje kupcima. To znači da će taj trošak biti ugrađen u cenu električne energije na domaćem tržištu. Za planiranih 450 megavata, razlika između kupovne i prodajne cene kilovat-sata iznosi 922 miliona evra! Za 900 megavata, kako se preko medija sugeriše da je „prava mera“ koju EPS može da izdrži, izdatak EPS-a za energiju iz vetra dostigao bi samo po osnovu razlike u ceni oko dve milijarde evra! Jasno je, prema tome, da će struja iz vetroelektrana izazvati još veća poskupljenja za krajnje kupce električne energije.
Vrlo je upozoravajuća i računica, koji je prilikom prezentacije navedene studije, izneo Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom. On je naglasio da proizvodnja iz obnovljivih izvora  svakako diktira veće cene električne energije nego konvencionalna energetika sada.
- U Studiji je naveden podatak da za dve hiljade megavata u vetroelektranama, cena električne energije u Srbiji mora da se poveća za 1,7 evrocenti po kilovat-času. A sadašnja prosečna proizvodna cena koja je određena EPS-u posle poskupljenja od 1. aprila ove godine iznosi 3,2 evrocenta za kilova-čas. Po toj ceni se sada snabdevaju svi: kako distributivne kompanije, tako o prenos, odnosno Elektromreža Srbije. Znači na primer da je sada priključeno tih dve hiljade megavata u vetroelektranama  cena bi morala da iznosi 4,9 evrocenti - rekao je Vlaisavljević.
To je povećanje proizvodne cene za oko 50 odsto i to jedan od ključnih podataka koji javnost mora jasno da se saopšti, jer će na kraju svi ti troškovi morati da se proslede krajnjem potrošaču! Činjenica je, navodi Vlaisavljević, da sama priroda proizvodnje električne energije iz različitih obnovljivih izvora ima svoje karakteristike i da nije isto struju dobijati iz male hidroelektrane, biomase, vetra…Neka energija je garantovana a neka je negarantovana. Trgovina vetroenergijom na tržištu, rekao je Vlaisavljević, bila bi zaista riskantna, što se tiče navoda da je jevtinija od uvozne, cena feed in tarife za vetroenergiju u Srbiji je 9,5 ec/kWh, a na primer za prošlu godinu HEP je struju u proseku uvozio za 4,7 ec/kWh.
Dobro se zna da vetroelektrane donose nestabilnost elektroenergetskom sistemu, a ne stanilnost kako tvrde predstavnici SEWEA. Jer, kada vetroelektrane stanu, neke druge mašine moraju da pokriju njihovo odsustvo sa mreže da bi se elektroenergetski sistem održao. Sa vetroparkovima snage 450 megavata, EPS će u svakom trenutku morati da drži značajnu rezervu snage u svojim elektranama, što će stvarati novi trošak EPS-u, koji će se, kao i razlika u ceni, plaćati sve većom cenom struje za sve kupce. Ako ne bude limita u izgradnji vetroelektrana, EPS će, kad duva vetar, morati rad svojih blokova u termoelektranama da spušta na minimum ili da preliva vodu preko brana hidroelektrana, kako bi se na mreži napravio mesta za energiju iz vetroelektrane i tako guši sopstvenu proizvodnju i zaradu. Radi balansiranja učešća ili nedostatka snage iz vetroelektrana u elektroenergetskom sistemu, Srbija bi morala da izgradi reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica“, sa četiri agregata po 170 megavata (ukupno 680 megavata) i da investira oko 700 miliona evra!
U saopštenju EPS-a se navodi da dileme nema: gubitke zbog razlike u ceni, troškove stajanja kapaciteta EPS-a i izgradnje novih elektrana koje bi bile rezerva kada nema vetra – platiće EPS i kupci struje!
Dodali bismo mirne duše da sadašnji zahtevi “vetrenjaka” u ovom trenutku imaju tretman haračlijskog nameta. Uostalom mnoge zemlje u Evropi sučene su sa ozbiljnim nezadovoljstvom i građana i privrede upravo zbog velikih opterećenja cena struje zbog preteranog stimulisanja električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora. Izvesno je da je to jedan od ključnih motiva koji je i vetrenjake poterao na jug, u nadi da će tu sada lakše proći.
Ovim povodom ne bi bilo loše uključiti još neke detalje ne bi li se malo razjasnilo ko sve to kod nas sa toliko emocija gura vetar.  Dobri poznavaoci ovih zbivanja vele da su tu uveliko zalegli uglavnim nekadašnji ministri i “podministri”, za koje se teško može poverovati da im je na srcu “zelena Srbija”, kada se dobro zna da su uvek zdušno brinuli o svom džepu.
Odnedavno eto ih ponovo: vratiše se na krilima vetra. Pojavljuju se sada na mnogim skupovima ne bi li “vetrene stimulacije “ na razne načine u što većoj meri ugurali u novi Zakon o energetici. Mašu debelim parama za investicije, vode sedmu silu na studijska putovanja. Ima, doduše, u tom poslu i ljudi koji imaju ozbiljan pristup, ali su vrlo uočljivi oni koji su tu ne bi li na vreme bezecovali “vetroenergetsku kvotu” i kasnije prodali nekom drugom, ili ušli u kakvu drugu dobru kombinaciju.
Sadašnja ukupna kvota od 450 megavata, očigledno im je pretesna. Nakupilo se tu projekata za oko 2.600 MW. Električna energija iz vetra svuda je cenovno stimulisana, jer drugačije vetraši nikako ne bi mogli da opstanu.  Jasno je da se njihovi profit stvara direktno iz džepova kupaca, u Srbiji, koji ni ovu cenu struje ne mogu da plate. Skupa je to zanimacija kada kilovat-čas iz vetra premašuje  13 evrocenti , a narod jedva plaća sadašnju prosečnu cenu od oko 5,6 evrocenti za kilovat-čas. Nije u Danskoj problem što im vetroelektrane u ukupnoj proizvodnji struje učestvuju sa oko 20 odsto kada tamo kilovat-čas košta 24 evrocenta! Kod nas je to problem i to poveći.
Ima Srbija mnogo jevtiniju “zelenu energiju” u mnogim neiskorišćenim vodotocima i biomasi i to ekvivalentno energetskoj vrednosti od nekoliko miliona tona nafte godišnje. U ovom trenutku je to i preče i jevtinije od vetra. To svi znaju pa  otuda čudi što se na toliko razmahivanje vetraša ne odgovara adekvatnom merom i na sve to ne stavi tačka, jer im je i tih odobrenih 450 megavata za sada - prepuna kapa.                                                                                                                                                                      

Dragan Obradović  

28. 04. 2011.

Černobilj – četvrt veka kasnije i budućnost nuklearki

Godišnjicu velike nesreće u Černobilju obeležili su mnogi na različite načine i u svetu i u Srbiji. Nema sumnje da je, osim 25-te godišnjice Černobilja, na atmosferu uticala i aktuelna situacija u japanskoj Fukušimi i sve što je usledilo. Regionalna kancelarija iz Novog Sada Inženjerske komore Srbije organizovala je 26. aprila, tačno na godišnjicu Černobilja, uspelo predavanje, koje se razlikovalo od uobičajenih pomena publikovanih tim povodom.

Predavač Jan Klinko, dipl,ing. Iz novosadske Elektrovojvodine, potrudio se da priču pretvori u doživljaj vredan pažnje. Tumačeći fisiju kao civilizacijsko dostignuće čoveka Klinko je počeo sa velikanima, dobitnicima Nobelove nagrade za otkrića radijacije i fisije, u kojima je učestvovao i srbin Pavle Savić, kasniji predsednik SANU. Potom je dao pregled nuklearnih elektrana u svetu, njihovo učešće u proizvodnji električne energije i značaj koji u savremenom svetu imaju. Prožeto finim smislom za humor, ozbiljno i poučno predavanje je, naravno, najviše detalja razjasnilo oko nesreće u Černobilju, uzrocima i posledicama tog događaja.

Aktuelna Fukušima, mada jos nedovoljno jasna, nije izostala, kao ni procena o budućnosti nuklearnih elektrana u svetu. Za stručnjake, ali i za laike, zaključci su nedvosmisleni, iako ih Klinko nije nametao. Novinarski sažeto ove nesreće neće zaustaviti razvoj nukleraki, mada će verovatno povećati mere bezbednosti i poskupeti gradnju i pogon.

Za kraj predavanja Klinko je sačinio kroki srpskog dela priče o nuklearnoj energiji. Kao i u većini naučnih i tehnoloških inovacija Srbija je sa nuklearnom energijom proživela slične procese – od prihvatanja ili bar držanja koraka sa naprednim zemljama sveta stigne se do potpunog zapostavljnja i napuštanja, čak zakonske zabrane. Sa svim posledicama na stručnost, školovanje ljudi i gubljenje niti sa svetskim zbivanjima. Otuda, valjda, i zaključak da nismo za nuklearnu energiju, ili ona nije za nas.

D. Nedeljković

 

26. 04. 2011.

O Kostolcu - na okruglom stolu „Imali Srbija uglja za nove termoelektrane“

Spremno se očekuje „Kineski aranžman“

 Dragan Jovanović

Rudarski basen Kostolac, posle dugo godina značajno je povećao proizvodnju uglja i to iz kopa Drmno, na devet miliona tona, što je više nego što agregati kostolačke termoelektrane potroše godišnje.
Dagan Jovanović, direktor PD TE-KO Kostolac, na nedavno održanom okruglom stolu na temu: “Ima li uglja za nove termoelektrane”, rekao je da u Kostolcu sada četiri bloka raspolaže ukupnom instalisanom snagom od oko hiljadu megavata, ali u dvet milijardi evra sa koliko EPS gleda u budući razvoj - Kostolca nema. Nekada se električna energija u Kostolcu proizvodila prema mogućnostima kopova, a ta situacija se sada bitno promenila i sada se na kopu Drmno prešlo na proizvodnju devet miliona tona i u ovom trenutku praktično postoji višak uglja, jer ovdašnji termo blokovi sada mogu da iskoriste između 7,5 i 8,5 miliona tona uglja godišnje. Kostolac je, kako je rekao Jovanović, brže napredovao u proizvodnom i strateškom smislu, nego što je to EPS očekivao.
“U srednjoročnom i dugoročnom planu razvoja EPS-a novi blok u Kostolcu je viđen za 2019. godinu, a ja mislim da je to moguće značajno ranije i trenutno se realizuju dokumenti potrebni za izgradnju tog bloka.Kostolac je potpisao jedan ugovorni sporazum sa Kineskom nacionalnom kompanijom oko seta projekata u Kostolcu u koje spada i izgradnja novog bloka snage oko 350 MW možda i nešto više,čija bi izgradnja mogla da počne već posle 2014 godine. uslov je da država Kina odobri kreditni atranžman onakav kakav je država Srbija tražila i očekujemo informaciju EKSIM banke o tome krajem maja ili početkom juna. Mi smo uradili sve što je bilo do nas, odnosno napravili smo okvirni sporazum, koji je finansijski vredan 1,060 milijardi dolara u dve faze. U prvoj fazi je postrojenje za odsumporavanje za 350 MW blokove, njihova revitalizacija i izgradnja infrastrukturne mreže (pruge pristaništa…). Vrednost tih radova je 340 milioa dolara u potpisani su potrebni ugovori. Ovom prilikom je važno reći da smo sa kineskim partnerom ugovorili odnos poslova 47:53, odnosno 47 odsto iz ukupnog obima posla bilo bi utrošeno na srpskom tržištu, ili za uvoz neke opreme koja nije kineska. Onih 53 odsto se odnosi na isporuke  opreme i radove kineske strane, ali i u tom delu bi značajno mogla da participira srpska elektromašinogradnja, jer teško je očekivati da će se iz Kine dovoditi baš svi resursi za obavljenje nekih poslova ovde. Mi, dakle, ovde očekuje taj državni preferencijalni kredit sličan ovom za izgradnju mosta preko Dunava u Beogradu - sa tri odsto fiksne kamate, pet godina grejs perioda i 15 godina otplate i taj aranžman bi zaista dozvoljavao da investicija otplaćuje samu sebe.”, rekao je Jovanović.
On je napomenuo da, strateški posmatrano, četiri bloka instalisane snage oko hiljadu megavata koji sada rade u Kostolcu pitanje resursa, imaju rešeno do kraja svog radnog veka. Uz jedan novi blok koji sada posmatramo, kroz kineski ili neki drugi aranžman i činjenicu da se radni vek postojećih blokova povećava za 150.000 sati,  iskoristili bi se ti resursi. Do 2060. godine, dakle, postoje uslovi da se iskoristi kop Drmno i da se završi životni vek svih elektrana koje se snabdevanju sa tog kopa, koji bi sa sadašnjih devet prešao na proizvodnju 12 miliona tona godišnje.
“Kostolac je i u završnoj fazi istraživanja novog nalazišta uglja u zapadnom delu basena zvanom Dubravica, omeđenom rekama Dunavom i Moravom. Ovde su utvrđene eksploatacione rezerve od oko 510 miliona tona uglja, koji je i u toplotnom smislu bolji od ovog koji sada koristimo. To je jedan resurs za izgradnju novih kapaciteta, potpuno nevezano sa maloprepomenutim prvim delom i ta količima može da se potroši za 50 ili 100 godina zavisno od elektroenergetskih kapaciteta za koji se budemo odlučili. Ovde je ineresantno i to što se na ovom ,lokalietu iznad uglja nalazi oko 400 miliona kubika kvalitetnog šljunka veoma upotrebljivog u građevinarstvu. Kostolac je i infrastrukturno relativno zaokružen i nemamo nekih većih prepreka u razvoju, izuzev problema sa eksproprijacijom zbog napredovanja kopa Drmno.

D. Obradović

 

Okrugli sti na temu “Ima li Srbija uglja za nove termoelektrane”

Crnog zlata dovoljno za ceo naredni vek

Sada je već sve očiglednije da se i Srbija, kao i većina zemalja u svetu, sve više okreće obnovljivim izvorima energije, ali ugalj će, bez sumnje i dalje igrati glavnu energetsku ulogu, čak i u narednih 100 godina. Nedavno je postavljena dilema - iz određenih energetskih krugova u zemlji ali i inostranstvu: “Hoće li Srbija imati dovoljno uglja za nove termoelektrane”? Pod ovim nazivom 19. aprila u Beogradu, u organizaciji Balkanmagazina, održan je okrugli sto koji je ovu dilemu razjasnio. Za planirane nove termoelektrane, pa i one koje još nisu ušle u konretne planove, Srbija će imati sasvim dovoljno uglja. Šta više očekuje se i porast njegovog energetskog učešća u domaćinstvima. Biće najjači energetski oslonac Srbije i ubuduće će se sve više koristiti, razume se uz uvođenje svih mera, koje postavljaju ekološki standardi. Čak će zamenjivati i gas. Najnoviji problemi sa japanskom Nuklearnom elektranom Fukušima i u svetu su već izazvali veliki porast interesovanja za ugljem.
To je u uvodnom delu naznačio i Zlatko Dragosavljević, pomoćnik za rudarstvo u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, napominjući da je ugalj danas nezaobilazni energetski izvor u svetu i da  geološke rezerve premašuju jedan bilion tona, odnosno nekoliko puta su veće od rezervi nafte i gasa, koje su koncentrisane na nekoliko mesta u svetu.
“Rezerve uglja znatno su šire rasprostranjene u svetu. U Evropi je on i danas  glavni izvor snabdevanja energijom. Od 2.000-te godine proizvodnja uglja u svetu porsala je sa oko 3,5 milijardi tona na šest milijardi tona godišnje, a u EU se prošle 2010.godine proizvedeno je 550 miliona tona. U poslednje dve godine beleži se rast cena termalnog uglja za više od 100 odsto, a nesreća u NE Fukušima uticanje na osetan rast tražnje za ugljem u svetu”, rekao je Dragosavljević.
Srbija, uključujući i geološke rezerve  na Kosovu i Metohiji, ima 20 milijardi tona ili preciznije 14 milijardi tona se nalazi na Kosovu  Metohiji, a oko šest milijardi tona geoloških rezervi na području Srbije bez Kosova i Metohije. Sada se u tom delu Srbijeproizvodi oko 38 miliona tona uglja godišnje i, kako je rekao Dragosavljević, jasno je da tu uglja ima za narednih 100 godina. On je oslonac energetskog razvoja Srbije i trenutno se na primer iz uglja dobija 70 odsto proizvedene električne energije iz basena u Kolubari i u Kostolcu. Ali cena uglja u Srbiji je najniža u Evropi, jer je i cena električne energije veoma niska i to je sada najveći ograničavajući faktor razvoja i povećanja proizvodnje uglja, kao strateške mineralne sirovine Srbije.
“Nadam se da ćemo izradom novog zakona  energetici uspeti da ubedimo one, koji se zalažu da ugalj ne bude strateška sirovina odnosno strateški energent. Srbija, dakle, ima dovoljno uglja za postojeće o nove termoelektrane i  on je glavni činilac energetske bezbednosti i sigurnosti u 21 veku. Neophodna su  nova ulaganja u geološka istraživanja, kao i investicije u modernizaciju i povećanje produktivnosti postojećih rudnika uglja”, rekao je zaključujući uvodno izlaganje Dragosavljević.
Ovom prilikom je naglašeno i to da se ugalj stalno kreće u jednom trouglu, odnosno da je potrebno obezbediti dovoljne količine i potreban kvalitet uglja, da to bude ekonomski opravdano i da ugalj bude “čist i beo”. Ako ostane u tom trouglu ugalj će sigurno još dugo godina ostati kao ključni energent, ne samo u Srbiji, jer se i u Evropi 40 odsto električne energije dobija iz ovog energenta, a u Srbiji  75 odsto proizvedenog uglja ide za proizvodnje električne energije i njime se obezbeđuje ukupno 51 odsto  godišnje proizvodnje ili 19 milijardi kWh. Za nove termoelektrane Kolubara B i TE Nikola Tesla B3, kako je rečeno biće otvoreno novo polje u Kolubari – Radljevo (potrebno ulaganje oko 600 miliona evra) i ono će za nove termoelektrane davati i do 13 miliona tona uglja godišnje.
U Kostolcu, kako je rekao Dagan Jovanović, direktor PD TE-KO Kostolac, sada četiri bloka raspolažu ukupnom instalisanom snagom od oko hiljadu megavata i da u dvet milijardi evra sa koliko EPS gleda u budući razvoj Kostolca nema. Nekada se električna energija u Kostolcu proizvodila prema mogućnostima kopova, a ta situacija se sada bitno promenila i sada se na kopu Drmno prešlo na proizvodnju devet miliona tona i u ovom trenutku praktično postoji višak uglja, jer termo blokovi u Kostolcu sada mogu da iskoriste između 7,5 i 8,5 miliona tona uglja godišnje. Kostolac je, kako jerekao Jovanović, brže napredovao u proizvodnom i strateškom smislu, nego što je to EPS očekivao.
“U srednjoročnom u dugoročnom planu razvoja EPS-a novi blok u Kostolcu je viđen za 2019. godinu, a ja mislim da je to moguće značajno ranije i trenutno se realizuju dokumenti potrebni za izgradnju tog bloka.Kostolac je potpisao jedan ugovorni sporazum sa Kineskom nacionalnom kompanijom oko seta projekata u Kostolcu u koje spada i izgradnja novog bloka snage oko 350 MW možda i nešto više,čija bi izgradnja mogla takoreći sutra da počne” rekao je Jovanović.
Što se tiče izbora strateških partnera za izgradnju dve velike termoelektrane, ušlo se već u treću godinu i kako je na ovom skupu rekao Slobodan Mitrović, direktor Drekcije EPS-a za strategiju i inesticije, u maju bi trebalo konačno da uslede ponude strateških partnera i to od strane nemačkog  RWE za izgradnju bloka TENT B3 i  italijanskog Edisona za završetak TE Kolubara B.
Interesovanje je ovom prilikom pobudila i izjava Zlatka Dragosavljevića da ugalj iz površinske eksploatacije u Kolubari i Kostolci treba dugoročno da se koristi za termoelektrane, a da se kvalitetniji ugalj iz podzemnih rudnika koristi za široku potrošnju, pa i kao zamena za gas!
“U tom smislu potreban je strateški odgovor kroz reformu rudarskog sektora, odnosno da li ćemo te resurse, koje posedujemo eksploatisati,  valorizovati i plasirati, jer građani Srbije neće moći još dugo godina da se greju na gas. Jer, gas je energent za bogate zemlje ako ga nemaju, ili siromašne ako ga imaju. Srbija ga nema kao domaći energent, niti odgovarajući standard da ga koristi u potrebnoj meri, bez obzira na njegova ekološke i druge prednosti. S druge strane kod nas se poslednjih godina zapaža i intenzivno vraćanje privrede na ugalj, što je reverzibilan process u odnosu na prethodne godine kada se napuštao ugalj i prelazilo na gas. I to rade baš uspešne i dobre privatne kompanije u Srbiji koje pokazuju odgovorno ponašanje menadžmenta. Na primer, kada su cementare kupili inostrane kompanije, ti novi vlasnici su odmah prešli sa gasa na ugalj.

D. Obradović

7. 04. 2011.

U Beogradskom hotelu Hyatt održana konferencija  „Mogućnosti za energetski biznis u regionu Balkana“

Nov model za gradnju termoelektrana u Srbiji

U slučaju da tenderi za pronalaženje strateških partnera izgradnju dve velike termoelektrane u Srbiji ponovo budu odloženi, kao što se proteklog meseca (marta) dogodilo na zahtev potencijalnih inopartnera u tom poslu, novoformirano Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku predložiće novi model za njihovu gradnju. Reč je o tenderima za izbor partnera za gradnju Termoelektrane Kolubara B sa dva bloka po 350 MW i termoelektrane Nikola Tesla B3 snage 700 MW - rekao je na jučerašnjoj konferenciji (6. aprila) „Mogućnosti za energetski biznis u regionu Balkana“, održanoj u hotelu Hyatt u Beogradu, u organizaciji Ekonomist medija grupe - Dušan Mrakić, državni sekretar za energetiku u Ministarstvi za infrastrujkturu i energetiku Srbije.
Novi model realizacije tih projekata bio bi sličan aranžmanu sa Kinezima za investiciju u Termoelektrani Kostolac. To bi podrazumevalo da Elektroprivreda Srbije (EPS) uzme povoljan kredit koji bi se kasnije otplatio prodajom električne energije. Mrakić je istakao da se neće menjati strateško opredeljenje Vlade Srbije da EPS ostane u državnom vlasništvu. On je dodao da bi novi zakon o energetici trebalo da bude u skupštinskoj proceduri za dva meseca. Tim zakonom predviđeno je da cenu struje i gasa od 1. januara 2012. određuje Agencija za energetiku a da se od 2015. potpuno liberalizuje tržište struje, da i najmanji potrošač u domaćinstvu može sam da bira isporučioca električne energije. Inače za sve ostale potrošače struje to će se primenjivati već od 2013. godine. Sa italijanskim partnerima, napomenuo je Mrakić, započeto je nekoliko projekata od kojih su najznačajniji izgradnja hidroelektrana na Ibru i Drini.
U naftnom sektoru najznačajniji projekat je modernizacija rafinerije NIS u Pančevu i očekuje se da ruski partner ispuni obavezu u okviru ugovora o prodaji NIS-a i da investira oko 550 miliona evra.
U gasnom sektoru potpisan je ugovor o realizaciji projekta Južni tok, podsetio je Mrakić i dodao da su prilikom nedavne posete ruskog premijera Vladimira Putina dobijene dodatne garancije da će taj projekat biti realizovan. Takođe je rekao da Vlada Srbije u potpunosti podržva investicije u oblasti obnovljivih izvora energije, ali samo do one granice do koje one neće značajno uticati na povećanje cene električne energije u Srbiji. Tokom ove godine Vlada Srbije će pokrenuti pilot projekat izolacije zgrada u državnom vlasništvu kako bi se povećala energetska efikasnost.
„Ministarstvo životne sredine je protiv gradnje nuklearnih elektrana u situaciji kada se u Srbiji ne koriste svi obnovljivi izvori energije, a postoji potencijal ekvivalentan količini od 4,1 milion tona nafte godišnje. Potrošnja Srbije je na nivou od tri miliona tona nafte. On je naglasio da najveći potencijal leži u korišćenju biomase, hidroenergije, energije vetra, i solarne energije.
Cilj je da se u  takozvanoj zelenoj ekonomiji do kraja naredne godine zaposli 10.000 ljudi. Nova radna mesta mogla bi da budu otvorena u reciklaži, upravljanju otpadom i korišćenju obnovljivih izvora energije. Ovo ministarstvo će raspisati konkurs za dodelu podsticaja za kupovinu postrojenja za korišćenje biomase“, istakao je Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

T.E.

6. 04. 2011.

Javnosti predočena studija “Integracija vetroelektrana na prenosni sistem Republike Srbije”

Nervoza oko izgradnje vetroparkova  i oštra reakcija EPS-a

U Beogradu je juče 5. aprila Elektromereža Srbije EMS, javnosti predočila studiju “Integracija vetroelektrana na prenosni sistem Republike Srbije” koja se već duže vreme sa velikim interesovanjem očekuje. Izradu ovog dokumenta finansirala je EBRD, a nosilac izade studije bila je konsultantska nemačka kompanija “Vattenfal Power Consilt Gmbh” u saradnji sa Elektrokoordinacionim centrom (EKC) iz Beograda.
Ona obuhvata  sagledavanje priključenja maksimalnog potencijala vetroelektrana u postojeći elektroenergetski sistem Srbije i neophodna pojačanja prenosne mreže u odnosu na sadašnje invesicione zahteve.
Prilikom prezentiranja ove studije navedeno je da u Srbiji postoji veliki vetropotencijal naročito u Vojvodini, odnosno južnom Banatu, u okolini Vršca. Do sada postoji 16 prijavljenih projekata sa ukupnom instalisanom snagom vetroelektrana od oko 2.600 MW, a energetska saglasnost za sada je prihvaćena  za pet projekata (u Vojvodini) ukupne snage 1.135 MW. Inače, više od 75 odsto prijavljenih kapaciteta nalazi se u Vojvodini, a snaga najvećeg prijavljenog vetroparka iznosi 400 MW.
Govoreći o kapacitetima vetroelektrana promoteri su naveli i podatak da se u Evropi beleži veliki rast njihove instalisane snage i to sa 10.000 na 80.000 MW i da najveće kapacitete imaju Nemačka (26.000 MW) i Španija (19.000 MW), dok u Danskoj vetroelektrane u ukupnoj potrošnji električne energije učestvuju sa 20 odsto.
Sagledavanja ove studije išla su u pravcu da svako povećanje snage vetroelektrana u elektroenergetskoj mreži ide na račun smanjenja snage u termoelektranama EPS-a. Takođe konstatovano je da sa stanovišta prenosne mreže nema većih problema, ali da to iziskuje dodatnu investiciju od  oko 21 miliona evra, kao i  ulaganja u novi 400 kV dalekovod od Pančeva do Rešice u Rumuniji (takođe oko 20 miliona evra). Studija tako dolazi do konstatcije da prenosna mreža može da primi, zavisno od različitih situacija, koje su analizom obuhvaćene, između 900 i 2.000 MW kapaciteta vetroelektrana.
Izvesno je da među investitorima u ove objekte u Srbiji sada vlada prilična nervoza i oni svim silama nastoje da se u novi zakon o energetici, koji će biti donet u junu ove godine, ubace znatno veći kapaciteti vetroelekrana, umesto sada propisanih 450 MW, koji po feed in ratifama imaju stimilativnu cenu poizvedenog kWh od 9,5 evro centi. Medijska kampanja u koju su investitori u vetroelektrane preko svoje asocijacije SEWEA krenuli, ni malo nije uzimala u obzir sadašnje mogućnosti i interese EPS-a kod balansiranja rada vetroelektrana, pošto sve to, za sada, jedino preko EPS-a može da se izvede. To je u diskusiji posle prezentacije izazvalo vrlo oštre reakcije njegovih predstavnika.
Oni su napomenuli da je nedopustivo da se javnosti plasiraju netačni podaci iz asocijacija SEWEA. Pre nekoliko dana u saopštenju za javnost SEWEA je navela da će sa uvođenjem vetroelektrana prestati poskupljenja struje, da će njihov rad doprineti stabilnosti rada elektroenergetskog sistema i da će cena energija iz vetroelektrana biti niža od one po kojoj Srbija uvozi struju. Sve navedeno je potpuni nonsens, kada je o Srbiji reč. Dragan Vlaisavljević, director Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, naveo je da se EPS svakako ne protivi što većem korišćenju obnovljivih izvora energije, jer je i sam  veliki proizvođač električne enegije iz hidroenergije (u 2010. godini EPS je proizveo 12,5 milijardi kWh iz ovog izvora), odnosno svaki treći kWh u Srbiji proizveden je iz ovih izvora. EPS takođe uveliko priprema nove hidroprojekte na Ibru, Velikoj Moravi, srednjoj i gornjoj Drini i na toj liniji se implementiraju novi izvori proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora (što je svakako znatno isplativije) a i utiče se na zaštitu životne sredine.
“Građani o svemu ovome moraju da budu tačno informisani, jer samo tako oni sami mogu da postanu promoteri korišćenja najboljih izvora obnovljive energije, kao što je sada slučaj i Nemačkoj.Jer proizvodnja iz obnovljivih izvora diktira veće cene električne energije nego konvencionalna energetika sada. Imali smo ovde podatak da za dve hiljade MW u vetroelektranama cena električne energije u Srbiji mora da se poveća za 1,7 evro centi za kWh. A sadašnja prosečna proizvodna cena koja je određena EPS-u posle poskupljenja od 1. aprila ove godine iznosi 3,2 evro centa za kWh. Po toj ceni se sada snabdevaju svi: kako distributivne kompanije, tako o prenos, odnosno Elektromreža Srbije. Znači na primer da sada rade tih dve hiljade MW u vetroelektranama ta cena bi morala da bude 4,9 evrocenti”, rekao je Vlaisavljević.
To je povećanje proizvodne cene za oko 50 odsto i to javnost treba da zna jer će na kraju sve to morati da se prebaci na krajnjeg potrošača! Činjenica je, navodi Vlaisavljević, da sama priroda proizvodnje električne energije iz različitih obnovljivih izvora ima svoje karakteristike i da nije isto struju dobijati iz male hidroelektrane, biomase, vetra…Neka energija je garantovana a neka je negarantovana. Trgovina vetroenergijom na tržištu, rekao je Vlaisavljević, bila bi zaista riskantna, a što se tiče navoda da je jevtinija od uvozne,  cena feed in tarife za vetroenergiju u Srbiji je 9,5 ec/kWh, a na primer za prošlu godinu HEP je struju u proseku uvozio za 4,7 ec/kWh.
“Od 2013. godine EPS ulazi u tržišnu utakmicu i imaće dovoljno robe za prodaju i ne sekiramo se zbog toga, a kada je reč o troškovima balansiranja vetroenergije, jedini ispravan princip je tržišni princip. Neka se vetropark proglasi  balansno odgovornom stranom i neka sve lepo prodaje i kupuje na tržištu i neka nikoga ne opterećuje. EPS je sada postojećom Uredbom Vlade Srbije obavezan da  450 MW u vetroelektranama balansiza besplatno! EPS bi sada recimo kod velikih voda morao za zaustavlja neke svoje termoelektrane ili da preliva vodu na svojim hidroelektranama i da smanjuje plasman svoje struje, što je zaista neprihvatljivo.  Ili da to bude subvencionisano, odnosno da se objasni građanima da će to ići na njihov račun”, rekao je Vlaisavljević.
Predstavnik novoformiranog Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Vlade Srbije Dušan Mrakić,  je rekao da je sadašnjih 450 MW u vetroelektranama nešto što je za sada realno i ono što bi EPS mogao da podnese do 2012. godine, a da ubuduće Ministarstvo neće  donositi nikakve odluke bez tesne konsultacije sa svim učesnicima u ovom poslu i tražiće se njihovo zvanično mišljenje.

Dragan Obradović

 

Moguć veliki elektroenergetski deficit u  jugoistočnoj Evropi već od 2015. godine

„Sakriven“ manjak struje u regionu

Tokom 2010. godine iz zemalja van regiona JIE uvezeno samo 250 miliona kilovat-časova električne energije, u najvećoj meri zbog značajnog pada potrošnje u industrijskom sektoru

 

Snabdevanje električnom energijom već od 2015. godine u Regionu jugoistočne Evrope moglo bi da postane vrlo problematično. Sada je sve vidnije da se nameće potreba za saradnjom država regiona posebno u elektroenergertici i značajnim povećanjem učešća privatnog kapitala u investicijama, jer državne elektroprivredne kompanije očigledno nemaju potreban novac. Energetska zajednica (jugoistočne Evrope) napraviće, na sugestiju naših predstavnika, do kraja 2011. godine zajedničku strategiju razvoja energetike u regionu.
Na nedavnoj sednici Odbora za industriju Skupštine Srbije izneto je, da je Ministarski savet Energetske zajednice, koji je nedavno održan u Beču, prihvatio naš predlog - da se pristupi izradi zajedničke strategije razvoja. Tom prilikom je navedeno da bi regionalno povezivanje kroz zajedničku energetsku strategiju, svakoj od zemalja obezbedilo sigurnije snabdevanje jer bi postojala jedinstvena energetska infrastruktura, a tako, regionalno udružen energetski sistem, bio bi integrisan u evropski energetski sistem.
Generalno posmatrano, vodeći elektroprivredni poslenici veruju da globalna kriza nastavlja da usporava razvoj ovog sektora u celom regionu jugoistočne Evrope, koji obuhvata: Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Srbiju, Sloveniju, Mađarsku i Grčku ( područje sa 76 miliona stanovnika). Oni tvrde da je pad industrijske proizvodnje krivac za smanjenu potrošnju struje i trenutno manji regionalni energetski deficit. On se, dakle, u ovom trenutku, zbog krize, ne iskazuje u realnim razmerama.

Smanjena ulaganja

Bugarska, Rumunija i B i H  jedine su zemlje regiona koje imaju višak električne energije, dok sve ostale imaju veći ili manji bilansni manjak. Hrvatska, na primer,  30 odsto svog ukupnog konzuma pokriva uvozom električne energije. I pored toga, prošle godine iz zemalja van regiona uvezeno je samo 250 miliona kilovat-časova električne energije, u najvećoj meri zbog pada potražnje u industrijskom sektoru. Tako je stvoren prividan višak, odnosno „sakriven“ je značajan manjak električne energije u regionu JIE.  To je bez sumnje uticalo na to  da se planiranim ulaganjima u energetski sektor ne prilazi sa dovoljno ozbiljnosti i da se investicije odlažu.
Stručnjaci misle da će zbog toga dugoročno biti ugrožena regionalna sigurnost snabdevanja električnom energijom i da će rast industrijske proizvodnje u jugoistočnoj Evropi, upravo zbog toga, biti značajno ograničen posle 2015. godine. Jer, sa ekonomskim oporavkom i oživljavanjem industrije počeće osetno da raste i potražnja za električnom energijom. 
U EPS-u se već duže vreme insistira na što hitnijoj gradnji novih objekata, jer po nekim procenama, u slučaju naglog rasta potrošnje zbog porasta industrijske proizvodnje, u regionu neće moći da se kupi električne energija zbog deficita, a, i da je ima dovoljno, postojeći kapacitet prenosne mreže ne bi mogao da prenese sve potrebne količine.
Jedna nedavno završena studija ukazuje  da će potražnja za strujom u regionu do 2020. godine, u proseku rasti čak za 2,2 odsto godišnje. Predviđeni rast potražnje zasniva se (između ostalog) i na činjenici da će se zemlje regiona ulaskom u EU suočiti sa obavezom gašenja starih, neefikasnih termoelektrana, što će dodatno povećati potrebu za novim izvorima energije. U Srbiji je već planirano gašenje manjih termoblokova u TE „Kolubara A“, jer su veliki zagađivači životne sredine i troše znatno više uglja od normalnih količina za proizvedeni kilovat-čas.

Hoće li rast industrije biti omeđan strujom?

Procenjuje da će sa gašenjem sličnih energetskih postrojenja, region do 2020. godine, izgubiti kapacitet od oko 3.200 megavata
Kad se uzme u obzir i predviđeni rast godišnje potrošnje električne energije od 2,2 odsto, procene kazuju se da će jugoistočnoj Evropi do 2020. godine biti potrebno 12.100 megavata novih kapaciteta u termoelektranama, 3.000 novih megavata u hidroelektranama i 1.400 megavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora. To bi , kako je procenjeno, po današnjim cenama, koštlo oko 33,8 milijardi evra. Međutim, zbog finansijske krize koja trenutno i te kako potresa region i koja je usporila planirane investicije u energetiku, teško je verovati da će potreban kapital moći da se obezbedi na vreme. Tim pre što su državne elektroprivrede u pojedinim zemljama regiona pokazale da su, zbog neekonomske cene električne energije i svoje neefikasnosti, dodatno onesposobljene da stvore potreban kapital za ovolika ulaganja. 
Model javno privatnog partnerstva ovde svakako može da odigra važnu ulogu i očekuje se da će, na primer, EPS u najskorije vreme pristupiti ovakvim projektima kroz zajednička ulaganja sa strateškim partnerima u gradnji termoelektrana Kolubara B i TE “Nikola Tesla B-3, kao kod Termoelektrane-toplane  Novi Sad. EPS se već duž vreme priprema i oblikuje pravnu regulativu za ovakvu vrstu partnerstva. Međutim izvesno je da se, što zbog zakonskih, što zbog drugih zaziranja inostranih partnera, stvari očevidno otežu, odnosno prolongiraju i tenderski rokovi pomeraju.
Pojedini stručnjaci tvrde da će, konkretno u našem slučaju - u Srbiji - snabdevanje električnom energijom posle 2017. godine (neki tvrde već posle 2015. godine) postati prilično problematično i da to već sada zabrinjava investitore, koji nameravaju da ulože ozbiljnija sredstva u našu energetiku. Razume se, taj deficit neće biti izražen samo kod nas, već u još značajnijoj formi i u nekim okolnim zemljama. Urs Jakob, finansijski direktor EFT grupe, nedavno je izneo mišljenje da će „ne samo dugoročno biti ugrožena regionalna sigurnost snabdevanja električnom energijom industrije i domaćinstava, već je gotovo izvesno da će rast mnogih industrija u regionu biti značajno ograničen posle 2015. godine”.

„Mrak“ bez novih elektrana

- Čak i sa mnogostruko povećanim uvozom električne energije od oko 20 milijardi kilovat-časova na godišnjem nivou, u odnosu na četiri-pet milijardi kilovat-časova, koliko se godišnje uvozilo pre krize, region bi od 2018. godine mogao da se suoči i sa restrikcijama u isporuci električne energije – tvrdi Jakob.
Dakle, već sada nema nikakve sumnje da je jedina alternative gradnji novih elektroenergetskih kapaciteta u regionu – mrak!
A, za izbegavanje tog regionalnog mraka, spominju se dva scenarija. Jedan je dalja finansijska podrška međunarodne zajednice (pre svega, Evropske unije) jer je većina zemalja u regionu siromašna i nema para za izgradnju novih elektrana.
Kao drugo rešenje spominje se stimulisanje novih investicija kroz model javno-privatnog partnerstva.
E sada, u našem slučaju, postoji i jedna dilemma, koja se u poslednje vreme provlači u javnosti. Region je deficitaran sa strujom,  mi se porimičemo ozbiljnijem deficitu, a na drugoj strani uveliko radimo na izvozu  “zelene energije”, iz novoizgrađenih HE na Ibru u Italiju , kako bi oni do 2020. godine zadovoljnili  kvotu u struji iz obnovljivih izvora od 17 odsto? 
Gaetano Makaferi, prvi čovek „Seći energije”, holding kompanije grupacije „Makaferi” je na ovakve dileme u našoj javnisti dosta jednostavno i čini se ubedljivo odgovorio:
- Preduzeće „Ibarske hidroelektrane” ima za cilj prodaju proizvedene energije pod najboljim tržišnim uslovima. U ovom času u Evropi to omogućuje italijansko tržište. Ono će kroz podsticajne mere dati dva do tri puta veće prihode u odnosu na prihode koje bi bilo moguće ostvariti na osnovu cene energije na tržištu Balkana.
U skladu s tim i EPS će moći svoj deo dobiti od ovog posla (49 odsto) da iskoristi za kupovinu proporcionalno veće količine energije.Ukoliko bi se tržišni uslovi promenili, preduzeće „Ibarske hidroelektrane” primeniće najpogodniju komercijalnu politiku budući da nikakva obaveza izvoza električne energije u Italiju ne postoji. Ova investicija, inače, nije bila obuhvaćena razvojnim programima EPS-a - rekao je Makaferi.
Ne postoji, dakle, nikakva obaveza izvoza u Italiju električne energije proizvedene u hidroelektranama na Ibru i srednjoj Drini i ta struje može da ostane u Srbiji, ali je svakako celishodnije prodati je po izuzetno povoljnoj ceni u Italiji i za te pare, na primer, kupiti na balkanskom, ili nekom drugom tržištu, možda i trostruko veću količinu električne energije. Ona će svakako dobro doći da se značajnim delom premosti deficit koji će se svakako ispoljiti zbog kašnjenja gradnje novih velikih elektroenergetskih kapaciteta u Srbiji.
A što se tiče generalnog regionalnog problema sa budućim deficitom struje, njegovom otklanjanju ili bar ublažavanju, svakako bi značajno mogao da doprinese veći stepen saradnje država regiona na tom polju.
Osim izbora adekvatnih regionalnih izvora energije i njihovog racionalnog raspoređivanja, biće potrebno u regionu
značajno unaprediti i elektroenergetsku mrežu, pored ostalog i zbog predstojeće integracije obnovljivih izvora energije. Sve se to lakše može postići u regionalnom nego u nacionalnom okviru, jer ove zemlje imaju dosta zajedničkih karakteristika što ih kvalifikuje za definisanje zajedničke strategije razvoja energetskog sektora. Odgovarajućom koordinacijom i zajedničkim ulaganjima uz značajno uključivanje privatnog sektora, ovakvi projekti mogu da budu od koristi svim zemljama regiona.
Zato bi zajednička strategija razvoja energetike, koju je Energetska zajednica prihvatila da sačini (na naš predlog, koji je gore iznet), trebalo da predstavlja dokument od izuzetne važnosti za reogion i on se  sada s pažnjom očekuje.

Dragan Obradović (list “kWh”)

 

REV startuje na Limu

Kanadska kompanija Reservoir Capital Corporation iz Vankuvera osnovala je u Srbiji d.o.o. Renewable Energy Ventures (REV) da bi korišćenjem prirodnih resursa povećala proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Iako je aktivnost započeta 2002. godine tek ove godine stiču se uslovi za stvarni start nove firme. Naime, projekti gradnje dve hidroelektrane na reci Lim, koje im radi Energoprojekt Hidroinženjering, ove godine će biti završeni, dok su neophodni papiri (dozvole i saglasnosti) dobijeni u međuvremenu, reč je o HE Brodarevo l instalisane snage 26 MW I HE Brodarevo 2 instalisane snage 32,4 MW. U obe predviđena godišnja proizvodnja će iznositi 230 miliona kWh.

Do sada je, kako kažu u REV, uloženo desetak miliona evra, ali će se pravi efekti ulaganja tek osetiti kada počne gradnja i okončaju se sve pripreme. Korišćenje hidroenergije, gradnja brana i centrala, nabavka i ugradnja opreme i neophodni radovi na lokacijama su složeni i dugotrajni u svakoj zemlji, ali je, čini se, Srbija posebno komplikovana sredina. To ne samo da je suprotno aktuelnom stanju u energetici Srbije, gde se prognozira nedostatak električne energije narednih godina, nego i krizi koja se oseća u privrednim aktivnostima, zapošljavanju i stvaranju nacionalnog dohotka. Uz sve usporene procese administrativne prirode sve aktuelnije je lobiranje različitih nevladinih organizacija koje se protive gradnji novih objekata. Da je takvih komplikacija bilo u neposrednoj prošlosti verovatno nikada ne bi sagradili hidroelektrane kao što su Đerdap, Bajina Bašta ili Zvornik, a gradovi kakvi su Kladovo, Obrenovac ili Lazarevac ostali bi zabačene palanke. Da su, recimo, pitani stanovnici Donjeg Milanovca ili Golupca nikada ne bi pristali na potapanje i izmeštanje lokacija.

U odlučivanju, očito, nešto treba menjati, a verovatno i u zakonskoj regulativi. Jer, slična sudbina očekuje sve buduće objekte, počev od velikih termo i hidroelektrana, pa sve do trafostanica, dalekovoda i distributivne mreže. A samo REV namerava da sagradi bar 1.000 MW instalisane snage hidroelektrana na nekoliko rečnih tokova. Takvi objekti ne samo da povećavaju proizvodnju električne energije, i to one ekološki poželjne, nego i uređuju slivove, štite od poplava i regulišu snabdevanje vodom. A sve zajedno razvijaju zemlju, pogotovo nerazvijene delove.

DN

 

NISOTEC vise od obećanog

Predstavljajući rezultate poslovanja Direkcije Maziva Naftne industrije Srbije na ovogodišnjem sajmu automobila u Beogradu direktor Dmitri Vukolov  s ponosom reče “ispunili smo sve sto smo obećali i malo više”. Kada je pre godinu dana ova Direkcija formirana činilo se da će ambiciozni projekat teško zaživeti – trebalo je sastaviti stručni tim, pokrenuti zamrlu proizvodnju motornih ulja i maziva, nametnuti se kupcima i pridobiti ih, stvoriti prodajnu mrežu… Godinu dana kasnije prodaja motornih ulja povećana je za 16 posto, a namera je da se sledećih godinu dana gotovo duplira. Uspeh je plod više elemenata, počev od studioznog proučavanja tržišta do  kvaliteta ulja i lansiranja novih vrhunskih proizvoda, odnosno dobijanja sertifikata najpoznatijih svetskih proizvođača automobile. Ali, i smelosti da se takmiči sa konkurencijom, na otvorenom tržištu,  širenja tržišta na okolne zemlje.

Aleksandar Truhan, generalni direktor Gazpromnjefta lubricants, objasnio je da su pored rafinerija ulja u Omsku i Jaroslavlju od Sevrona u Italiji kupili rafineriju u Bariju, Italija, i paleti proizvoda dodali i tzv. G familiju proizvoda za vrhunske automobile. Strategija Gazpromnjefta je da postane tehnološki lider, ne samo u Rusiji nego i van njenih granica. U toj strategiji vodi se računa o tehnološkim inovacijama automobilske industrije a istovremeno uvažavaju ekološki standardi ljudi i okoline. Vukolov je kao primer naveo da jedan kamion ili autobus, koristeći nova ulja, može uštedeti na gorivu 500 evra godišnje, uz manja zagađenja okoline.

DN

 

28. 3 2011.

Austrijska opozicija traži zatvaranje NE „Krško“ Hrvati ne odustaju

BEČ, ZAGREB - Austrijska opozicija i parlament pokrajine Koruška zatražili su zatvaranje hrvatsko-slovenačke nuklearne elektrane "Krško", jer predstavlja "stalnu prijetnju" za Austriju.  Zvaničnik austrijske opozicione Slobodarske stranke Hajnc Kristijan Štrahe zatražio je i da bude uložen veto na ulazak Hrvatske u EU, ako istraje  na održavanju rada elektrane, gde ima polovinu udela. Ovaj zahtev usledio je posle ovonedeljnog (23.mart) kvara zbog čega je automatski zaustavljen rad elektrane. Stanje u elektrani je nakon jednočasovnog kvara ponovo normalizovano i ona je ponovo priključena na dalekovod. Štrahe smatra da je korišćenje nuklearke "krajnje neodgovorno", jer leži na trusnom području. Predsednik kluba poslanika Saveza za austrijsku budućnost Josef Bihner i zvaničnik stranke Gerald Gros tvrde da Krško predstavlja "smrtnu opasnost, posebno za Korušku i Štajersku" i zatražili su da bude isključena, javlja APA.
 Hrvatska ne razmišlja o povlačenju iz nuklearke Krško, saopštilo je hrvatsko Ministarstvo privrede, rada i preduzetništva, naglasivši da je reč o bezbednoj centrali, koja je prilikom slovenačkog ulaska u EU prošla sve testove.Iz Ministratsva navode da su iznenađeni da je u Austriji započeta kampanja protiv Krškog. Iz Krškog je saopšteno da je elektrana obustavila rad zbog iznenadnog isključenja 380-kilovoltnog dalekovoda prema Zagrebu i da tom prilikom nije bilo nikakve opasnosti od radijacije. Hrvatski Državni zavod za radiološku i nuklearnu sigurnost saopštio je da je automatski prekid rada NE Krško izazvan „manjim kvarom“ na rasklopnom postrojenju, ali da sigurnost elektrane nije ugrožena. Hina
Do konačne odluke o mogućoj izgradnji drugog bloka Nuklearne elektrane Krško još je daleko, izjavila je 23. marta za Slovenačku televiziju, ministarka privrede te zemlje Darja Radič. " Drugi blok nuklearke za sada je još u fazi ideje, a do donošenja odluke biće potrebno više godina", rekla je Radič. Dodala je da će jedan od najvažnijih elemenata pri mogućem donošenju odluke biti "društvena prihvatljivost" novog nuklearnog objekta. "Trebaće obezbediti društvenu prihvatljivost ne samo u Sloveniji nego i šire, kao i dobiti saglasnost susednih država", rekla je Radič.

T.E.

ENERGETIKA 2011

Tradicionalno martovsko savetovanje Saveza energetičara, održano na Zlatiboru 22-25. marta, slučajno se preklopilo sa državnom posetom predsednika vlade Ruske Federacije Vladimira Putina Beogradu i značajnim razgovorima o saradnji Rusije i Srbije u energetici. Uprkos opravdanog odsustva čelnih ljudi državnih energetskih kompanija, kao i predstavnika vlasti (koja se rekonstrukcijom vlade tek formira), kongresni centar hotela Palisad je bio skoro pun. Interesovanje energetičara, broj učesnika i stručnih radova su razumljivi: energetika je i u svetu prva tema takoreći svih zbivanja i skupova, a srpski energetičari su suočeni sa sve brojnijim problemima. Dotle da se za par godina predviđaju ozbiljne nestašice energije, koje mogu ugroziti ne samo privredni razvoj zemlje nego i normalno snabdevanje energijom bez porasta potrošnje.

Sumirati trodnevni rad savetovanja Energetika 2011. u jedan izveštaj nije moguće pa smo odlučili da pojedine teme i radove detaljnije prikažemo narednih dana. Naravno najznačajnije i najbolje, koji odslikavaju aktuelno stanje srpske energetike i trasiraju put za rešavanje problema. Ima ih dosta i zaslužuju stranice ovog sajta.

DN

 

28. 3 2011.

Od 1. aprila poskupljuje električna energija

Nova cena nadoknađuje samo inflatorno obezvređivanje

Od 1. aprila počinje primena novog cenovnika za prodaju električne energije i primena popusta od 11,89 odsto za mesečnu potrošnju od 1 do 350 kilovat-sati. Nova prosečna cena kilovat-sata za sve kupce na svim naponskim nivoima veća je za 15,1 odsto. Kilovat-sat za domaćinstva biće skuplji za 13,5 odsto. 
Primenom novog popusta od 11,89 odsto gotovo milion i po domaćinstava koja mesečno imaju toliku potrošnju, što je polovina od svih domaćinstava u Srbiji, neće imati povećane račune za struju.  Njima će, uz taj popust, biti obračunavan i popust od pet odsto na ime redovnog plaćanja računa za struju, pa će tako ukupan popust za te kupce biti do 16,89 odsto.    
Popusti će sada biti još veći za socijalno ugrožene kategorije kupaca. Njima će računi praktično biti umanjeni od 40 do 45 odsto. Naime, oni će moći da ostvare pravo na tri popusta – 35 % na ime svog socijalnog statusa, novih 11,89 % i 5 % na ime redovnog plaćanja struje. Svi ti popusti će prepoloviti njihove račune.
S obzirom da je prosečna mesečna potrošnja domaćinstva u Srbiji ispod 400 kilovat - sati, očekuje se da će novi popust podstaći i racionalnu potrošnju struje i da će još veći broj domaćinstava imati umanjene račune.
Počev od aprila kupci će, ukoliko ispune potrebne uslove, moći da ostvare sledeća tri popusta:
•           socijalni – 35 %
•           za racionalnu potrošnju – 11,89 %
•           za plaćanje u roku dospeća obaveze  – 5 %.
Uslovi da bi se iskoristili svi navedeni popusti su:
         potrošnja za period od 30 dana od 1 do 350 kWh,
         da kupac nema dugovanja za električnu energiju i da obaveze izmiruje do roka za plaćanje koji je naznačen na računu
Za ostvarivanje ovih popusta kupac ne treba da dolazi u distribuciju, jer će se popusti automatski obračunavati na osnovu podataka  o izmirivanju obaveza, potrošnji i socijalnom statusu (prema evidenciji centara za socijalni rad).
Da bi kupac koji troši do 350 kilovat - sati već u aprilu mogao da koristi popust od 11,89 odsto, potrebno je da dug za struju iskazan na martovskom računu, koji mu stiže u aprilu, u potpunosti izmiri do datuma koji je na računu označen kao rok dospeća. Tako će steći pravo da mu već aprilski račun, koji stiže u maju, bude umanjen za više od 16 odsto.
Novouvedeni popust od 11,89 odsto će važiti dok nadležni državni organi ne urade Nacionalni program za zaštitu ugroženih potrošača. Taj program će biti u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača i sa Direktivama EU o rešavanju pitanja tzv. energetskog siromaštva.
Svi popusti koje na godišnjem nivou odobrava Elektroprivreda Srbije dostižu četiri milijarde dinara, tj. oko 40 miliona evra, što je vrednost jednomesečne potrošnje za trećinu Srbije, tj. vrednost električne energije koju u jednom mesecu za 800. 000 kupaca isporuči „Elektrosrbija“ Kraljevo.
Novom cenom struje nadoknađen je gubitak vrednosti kilovat-sata zbog inflacije u poslednjih godinu dana. Naime, od korekcije cene struje koja je bila 1. marta 2010. do 1. aprila 2011. godine inflacija je bila oko 12 odsto.

Cenovnik za domaćinstva – od 1. aprila 2011.*
Kategorija potrošnje	Obračunski elementi		Jedinica mere	Dnevni tarifni stav	Dinara za jedinicu mere
1	2		3	4	5
Domaćinstva	Naknada za merno mesto				119,07
	Obračunska snaga		kW		31,583
	Aktivna energija:
	Potrošači sa jednotarifnim merenjem	zelena zona	kWh		4,386
		plava zona	kWh		6,578
		crvena zona	kWh		13,157
	Potrošači sa dvotarifnim merenjem	zelena zona	kWh	viši	5,012
			kWh	niži	1,253
		plava zona	kWh	viši	7,518
			kWh	niži	1,880
		crvena zona	kWh	viši	15,036
			kWh	niži	3,759

    * Cene su bez PDV-a i popusta koji važe od 1. aprila

 

24. 3. 2011.

Predstavljen projekat međunarodnog gasovoda

“Južni tok” će biti završen do decembra 2015. godine

Posle raznih tvrdnji o odustajanju od izgradnje Južnog toka  iznetih iz više izvora poslednjih dana, rukovodioci Gasproma  decidirano su saopštili  23.marta u Beogradu, prilikom posete ruskog premijera Vladinira Putina, da će gasovod biti završen do kraja 2015. godine.
Čelnici ruskog "Gasproma" i novoformiranog preduzeća "Južni tok" predstavili su istog dana u beogradskom hotelu "Hajat", projekat međunarodnog gasovoda.
Generalni direktor "Južnog toka" Marsel Kramer rekao je da će opšta studija izvodljivosti za "Južni tok" biti završena do avgusta ove godine i da će se tada znati tačna trasa magistralnog gasovoda. Do 2012. godine, biće završene sve projektne radnje, rekao je Kramer i najavio da će se izgradnja tog gasovoda odvijati paralelno u svim zemljama kroz koje "Južni tok" prolazi, a počeće do 2013. godine.
Kramer je podsetio da je Srbija prva izgradila studiju izvodljivosti za deo gasovoda koji prolazi preko njene teritorije i da je već formirano zajedničko preduzeće za "Južni tok".
Srbija će, prema njegovim rečima, u decembru 2015. godine dobijati 15 milijardi kubika gasa, a do 2020. će se te količine povećavati.
Gasovod će u Srbiju ulaziti kod Zaječara, bez obzira da li dolazi iz Bugarske ili Rumunije, a postoje dve varijante za njegov izlazak prema Mađarskoj  kod Subotice, što će zavisiti od konačne trase gasovoda.Kramer je rekao da postoje dve velike prepreke na trasi gasovoda kroz Srbiju, a to su reke Dunav i Tisa. Govoreći o problemima koji su se tiču dogovora sa Turskom on je rekao da Turska ne odbija prolazak gasovoda kroz njene teritorijalne vode Crnog mora, istakavši da je ta zemlja samo zatražila dodatne dokumente koje će rukovodstvo "Južnog toka" i dostaviti.
Kramer je ocenio da gasovod "Južni tok" i "Nabuko" nisu konkurentski projekti, ali je isključio mogućnost spajanja "Nabuka" i "Južnog toka", jer bi, kako je rekao, moralo da se usaglasi puno strana - učesnica u ta dva projekta.
Direktor Sektora za upravljanje projektima u "Gaspromu" Leonid Čugunov ponovio je da će gasovod biti pušten u rad do kraja 2015. godine, a da će do 2019. godine biti povećavane količine gasa do 60 milijardi kubika, što će zavisiti od potražnje.Čugunov je istakao značaj prolaska tog gasovoda kroz Srbiju, s obzirom na to da tu može da regionalno čvorište na trasi "Južnog toka".
Kapacitet gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju iznosiće od 36 do 41 milijardu metara kubnih gasa godišnje i to će, prema rečima generalnog direktora "Srbijagasa", omogućiti Srbiji godišnji prihod od tranzitnih taksi u iznosu i do pola milijarde evra.Dužina trase gasovoda kroz Srbiju, za koju je već urađena studija izvodljivosti, biće oko 450 kilometara, a izgradnja te deonice  gasovoda procenjena je na oko 1,3 milijarde evra.
Na prezentaciji u hotelu Hajat je rečeno da je "Južni tok" gasovod za transport ruskog prirodnog gasa od ruske luke Novorosijsk, po dnu Crnog mora, do bugarske luke Varna, preko Balkanskog poluostrva, Srbije, Mađarske, do Austrije i preko Grčke do Italije.Celokupan kapacitet gasovoda iznosiće 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a poslednja procenjena vrednost "Južnog toka" je 24 milijarde evra.

E.P.

Proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora ulazi u sve komplikovanije tokove

Sudar investicionih ponuda i cena struje

Proizdodnje električne energije iz obnovljivih izvora, posle prvobitnog gotovo euforničnog tretmana, očigledno ulazi u sve zamršenije, pa reklo bi se i sve konfliktnije tokove u evropskoj energetici, ali i u Srbiji. Upravo ovih dana i kod nas je došlo do direktno suprotstavljenih stavova, oko tretmana i plaćanja električne energije proizvedene iz vetroelektrana. Oni koji zastupaju investiture navode da će Srbija, zbog nedostatka u pravnoj regulative u ovoj oblasti, izgubiti investiciju vredniju od milijarde evra, dok iz Ministarstva rudarstva i energetike stižu upozorenja da bi neki zahtevi tih investitora mogli osetno da utiču na povećanje cene električne energije i tako postanu preteško breme za državu, odnosno državno preduzeće EPS, ali, u krajnjoj instance, svakako i za građane Srbije.

Valjalo bi na početku obratiti pažnju na neke apsurde, da tako kažemo, u evropskom tretmanu obnovljivih izvora energije. Počerkom februara ove godine Evropska komisija pozvala je zemlje članice EU da udvostruče ulaganja u razvoj obnovljive energije, na 70 milijardi evra godišnje.Brisel, takođe, želi da ojača integraciju tržišta povezanih s obnovljivim izvorima energije, što bi donelo uštedu do 10 milijardi evra godišnje.
Europska unija, naime, obećala je, u sklopu borbe protiv klimatskih promena, da će energija iz obnovljivih izvora dostići 20 odsto ukupne potrošnje do 2020. godine.
"Moramo ulagati mnogo više, ali nam trebaju i inteligentni i ekonomski isplativi instrumenti finansiranja. Na papiru, sve evropske zemlje kažu da će dostići obvezujuće nacionalne ciljeve do 2020. Ipak, novi podaci pokazuju da 2010. većina zemalja članica i EU u celini nije uspela da dostigne fiksirane indikativne ciljeve u ključnim sektorima prometa i električne energije", poručili su iz Evropske komisije. 
Niko, dakle u Evropi ne spori potrebu da se što više uključuje proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora. Ali izvesno je da su želje i mogućnosti u poslednje vreme sve više u raskoraku i da se mnogo šta ne odvija u skladu sa proklamovanim ciljevima.
Britanski energetski regulator Ofgem objavio je ovih dana obimnu bazu podataka obelodanjujući lokacije, tehnologiju i kapacitete svakog generatora za subvencionisanu proizvodnju električne energije (iz obnovljivih izvora) u Velikoj Britaniji. Ovo je prvi put da regulator Ofgem objavljuje ove informacije, jer ne zna koliko električne energije proizvode ti kapaciteti, zbog propisa kojim je uređen Zakon o povlašćenim tarifama za obnovljive izvore (FiT). Prema navodima Vlade u Londonu, FiT šema će za ukupno vreme važenja opteretiti račune potrošača električne energije sa više od osam milijardi funti (9,55 milijardi evra)!

Eksperti traže smanjenje feed-in tarifa

Vodeći nemački energetski eksperti zatražili su nedavno da Parlament bez odlaganja smanji eksplozivni teret  feed-in tarifa.  Nemački Akt o obnovljivim energetskim izvorima,  trošak zbog cene struje koju su mrežni operateri dužni da plate proizvođačima obnovljive energije -  na kraju prevaljuje na potrošače, preko takozvanog EEG relokacionog dodatka. On je od januara ove godine uvećan nemačkim potrošačima struje za 72 odsto, sa 2,04, na 3,53 evrocenta po kilovat-času. Ovaj skok se prvenstveno pripisuje eksploziji investiranja u solarne kapacitete. Stoga potpisnici pisma, od članova Parlamenta traže oštro smanjenje stimulativnih feed-in tarifa za solarnu energiju i limitiranje ulaganja u te kapacitete.
Nemačko tržište solarne opreme gotovo se udvostručilo u prošle u odnosu na 2009.godinu. Prema procenama nemačkog Saveznog udruženja solarne privrede, u 2010. godini je na javnu elektroenergetsku mrežu bilo prikačeno 230.000 fotonaponskih postrojenja, ukupne snage čak sedam do osam hiljada megavata.  Očekuje se da bi se do 2020. godine, udeo solarnih energetskih postrojenja u pokrivanju nemačkih potreba za električnom energijom mogao povećati sa sadašnjih dva na čak 10 odsto.
Velike Nemačke energetske kompanije reagovale su nedavno na neprimeren potsticajni sistem, koji ih primorava da kupuju svu električnu energiju proizvedenu iz vetra, solarnih panela i drugih obnovljivih izvora po visokim subvencionisanim cenama, što na kraju mora da se prevali na pleća potrošača. Samo ove godine,kako navodi nemačka novinska agencija DPA, snabdevači će, u okviru feed-in tarifnog sistema, morati da kupe “zelene” električne energije u vrednosti 13,5 milijardi evra!
U Velikoj Britaniji se ovaj problem javlja u nešto drugačijoj formi. Nemogućnost velikih vetroparkova  da tokom ekstremnih zimskih hladnoća proizvode električnu energiju koštaće tu državu, odnosno potrošaće milijarde funti i izazivati nestašice struje, upozoravaju vodeći tamošnji industrijalci. Vlada će biti prunuđena da gradi takozvane, back-up elektrane, čije će troškove platiti taj sektor privrede i potrošači, navodi Jeremy Nicholson, direktor Grupacije intenzivnih korisnika energije. On navodi da je tokom poslednjeg talasa hladnoće iz eolskog sektora pokriveno manje od dva odsto ukupne proizvodnje električne energije u Britaniji (sa proseka od 8,6 odsto). Energetski regulator Ofgem je već izračunao da bi zbog tog dodatnog troška godišnji račun domaćinstva za električnu energiju mogao za deset godina da bude udvostručen na oko 2.400 funti (oko 2.880 evra).
I u našoj neposrednoj blizini postoji ovakva bojazan. Vlada Hrvatske je na sednici 7. januara odlučila da umesto povišenja, za 2008. i 2009. godinu zadrži dotadašnji iznos  naknade za potsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, a za 2010. naknada je umesto da dostigne 0,035 kuna po kilovat-časi smanjena na svega 0,0050 kuna po kilovat-času. Isti je iznos zadržan i za 2011. godinu.

Prva sučeljavanja i kod nas

Prve javna sučeljavanja po ovom pitanju dogodila su  se i kod nas. Obraćajući se u ime investitora u energiju vetra, odnosno kompanija koji u naredne četiri godine nameravaju da u Srbiji ulože više od milijardu evra,  Maja Turković je ukazivala da ova oblast nije u dovoljnoj meri regulisana zakonom; najveći deo ostavljen je podzakonskoj regulativi, a to predstavlja i najveći rizik za banke, koje oklevaju i zbog toga neće da finansiraju izgradnju vetroparkova u Srbiji. Dakle to treba da bude regulisano zakonom a ne podzakonskim aktom. U zakonu bi, kako je navela, trebalo da postoji obaveza da se, kada istekne subvencionisani period, odnosno važenje feed-in tarife, struja otkupljuje po tržišnoj ceni.
Nekoliko dana kasnije usledila je i reakcija državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike Dušana Mrakića, koji je naveo da produženje garantovanog perioda za otkup energije iz obnovljivih izvora bi dovelo do značajnog rasta cene struje u Srbiji i da bi "ukoliko bi bile usvojene primedbe Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA  moralo da dođe do značajnog poskupljenja struje kako bi EPS mogao da ispuni sve finansijske obaveze prema investitorima u vetroparkove".
On je naveo da je suština primedbi na Nacrt zakon o energetici, nastojanje da se produži zagarantovani period otkupa energije iz obnovljivih izvora sa trenutnih 12 godina na 20, što bi značajno opteretilo EPS, a time i građane koji plaćaju struju.
Državni sekretar za energetiku je naglasio da Srbija podržava investicije u obnovljive izvore energije, ali samo do one mere kada one neće značajno kroz cenu struje dodatno opteretiti privredu i građane.
Po svim ekonomskim pokazateljima i projekcijama, dodao je Mrakić, 12 godina je dovoljan vremenski okvir za povratak svih investicija u obnovljive izvore energije.
Mrakić je naveo da po završetku tog perioda investitori imaju pravo da plasiraju proizvedenu struju na slobodno tržište.
Zemlje koje imaju najviše obnovljivih izvora energije imaju i najskuplju struju, kazao je Mrakić i naveo primer Danske gde je prosečna cena struje preko 25,5 evrocenti za kilovat - sat.
Sa druge strane Srpsko udruženje za energiju vetra SEWEA  je uporno u svojim zahtevima. Zalaže se i za izmenu uredbe koja definiše podsticajne mere za prizvodnju električne energije iz obnovljivih  izvora u smislu godišnjeg usklađivanja cena sa stopom inflacije u evro zoni, kao i za povećanje sadašnjeg organičenja kapaciteta vetroelektrana sa trenutnih 450  na realnu vrednost, koja se procenjuje na približno 1000 megavata.
“Prema stavu međunarodnih finansijskih institucija, bez izmena zakona koje traži SEWEA,  finansiranje investicija u energiju vetra nije moguće. Ukoliko izmene ne budu usvojene, doći će do gubitka od preko jedne milijarde evra investicija, koje nose poboljšanje infrastrukture u lokalnim zajednicama, pokretanje domaće industrije i otvaranje novih radnih mesta”, navodeno je u nedavnom saopštenju ove asocijacije.
Dakle, evropska priča se i kod nas ponavlja. Na  jednoj strani se javlja šansa za značajnim investiranjem i dodatnim zapošljavanjima, a na drugoj vidno je zaziranje od velikog uticaja na rast cene struje. Jer, od 1. januara 2012. godine AERS će davati saglasnost na cene električne energije i ova vrsta troškova svakako neće moći da se izbegne, kao i u drugim evropskim zemljama, a onda jasno da će se i sa cenom struje za krajnje korisnike događati isto kao i u drugim evropskim zemljama. Hoće li se tu naći neko kompromisno rešenje - ostaje da se vidi. Ali u svemu tome, ostaje i dilemma šta će se od te “obnovljive energije” i pod kakvim obavezama izvoziti u Italiju, jer i na tome se ozbiljno radi.

Dragan Obradović (list kWh)

 

16. 3. 2011.

I Rusi najavili mogućnost odustajanja od izgradnje gasovoda Južni tok

Posle  rusko-turskih razgovora oko gradnje gasovoda Južni tok, održanih 17. marta u Moskvi,  postaje sasvim jasno da, u vezi sa gradnjom ove “energetske arterije”, ipak postoje krupni problemi. Konačno to je potvrđeno i iz ruskih izvora, a dolazak ruskog premijera Vladinira Putina u Srbiji 23. marta, svakako će kao predmet razgovora imati i ovo pitanje.
U tekstu posvećenom  razgovorima predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, ruski dnevnik Komersant navodi da je sudbina gasovoda Južni tok bila jedno od glavnih pitanja.Potpredsednik ruske vlade Igor Sečin, koji je učestvovao u razgovorima, rekao je ovom listu da Moskva može da odustane od ideje izgradnje podvodnog gasovoda Južni tok! Komersant piše da je na traženje alternativnih mogućnosti Rusiju naterao upravo tvrd stav Turske o eksluzivnoj ekonomskoj zoni.
Ruski vicepremijer Igor Sečin je posle pregovora u Kremlju, na kojima Rusija 17. marta nije uspela od Turske da dobije dozvolu za postavljanje gasovoda Južni tok po dnu Crnog mora u njenim teritorijalnim vodama, rekao da Moskva proučava mogućnosti za sniženje cene projekta, među kojima je i alternativan transport gasa u Evropu ne gasovodima, već u obliku tečnog gasa.
Ovoj izjavi svakako treba dodati i izjavu ruskog ambasadora u Beogradu.
- Želimo da Srbija postane lider u sferi energetike na Balkanu. To je i u vašem i u našem interesu. Moskvi je poznato da je srpska strana zainteresovana da čuje kako će biti realizovan projekat Južni tok i Putin će srpskim zvaničnicima preneti konkretne planove Moskve o tom projektu - rekao je 17. marta ruski ambasador   Aleksandar Konuzin, novinarima na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, povodom predstojeće posete Putina Srbiji.
Informacija objavljena u listu Komersant da Rusija razmišlja da odustane od izgradnje Južnog toka jer još nije dobila saglasnost Turske da taj gasovod prođe njenom teritorijom, sasvim razmljivo nameće i spekulacije kako bi se tako nešto odrazilo na međudržavni sporazum Moskve i Beograda kojim je dogovoren paket aranžman za kupovinu Naftne industrije Srbije (NIS-a) i izgradnju Južnog toka kroz teritoriju Srbije. Jednostavno rečeno NIS je prodat Rusima samo zbog čvrstog obećanja da će magistralni gasovod Južni tok proći kroz Srbiju.
Ekonomski analitičar Branko Pavlović naglašava da bi se odustajanje od izgradnje Južnog toka odrazilo na sporazum koji su postigli Rusija i Srbija.
„U uslovima zavisnosti srpske strane od ruskog gasa iluzorno je očekivati da Srbija može da postavlja neke krupne zahteve. Ono što je neosporno je to da u slučaju odustanka od jedne stavke predviđene u sporazumu Moskve i Beograda, a reč je pored Južnog toka i o izgradnji skladišta Banatski dvor i kupovini NIS-a, partneri u poslu moraju ponovo sesti za pregovarački sto. Evidentno je da Srbija u toj hipotetičkoj situaciji ne bi mogla da traži raskid kupoprodajnog ugovora za NIS, ali bi svakako mogla da pregovara o kompenzaciji. Ukoliko su Rusi ozbiljno zainteresovani da zadrže NIS sigurno je da bi ponudili nešto zauzvrat umesto Južnog toka. S druge strane, srpska pregovaračka pozicija u tom slučaju ne bi bila jaka jer joj je potreban ruski gas“, izjavio je Pavlović.
Ruski analitičari procenjuju da ipak ne može da se odustane od Južnog toka, jer bi to ugrozilo ugled premijera Putina, kao i sve sporazume koji su potpisani sa mnoim zemljama,  među kojima su Bugarska, Srbija, Mađarska, Grčka, Slovenija, Hrvatska i Austrija. Magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja. Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra.
Ruski ministar energetike Sergej Šmatko izjavio je 17. marta da Moskva ne razmišlja o odbacivanju projekta Južni tok. Šmatko je novinarima kazao da za Rusiju Južni tok ima značaj zbog uzajamnih odnosa sa partnerima u Evropi, sa koji ima zaključene međuvladine i međukorporacijske ugovore.
„ Može se govoriti samo o alternativi gradnje morskog dela gasovoda i to je sve
Rusko ministarstvo energetike trenutno razmatra mogućnost izgradnje fabrike za proizvodnju tečnog prirodnog gasa na crnomorskoj obali i planira da pripremi nekoliko opcija za direktne isporuke potrošačima u Evropi.“, rekao je Šmatko.
Predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić je izjavio da je mnogo jeftinije graditi gasovod ispod Crnog mora nego fabriku tečnog gasa.
- Najmanje deset puta je jeftinije graditi gasovod nego celu tu skalameriju. Ipak, smatram da će se gasovod graditi, jer je gas potreban Evropi - smatra Vuletić.

E.P.

 

16. 3. 2011.

Srbija okružena nuklearkama

U Srbiji postoji moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana, ali se na udaljenosti od 500 kilometara nalazi 20 nuklearnih reaktora. Evropska unija najavljuje stres-testove, zbog provere kako bi 143 nuklearke zemalja članica reagovale u vanrednim situacijama, rečeno je na RTS-u.
Iako je u Srbiji na snazi moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana do 2015. godine, našu zemlju na udaljenosti od samo 500 kilometara okružuje čak 20 nuklearnih reaktora.
Naši najbliži susedi veliki deo električne energije dobijaju upravo iz nuklearki. Bugarska ima 6 reaktora od kojih rade četiri, a dva su zatvorena kada je zemlja postala članica Evropske unije upravo iz bezbednosnih razloga.
Rumunija ima dva reaktora, Mađarska četiri, Hrvatska i Slovenija po jedan u nuklearki Krško. Sve zemlje imaju krizne štabove i proveravaju sigurnost svojih objekata.
Direktor Zavoda za radiološku i nuklearnu sigurnost Hrvatske Dragan Kubelka kaže da postoje dve mogućnosti zaštite od nuklearki.
"Jedan vid zaštite je da svaki tehnološki segment držite bezbedno. Normalno, ne možemo se osloniti u potpunosti na to, jer ništa nije 100 odsto sigurno. Moramo graditi nove mere zaštite", rekao je Kubelka.
Stručnjaci tvrde da je u poslednje dve decenije nuklearna tehnologija usavršena, ali da rizici postoje.
"Svetska nauka i tehnologija dostigle su nivo kada možemo sa pravom da kažemo da smo sposobni i spremni da na maksimalan način štitimo nuklearne objekte. Međutim, ne možemo da kažemo da je verovatnoća udesnih događaja nula i da se ne bi nikada desili", kaže direktor JP "Nuklearni objekti Srbije" Radojica Pešić.
Iako je Japan daleko, posle zvaničnih potvrda o pojačanoj radijaciji, stručnjaci se ne usuđuju da prognoziraju dokle bi radioaktivni oblak mogao da se proširi.
Naučni savetnik u Institutu "Vinča" Ilija Plećaš kaže da može doći do novih havarija u nekoj drugoj elektrani.
Katastrofa u Japanu pokrenula je pitanje dalje sudbine nuklearnih postrojenja, ne samo u Evropi, već i u čitavom svetu. Nemačka najavljuje da će svih sedam nuklearki starijih od 30 godina privremeno isključiti.
Očigledno je da će mnoge zemlje gradnju novih nuklearnih elektrana obustaviti bar na neko vreme. Stručnjaci ocenjuju i da moguće učešće Srbije u gradnji nuklerke "Belene" sa Bugarima nije više realno.
Radioaktivnost nije povećana. Direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja Mirjana Radenković izjavila je da su sva merenja u Srbiji, koja su do sada urađena, u normalnim granicama i da nema povećanja radioaktivnosti, kao ni bojazni da bi povećanje radioaktivnosti u životnoj sredini moglo da nam promakne.Prema njenim rečima, sistem rane najave je najmerodavniji u ovom trenutku i ukoliko bi se pojavila povećana radioaktivnost, ona bi se pokazala najpre u vazduhu.
Ukoliko bi se u Japanu desila velika katastrofa i bile ispuštene velike količine radioaktivnih čestica, do naše zemlje bi verovatno stigao veoma mali broj tih materija, pošto bi se one u međuvremenu staložile, rečeno je na konferenciji za novinare Agencije za zašitu životne sredine i nuklearnu sigurnost Srbije.

E.P.

14. 3. 2011.

EBRD krajem jula odobrava kredit EPS-u

Čistiji ugalj donosi čistiju struju

Uz pomoć kredita EBRD i KfW banke u ukupnom iznosu od 140 miliona evra, realizovaće se projekti zaštite životne sredine u Rudarskom basenu „Kolubara“ koji će omogućiti proizvodnju kvalitetnijeg uglja, čistiju proizvodnju električne energije u TE i smanjivanje emisije štetnih materija na nivo koji propisuju direktive EU, navodi se u saopštenju Sektora EPS-a za odnose sa javnošću.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokrenula je proceduru razmatranja odobrenja kredita od 80 miliona evra za „Elektroprivredu Srbije“ i do kraja jula očekuje se konačna odluka. Uz ovaj zajam EPS očekuje i kredit od Nemačke razvojne banke (KfW) u iznosu od 60 miliona evra. Tako bi krajem ove godine, u skladu sa procedurama banaka, započeli tenderi posle kojih bi se stvorili uslovi za investicije  u projekte zaštite životne sredine na području Rudarskog basena „Kolubara“ vredne čak 140 miliona evra.
Kredit EBRD deo je EPS-ovog Projekta unapređenja životne sredine u RB „Kolubara“ i lokalnim sredinama na području ovog Privrednog društva. Cilj projekta je obezbeđivanje ujednačenog kvaliteta lignita i povećanje efikasnosti rada termoelektrana. Predviđenim sredstvima trebalo bi da se nabavi:
- sistem za upravljanje kvalitetom uglja u zapadnom delu RB „Kolubara“ sa izgradnjom deponije i to će omogućiti upravljanje kvalitetom uglja u realnom vremenu ( u samom procesu proizvodnje)
- BTO sistem (bager, sistem transportera i odlagač ) za novi površinski kop Polje "C" u istočnom delu RB „Kolubara“
- odlagač za međuslojnu jalovinu za površinski kop „Tamnava Zapadno polje“.
Rudarski basen „Kolubara“, sa godišnjom proizvodnjom od oko 30 miliona tona uglja, obezbeđuje oko 75 odsto lignita koji se koristi u termoelektranama EPS-a. Iz „Kolubare“ se snabdevaju TE „Nikola Tesla“ A i B i TE „Morava“. 
Realizacijom navedenog projekta RB „Kolubara“ eksploatisaće postojeće resurse na efikasniji i čistiji način.  Termoelektrane će se snabdevati lignitom ujednačenog kvaliteta čime će se značajno smanjiti korišćenje mazuta kada je kvalitet lignita loš. To će omogućiti da elektrane rade u skladu sa projektovanim parametrima uz  smanjenje emisija CO2 i drugih zagađujućih materija. Efikasniji rad uz kvalitetniji ugalj smanjiće i troškove održavanja i habanja opreme. Realizacija projekta treba da stvori uslove da se dostignu nacionalne ciljne vrednosti emisija CO2 i da omoguće termoelektranama u Obrenovcu da ispune sve strožije granične vrednosti emisije definisane nedavno usvojenom direktivom Evropske unije 2010/75 o industrijskim emisijama.

E.P.

7. 3. 2011.

Okrugli sto u Medija centru

Obnovljivi izvori energije – put do energetske nezavisnosti

Redakcija internet časopisa Balkanmagazin, pod pokroviteljstvom Ambasade Kraljevine Norveške, organizovala, je 7. marta, u beogradskom Medija centru, okrugli sto pod nazivom „Obnovljivi izvori energije – put do energetske nezavisnosti“. Skup je održan u sklopu projekta „3E – energija, ekonomija, ekologija“.

Uvodničari u diskusiju bili su prof. dr Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije, Dragan Vlaisavljeivić, direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom u JP EPS, i Miloš Mladenović, izvršni direktor za upravljanje i tržište JP Elektromreže Srbije.
Razgovaralo se o značaju obnovljivih izvora energije za energetsku nezavisnost zemlje, o tome ko gubi, a ko zarađuje na struji iz obnovljivih izvora, uticaju alternativnih izvora energije na račun za utrošenu struju i ukazano je na postojeće probleme i moguća rešenja.
Profesor Rajaković naglasio je da je za uspešno zadovoljenje energetskog  bilansa bitno da se postigne komplementarnost konvencionalnih i obnovljivih izvora energije, kao i da OIE mogu predstavljati šansu za mlade preduzetnike.
Dragan Vlaisavljević govorio je o važnosti racionalne i efikasne potrošnje električne energije i ukazao na problem povećanja troškova usled zakonske obaveze EPS da otkupljuje električnu energiju iz OIE.
Miloš Mladenović, izvršni direktor za upravljanje i tržište JP EMS, govorio je o OIE u širem kontekstu. Ukazao je na nedovoljno razvijenu javnu svest o toj temi, kao i na činjenicu da deregulacija energetskog sektora i integracija OIE u energetski sistem imaju svoje prednosti i rizike, ali da je, u svakom slučaju, cilj da se integriše što više OIE.
Okrugli sto je privukao veliki broj zainteresovanih, a projekat 3E nastaviće se raspravom na temu deponija.

01. 03. 2011.

Nema poskupljenja za oko milion i po domaćinstava

Upravni odbor EPS-a doneo je odluku o popustu od  11,89 odsto za potrošnju do 350 kilovat-sati, koji važi od 1. aprila, kad stupa na snagu novi cenovnik električne energije. - To znači da za oko milion i po domaćinstava neće biti uvećanja računa. - Popusti koje odobrava EPS godišnje umanjuju račune za struju za 40 miliona evra. – Korekcijom cene od 1. aprila  pokrivena inflacija u periodu mart prošle – mart ove godine

O POPUSTIMA

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije doneo je odluku o popustu od 11,89 odsto za potrošnju do 350 kilovat-sati mesečno, čime je ispoštovana preporuka Vlade Srbije o zaštiti socijalno ugroženih potrošača koja je doneta zajedno sa saglasnošću na novi cenovnik za prodaju struje koji stupa na snagu 1. aprila 2011. godine.
Kako u Srbiji ima oko 3,1 milion kupaca u kategoriji „domaćinstvo“, to znači da će za oko milion i po, odnosno oko 50 odsto, cena struje ostati ista i posle 1. aprila. S obzirom da je prosečna mesečna potrošnja domaćinstva u Srbiji ispod 400 kilovat-sati, očekuje se da će novi popust podstaći i racionalnu potrošnju struje i da će još veći broj domaćinstava imati pravo na manje račune.
Novi popust će važiti samo za mesec u kome se potroši do 350 kilovat-sati, što znači da, ako jedno domaćinstvo u jednom mesecu potroši 370 a u drugom 350 kilovat-sati, popust od 11,89 odsto važi samo u mesecu u kome je potrošeno 350 kilovat-časova.
Da bi nekome bio uračunat taj popust potrebna su tri uslova -  mesečna potrošnja do 350 kilovat-sati, da nisu dužni za električnu energiju i da račune plaćaju u roku dospeća. Ta domaćinstva će, sem na tih 11,89  odsto, imati pravo i na popust od pet odsto, na ime redovnog plaćanja računa, što znači da će ukupan popust za redovne platiše za potrošnju do 350 kilovat-sati biti 16,89 odsto.
Ovaj novi popust od 11,89 odsto ne odnosi se na potrošnju u stanovima i kućama koje se samo povremeno koriste za odmor. Podatke o tim objektima u kojima su merna mesta na kojima se beleži potrošnja ispod 350 kilovat-sati mesečno, distribucijama će dostavljati Ministarstvo finansija – Poreska uprava i lokalne samouprave.
Popusti će sada biti još veći za najugroženije kategorije kupaca. Njima će računi praktično biti umanjeni za 52 odsto. Naime, korisnici prava na materijalno obezbeđenje moći će da ostvare pravo na tri popusta – 35 odsto na ime svog socijalnog statusa, novih 11,89 odsto i pet odsto na ime redovnog plaćanja struje, što će biti ukupan popust od čak 52 odsto! To se odnosi i na domaćinstva čiji mesečni prihod ne prelazi dvostruki iznos cenzusa za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti građana. I njima će ukupni popusti biti 52 odsto.
Svi popusti koje na godišnjem nivou odobrava EPS dostići će četiri milijarde dinara odnosno oko 40 miliona evra. Za toliko će biti manji izdaci građana za električnu energiju. Novouvedeni popust će važiti dok nadležni državni organi ne urade Nacionalni program za zaštitu ugroženih potrošača. Taj program će biti  i u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača i sa Direktivama EU o rešavanju pitanja tzv. energetskog siromaštva.

O CENI ELEKTRIČNE ENERGIJE

Zbog efekata popusta od 11,89 odsto, prosečna korekcija cene kilovat-sata EPS-a biće 13,9 a ne 15,1 odsto, odnosno za domaćinstva 10,3 a ne 13,5 odsto
Od 1. aprila 2011. godine Elektroprivreda Srbije će, u skladu sa dobijenom saglasnošću Vlade Srbije, primenjivati novi cenovnik za prodaju električne energije. Agencija za energetiku, koja je proverila sve troškove EPS-a, procenila je, na osnovu opravdanih troškova, da povećanje cene kilovat-sata na svim naponskim nivoima treba da bude 15,1 odsto a za domaćinstva 13,5 odsto. Međutim, ako se uračunaju efekti novouvedenog popusta od 11,89 odsto, korekcija cene će biti znatno niža – na svim naponskim nivoima oko 13,9 a za domaćinstva oko 10,3 odsto.
Kako je inflacija  u poslednjih godinu dana, od korekcije koja je bila    1. marta 2010. godine,  dostigla oko 12 odsto, jasno je da je sa korekcijom cene koja stupa na snagu 1. aprila samo anulirana inflacija. Pre godinu dana prosečna cena kilovat- sata EPS-a na svim naponskim nivoima bila je 5,05 a sada će biti 5,79 dinara.
Ako poredimo cene kilovat-sata u domaćinstvima u Srbiji, koje će važiti posle ove korekcije,  i cene struje u nekim  okolnim zemljama, imamo nepobitnu činjenicu – i posle ove korekcije, kilovat-sat je i dalje najjevtiniji u Srbiji.

 

Prosečna cena kWh EPS-a
	Bez PDV-a	Sa PDV-om	Bez PDV-a	Sa PDV-om
	din/kWh	din/kWh	€c/kWh	€c/kWh
1.3.2010.	5.05	5.96	5.07	5.98
1.4.2011.	5.79	6.83	5.61	6.62
Prosečna cena kWh za domaćinstva
	Bez PDV-a	Sa PDV-om	Bez PDV-a	Sa PDV-om
	din/kWh	din/kWh	€c/kWh	€c/kWh
1.3.2010.	4.88	5.76	4.90	5.78
1.4.2011.	5.54	6.54	5.37	6.33
Prosečna cena kWh za industriju
	Bez PDV-a	Sa PDV-om	Bez PDV-a	Sa PDV-om
	din/kWh	din/kWh	€c/kWh	€c/kWh
1.3.2010.	4.26	5.03	4.27	5.04
1.4.2011.	5.01	5.91	4.85	5.73
Cene 1.3.2010. u €c/kWh su obračunate po srednjem kursu na dan 1.3.2010.g. (1€ = 99,6581 din.).
Cene 1.4.2011. u €c/kWh su obračunate po srednjem kursu na dan 28.2.2011.g. (1€ = 103,2237 din.).

 

 

Prvo oštrije protivljenje učešću Srbije u gradnji  nove nuklearke u Bugarskoj

CEKOR protiv NE Belene

Upravo u vreme posete prmijera Srbije Mirka Cvetkovića  Bugarskoj i razgovora sa njegovim kolegom Bojkom Borisovim 23 , u Srbiji je usledio, može se reći, prvo oštrije protivljenje ovom projektu, iako u vestima o razgovorima dvojice premijera o tome uopšte nije bilo reči.
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) saopštio je 23. februara, da se protivi razgovorima srpskih predstavnika sa zvaničnicima Bugarske o mogućem učešću Srbije u projektu izgradnje nuklearne centrale Belene i da će se u toku poseta delegacije Srbije Bugarskoj, između ostalog, razgovarati o mogućem učešću Srbije u projektu izgradnje nuklearke.
Centar za ekologiju i održivi razvoj podseća da je u pitanju projekat koji je u poslednjih dvadeset godina potrošio više od milijardu evra na konsultante, projekte i minimalne zemljane radove, da je to objekat korupcije na najvišem nivou, projekat od koga je odustalo 12 najvećih svetskih banaka i koji je jedan od razloga protesta bugarskog stanovništva.
U saopštenju CEKOR-a se podseća da su francuske dnevne novine Tribjun objavile da je ruska kompanija Atomstrojeksport savetovala svojoj ćerki kompaniji Rosatom da napusti projekat Belene posle 12 neuspeha da se potpiše ugovor sa bugarskom državom.
Procene ukazuju da će projekat stajati najverovatnije i više od 10 milijardi evra i da će cena proizvedene električe energije iz NE Belene biti znatno skuplja čak i od najskuplje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije!
Postavlja se pitanje zbog čega se građani Srbije izlažu potpuno nemogućem projektu u kome bi i ovako osiromašeno stanovništvo bilo izloženo još većem zaduživanju, i to sada kada je država dovedena na granicu prezaduženosti i bankrotstva.
Objašnjenja da nam je što pre potrebna što veća količina električne energije su zapravo potpuno promašena jer ovaj projekat, čak i da vrlo brzo krene u izradu, a to je malo verovatno, neće početi da obezbeđuje kilovate za manje od deset godina, pri čemu treba očekivati da će Srbija dobijati minimalan procenat proizvedenih kWh za svoju potrošnju!
Srbija niti ima vremena niti ima sredstava, piše u saopštenju, da se upušta u školovanje potrebnih kadrova, da pokušava da organizuje skladištenje nuklearnog otpada i da nameće rizik od nuklearnih akcidenata sebi ili svojim susedima u Bugarskoj.
Zbog svega ovoga ponovo pozivamo zvaničnike da se okrenu realnosti i da pomognu građanima Srbije da što pre i uz što manje rizike dođu do potrebnih količina energije, navedeno je u saopštenju.

E.P.

Okrugli sto "Energetika i spoljnotrgovinski deficit"

Ograničene investicije koče  energetiku

Srbija je ekstremno zavisna od uvoza nafte i gasa, a u oblasti elektroenergetike su potrebna nova ulaganja kako  u budućnosti ne bi ozbiljnije postala zavisna od uvoza struje, ocenili su  učesnici okruglog stola "Energetika i spoljnotrgovinski deficit" održanog 22. februrara u Beogradu. Energetika Srbije deli sudbinu drugih evropskih zemalja, jer ima teškoća zbog uvozne zavisnosti od energenata, posebno nafte i gasa, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu energetike Nikola Rajaković i ocenio da se ta zavisnost ne može vidnije popraviti u narednoj deceniji.
Učestvujući u radu okruglog stola on je ocenio i da Srbija u sektoru elektroenergetike ne zaostaje mnogo za drugim evropskim zemljama, ali da postoji ozbiljna pretnja od povećanja uvoza struje, ukoliko se ne budu gradili novi kapaciteti.
„Elektroenergetski bilans Srbije trenutno se kreće oko pozitivne nule, Srbija zimi uvozi nešto više električne energije, ali i izvozi slične količine. Međitim neophodno je izgraditi mnogo novih energetskih kapaciteta da taj elektroenergetski bilans ne bi prešao u minus", rekao je Rajaković.
On je naveo da konvencionalni energenti, kao što su ugalj i hidroenrgija u Srbiji nisu do kraja iskorišćenI, na čemu treba raditi, kao ni obnovljivi izvori energije za koje su potrebna privatna ulaganja.
Direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom Dragan Vlaisavljević rekao je da je Srbiji u 2011. godini porebno oko 35, 5 milijardi kWh električne energije, što je 2,3 odsto ili 750 miliona kWh više u odnosu na prošlu godinu, a za četiri godine će biti potrebno dodatnih tri milijarde kWh, što iznosi oko 180 miliona evra godišnje.
Proizvodnim planom za 2011. godinu u Srbiji je predviđena proizvodnja 24 milijarde kWh iz termoelektrana, 10,5 milijardi kWh iz hidroelektrana, a iz obnovljivih izvora manje od jednog promila, dok je planiran uvoz od 600 miliona kWh.
Vlaisavljević je rekao da postoji i jedan lošiji scenio, po kome se do 2014. godine neće moći održati proizvodnja u termoelektranama, zbog pada proizvodnje uglja i problema sa raseljavanjem na teritoriji opštine Lazarevac (naselje Vreoci ispod koga se nalazi više od pola milijarde tona uglja). Dakle, moguć je pad godišnje proizvodnje uglja u Srbiji za oko 4,5 miliona tona.
„Ako se realizuje taj lošiji scenario sa ugljem, veći problemi u proizvodnji struje bi u Srbiji mogli nastati već 2017. godine i tada će elektroenergetika postati ograničavajući faktor razvoja privrede Srbije“, istakao je Vlaisavljević. On je napomenuo da je tržište električne energije i sada otvoreno u iznosu od oko 45 odsto, a  do 2015. godine moći će svi da biraju snabdevača.

E.P.

Regionalni energetski tokovi

Neizvesna sudbina NE „Belene“

Sada je već dovoljno uočljivo da zbivanja u vezi sa gradnjom NE „Belene“ u Bugarskoj postaju sve čudnija, a u poslednje vreme prekrivena su i nekakvim velom zagonetnosti. Sve su češća sporenja, odustajanja, pa ponovnog pristajanja, a ima tu i drugih nejasnoća. Nedavno „otkriće“ poznatog sajta Vikiliks (WikiLeaks) o razlozima nemačkog giganta RWE   da naglo, takoreći preko noći, napusti ceo ovaj projekat, čime je on ozbiljno doveden u pitanje, svakako daje dadatne razloge za zaključak da u vezi sa gradnjom ove nuklearke trenutno postoje vrlo ozbiljni problemi.
U ovoj priči valjalo bi najpre podsetitit da je ovo  trebalo da bude zajednički rusko- bugarski energetski projekat. Reč je o nuklearki sa dva bloka od po hiljadu megavata, koja bi se gradila na severu Bugarske, na Dunavu kod mesta Belene, 180 kilometara od Sofije. Taj projekat je započet 1987. godine, na osnovu međudržavnog sporazuma, koji su tada potpisali SSSR i Narodna Republika Bugarska. Posle političkih promena u Bugarskoj, na početku devedesetih godina proškog veka,  izgradnja je u potpunosti obustavljena. Ponovo je aktuelizovana tek 2002. godine, a 2006.  na raspisanom  tenderu pobedila ruska kompanija  “Atomstrojeksport”.
Ruski projekat “AEC-92″  sa dva reaktora   VVER-1000/V-466  nije  bio samo najjevtiniji, već je nudio i veću bezbednost u odnosu na konkurenciju. Rusi su ponudili garanciju na 60 godina uz 90 odstotno korišćenje. Evropski stručnjaci za energetiku, (EUR) posle detaljne analize, utvrdili su da   “AEC-92″odgovara svim postavljenim tehničkim zahtevima. Sporazum o izgradnji između “Atomstrojeksporta” i Bugarske energetske kompanije potpisan je 18. januara 2008. godine, a tom činu  je prisustvovao i tadašnji ruski predsednik, a sadašnji premijer, Vladimir Putin. Zvanična izgradnja počela je 3. septembra 2008. godine. U projekat je bila uključena i nemačka kompanija RWE , koja je trebalo da ima vlasničko učešće od 49 odsto, odnosno njihovo ulaganje, po tadašnjoj računici, trebalo je da iznosi oko dve milijarde evra.
Međutim počela su da rastu određena podozrenja kod ulagača – ne samo zbog povećanja cene. Nekako u isto vreme dolaskom na mesto premijera Bugarske, Bojko Borisov je ovaj projekat,  stavio „pod lupu“. Ubrzo potom iz Bugarske su stigli nagoveštaji da bi umesto ruske nuklearne tehnologije u NE "Belene" mogla da se primeni američka. Izvesno je da su postojali i pritisci te vrste iz Evrope i SAD    na ovu novopridošlu članicu EU  . Kasniji sled događaja, Bugarima nije išao naruku. Vodeća francuska banka     BNP Paribas, najesen 2009. godine, raskinula je  ugovor sa vladom Bugarske o pomoći u koordiniranju finansiranja izgradnje NE "Belene" i napustila taj projekat. Odmah zatim, iz ovog aranžmana izašao je i RWE.

Otkriće Vikiliksa

- Nemački energetski kolos RWE pobegao je 'glavom bez obzira' iz projekta izgradnje bugarske nuklearne elektrane Belene kada je shvatio da je saradnja s bugarskim i ruskim energetskim kompanijama „otrovna kombinacija za evropske investiture” - piše u jednoj od poverljivih diplomatskih depeša objavljenih na portalu Vikiliks. RWE  je napustio projekt Belene u jesen 2009. navodeći tada, kao razlog, probleme s finansiranjem projekta. Kako se otkriva u tajnoj poruci američkog ambasadora u Sofiji, Jamesa Warlicka, bugarska strana se žurila s početkom gradnje, kako RWE ne bi odustao od sufinansiranja elektrane u kojoj je trebalo da ima 49 odsto učešća. Međutim, kako navodi Sofia News,   „kada je nemačka firma ‚otkrila niz zakulisnih poslova između bugarskih i ruskih firmi, zaključila je da je najbolje odmah da napusti projeakt“! 
Britanski Gardijan je odmah potom preneo najnovija otkrića Vikiliksa, među kojima su dodate i sumnje u bezbednost bugarske nuklearke u izgradnji.
U depešama američkih diplomata iz Sofije piše da je izgradnja NE Belene praćena zabrinutošću za bezbednost te nuklearke, prenosi Bi-Bi-Si. Nemci su se, međutim, posle samo godinu dana povukli iz projekta, navodeći kao razlog „nezatvorenu finansijsku konstrukciju za izgradnju Belena, zbog globalne finansijske krize“.
Nasuprot tome, u američkim depešama se kaže da su se direktori nemačke firme u privatnim razgovorima žalili na netransparentnost čitavog projekta i na glavnog izvođača radova, rusku firmu Atomstrojeksport, kao i na svoj nesupeh da ubede partnere u evropske poslovne i bezbednosne standarde.
„I sami Bugari sve više govore o izgradnji NE „Belene“ u kontekstu kašnjena građevinskih radova, nedostatka para, netransparentnih ugovora sa trećim stranama i uticaju i interesima ruskih političara i oligarha“, piše u američkoj diplomatskoj depeši iz Sofije!

Potraga za novim partnerima

Odlazak tako jakih igrača stavio je vladu našeg suseda, na velika iskušenja, pa  se u bugarskom dnevnom listu “Novinite” nagovestilo da bi to moglo navesti Sofiju da proda deo svog udela u nuklearki, odnosno smanji učešće sa 51 odsto, na 20 do 30 procenata. S tom namerom, je bugarski premijer Bojko Borisov, krenuo na „turneju“ po okolnim, balkanskim, ali i vanbalkanskim zemljama, ne bi li našao zamenu za „odbegle“  potencijalne partnere. 
Borisov je ubrzo izjavio  da je pronašao investitora u Bavarskoj, ali i pozvao vlade Srbije, Hrvatske i Makedonije da se uključe u projekat.
Međutim, u isto vreme čim su se zaljuljala ranije najavljena zajednička ulaganja sa evropskim partnerima, Rusi su odmah  ponudili  bugarskoj vladi kredit od dve milijarde evra za nastavak izgradnje NE "Belene", uz njihovo većinsko vlasništvo. Bugarska odbila taj aranžman!
A onda je usledio pravi medijski i verbalni rat.
“Bugarska neće graditi nuklearnu centralu Belene po svaku cenu. Ništa se fatalno ne bi desilo ako se projekat ukine, jer Bugarska ima mnoge druge mogućnosti,” izjavio Trajčo Trajkov, bugarski ministar ekonomije, energetike i turizma, uoči susreta sa generalnim direktorom ruskog „Rosatoma“ Sergejem Kirilenkom, na novembarskom forumu  ministara energetike balkanskih zemalja u Sofiji.
Isto je učinio i Kirilenko. On je upozorio da Rusija neće graditi drugu nuklearku “Belene” po svaku cenu. Ukoliko fiksna konačna cena izgradnje padne ispod 6,4 milijarde evra, projekat će postati nerentabilan i Rusija će otkazati učešće.
“Prema potpisanim sporazumima, trenutna cena izgradnje nuklerake je 6,7 milijarde evra, ali smo se, ipak, saglasili da fiksiramo cenu uz najmanju moguću rentabilnost”, naglasio je tada Kirienko u izjavi za bugarski državni radio.
On je rekao da je situacija u vezi sa nuklearkom “unikatna”, budući da je kompletna oprema za nju već proizvedena. Direktor ruske kompanije je upozorio  da će se, ukoliko  do proleća 2011. godine ne bude donesena odluka o izgradnji nuklearke,  pojaviti problem  šta da  se radi sa već proizvedenom opremom.
On je upozorio je da će Bugarska energetska kompanija (NEK)  morati da plati milijardu evra penala ukoliko izgradnja nuklearke “Belene” bude obustavljena!
Kirienko je pojasnio da su u tu milijardu uključeni direktni gubici i da je NEK već uplatio 300 miliona evra  troškova, a da trenutna dugovanja iznose 105 miliona evra. Za naplatu do kraja 2010. godine, kako je tada rekao, dospeće još 45 miliona evra.

Iznenadni sporazum

Činilo se da su nesporazumi konačno prekinuti krajem novembra 2010. godine. Bugarska i Rusija sklopile su neočekivano 30. novembra sporazum o odmrzavanju projekta gradnje nuklearne elektrane "Belene". Memorandum o osnivanju kompanije koja će uraditi projekat za gradnju, prilikom održavanja Regionalnog ekonomskog foruma u Sofiji potpisali su šef "Rosatoma", Sergej Kirijenko i šef bugarske kompanije za električnu energiju (NEK), Krasimir Parvanov.
Sporazum je dogovoren tokom sastanka između Kirienka i bugarskog premijera Bojka Borisova i pripremljen je za samo nekoliko časova.
Zainteresovanost za učešće u izgradnji  NE"Belene" potvrdila su tada četiri investitora, među kojima je i Srbija, izjavio je 30. novembra Trajčo Trajkov. On je precizirao da su zainteresovani još i finska kompanija  Fortum Corporation  , francuski energetski konsultant „Altran“ i ruska državna kompanija Rosatom.
Međutim, ubrzo  posle ovog skupa, Trajkov, ponovo je saopštio da se Rusija i Bugarska prvo moraju dogovoriti oko cene izgradnje ove elektrane, kako bi bila rešena druga pitanja. On je naglasio da Bugarskoj  NE Belene nije neophodna i da će elektrana biti građena samo u slučaju da Bugarska ima profit, a ne da gubi novac od tog projekta.
"I Bugarska i Rusija imaju interes da se sastane na pola puta, ali trenutno obe zemlje imaju svoje zahteve u vezi sa finansiranjem projekta", izjavio je Trajkov i dodao da je „Bugarski energetski holding“ (BEH)     angažovao jednu prestižnu banku da uradi novu analizu finansijskog modela, a da su jake reči koje dolaze sa obe strane, jednostavno taktika pregovora.
„Rusija je sredinom decembra 2010. godine, ponovo ponudila Bugarskoj da investira dve milijarde evra kako bi Sofija pokrenula projekat gradnje nuklearke Belene, ali bugarska vlada to neće prihvatiti dok sa ruskim partnerom ne utvrdi konačnu cenu cele investicije“, rekao je za Rojters    (Reuters) Krasimir Parvanov.  Kada je Atomstrojeksportu, kako je rekao Parvanov, NEK 2006. poverio gradnju nuklearke, bila je utvrđena cena projekta od četiri milijarde evra, da bi je Rusi kasnije podigli na 6,3 milijarde evra, navodno, zbog kašnjenja izazvanog izlaskom nemačkog RWE    iz posla. Bugarska strana smatra da cena ne sme da bude veća od 5,5 milija rdi evra i u međuvremenu je angažovala je britansku banku HSBC    da potraži inostrane investitore, jer analitičari upozoravaju da bi nova kašnjenja mogla gurnuti cenu gradnje nuklearke na devet do deset milijardi evra!

Učešće Srbije

A, što se učešća Srbije tiče, cilj je bio da naši stručnjaci uđu u projekat i na taj način počnu da se pripremaju za nuklearni program, jer će ovakve elektrane, hteli mi to ili ne, u ne tako dalekoj budućnosti i kod nas morati da stupe na scenu.
Premijer Srbije Mirko Cvetković, u pismu bugarskom premijeru  Bojku Borisovu, upućenom krajem novembra, izrazio je nameru Srbije da učestvuje u gradnji ove nuklearne elektrane Belene i istakao da će konačna odluka uslediti posle izrade studije izvodljivosti za njenu izgradnju.
Istina je  da je među našim ministrima i stručnjacima bilo dosta oprečnih mišljenja oko potrebe da se mi uplićemo u taj posao, pogovoto što nam je napre ponuđeno učešće od pet odsto, a potom svega 1,5 odsto. To bi bilo zaista minorno i s energetskog stanovišta i Srbiji ne predstavlja nikavu značajniju stavku, niti rešava energetske probleme.
Naučni savetnik u Institutu u Vinči dr Ilija Plećaš napominje da bi se i takvo ulaganje isplatilo i navodi da je poznato je da će u narednim dekadama svet ostati bez energenata  i jedini energent na koji se može računati je nuklearna energija.Profesor Plećaš ističe da je ovo prilika za Srbiju da obuči i svoj kadar iz ove oblasti, jer kako navodi, „kada za 20 godina budemo prinuđeni da se okrenemo nuklearnoj energiji, u zemlji više neće biti stručnjaka za to“.
Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić rekao je da o bezbednosti projekta konačnu odluku daje Agencija za atomsku energiju iz Beča, koja izdaje dozvole u skladu sa veoma strogim kriterijumima. On je dodao da je Vladi Srbije predložio da bi, ukoliko dođe do aranžmana, saglasno učešću u finansiranju, bilo potrebno da naša preduzeća učestvuju u realizaciji projekta. Naše firme bi dobile posao, naši stručnjaci bi sticali iskustva pri izgradnji, a inženjeri EPS-a mogli bi da učestvuju od prve do poslednje faze u podizanju nukleranih elektrana.
- Iz Bugarske smo dobili principijelnu ponudu i odgovorili smo da smo zaintersovani. Nije bilo reči o procentima učešća. Od bugarskog ministra energetike tražio sam da pripreme predlog koji je to nivo učešća sa srpske strane koji bi njima bio interesantan. Na bazi tih podloga uradićemo tehno-ekonomsku analizu, gde bi se videla opravdanost ulaska u projekat i to bi bila osnova za definitivnu odluku o visini i obliku finansijskog aranžmana - kaže ministar Škundrić.

Dakle, što se nas tiče stvar je, reklo bi se, dosta jednostavna. Neka glavni akteri reše svoje nesuglasice: ima ih, kao što smo izneli u gornjem delu teksta -  podosta. A onda neka se konkretna konačna ponuda bugarske strane, stavi „na papir“ pa tek, posle detaljnog razmatranja, sledi naša konačna odluka. Nema razloga za dalje rasprave na tu temu, tim pre što je u ovom trenutku, kao što se vidi, sudbina NE „Belene“, prilično neizvesna.           

                                                                                                                               Dragan Obradović (list kWh)

 

12. 2. 2011.

Preliminarni sporazum Italije i Srbije o izgradnji hidroelektrana na srednjem toku Drine

Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija "Seći energija" potpisale su 11. februara ove godine  u Vladi Srbije preliminarni sporazum o izgradnji hidroelektrana na srednjem toku Drine, čija vrednost premašuje 800 miliona evra.

Posle potpisivanja ovog sporazuma ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Petar Škundrić je naveo da će se električna energija iz tih hidroelektrana prenositi  preko Srbije i Crne Gore, a zatim podvodnim kablom u Jadranskom moru.
“Planom se predviđa da se izgrade hidroelektrane kapaciteta većeg od 300 MW, a,  srednji tok Drine je jedan od najboljih hidropotencijala u Srbiji”,  rekao je Škundrić i priotom naglasio da je sa italijanskim ministrom za ekonomski razvoj Paolom Romanijem razgovarao o saradnji u energetici i jačanju sveukupnih ekonomskih odnosa između dve države.
To je potvrdio i ministar ekonomskog razvoja Italije Paolo Romani, naglasivši ovom prilikom da je potpisivanje sporazuma EPS-a i italijanske kompanije “Seći Energija” početak plodne saradnje, dodajući da će narednih meseci koordinacija biti pojačana radi proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, koja treba da počne od 2014. godine. Italija bi trebalo da poveća proizvodnju električne enegije iz obnovljivih izvora sa sadašnjih osam na 17 odsto kako bi ispunila ciljeve koje je Evropska unija postavila do 2020. godine.
O sveukupnoj saradnji, rekao je minister Romani, više će se razgovarati na samitu vlada dveju zemalja, koji će se održati u maju ove godine, u Beogradu.
Predsednik kompanije “Seći energija”, Gaetano Makaferi naveo je da je Preliminarni sporazum sa EPS-om drugi projekat dveju kompanija koje su već osnovale zajedničko preduzeće za izgradnju deset hidroelektrana u Srbiji, na reci Ibar, ukupne snage 103 MW . Izgradnja ovih hidroelektrana, trebalo bi da počne u prvoj polovini sledeće godine i da bude završena do 2015. godine, a vrednost radova iznosila bi 300 miliona evra.
Generalni direktor EPS-a  Dragomir Marković, prilikom potpisivanja ovog sporazuma je rekao da je planirano da hidroelektrane na srednjoj Drini proizvode godišnje 1,2 milijarde kilovat-časova električne energije, kao i da se intenzivno radi na uključivanju Republike Srpske u taj posao.
Strateški partneri u oblasti proizvodnje električne energije iz Italije, Srbije i Republike Srpske koji će realizovati ove projekte su preduzeće “Seći energija” , EPS i Elektroprivreda Republike Srpske (ERS).Polovinom septembra prošle godine EPS i ERS potpisali su sporazum o saradnji u izradi tehničke dokumentacije za izgradnju hidroelektrana na srednjoj Drini na potezu od Bajine Bašte do Zvornika, snage 300 MW, a vrednost tih investicija procjenjuje se na oko 819 miliona evra.

D. Ob.

7. 2. 2011.

Izjava Dragomira Markovića, generalni direktor Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije o Nacrtu zakona o energetici

Opasnost od neregularne utakmice

Novi Zakon o energetici o kome je u toku javna rasprava donosi niz novina  koje će biti pravi izazov za elektroenergetiku Srbije, pre svega za JP EPS. Ali, on nosi sa sobom i niz rizika.
JP EPS bilo je uključeno u izradu Nacrta ovog zakona i u predviđenom roku do 10. februara uputićemo Ministarstvu rudarstva i energetike sugestije i predlog niza prelaznih odredbi koje treba da pomognu da zakon bude operativniji i direktniji.
Suština izmena u novom zakonu, pored postupne harmonizacije regulative sa EU standardima, najviše se vide u podeli delatnosti JP EPS na oblast sa regulisanim cenama i definisanim opštim interesom javnog snabdevanja i na oblast koja je orijentisana ka kupcima na otvorenom tržištu. U prvoj grupi su kupci koji se po sadašnjim propisima vode kao tarifni i cena za ovu kategoriju, koja obuhvata 60 odsto malih potrošača, biće i dalje zadatak regulatorne agencije. Preostalih 40 odsto proizvodnog portfolia JP EPS biće orijentisan ka kvalifikovanim kupcima, odnosno velikim potrošačima, i otvara se kao tržište. To je veliki rizik i izazov za EPS. Biće to tržišna delatnost JP EPS, jer će se na tržištu formirati cena i kupci će imati mogućnost izbora snabdevača.
Izvesno je da će u prvom koraku otvaranja regionalnog tržišta utakmicu „zaigrati“ JP EPS i kompanije iz Rumunije i Bugarske. Kako su te dve zemlje veliki izvoznici električne energije i imaju širi portfolio u odnosu na JP EPS, automatski postaju i opasni igrači na tržištu. Ako ne bude dobre cenovne regulacije u delu sa cenama koje određuje Agencija za energetiku, postoji opasnost da se izgubi utakmica i konkurenti preuzmu deo tržišta. Cena električne energije za rumunska i bugarska domaćinstva trenutno iznosi 8,5 i 9,5 evrocenti i zato će njihove kompanije na srpskom tržištu moći da ponude jeftiniju električnu energiju od JP EPS, jer će manju zaradu na struji prodatoj u Srbiji pokrivati većom zaradom na struji koju prodaju domaćinstvima u svojim zemljama. Sa regulisanom netržišnom cenom za tarifne kupce - domaćinstva – sa kojom JP EPS nema profita, a imaju te kompanije u svojim zemljama kada prodaju električnu energiju svojim domaćinstvima, tržišna utakmica neće biti regularna. 
Odgovornost je našeg regulatora i države da obezbede ravnopravan položaj svojih privrednih subjekata u odnosu na kompanije iz okruženja. Zakon treba da predstavlja prvi korak kako bi za dve godine položaj bio ravnopravan. To će nas usmeriti da budemo konkurentniji, jer drugačije nećemo opstati. JP EPS je državna kompanija koja je opterećena državnim socijalnim interesom, a konkurentni su nam i najveće evropske firme, kao što su  ČEZ, „Enel“, „E.ON“, “RWE” i slične koje su privatizovale značajan deo rumunskog i bugarskog energetskog sektora.
U nacrtu novog zakona postoji niz izmena koje se tiču JP EPS, posebno razdvajanja distribucije i snabdevanja, što bi uskoro trebalo da se pravno uredi. Taj segment razdvajanja biće, takođe, jedan od izazova sa kojima će se suočiti PD za distribuciju u JP EPS. 

4. 2. 2011.

Javna rasprava o nacrtu zakona o energetici

Novi pravni okvir - za ulaganja i do 14 milijardi evra

Posle održane tri javne rasprave o nacrtu zakona o energetici
i u Privrednoj komori Srbije, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije, 2. februara održana je praktično završna javna rasprava o nacrtu. Ovaj dokumenent, kako je u uvodnom izlaganju naveo Miloš Bugarin, Predsednik Privredne komore Srbije, od izuzetnog je značaja za celokupnu srpsku privredu, jer je energetika najznačajnija privredna grana. Nacrt je usklađen sa regulativom EU, al i prilagođen našim specifičnim potrebama, jer je energetika, kako je naveo Bugarin, okosnica našeg celokupnog privrednog razvoja, a u energetiku Srbije, za osposovljavanje njenih kapaciteta i sigurnost snabdevanja, u poslednjoj deceniji uloženo je oko dve milijarde evra i kroz proces privatizacije ino partneri su uložili još dve milijarde evra.
Pozdavljajući prisutne energetske poslenike i otvarajući javnu raspravu u PKS, Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije je rekao da je ovo novi pravni okvir, koji bi trebalo da obezbedi funkcionalnije, efikasnije i pouzdanije ostvarivanje strateških ciljeva srpske energetike, kao i da obezbedi pravnu sigurnost svakom učesniku, bilo da je reč o javnim preduzećima ili malim i velikim našim i inostranim kompanijama, koje već učestviju ili će učestvovati  izgradnji značajnih energetskih kapacieta, ili energetske infrastrukture.
- Mi smo započeli energetski ciklus, u koji bi trebalo da bude uloženo deset, a po nekim najavama i do 14 milijardi evra. Samo u elektroenergetici u narednih pet do sedam godina, ulaganja bi trebalo da dostignu devet milijardi evra, bez investicija u obnovljive izvore energije. Danas nemamo većeg investitora u našoj zemlji od Elektroprivrede Srbije i energetskog sektora u celini u odnosu na sve ostale. Sama elektroprivreda iz sopstvene akumulacije u poslednje dve tri godine imala je investicionu potrošnju na novou od oko 500 miliona evra. Suština novog zakona je da obezbedi normalno funkcionisanje sistema sa ciljem da imamo sigurno, bezbedno i pouzdano snabdevanje zemlje energijom i energentima, da imamo održiv razvoj energetskog sektora i da kroz energetski sektor utičemo na sveukupni privredni razvoj. Jer investiciona potrošnja u eneretskom sektoru će zapošljavati i više od 50.000 ljudi izvan sektora energetike. U elektroenergetici predviđeno je investiranje više od devet milijardi investicija, u gasnom sektoru oko dve milijarde u naftnom sektoru samo u rekonstrukciju rafinerije pančevo će se uložiti 560 miliona evra, a dodatna investiciona ulaganja iznodsiće još oko milijardi evra - rekao je Škundrić.
Potencijali obnovljivih izvora energije, dodao je minister, omogućavaju u narednih pet do sedam godina dodatno ulaganje između dve i šest milijardi evra, ali da to zavisi i od naših sposobnosti da investitorima pružimo potrebne uslove da efikasno ulože svoja sredstva i da oni osete konjukturnost i sigurnost ulaganja i onda može da računa da će energetski sektor imati ulaganja na nivou od oko 14 pa i više milijardi evra.

Harmonizacija sa regulativom EU i zakonsko uređivanje novih oblasti

Prilikom prezentacija Nacrta zakona o energetici prof. dr Nikola Rajaković,   državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike je rekao da se iskoračilo u smeru dobrih reformi. Načinjena je i harmonizacija sa evropskim zakonodavstvom u oblasti energetike, a otklonjeni su neki nedostaci  ZoE iz 2004. godine.
- Uređene su nove oblast i odnosi i tu ima bitnih novina, pogotovo oko snabdevanja energijom, zatim oko zaštite interesa energetskih subjekata. Tu se, pre svega, misli na zaštitu EPS-a, kako ne bi bio doveden u situaciju, koju niko od građana Srbije ne bi želeo. Isto tako štite se i inerese novih proizvođača, koji će se pojaviti, ali i svih kupaca. Tržište u energetskom sektoru Srbije je, po našem mišljenju, sada uređeno na kvalietan način i polako će početi da finkcioniše. Nastojaćemo za pored zakona o energetici u skupštinski proceduru uvedemo i zakon o racionalnom korišćenju energije odnosno nešto čime se određuje energetska efikasnost - rekao je dr Rajaković.
Što se tiče energetskih delatnosti od opšteg interesa, predloženo je da proizvodnje električne energije ne bude više delatnost od opšteg interesa i, kako je rekao dr Rajaković, tu ima podeljenih mišljenja i to pitanje je za sada otvoreno. Predložene su i promene kod izdavanja licenci. Rok važenja energetskih dozvola je, u Nacrtu zakona, produžen na tri godine a ona po novom predlogu neće biti porebna za rekonstrukciju objekata i to je, po rečima Rajakovića, doprinos predlagača zakona smanjenju birokratije.

AERS od 2012. godine odlučuje o cenama

Takođe predložena je i izmena nadležnosti Agencije za energetiku i ona će od 1. januara 2012. godine davati saglasnost na regulisane cene energenata, zatim donosiće pravila o promenama snabdevača, kao i o kvalitetu isporuke i snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom. Pored ostalog, AERS daje i mišljenje o planovima razvoja sistema za prenos transport i dstribuciju i daje mišljenje o zahtevu za izuzeće od primene prava pristupa treće strane.
“Sva pitanja o obnovljivim izvorima energije su otvorena u zakonu i mogu da se isprate kroz podzakonska akta, a videće se da li treba dodati još neke članove zakona. Naš zadatak koji se odnosi na oblast obnovljivih izvora energije,odnosno šta ćemo morati da uradimo do 2020. godine, neće biti lak i zato se zaista cena u Srbiji mora pripremiti za sve ozbiljnije i jače korišćenje obnovljivih izvora. Pored energetske efikasnosti, to je ključna poluga da bi energetski sektor funkcionisao. Vlada donosi nacionalni akcioni plan za dostizanje ovakvih ciljeva, definišu se mere podsticaja kroz podzakonska akta.”, istakao je dr Rajaković.
Kada je reč o cenama energenata navedeno je da je jedan sektora regulisan do kraja i to su sve mrežne funkcije (prenos, distribucija), a drugi su  tržišne cene u oblasti proizvodnje i oblasti snabdevanja. Saglasnost na regulisane cene do 1. januara 2012. godine daje Vlada Srbije, a posle toga AERS. Takođe uveden je i automatizam za promene cene javnog snabdevanja i snabdevanja prirodnim gasom po osnovu promene troškova nabavke prirodnog gasa, jer je ona dominantno određena nabavnom cenom, koja učestvuje sa 90 odsto u ukupnoj ceni.
“U Slobodne tržišne cene spadaju cene proizvodnje električne energije i cene derivate nafte. Uvodi se bilateralno tržište električne energije, balansno tržište i berza i tu su klasifikovani učesnici: proizvođač, snabdevač i krajnji kupac, koji ima pravo slobodnog izbora snabdevača. Tu su i operatori prenosnog i distributivnog sistema i berze. Svi učesnici na tržištu su balansno odgovorni, njihovi odnosi se regulišu ugovorima a vlada donosi akt kojim se uređuje organizacija i rad operatora berze. Ne pojavljuje se više reč trgovac, već umesto nje, reč snadevač. Slično je kod prirodnog gasa. Postoje i određena izuzeća i propisuje se u kojim situacijama se ima pravo ograničenja pristupa trećoj strani kada je u pitanju električna energija i prirodni gas. Kod preoterećenosti prenosnog sistema kod električne energije ili kada postoje pogonske smetnje, ili je ugrožena tehnička sigurnost funkcionisanja sistema. Ne može se toliko biti liberalan da se da pravo pristupa trećoj strani a da vam on obara sistem. Zatim, kada postoje finansijske teškoće, kada je reč o ispunjavanju obaveza od opšteg interesa i drugo”, rekao je dr Rajaković.

Pravo izbora sabdevača

On je kao važnu stavku spomenuo i obavezu planiranja u skladu sa zahtevima za priključenje i usaglašavanje planova razvoja. Naime, svako od energetskih subjekata ima pravo da vodi svoju razvojnu politiku, ali država mora da brine kako će tu dinamiku razvoja na najbolji način da uredi.
Svi kupci električne energije i prirodnog gasa, danom stupanja na snagu novog zakona imaju pravo izbora snabdevača, osim domaćinstava, a od 1. januara 2015. i domaćinstva imaju pravo slodobnog izbora snabdevača. Takođe, danom stupanja na snagu novog ZoE svi kupci struje i gasa  imaju pravo i na javno snadevanje do 1. januara 2013. godine i tada će početi da se događaju bitne promene sa otvaranjem tržišta energije u Srbiji. Posle toga do 1. januara 2015.  samo mali kupci električne energije odnosno domaćinstva biće zaštićeni institutom javnog snabdevanja.
Kada je reč o derivatima nafte, novina u nacrtu je da Ministarstvo rudarstva i energetike svojim aktom uređuje kontrolu kvaliteta, kako derivate nafte tako i biogoriva i obavezu dostavljanja podataka o uvozu i plasmanu nafte i derivate nafte, kao i o cenama derivata nafte.

Zaštita energetski ugroženih kupaca

Kako je naveo dr Rajaković i sami predlagači su videli da je u ovom nacrtu potrebna dopuna, kada je reč o zaštiti energetski ugroženih kupaca i ti bi trebalo da se obavi na tri načina. Jedan je isporuka određenih količina električne energije i priridnog gasa po beneficiranim cenama, zatim kroz odloženo plaćanje i slične pogodnosti, kao i kroz mogućnost ugradnje pripejd brojila, očekuje se i razrada još nekih detalja.
Profesor Nikola Rajaković je na kraju naglasio da je bitno da se o svemu ovome čuje javna reč, ali da je pisana reč kod ovih poslova izuzetno važna i zamilio je prisutne da svoje predloge napišu na adresu: javna.rasprava@mre.gov.rs kako bi se oni pažljivije i detaljnije razmotrili. Kraj javne rasprave planiran je za 10. februar ove godine, a zatim sledi analiza predloga zakona sa svim dopunama , koje se prihvate. Potom će taj inovirani tekst biti dostavljen na davanje mišljenja nadležnim ministarstvima i Kancelariji za pridruživanje EU, a zatim Vlada Srbije utvrđuje predlog zakona i on konačno ide u parlament na usvajanje.
„Mi mislimo da se u dobrom smeru nastavlja reforma energetskog sektora Srbije i da je ona dobro usklađena sa evropskim zakonodavstvom: otklonili smo uočene nedostatke i mislimo da je pred nama nekakav krovni regulatorni okvir, koji će da potraje desetak godina, a možda i kraće, što će zavisiti od razvoja energetike. Šta to treba u energetici Srbije da se uradi? Tri stuba na kojima stoji evropska energetike, moglo bi da se kaže, sada postoje i u Srbiji. Tehničku i svaku drugu sigurnost stalno moramo da podižemo na viši nivo. Dalje, moramo u konkurentnost, kompetitivnost i tržište, jer to nam pomaže da u krajnjoj instanci u Srbiji krajnji kupci dobiju isti kvalitet proizvoda po nižoj ceni. U Srbiji, pored komponente održivosti, koja se odnosi na zaštitu životne sredine, veoma je važna i ekonomsko-finansijska održivost“, naveo je u rezimeu profesor Rajaković.
Na početku diskusuje prisutnima se najpre obratila Maja Turković u ime investitora u energiju vetra, odnosno kompanija koje u naredne četiri godine nameravaju da u Srbiji ulože više od milijardu evra.Primedba je ukazivala da ova oblast nije u dovoljnoj meri regulisana zakonom. Najveći deo ostavljen je podzakonskoj regulativi, a to predstavlja najveći rizik za banke, koje oklevaju i zbog toga neće da finansiraju izgradnju vetroparkova u Srbiji. Zakon mora da reguliše obavezu otkupa energije iz obnovljivih izvora, prema uredbi i tarifi, koju je Vlada već donela. Dakle ovde nije reč o ceni, već o tome da to treba da bude regulisano zakonom a ne podzakonskim aktom. U zakonu bi, navela je ona, trebalo da postoji obaveza da se kada istekne subvencionisani period, odnosno važenje feed-in tarife, struja otkupljuje po tržišnoj ceni. Takođe postoje i nelogičnosti u vezi sa priključenjem vetroelektrana na mrežu.
Predstavnik firme Telefon inženjering postavio je pitanje da li postoji mogućnost da se sadašnja cena od 0,23 evra po kilovat-času za električnu energiju iz solarnih elektrana poveća za male proizvođače - do 10 kW, jer ta cena nije stimulativna za male proizvođače.
Bilo je svega nekoliko učesnika u diskusiji, ali kako je naveo dr Rajaković, već je pristigao veliki broj predloga i sugestija u pismenoj formi.

Dragan Obradović

 

26. 01. 2011.

U elektroenergetici Crne Gore početak ove godine obeležen vidnim nesuglasicama

Tužbe protiv Đukanovića i Berluskonija

Ova godina u energetici Crne Gore počela je raznim nesuglasicama. Od svih tih događanja svakako najveću pažnju je privukla krivična prijava crnogorskog Pokret za promene (PZP) podneta 24. januara ove godine, državnom tužiocu Crne Gore, protiv bivšeg premijera Crne Gore Mila Đukanovića i premijera Italije Silvija Berlusconija, kao i protiv potpredsednika crnogorske vlade Vujice Lazovića i doskorašnjeg ministar ekonomije, Branka Vujovića - zbog "osnovane sumnje" da su naneli nesagledivu štetu energetskom sektoru Crne Gore!
Pokret za promene je naveo da "postoje osnovane sumnje da će daljim delovanjem ta povezana lica bitno uticati na način valorizacije preostalih energetskih potencijala, kvalitet investicija u energetskom sektoru i moguću izgradnju hidrocentrala na Morači, čime bi se mogla dovesti u pitanju ekonomska stabilnost i energetska samoodrživost Crne Gore na duži rok".
"Sadašnja visoka i najavljenja još viša cena električne energije je samo jedna od negativnih posledica tajnih dogovora, protivzakonitih odluka i štetnih ugovora koje su kreirali, doneli i potpisali Đukanović, Berluskoni, Lazović i Vujović i sa njima povezana lica", ukazuje PZP u saopštenju koje je potpisao potpredsednik stranke Branko Radulović.
Ta stranka smatra da će ove posledice "vremenom biti sve intenzivnije i odraziće se na poskupljenje robe i usluga, standard građana, poslovanje privrednih subjekata, kapitalnu vrednost i poslovne efekte EPCG, punjenje budžeta i mogućnost trajnog gubitka EPCG".
Moglo bi da se primeti da je ovako oštra reakcija opozicione PZP usledila neposredno posle najave da se očekuje da električna energija u Crnoj Gori uskoro poskupi  možda i za 100 odsto, ukoliko Regulatorna agencija za energetiku  (RAE) prilikom odobravanja regulatorno dozvoljenog prihoda EPCG i Prenosu(CGES) uvaži njihove prijavljene ovogodišnje troškove.
EPCG je od regulatora tražila da joj za pokrivanje troškova u ovoj godini odobri iznos od 380 miliona evra, skoro 150 miliona evra ili 63 odsto više nego za 2010. godinu. EPCG u troškove nije uračunala 19,5 miliona evra, koje bi prema odluci RAE ove godine trebalo da vrati potrošačima na ime preplaćene struje.
Prema najnovijim saznanjima EPCG zatražila je povećanje cene struje za 79 odsto za domaćinstva sa dvotarifnim brojilima, i 73 odsto za jednotarifne potrošače. EPCG u saopštenju obrazlaže zahtev rastom troškova zaštite životne sredine, povećanjem "stope povrata na sredstva", zatim potrebe za ulaganje u održavanje sistema i povećanjem zakonskih obaveza.
Regulatorna agencija za energetiku (RAE) bi do kraja februara trebalo da se izjasni o zahtevu EPCG. Nove cene, koje bi bile veće za oko šest evro centi po utrošenom kWh bez poreza na dodatu vrednost, primenjivale bi se od 1. aprila ove godine. 
RAE je, naime, odlučio i da cene električne energije od januara do aprila ove godine ostanu na nivou cena iz prošle godine. Domaćinstva plaćaju kWh od 7,4 do osam  evrocenti, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost, dok mala i srednja preduzeća kWh plaćaju oko 11 evrocenti, bez
PDV-a.
Vicepremijer Crne Gore Vujica Lazović ocenio je nerealnim zahteve o poskupljenju struje.
"Jedan od indikatora za ispunjenje ugovora o dokapitalizaciji EPCG je smanjenje troškova, a ne njihovo uvećanje i zato nema osnova za traženo poskupljenje. RAE je dužna da dobro proceni svaku stavku, sagleda da li je potkrepljena dokazima i proceni šta je realno", rekao je Lazović.
Podgorički Centar za građansko obrazovanje (CGO) pozvao je crnogorsku Regulatornu agenciju za energetiku (RAE) da u celosti objavi zahteve Elektroprivrede (EPCG) i Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) za odobravanje regulatorno dozvoljenog prihoda. Prema pisanju crnogorskog dnevnika „Vijesti“, EPCG je od RAE tražila da joj odobri regulatorno dozvoljeni prihod od oko 376,2 miliona evra, što je 65 odsto više u odnosu na prošlu godinu.    Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) po istom osnovu traži 34,12 miliona evra, ili 32,4 odsto više od regulatorno odobrenog prihoda dozvoljenog za ovu godinu. Iz RAE su nedavno ocenili da su zahtevi obe kompanije, prema prvim procenama, nerealni, a njihovim odobravanjem bi električna energija za domaćinstva u Crnoj Gori poskupela 79 odsto.
U elektroenergetici Crne Gore stvari su se dosta zamrsile i sa koncesijama.
Prvih šest koncesionara za gradnju mini hidroelektrana na osam crnogorskih vodotokova još ne znaju ni kada će dobiti dozvole za taj posao, iako su prvi ugovori potpisani pre tri godine. Predsednik Udruženja koncesionih preduzeća za obnovljive izvore energije (OEI) Predrag Jovanović kaže za “Vijesti” da još nije usvojena metodologija za obračun proizvedene energije, što je bitan preduslov za svakog investitora. Nisu do kraja definisani mogućnost priključka i kapacitet priključka na elektroenergetsku mrežu, kao ni prodaja proizvedene zelene energije prema tržištima van Crne Gore, jer ta energija ima veliku vrednost u okruženju što je podsticaj za svakog investitora. Jovanović upozorava da je veliki problem što elektroenergetska mreža nije u stanju da prihvati buduću proizvedenu električnu energiju!

D. Obradović                                                                                    

18. 01. 2011.

EPS  zbog nelikvidnosti i remonte plaća kreditima  

Elektroprivreda Srbije, koja važi za najvredniju srpsku kompaniju, uzela je kredit od šest milijardi dinara. Najvećim delom novca iz kredita plaćeni su radovi i usluge domaćih kompanija koje su bile angažovane u pripremama za zimsku sezonu odnosno na remontima elektrana EPS-a.
Po dve milijarde dinara, odnosno dve trećine kredita, otišlo je u zavisna privredna društva TENT i TE-KO Kostolac. 
U EPS-u se napominje da iz prihoda, koji je limitiran niskom cenom električne energije, nije bilo moguće obezbediti novac za sve obaveze. Razni proizvodi i usluge poskupele su prošle godine znatno više nego što je poskupela električna energija. Između ostalog, porasle su cene goriva, kao i naknada za zaštitu životne sredine i korišćenje dobara od opšteg interesa.
Struja u Srbiji poslednji put je poskupela je 1. marta 2010. godine i to za domaćinstva u proseku 11 odsto, a za privredu oko devet odsto. Prethodno poskupljenje bilo je 1. avgusta 2008. godine, kada je cena struje porasla za 8,9 odsto u proseku.
Predstavnici vlade su najavili da će u 2011. godini poskupeti struja za 13,7 odsto, ali nije poznato kada će se to dogoditi, a prethodna takva obećanja, obično su padala u vodu.
Mediji ovih dana konstatuju da bi država morala da prestane da vodi socijalnu politiku preko javnih preduzeća i da ih tera da i dalje isporučuju energente građanima i firmama po niskim cenama, pa i onima koji ni tako jevtine energente ne plaćaju. Prenosi se i izjava ekonomiste Danijela Cvijetićanina:
„Nije normalno da proizvodite i prodajete električnu energiju ispod cene, a da onda podižete kredite da platite svoje dugove. Posle se EPS dotira od države pa ispada da poreski obveznici plaćaju dobar deo električne energije bez obzira što je ne troše“, kaže Cvijetićanin.      

  E.P.

Regionalni energetski tokovi

Balkanska struja “kroz more” – do Italije

Velikog projekat izgradnje međunarodnih konekcija, od Rumunije prema Crnoj Gori.- Srbija na centralnoj poziciji

Predstavnici  Vlade Crne Gore i italijanske državne kompanije Terna, potpisali su 22. novembra 2010. godine Ugovor o izgradnji podmorskog interkonektivnog dalekovoda, kapaciteta 1.000 megavata između Tivta i Peskare u Italiji. Ovim činom, kao i činjenicom da će u postavljanje ovog kabla Italijani uložiti gotovo neverovatnih 720 miliona evra, postaje potpuno jasno da su se Italini definitivno opredelili za nabavljanje nedostajućih količina električe energije sa Balkana i da mnogi poslovi, koje su u ovim zemljama, a naročito u Srbiji, započeli značajno dobijaju na težini i ozbiljnosti.
Italijanski minister privrede Paolo Romani, posle potpisivanja ovog ugovora, izjavio je da će izgradnjom kabla Crna Gora postati energetsko čvorište ovog dela Evrope. Ali, činjenica da će u celoj ovog priči veoma značajnu ulogu odigrati baš Srbija, kroz zajedničke aranžmane sa Italijanima u gradnji novih eletroenergetskih kapaciteta, ali i početka gradnje velikog dalekovodnog 400 kilovoltnog koridora od Rumunije do Crne Gore. S tim u vezi upravo smo razgovarali sa Milošem Milankovićem, generalnim direktorom EMS-a.
- Na pragu smo jednog velikog projekta izgradnje međunarodnih konekcija, od Rumunije i dalje prema Crnoj Gori. To je u okviru plana da se određeni višak energije sa istoka i jugoistoka Evrope prenese prema EU, odnosno prema Italiji preko podmorskog interkonektivnog dalekovoda, čija je gradnja ovih dana ugovorena. To je veoma veliki projekat, koji obuhvata gradnju dva  400 kilovoltna dalekovoda. Jedan je međunarodni od Rešice u Rumuniji do Pančeva u vrednosti od 20 miliona evra. Nadalje, taj projekat podrazumeva i podizanje na 400 kilovoltni nivo zapadne Srbije, odnosno od Obrenovca do Bajine Bašte. Potpisali smo i trojni memorandum o razumevanju sa italijanskom Ternom i elektroprenosnim sistemom „Penosom“ iz Podgorice  (CGES), u vezi sa studijom izvodljivosti za  400 kilovoltni dalekovod između Bajine Bašte i Pljevalja. Znači, nalazimo se na pragu stvaranja jednog ogromnog koridora – rekao je Milanković
On je takođe napomenuo da se sada radi i na priključenju novih zemalja na evropsku interkonekciju  ENTSO-E (umesto nekadašnjeg UCTE) i EMS-u je povereno da pruža tehničku i drugu podršku priključivanju, pre svega Turske, koja je već krenula sa probnim radom. EMS je takođe angažovan i na analizi priključenja Moldavije i Ukrajine na evropsku elektroenergetsku mrežu.

I morem i kopnom

Konkretno, električna interkonekcija između Italije i Crne Gore duga je oko 450 kilometara, od kojih je oko 375 kilometara podmorskog kabla koji će povezati dve strane Jadranskog mora i oko 75 kilometara kopnene interkonekcije. Crna Gora bi od prometa struje godišnje trebalo da prihoduje i do 40 miliona evra. Italijanska strana će u potpunosti finansirati gradnju kabla, a za uzvrat Terna će do kraja ove godine da dokapitalizuje Crnogorski elektroprenosni sistem sa 30 miliona evra i tako će steći 22 odsto vlasništva u toj državnoj firmi.
Projektom se Crna Gora obavezala da će najpre izgraditi trafostanicu kod Tivta i 400 kilovoltni dalekovod od Tivta do Pljevalja, što će koštati oko 70 miliona evra. Zajedno sa Ternom, crnogorski Prenos će finansirati i gradnju 400 kilovoltnog dalekovoda prema Srbiji i BiH, čime bi Crna Gora dobila preko potrebni elektroenergetski prsten na navedenom naponskom nivou.
Tačno mesto i lokacija za pomorski kabl odrediće se ovih dana. Postavljanje kabla trebalo bi da bude završeno do 2015. godine, a godinu kasnije trebalo bi da bude pušten u rad. Biće to najveći infrastrukturni projekat realizovan u Crnoj Gori u poslednje tri decenije.
Na ovaj način ozvaničena je namera Italije da na Balkanu delimično reši značajane nedostatke snabdevanja električnom energijom središnjeg i južnog dela zemlje, koji  zbog ekoloških problema, u Italiji predstavlja krupan problem. Naime, nove dalekovodne veze sa severnim delom zemlje, kako objašnjavaju stručnjaci , trenutno nisu izvodljive jer je izuzetno teško rešiv problem gradnje visokonaponskih dalekovoda, a da oni svojim zračenjem po postojećim italijanskim normativima o zaštiti životne sredine, ne ugrožavaju određena područja. Oni se zato i ne grade zbog te, da kažemo „zelene barijere“, a spasonosno rešenje je nađeno u postavljanju novog podmorskog kabla (pored već postojećeg između Grčke i Italije) kapaciteta 1.000 megavata. U toku su značajne investicije u energetski sektor posebno u državama zapadnog Balkana.

Italijanska ulaganja u balkansku energetiku

Sama visina cene gradnje podmorskog dalekovoda, potvrđuje odlučnost Italije da uđe u balkanske energetske aranžmane. To je značajan korak  i ka realizaciji nedavno potpisanog energetskog sporazuma Srbije i Italije, koji predviđa gradnju hidroelektrana kapaciteta oko 600 MW i vetroparkova  snage od oko 500 MW u Srbiji. Taj Sporazum o saradnji dva ministarstva potpisan je 13. novembra 2009. godine u Rimu, u prisustvu premijera dve države, Silvija Berluskonija, Mirka Cvetkovića i predsednika Srbije Borisa Tadića.
„Mi smo sa Vladom Italije potpisali sporazum u vezi sa iskorišćenjem jednog dela hidropotencijala kao obnovljivog izvora energije i jednog dela potencijala energije vetra. Dogovorili smo se da oko 1.000 megavata bude okvir za instalisanu snagu za proizvodnju i izvoz čiste električne energije u Italiju. Podsticajna cena za hidroenergiju u Italiji je čak 18 evrocenti za kilovat-čas, nezavisno od instalisanog kapaciteta. Znači, ne samo za kapacitete u hidroelektranama do 10  megavata, već to može da bude i isporuka iz kapaciteta snage i do 300 megavata,  što je za naše učesnike u realizaciji tog posla, posebno Elektroprivredu Srbije , vrlo interesantno“, objasnio je Petar Škundrić, Ministar rudarstva i energetike.
To je četiri do pet puta više u odnosu na komercijalnu cenu struje u Srbiji, a u odnosu na srpske feed-in tarife,  dva puta više. S Italijom je, po rečima  Škundrić tada  dogovoren projekat gradnje sistema hidrocentrala na Ibru. Završena je studija izvodljivosti.
Poznato je, takođe, da Italija ima i problem i sa ugljen dioksidom, jer su već popunili svoje kvote i mogu da stvore prostor da prave nove termo kapacitete samo ako najpre obezbede iz uvoza  „zelenu energiju“. Zato su zainteresovani, pre svega, za čistu hidro energiju, koju bi sa balkanskih prostora prenosili u Italiju. Tako će smanjiti procenat zagađivanja i stvoriti mogućnost ulaganja u nove  termo kapacitete. Italijanima su, dakle, ti zeleni sertifikati veoma važni.

Nova balkanska dalekvodna veza

Nedavno je počela i priprema gradnje 400 kilovoltnog dalekovoda od Rešice u Rumuniji do Pančeva u Srbiji, koji će biti veoma značajan za ovaj deo Balkana, ali ništa manje koristan i za Italiju, koja će upravo iz tog dalekovodnog pravca, iz Rumunije i vetroelektrana u južnom Banatu , prenositi električnu energiju prema Crnoj Gori i  dalje podmorskom dalekovodom, od Tivta do Peskare  dovoditi je u Italiju.
Ove godine Italijani su postali suvlasnici Elektroprivrede Crne Gore, a u junu je sa Crnom Gorom potpisan Memorandum o ulaganjima u energetiku i izgradnju objekata u vrednosti od pet milijardi evra koji predviđa i gradnju ovog podvodnog energetskog kabla za transport struje u Italiju.
U februaru 2009. godine, Albanija je potpisala ugovor sa italijanskom firmom "Marseglia Group vredan milijardu evra, o gradnji elektrane na biomasu i dva vetroparka. Svu proizvedenu električnu energiju će preuzimati Italija.U daljoj perspektivi predviđena je i izgradnja takođe podmorskog  kabla između Albanije i Italije.
Krajem 2008. Albanija je potpisala ugovore u vrednosti dve milijarde evra sa dve italijanske firme o izradi turbina za vetroelektrane i gasne termoelektrane.
U januaru 2010. italijanska firma BHP počeće izgradnja pet malih HE na reci Rzav kod Višegrada.U toku su i pregovori o drugim poslovima, među kojima je i gradnja manjih hidroelektrana u Srbiji...
Novi električni dalekovod od Podgorice do granice sa Albanijom pušten je 26. novembra u probni rad, kao deo međunarodne elektromreže u okviru Energetske zajednice Jugoistočne Evrope. Reč je o 400 kilovoltnom dalekovodu, koji je izgrađen na osnovu ugovora između Elektroprivrede Crne Gore i albanske Elektroprivrede, a koštao je 12 miliona evra.
Dakle moglo bi se reći da je ovo trenutno najveći zajednički poduhvat u jugoistočnoj Evropi, koji u potpunosti podržava EU i za koji su pare praktično već obezbeđene. Srbiji bi trebalo da pripadne centralno mesto, jer će se, pored struje koju će po vrlo solidnim cenama izvoziti sa svog područja, preko naše zemlje tranzitirati i znatne količine električne energije iz rumunskog pravca, naročito onda kada na evropsku interkonekciju budu priključili Ukrajina i Moldavija. Ugovaranjem početka gradnje navedenog podmorskog dalekovoda, ta vrata su sada otvorena.

Dragan Obradović (List “kWh”)

 

Velika ulaganja, ali nedovoljna za nove elektrane

Od 2006. godine u EPS je u investicije i investiciono održavanje uloženo 2,85 milijardi evra, odnosno u proseku godišnje 574 miliona evra. U tim petogodišnjim ulaganjima učešće domaće privrede iznosilo je 2,45 milijardi evra ili 85 odsto, odnosno prosečno godišnje 491 milion evra.
Ovo je na tradicionalnom novogodišnjem susretu sa novinarima, koji je održan 24. decembra, rekao generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, načinivši potom ineresantna poređenja, kako bi slikovito prikazao o kolikim je sredstvima reč.
„Tim novcem mogla su da se izgrade dva kompletna koridora 10 autoputa, devet mostova preko Save sa pilonom, 50 mostova na Dunavu kod Beške, ili da se kupi dva puta po 51 odsto akcija „Telekoma Srbija“. Nastaviće se s ovim ulaganjima, ali kompanija nije zadovoljna njihovim dosadašnjim nivoom, jer nije izgrađen novi proizvodni kapaciet. Za gradnju bar jednog većeg takvog objekta potrebno je 700 do 800 miliona evra. Gradnja takvih elektrana je jednostavno praksa u elektroenergetskim kompanijama slične veličine u okruženju i Evropi. Programi investiranja iz sopstvenih sredstava i dodatno kroz strateška partnerstva, su po mom mišljenju jedina koncentrisana šansa razvoja uopšte srpske privrede i to nikako ne sme olako da se ispusti: ni mi u elektroprivredi, pogotovo država, vlast, ministarstva i građani Srbije i oni moraju da učine sve da tu šansu iskoristimo“, rekao je Marković, dodajući da je povod za ovaj razgovor jedna vrlo važna investicija, odnosno revitalizacija bloka A6 u TENT-u u vrednosti od oko 115 miliona evra koja je realizovana u ovoj godini, o čemu je kasnaije govorio Petar Knežević, direktor TENT-a. To je, kako je rečeno, u suštini najveća srpska investicija u 2010. godini.
Dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS-a je rekao da će 2010. godine biti proizvedeno oko 36 milijardi kilovat-časova električne energije oko dva odsto više od bilansirane količine, odnosno na nivou rekordne prošlogodišnje proizvodnje. On je rekao da se uz planirane revitalizacije u Bajinoj Bašti i Đerdapu, i pripremu za revitalizaciju HE Zvornik i Limskih HE, najveći radovi planiraju u Kostolcu; reč je o projektu odsumporavanja i TE Kostolac B.
Oko sedam milijardi dinara uložiće se u proizvodnju uglja u Kolubari. U narednih godinu-dve izgradiće se još 15 trafo-stanica 110/x, od toga samo u EDB i Jugoistoku Niš po pet i još 400 do 500 TS 10/04 na distributivnom sistemu. Iduće godine zameniće se i 100.000 drvenih stubova betonskim i izgradi 4.000 kilometara distributivne mreže, čime bi se obezedilo kvalitetno snabdevanje potrošača.

D. Obradović

24. 12. 2010.

Završena jedna od najvećih investicija u Srbiji u 2010. godini – revitalizacija bloka 6 u TE „Nikola Tesla A“ vredna 107 miliona evra.

Blok snažniji za 40 megavata

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije i Privredno društvo TE „Nikola Tesla“ završili su  jednu od najvećih investicija u Srbiji u 2010. godini – revitalizovan je blok 6 u Termoelektrani „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu u koji je uloženo 107 miliona evra.
Posle mesec dana od sinhronizacije bloka na mrežu, potvrđeno je da je snaga povećana za 40 megavata, sa 308 na 348 megavata, što je jedan od pokazatelja opravdanosti revitalizacije. Dnevna proizvodnja ovog bloka je za oko 13 odsto veća nego pre modernizacije. To znači da će godišnje iz "šestice", umesto dosadašnje dve milijarde kilovat-sati, elektroenergetskom sistemu Srbije biti isporučivano 300 miliona kilovat-sati više. Po minimalnoj ceni od pet evro centi za kilovat-sat, povećanje proizvodnje bloka na godišnjem nivou vredi najmanje oko 15  miliona evra.

Revitalizacija se odvijala u dve faze - prva tokom 2008, a druga ove godine, obe u trajanju od po 170 dana. U revitalizaciju bloka A-6 EPS je, iz sopstvenog prihoda od prodaje struje, uložio oko 102 miliona evra. Donacija EU od 5,5 miliona evra usmerena je u rekonstrukciju elektrofiltera, koja je ukupno koštala oko 10 miliona evra.

„Prema obimu uloženih sredstava i zahvatima koji su obavljeni na ovom bloku, obnova bloka A-6 je sigurno najznačajniji investicioni poduhvat Elektroprivrede Srbije, ne samo u protekloj godini. Na svakom velikom projektu uvek poštujemo pravilo – primeniti najsavremenija svetska tehničko-tehnološka rešenja u tom trenutku , što je slučaj i sa ovim projektom. Sve je veći broj naših kapaciteta koji se, po mnogim parametrima rada, mogu meriti sa istim takvim kapacitetima u velikim svetskim elektroprivredama“, ističe Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, naglašavajući da je najvažniji izvor za finansiranje ovakvih poslova pre svega sopstveni prihod EPS-a, odnosno naplata isporučene električne energije.

„Revitalizacija „Šestice“ na Termoelektrani „Nikola Tesla A“ je najobimniji, najsloženiji i najsveobuhvatniji tehnički poduhvat Privrednog društva TE „Nikola Tesla“ i JP Elektroprivreda Srbije koji je obavljen u, ne kratkoj, istoriji EPS-a. Naravno, ako  izuzmemo samu izgradnju termoelektrana. Obnovljena je turbina i produžen joj je radni vek, a učinjene tehničke inovacije omogućiće proizvodnju veću za 40 megavata. Sve to nam daje za pravo da kažemo da imamo novu turbinu. Zamenjen je kompletan cevni sistem kotla i inovirana su mnoga tehnička rešenja, koja omogućavaju znatno veću efikasnost proizvodnje uz manju potrošnju uglja. Uveden je, takođe, novi, automatizovani sistem upravljanja i kontrole i obezbeđeno je da blok A-6 radi u skladu sa kriterijumima EU o zaštiti životne sredine. Zahvatima na osnovnoj opremi i rekonstrukcijom elektrofiltera, osigurano je da emisija čvrstih čestica i pepela ne prelazi dozvoljene granice“, ističe Petar Knežević, direktor Privrednog društva „TE Nikola Tesla“.

U realizaciji projekta revitalizacije bloka A-6 učestvovao je veliki broj stranih i domaćih projektanata, izvođača i podizvođača radova. Svakodnevno je na samom bloku bilo angažovano između 800 i 1.000 ljudi, čiji je rad koordinirao stručni tim TENT-a, podeljen u šest ekipa radi lakšeg rukovođenja i kontrole.

Među glavnim ugovornim partnerima, od kojih su njih nekoliko istovremeno i projektantni i isporučioci opreme i odgovorni za njenu montažu, bili su Alstom Power Sp. Elblag, Doosan Power Systems, Via Ocel,  Sulzer France, Rafako, Izoprogres, Goša– Montaža, Energoprojekt– Entel, Institut „Nikola Tesla“, Institut „Mihailo Pupin“, ABB – Beograd, Simens – Beograd. Pored renomiranih partnera, u realizaciji najznačajnijeg projekta u EPS-u učestvovalo je i na desetine izvođača i podizvođača radova iz Srbije, koji su se, tokom obnove bloka u ovoj elektrani, specijalizovali za učešće u sličnim poduhvatima, ne samo na domaćem terenu nego i u regionu.

Sa završetkom revitalizacije šestog bloka na TE „Nikola Tesla A“ okončana je obnova svih šest blokova najveće termoelektrane u jugoistočnoj Evropi. Obnova je  počela 2003. godine i u modernizaciju svih postrojenja u privrednom društvu TE „Nikola Tesla“ (termoelektrane A i B, zatim TE „Morava“ i TE „Kolubara“) uloženo je ukupno 450 miliona evra. Polovinu sredstava obezbedio je EPS, a drugi deo bile su donacije EU. Efekat tih ulaganja je značajno povećanje godišnje proizvodnje u ovom privrednom društvu – za čak 3,2 milijarde kilovat-sati godišnje. To je količina električne energije jednaka godišnjoj proizvodnji novog termobloka snage 400 megavata, u čiju bi izgradnju moralo da se uloži blizu milijardu evra. Sa upola manje novca EPS i PD „TE Nikola Tesla“ postigli su isti energetski efekat.

Sektor EPS-a za odnose s javnošću

23. 12. 2010.

Tržište je zakon

Svi propisi kojima je uredjivano tržište derivata nafte u Srbiji, kao što su uredbe o zabrani uvoza i formiranju najviših maloprodajnih cena, prestaju da važe na kraju godine. Zamenjuje ih potpuna liberalizacija tržišta, što podrazumeva slobodan uvoz i slobodno formiranje cena. Istina, kod uvoza ostaje ograničenje za neke derivate: tečni naftni gas, motorni benzin, dizel gorivo i ulje za loženje. Oni se mogu slobodno uvoziti, samo ako su evropskog kvaliteta, dok se cene slobodno formiraju u svakoj kompaniji, ako ne i na svakoj benzinskoj pumpi.

Za tržište Srbije ovakva odluka deluje iznenadjujuće, pogotovo kad se zna sa kakvim je sve problemima ovaj sektor vojevao decenijama. Bilo da je reč o državnom “sredjivanju” prilika na tržištu, bilo da su vlasnici pumpi prigovarali zbog monopolskog položaja NIS-a, niskih marži i uopšte, prevelikog administriranja. Nema sumnje da je tržište najbolji regulator svih dešavanja, ali je pitanje jesu li stvoreni uslovi za potpunu liberalizaciju. Nadležni su posredno uvereni da će slobodno tržište funkcionisati, ali su spremni da reaguju ukoliko dodje do poremećaja.

Idiličnu sliku donekle kvare dva elementa. Jedan je izuzetak koji se nije mogao izbeći – svi uvoznici su obavezni da nabavljaju samo derivate evropskog kvaliteta, ali NIS može prodavati derivate ispod tog kvaliteta dok se ne završi rekonstrukcija rafinerije u Pančevu (krajem 2012. godine). Drugi element je usko povezan sa prvim, jer Srbi godinama nisu ni pokrenuli modernizaciju rafinerije, dok su Rusi, takoreći čim su došli, počeli rad na tom projektu. Jasno je, dakle, da je neophodno vreme za tako krupan korak. Ali, nelagodno je osecanje da su Rusi tražili liberalizaciju tržišta, pripremili se za nove uslove i ne boje se konkurencije. Nije li to pokazatelj koliko su svi oko nas napredovali? Zar nismo bili uvereni, pre dvadesetak i više godina, da o tržištu i tržišnoj ekonomiji znamo više od okolnih zemalja, a sad nas Rusi uče tržišnom ponašanju ?

Liberalizacija tržišta derivata nafte i sve što je oko toga uradjeno trebalo bi da koristi kupcima. Svi isčekuju niže cene, kvalitetnije gorivo, bolju uslugu i ponudu. Pravi šok će uslediti kad shvate da će cene porasti: već su se stekli elementi za poskupljenja, od cena nafte i kursa dinara do povećanja akciza, pa će gotovo sigurno uslediti rast maloprodajnih cena. Ono što konkurencija treba da donese tek sledi, kroz nekoliko meseci, mozda i koju godinu, a zavisi od snage naftnih kompanija prisutnih na tržištu i volje da se opstane na ovom tržištu.

Dragan Nedeljković

20. 12. 2010.

Otvaranje tržista derivata

Najavljena liberalizacija tržišta derivata nafte početkom naredne godine izaziva u Srbiji čudne i sasvim neočekivane reakcije. Od kada je 2001. godine doneta uredba o zabrani uvoza derivata, kako bi se prekinuo dugogodišnji šverc, popunio budžet legalnim poslovanjem i modernizovao NIS, protekla je čitava decenija. Mada je uredba više puta menjana i dopunjavana, a NIS u medjuvremenu od državnog prerastao u većinsko strano vlasništvo, u javnosti je ova uredba tretirana kao smetnja u poslovanju naftnog biznisa, pre svega drugih kompanija i privatnih vlasnika benzinskih pumpi. Osnovne zamerke su bile da uredba sprečava prisustvo kvalitetnijih i jeftinijih goriva na domačem tržištu, dok je NIS monopolista koji diktira sve.

Činilo se da tržišno orijentisane kompanije i “mali” privatnici jedva čekaju ukidanje monopola, tj liberalizaciju. Medjutim, kad se primakao datum liberalizacije usledio je šok – na skupu posvečenom toj temi predstavnici NIS-a su “pozdravili” liberalizaciju, kao normalnu tržišnu pojavu, čak civilizacijsko dostignuče za koje su se pripremili, dok ostali učesnici na tržištu svašta zameraju toj odluci, počev od roka u kome se sprovodi do “nepoznavanja” uslova i propisa u kojima če raditi. I tu je bilo nijansi: dok su jedni organizovani, upoznati i konsultovani, drugi se žale da ih niko ništa ne obaveštava niti pita.

Kad bi se barem u javnosti rasvetlilo šta se stvarno dešava sa naftom i derivatima. Tehnološki fakultet novosadskog univerziteta organizovao je prošle nedelje Radionicu na temu tržište nafte. NIS je, zapravo, pomogao fakultetu da okupi domaće i strane stručnjake, pravnike, ekonomiste, mašince, tehnologe, naftase, ljude koji se bave medjunarodnim integracijama (EU, CEFTA, STO) kako bi se dobila kompletna slika. Hoče li ta slika stići do javnosti zavisi od novinara koji su na skupu učestvovali, ali se ne mogu žaliti da nemaju informacije i analize proizvodnje, uvid u potrošnju nafte, njene prerade,te tržišta i regulative.

Ako se vratimo na suštinu razloga zbog kojih je pre deset godina doneta uredba o zabrani uvoza derivata nafte mora se konstatovati da su godine proćerdane, a tržište ostalo neuredjeno. Tačnije, ispunjen je samo jedan od tri cilja – akcize i porezi se uplačuju u budžet. Na tržištu su i dalje prevare  potrošača (od zakidanja na meri do kvaliteta i raznolikih mučki), a do dolaska Rusa u NIS ništa nije učinjeno na modernizaciji rafineriija i benzinskih pumpi. Kao da još uvek preovladjuje uverenje da se prometom derivata nafte mnogo i brzo zaradjuje, kao u doba šverca. Kako inače tumačiti podatak da u Srbiji postoji 1450 benzinskih pumpi, a na Kosovu cak 1480 (svejedno kako ga teritorijalno tretirali). Po broju vozila i prometu taj broj pumpi je neodrživ. Uostalom na sto kvadratnih kilometara Srbija ima 1,7 pumpi a ukupno troši oko 4 miliona tona derivata, dok Španija sa  sličnom gustinom pumpi troši godišnje 25 miliona tona derivata!

Naravoučenije koje se može izvući iz Radionice o tržištu derivata kazuje da je to složen i dugotrajan proces, koji je u uredjenim evropskim zemljama trajao po deceniju, deceniju i po. Bolje rečeno tržište se liberalizuje postepeno, uz uporedno sredjivanje tehničkih, tehnoloških, pravnih  i ekonomskih propisa, standarda i postovanje medjunarodnih obaveza.

Dragan Nedeljković

 

15. 12. 2010.

Nov sistem  prikupljanja transporta i odlaganja pepela i šljake

 Obrenovаc, 15. decembаr 2010 - Preuzimаnje novog sistemа zа prikupljаnje, trаnsport i odlаgаnjа pepelа u Termoelektrаni Nikolа Teslа B, svečаno je obeleženo u prisustvu visokih zvаnicа - аmbаsаdorа Vensаnа Dežerа, šefа Delegаcije Evropske Unije u Srbiji, prof. dr Petrа Škundrićа, ministrа rudаrstvа i energetike i dr Oliverа Dulićа, ministrа zа zаštitu životne sredine i prostornog plаnirаnjа. Vrednost čitаvog projektа iznosi više od 30 milionа evrа, od čegа je 28 milionа evrа obezbedilа Evropskа Unijа, u vidu donаcijа. Projekаt predstаvljа veomа vаžаn primer ekološke modernizаcije JP EPS, а novа tehnologijа mаlovodnog trаnsportа pepelа i šljаke, omogućiće znаčаjno smаnjenje negаtivnog uticаjа deponijа nа životnu sredinu.

„Revitаlizаcijа i modernizаcijа proizvodnih kаpаcitetа EPS-а i poboljšаnje njihove energetske efikаsnosti povećаnjem snаge, gde god je to  moguće, u poslednjih sedаm-osаm godinа uvek je podrаzimevаlа i primenu nаjsаvremenijih tehnologijа u oblаsti zаštite životne sredine. Poštovаnje evropskih normаtivа u zаštiti životne sredine je nаš imperаtiv i reаlizаcijom nizа projekаtа, nа primer, u izgrаdnji elektrofilterа i modernizаciji deponijа, nа delu smo dokаzаli dа to nije sаmo pričа. EPS je već sаdа lider u zаštiti životne sredine u Srbiji. Do 2015. godine nаmerаvаmo dа u te projekte uložimo 1,2 milijаrde evrа. Sаmo u projekte odsumporаvаnjа u obrenovаčkim elektrаnаmа uložićemo oko polа milijаrde evrа. O finаnsirаnju tih projekаtа već vodimo konkretne pregovore. Ovаj sistem koji smo dаnаs i zvаnično preuzeli, predstаvljа nаjbolju i nаjmoderniju  tehnologiju kojа je dаnаs dostupnа u sаvremenom svetu. To je potpuno u sklаdu sа konceptom koji sledimo već decenijаmа – uvek primenjujemo u tom trenutku nаjsаvremenijа tehničko-tehnološkа rešenjа. Tаko je bilo pre 30 -40 godinа, tаko je i dаnаs“, izjаvio je Drаgomir Mаrković, generаlni direktor JP EPS.
„Ovom prilikom, želim dа iskаžem ponos zbog finаlizаcije ovog vаžnog projektа, i dа zаhvаlim donаtorimа koji su prepoznаli njegov znаčаj. Brojne su dobrobiti koje će ovаj nаš region Posаvine imаti od izgrаdnje novog sistemа. Po stаrom sistemu je zа 1 kilogrаm pepelа bilo neophodno upotrebiti 10 do 15 litаrа vode а sаdа je tаj odnos 1: 1, zа kilogrаm pepelа – litаr vode. To omogućаvа hemijsku reаkciju – soldifikаciju - krupnih i sitnih česticа pepelа. Nа tаj nаčin dolаzi do stvаrаnjа čvrste, homogene mаse nа površini deponijа  čime se sprečаvа rаznošenje pepelа po okolini tokom vetrovitih dаnа. Ukupnа količinа vode kojа se koristi zа trаnsport pepelа do deponije biće smаnjenа nа godišnjem nivou sа 20 milionа tonа nа 1,7 milionа tonа. Tаj podаtаk jаsno govori dа će i uticаj nа podzemne vode biti znаčаjno smаnjen. Osim togа, rаdni vek deponije biće produžen, jer će sаdа nа istoj površini moći dа se odlože veće količine pepelа. I nа krаju, izgrаdnjom novog sistemа, po prvi put, biće  omogućenа komercijаlnа upotrebа pepelа u cementnoj i grаđevinskoj industriji, kаo i i putnoj privredi“, izjаvio je Petаr Knežević, direktor PD TENT.

E.P.

8. 12. 2010.

Potpisan ugovor sa kineskom kompanijom CMEC o revitalizaciji TE Kostolac B

Posle godinu dana dugih pregovora, Elektroprivreda Srbije je sa kineskom mašinsko-energetskom kompanijom CMEC potpisala 8. decembra 2010. godine ugovor za prvu fazu revitalizacije termoelektrane Kostolac B.
Ugovor  je vredan 255 miliona evra, s tim što će 220 miliona evra biti obezbeđeno iz kredita, a 35 miliona evra iz sopstvenih sredstava EPS-a. Rok za realizaciju je 30 meseci od dana obezbeđivanja zajma.

Ministar rudarstva Petar Škundrić, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora u Vladi Srbije, rekao je da će ugovor obuhvatiti revitalizaciju prvog i drugog bloka termoelektrane "Kostolac B" (dva puta po 350 MW), izgradnju sistema za odsumporavanje i izgradnju prateće infrastrukture.
Direktor EPS-a Dragomir Marković očekuje da u naredna dva do tri meseca kineska "Eksim banka" odobri kredit za realizaciju projekta u Kostolcu.
Direktor  Privrednog društva TE-KO Kostolac, Dragan Jovanović najavio je da će realizacija prve faze projekta biti šansa za angažovanje domaće  mašinogradnje, i to u iznosu od oko 47 odsto vrednosti projekta.
"Naša firma daće sve od sebe da se ugovor realizuje u roku. Agažovaćemo stručnjake koji su upoznati sa projekatom EPS-a i Kostolca", rekao je predsednik kinesko-mašinske kompanije CMEC Jin Čanšeng.
"Ovaj ugovor je osnova za dalju saradnju, posebno smo zainteresovani za oblast energetike", rekao je Vei Jinghua, kineski ambasador u Beogradu.
Modernizacijom "Kostolca B", povećaće se efikasnost i pouzdanost blokova, a očekuje se i povećanje snage sa sadašnjih ukupno 700 MW za novih 50 MW. Jedan od ciljeva je smanjenje emisije prašine i sumpornih isparenja u dimnom gasu.
Izgradnjom luke i železničkog koloseka, ostvariće se značajne uštede u transportu opreme, delova uglja, ali moći će da se isporučuje i nusproizvod odsumporavanja, pepeo i šljaka za potrebe putne privrede i građevinarstva.
Ova investicija neophodna je i za dopremanje opreme za gradnju budućih termoenergetskih postrojenja u Kostolcu. Naime u sa kineskim partnerom se još ranije razgovaralo i o gradnji novog (trećeg) termobloka u TE Kostolac B, snage 350 MW.

Energoportal.info

 

OKRUGLI STO BALKANMAGAZINA

Liberalizacija tržišta nafte čeka propise

Posle skoro deset godina tržište naftnih derivata u Srbiji biće liberalizovano, a Uredba o uvozu naftnih derivata ukinuta 1. januara 2011. godine. Takođe, sprema se i Uredba o cenama naftnih derivata, kao i pravilnici o tehničkim uslovima za uvoz naftnih derivata i tečnog naftnog gasa, najavljeno je na Okruglom stolu "Liberalizacija tržišta naftnih derivata u Srbiji od 1. januara 2011. godine" u organizaciji Balkanmagazina. Ipak, iako se skoro deceniju zna datum kada će uvoz derivata biti otvoren, Vlada Srbije i nadležna ministarstva ni sredinom decembra nisu doneli regulativu, a igrači na srpskom tržištu ne znaju kako da se spreme za liberalizaciju.
Aleksandra Babić iz Ministarstva energetike i rudarstva izjavila je da Uredba definitivno prestaje da važi 31. decembra 2010. godine i ministarstvo ne namerava da je produži niti da donese drugu.
"Sada se radi na donošenju Uredbe o cenama naftnih derivata, prema kojoj bi se maksimalne cene naftnih derivata određivale na osnovu kotacija derivata na Mediteranu, a ne na osnovu cene sirove nafte. Prag za obračun novih cena bila bi promena od tri odsto, a obračunavala bi se svakog 1. i 15. u mesecu. Takođe se radi na pravilnicima o tečnim naftnim gorivima i tečnom naftnom gasu. Tečna naftna goriva moraće da ispunjavaju tehničke uslove kako bi se mogla uvoziti i prodavati u Srbiji", istakla je Aleksandra Babić, zadužena za naftu i gas u ministarstvu.

Samo po evropskim standardima

Prema njenim rečima od 1. januara moći će da se uvoze samo propisana goriva koje ispunjavaju evropske standarde kvaliteta, dok će gorivo proizvedeno u domaćim rafinerijama moći da bude ispod tog kvaliteta.
"Ministarstvo energetike je uputilo i inicijativu Ministarstvu trgovine i usluga da se propišu minimalni tehnički uslovi za skladištenje derivata, gde bi za bezolovni benzin bila potrebna dva skladišta od po 500 metara kubnih, kao i za skladištenje ulja", najavila je Babićeva na okruglom  stolu BM.
Trgovcima i uvoznicima naftnih derivata smeta što pred sam kraj godine nemaju uslove po kojima treba da rade. Posebno ih pogađa što se još ne zna ni da li će ni koliki kapaciteti skladišta biti potrebni, a s druge strane rokovi za dobijanje dozvola i izgradnju skladišta su i do dve godine.
Slaviša Petković, šef odseka za tržišnu inspekciju Ministarstva trgovine istakao je da ako i dođe do promene propisa o neophodnim kapacitetima za skladištenje, sigurno će se ostaviti rok za uvoznike da se prilagode, i to ne bi trebalo da bude kraće od dve godine.

Blage kazne

On je istakao i da su sudovi donosili izuzetno blage kazne za prekršioce, a da nijedan sud nije doneo odluku o oduzimanju protivpravno stečene koristi.
"Po novim propisima jedini validni dokument biće original otrpemnica u kojoj će biti navedeno koliko i koje gorivo je izdato strane veletrgovca i za koji objekat. Očekujemo i da onima koji permanentno krše propise Agencija za energetiku oduzme licencu", rekao je Petković.
On je ukazao i na uočenu degradaciju eurodizela, koji se sada kod nas uvozi i to  je uočeno na pojedinim pumpama. Naime, u inostranstvu je kupljen kvalitetan eurodizel, ali pojedini uvoznici su ga sami degradirali jer on mora da se prevozi u cisternama koje su namenjene samo za prevoz ove vrste goriva, što oni nisu činili i na taj način su sami degradirali kvalitet ovog goriva.
NIS je, inače, angažovan u Radnoj grupi Ministrastva trgovine. Iz ove kompanije pojašnjavaju, međutim, da su u tu Radnu grupu uključeni „isključivo kao jedini proizvođač naftnih derivata u Srbiji, da bi dali informacije o domaćem gorivu. Što se tiče uvoza naftnih derivata, NIS je od 1. januara 2011 u istom položaju kao i drugi uvoznici. Kao i drugi očekujemo odluku ministarstva o pravilima uvoza naftnih derivata.“
Da podsetimo, NIS će do završetka modernizacije naftnog kompleksa (do kraja 2012. godine) moći na tržište Srbije i dalje da plasira domaće gorivo (proizvedeno u pančevačkoj rafineriji). To je precizirano kupoprodajnim ugovorom između Gaspromnjefta i Vlade Srbije. Međutim, podrazumeva se da će uvoznici, pa prema tome i NIS, posle 1. januara moći da uvoze samo derivate evrokvaliteta.

Propisi kasne

Vojkan Janićijević, iz kompanije "Naftachem" istakao je da su propisi i pravilnici na nivou predloga iako je 8. decembar, pa kompanije ne znaju koja su pravila igre niti mogu da se spreme za 1. januar. Njegov kolega Đorđe Đuković, požalio se da je ovoj kompaniji trebalo godinu i po dana da dođe do svih dozvola za gradnju skladišta, obezbeđeni su krediti, a oni ne znaju koliko skladište treba praviti.
"Imaćemo zastoj u snabdevanju šest meseci jer nam toliko treba da izgradimo skladište.
Nebojša Atanacković, predstavnik "Nafta a.d." dodao je da neko treba da snosi odgovornost što se čeka poslednji dan pred Novu godinu sa donošenjem propisa.
"Rok za investicije u skladišta je kratak, pa bi umesto otvaranja tržišta mogli doći u situaciju da samo nekoliko učesnika koji ispinjavaju uslove kartelski nastupaju", upozorio je Atanacković.

Veća odgovornost za sve

Otvoreno tržište će doneti veću odgovornost svih učesnika na tržištu i oni će morati da obezbede sigurnost u snabdevanju, kvalitet goriva i pristupačne cene, zaključio je Slobodan Sokolović, profesor na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.
"Razumljiva je nervoza uvoznika jer je Agencija dala preko 200 licenci za promet goriva, a srpsko tržište je malo, svega 4,5 miliona tona se procenjuje 2015. godine. Nadam se da ministarstva i Vlada nisu napravila grešku i da će ostaviti rok za prilagođavanje učesnika na tržištu novim propisima. Ako se 1. januara donesu propisi to ne znači da se oni od tad ai primenjuju. Takođe, osnovno je da se propišu cene derivata koji su bili na zabrani. Bila bi greška da se dozvoli slobodan uvoz, a da se ne regulišu cene prethodno", ocenio je profesor Sokolović.
E.P.

Udruženje naftnih kompanija Srbije se uključilo u pripremu Urdebe o otvaranju tržišta naftnih derivata u Srbiji

Odluka o otvaranju tržišta naftnih derivata u Srbiji je definitivna i nikakvog zastoja i odlaganja neće biti, saopštio je  Dušan Mrakić, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike predstavljajući najavljene promene, na prvom susretu sa predstavnicima Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Po uzoru na nacionalne asocijacija razvijenih evropskih zemalja, Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS) u čijem sastavu su: EKO Serbia‑Beograd, INA-Beograd, INTERMOL-Beograd, OMV Srbija-Beograd, PETROBART AVIA-Breograd i JP TRANSNAFTA-Pančevo, intenzivno će se uključiti, pre svega sa stručnog aspekta u pripremu akata kojima se uređuje tržište naftnih derivata, istakao je predsednik Upravnog odbora UNKS-a Zoran Obradović. Uz napomenu da je UNKS otvoreno za sve naftne kompanije u Srbiji, on je izneo očekivanja da će se oko tržišnih principa na kojima je udruženje osnovano uskoro okupiti još više kompanija.
Potrošači pre svega očekuju stabilno snabdevanje kvalitetnim naftnim derivatima, pod ekonomski najpovoljnijim uslovima. Država očekuje efikasno ostvarivanje fiskalnih prihoda, a naftne kompanije eliminisanje nelojalne konkurencije. To je, kako je istakao Obradović moguće ostvariti samo u skladu sa osnovnim načelima osnivanja UNKS-a, uspostavljanjem konkurentnosti na domaćem tržištu, odnosno liberalizacijom uvoza i slobodnim formiranjem cena naftnih derivata, uz rigoroznu kontrolu kvaliteta i kvantiteta.
UNKS čine kompanije sa značajnim tržišnim učešćem u Srbiji i velikim iskustvom poslovanja na tržištima razvijenih evropskih zemalja, zbog čega Udruženje smatra da može da da veliki doprinos u stvaranju poslovno efikasnog ambijenta u Srbiji. U ime Udruženja naftnih kompanija Srbije, pored Zorana Obradovića predsednika IO kompanije Petrobart AVIA, sastanku su prisustvovali: Vuk Radović, direktor EKO Serbia, Rikard Klobučar, direktor INA d.o.o Beograd, Zoltan Michael Takacs, generalni direktor INTERMOLA i Srđan Mihajlović, generalni direktor JP Transnafta

Za Udruženje naftnihkompanija Srbije
Tomislav Mićović Saradanik za PR

 

6. 12. 2010.

Završena fizibiliti studija za srpski deo Južnog toka

Dva moguća izlaza ka Mađarskoj i tri kraka ka B i H i Hrvatskoj

Studija tehničko ekonomske opravdanosti izgradnje za srpski deo projekta Južni tok je  ovih dana završena. Marsel Kramer, izvršni direktor projekta Južni tok ispred ruskog Gasproma izjavio je 2. decembra da sa zadovoljstvom može da kaže da je sa Srbijom Gasprom  osnovao prvu zajedničku kompaniju u okviru projekta i zato je sada za Srbiju najpre i završena nacionalna Studija opravdanosti. Gasovod Južni tok će ulaziti u Srbiju kod Zaječara, a ne kod Dimitrovgrada, kako se ranije predviđalo. Preliminarna analiza pokazuje da će trasa kroz Srbiju biti duga oko 470 kilometara.

„U studiji izvodljivosti srpskog dela projekta koji je radio Srbijagas i više Gaspromovih projektanata magistralnog gasovoda Južni tok, utvrđene su dve moguće tačke izlaska iz Srbije prema Mađarskoj: prva u rejonu Horgoša, a druga kod Bačkog Brega. Izgradnja će stajati između milijardu i 1,5 milijardi evra, u zavisnosti od broja kompresorskih stanica i konačnog izgleda trase“, izjavio je Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas.

Srpski deo Južnog toka počeće da se gradi krajem 2012. godine, a prvi gas bi trebalo da poteče tri godine kasnije. Bajatović smatra da bi radovi na gasovodu u Srbiji trebalo da počnu pre nego u Bugarskoj, koja još nema studiju izvodljivosti.
„Radove će iz kredita finansirati zajedničko preduzeće u kojem srpska strana ima 49 odsto, a ruska 51 odsto učešća. Tranzitne takse biće uskoro dogovorene, ali očekujem da će država Srbija od njih godišnje prihodovati pola milijarde evra“, kaže je Bajatović.
Kapacitet magistralnog gasovoda Južni tok, kojim bi gas trebalo da se doprema iz Novorusijska u Rusiji ispod Crnog mora do Evrope, posle ulaska u Bugarsku (kapacitet 63 milijarde kubnih metara) gas bi se usmeravao preko Grčke za Italiju i preko Srbije, Hrvatske i Mađarske za Austriju. Imaće kapacitet kroz Srbiju 36 do 41 milijardu metara kubnih gasa godišnje. To bi bio severni deo gasovoda, a južnom delu gasovoda (prema Grčkoj i Italiji), bio bi namenjen preostali kapacitet (do 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje).
„Novost je i to da će biti građena tri kraka ka susednim državama, umesto jednog. Dva kraka će ići ka BiH, od čega jedan direktno u Republiku Srpsku, a treći ka Hrvatskoj. Uprkos spekulacijama u medijima, gasovod će proći ranije ugovorenom trasom kroz Crno more, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Austrije i jedan krak preko Slovenije ka Italiji. Želimo da krenemo prvi sa izgradnjom kontinentalnog dela gasovoda i to bi najranije bilo moguće krajem 2012. godine“, izjavio je Bajatović.
Kako javlja ruski portal 'Oil and Gas Eurasia', Rusija želi da Evropska unija dodeli gasovodu Južni tok status transevropskog projekta kakav imaju Nabucco i Nord Stream. To će biti jedna od glavnih tema na skorom susretu Rusije i EU-a u Briselu na kojem će se raspravljati o energetskim pitanjima.

                                                                                                            D. Ob.

30. 11. 2010.

U mnogim zemljama preterali sa podsticajnim cenama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora

Od “Solarnog buma” do bankrotstva

Mnoga kontroverze oko solarne energije odnedavno zapljuskuju i Srbiju. -  “Solarci” u Španiji posle velikih dobiti, počeli su da beleže velike gubitke jer velike subvencije državi sada stvaraju velike probleme  

Prilično velikodušne podsticajne cene za električnu energiju dobijenu iz solarnih panela, odnosno fotonaponskih ćelija, kao i iz i vetrogeneratora, počinju da zadaju velike glavobolje vladama onih zemalja EU, koje su svojim propisima omogućile veliku ekspanziju ovakvih postrojenja za proizvodnju struje. Mnoge kompanije su neočekivano široko razgranale postavljanje naročito solarnih elektrana, jer se na tome izuzetno dobro zarađivalo uz takozvane fid in tarife. Međutim, po svemu sudeći, đavo je odneo šalu i stvari na ovom polju počinju dosta brzo da se menjaju nagore. Mnogi “solarci” posle velikih dobiti, počeli su da beleže velike gubitke!
Svi su se pobunili i potrošači, odnosno kupci električne energije na čija pleća su se uglavnom svaljivali svi ti troškovi i elektroprivredne kompanije, a na kraju i same države odnosno vlade, koje su sam to i forsirale.  Nažalost, postoje  dosta jasne indicije da se ove da ih tako nazovemo, solarne ujdurme, sada sele i kod nas.
Veliki pomama za solarnim elektranama zadala je, čini se, najveće glavobolje Španiji, jednom od vodećih proizvođača solarne energije u svetu, jer, je tamo sada postalo jasno da je to dalo ekološke, ali ne i očekivane ekonomske efekte! Kako pokazuje istraživanje ciriške firme New Energy Finance megavat-čas električne energije dobijen iz najefikasnijih solarnih elektrana (fotonaponskih ćelija) košta u Španiji čak oko 275 dolara po megavat-času, dok ista količina električne energije, koju proizvede  termoelektrana na ugalj staje oko 60 dolara! 
Podsticajne  (fid in tarife) u Španiji bile su toliko primamljive da su tri godine pre roka, planirane solarne elektrane debelo premašile projekciju Vlade da 2010. zemlja ima 400 megavata instalisanih solarnih panela. Samo u 2008. investitori su upumpali u solarnu industriju širom Španije 16,4 milijarde evra  i povećali kapacitete, sa 700 u 2007. godini čak na 3.500 megavata u 2008. godini!
Kada se u aprilu ove godine budžetski deficit Španije popeo do 11,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), vlada je najavila kresanje subvencionisanih cena za solarnu privredu, iako su one zakonom bile garantovane u narednih 25 godina.  Kompanije koje su pohrlile sa investicijama u zelenu energiju zapale su u ozbiljne nevolje.
Parlament Španije je 2007. usvojio fid in tarife za proizvodnju solarne energije kojima je tako proizveden megavat-čas plaćan deset puta više od cene  na berzi. Investitori su mnogo brže izračunali prednosti, nego vlasti rizike takve velikodušnosti.
Premijer Žoze Luis Zapatero, u novembru 2007.  trijumfalno je objavio da je Španija postala svetska sila u oblasti solarne energije. Kada je cena subvencija obnovljivih izvora energije enormno porasla, Vlada Španije  je krajem 2008. smanjila podsticajne, odnosno fid in tarife za nove solarne parkove - za četvrtinu (25 odsto)! Investicije u nove solarne elektrane su potom, u 2009. godini jednostavno presahle. Simbol španskog solarnog buma, kompanija Isofoton sunovratila se od profita u gubitnika  226 miliona evra u 2009, da bi  u junu ove godine bila prodata za male pare, jednoj španskoj-korejskoj firmi.

Traži se drastično obustavljanje “solarnih ulaganja” u Nemačkoj

Eksperti New Energy Finance sada upozoravaju da su Nemačka i SAD na stazi španskih grešaka. Novi solarni energetski kapaciteti u Nemačkoj. zahvaljujući vladinim fid in tarifama, odnosno subvencijama - u prvom kvartalu ove godine doneli su novih 713 megavata, gotovo deset puta više od kapaciteta instalisanih u prvom kvartalu  2009. godine. Solarni zamah je, dakle, gotovo zaprepašćujući.
Cene električne energije u Nemačkoj porasle su 2,1 odsto u prvoj polovini ove godine, zbog prelivanja troškova na ime podsticajnih tarifa  za proizvođače iz obnovljivih izvora energije. Ukupne dažbine i porezi dostigli su rekordnu visinu od 41 odsto računa za struju koja plaćaju domaćinstva. Uvećanjem udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji struje, nameti vezani za solarnu, eolsku i hidroenergiju, kako se očekuje, znatno će porasti od iduće godine. Od liberalizacije tržišta električne energije u Nemačkoj, 1998. godine, udeo dažbina i poreza u cenama električne energije je usedmorostručen!
Predsednik agencije DENA, energetskog savetnika vlade u Berlinu, Stephan Kohler, takođe upozorava da bi “zeleni bum“, podstaknut velikodušnim otkupnim cenama za obnovljivu energiju, mogao unesrećiti, inače dotrajalu nemačku prenosnu mrežu. On je za Berliner Zeitung rekao da dalja ulaganja u solarnu energiju moraju biti “brzo i drastično obustavljena”.  Stimulativne cene su podstakle investitore, ali i pojedince da masovno investiraju u solarne panele, pa se predviđa da bi do 2013. godine solarni energetski kapaciteti u Nemačkoj mogli dostići ukupno čak pet hiljada megavata! To bi bila katastrofa za mrežu, kaže Kohler  i predlaže Vladi da ograniči inslatiranje novih panela na hiljadu megavata godišnje. Otkupne cene električne energije idu do nivoa od čak 46  dolarskih centi za kilovat-čas.  Fid in tarife u Nemačkoj padaju na teret poreskih obveznika, preko uvećanih računa za struju i garantovane su na rok od 20 godina. Nemačka udruženja potrošača izračunala su da će subvencije u tih 20 godina opteretiti ukupne račune za električnu energiju sa dodatnih 36 milijardi dolara?!

I Česi na “solarnim mukama”

Moglo bi da se kaže da su i Česi dobro zagrizli “solarnu jabuku”. Ove godine kapaciteti solarnih elektrana dostići će u ovoj zemlji skoro 2.000 megavata.
Tim novim solarkama država garantuje da će im 20 godina otkupljivati struju po veoma povoljnim uslovima - po cenama oko šest-sedam puta višim od tržišne (0,53 evra po kilovat-času). Zbog toga je od 1. januara 2011. godine najavljeno poskupljenje električne energije i iznad 25 odsto. Domaćinstvima nešto manje - oko 18 odsto. Naš kolega Milan Lazarević efektno je primetio da  će hiljade firmi i milioni domaćinstava platiti golemi ceh lakomislenosti vlade i parlamenta Češke i podleganja lagarijama poslovno-političkog lobija, prefarbanog u zeleno! Kućnom budžetu domaćinstava to bi moglo da stvori rupu od nekoliko stotina evra godišnje (ako se greju strujom još nekoliko puta više od toga)!
Premijer Petr Nečas i resorni ministri su počeli grozničavo da traže rešenje. Jer, na stimulativne cene se država, istina, obavezala ali to ne znači da ne može isporučiocima solarne energije da se doda neki porez. I nađeno je rešenje. Ovih dana, Donji dom češkog parlamenta usvojio je nove poreze na proizvodnju solarne energije, u okviru nastojanja vlade da prikupi dodatna sredstva kako bi limitirala uticaj koji će na račune za struju imati eksplozija ulaganja u subvencionisani sektor solarne energije. 
Očekuje se da će na taj način brzo da se obuzdaju ulaganja u instaliranje solarnih panela. Naime nametnut je porez od 26 odsto na njihove prihode. Time će da se pokriju deo razlike do subvencionisanih otkupnih cena sunčeve energije u Češkoj.
Prema procenama češke vlade, kako navodi DPA, ove i neke druge mere ograničiće teret subvencija na uvećanje račune za struju za domaćinstva i industriju na maksimum 5,5 odsto u 2011. u odnosu na ranije procene, koje su išle i do 25 odsto.
I Grčka se dosta zaglibila u solarne zavrzlame. Struja iz solarnih elektrana podigla je prosečnu cenu električne energije u ovoj zemlji za oko 20 odsto!
I U Francuskoj se od januara 2011. godine očekuje dalje povećanje regulisanih cena električne energije od tri odsto, kojim će potrošači dodatno da plate razvoj solarne energije, pokrivajući preko dodataka na račune za struju subvencionisanje tok sektora!
Uticaj subvencija za obnovljive izvore električne energije u Rumuniji mogao bi se iduće, 2011. godine kretati u rasponu od 1,6 do 3,2 evra po megavat-satu.

I Kod nas solarna nepoznanica

Ovo su samo neka iskustva, koja će svakako biti zanimljivi i za naša dalja ponašanja na ovom polju. Jer, u naredne dve godine, u dobijanje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji,  trebalo bi da se uloži od 300 do 500 miliona evra. Najveći potencijal postoji za ulaganja u vetroelektrane i da su velike mogućnosti za investicije u dobijanje energije iz vode, biomase i geotermalnih izvora. Solarna energija se ne spominje kaoobećavajući resurs.
Srbija se obavezala da od 2007. do 2012. godine za 2,2 odsto poveća učešće energije dobijene iz obnovljivih izvora.
Kada se o svemu ovome raspravljalo pre nekoliko meseci,  izvesno je da je Ministarstvo rudarstva i energetike imalo neke dileme i još tada postavilo izvesna ograničenja za podsticajne cene odnosno fid in tarife za takozvane povlašćene proizvođače, ali samo za električnu energiju dobijenu iz vetra i solarne energije!
Samo pet megavata snage na solarnu energiju će dobijati podsticajnu cenu od  23 evrocenta za kilovat-čas. A, kod vetroelektrana, podsticaji će se davati sve dok se ne dostigne kapacitet od 450 magavata. Energetske dozvole kao što je rečeno izdate su za 1.500 megavata.
Razume se sada se i kod nas postavlja pitanje ko će tu stimulativnu energiju da plati? Od iduće godine stimulativne feed in tarife bi trebalo da se EPS-u računaju u troškove. Može se u dogledno vreme očekivati da će i kod nas fid in tarife uticati na povećanje cene struje. Po nekim ranijim procenama, na primer, ukoliko bi se izgradilo 500 megavata u elektranama na vetar i ta električna energija plasirala potrošačima u Srbiji po feed-in tarifi, cena električne energije bi morala da se poveća u proseku (za sve potrošače) za više od šest odsto.

Zalet i u Srbiji

Sada je već sasvim jasno da su investitori i u Srbiji navalili na gradnju vetroelektrana, ali bogami i «solarci» hvataju zalet. Članovi Gradskog veća u Leskovcu odobrili su nedavno idejni projekat izgradnje solarne elektrane na pet kilometara od Leskovca. Ona će biti prva i najveća ove vrste na zapadnom Balkanu i imaće snagu od skoro jednog megavata, a  izgradnja će početi na proleće 2011. godine.
Srbija, kao južnoevropska zemlja ima sve preduslove za korišćenje sunčeve energije za proizvodnju struje, pa je sasvim izvesno da naročito “solarci”, sada posle “proterivanja” iz navedenih zemalja EU,  nameravaju da pohrle i kod nas. Pitanje je samo koliko će im naša stimulativna cena od 23 evrocenta za kilovat-čas biti primamljiva, a ono ograničenje od  pet megavata za solarne elektrane, trebalo je da nam predstavlja neku garanciju da se ipak na ovom polju nismo mnogo zaleteli i da nećemo proći kao oni u Španiji, Nemačkoj, Češkoj, Grčkoj…
Ali, kako izveštava Tanjug, Skupština opštine Nova Crnja usvojila je krajem oktobra ove godine Odluku o učešću u projektu gradnje velike solarne elektrane, u koju konzorcijum iz Nemačke namerava da investira 800 miliona evra! Predsednik te banatske opštine Pera Milankov kaže da bi na oko hiljadu hektara uskoro mogla  da započne izgradnja jedne od najvećih solarnih elektrana na svetu.
Najavljena izgradnja, ove  solarne elektrane , ima podršku pokrajinskih organa i ukazuje da je potrebno izvršiti usklađivanje sa domaćim zakonodavstvom i menjati neke propise, kao što je to slučaj sa Uredbom o stimulativnim cenama, koje mogu da imaju solarne elektrane samo do pet megavata ukupno.
Izgradnja tog “solarnog džina” trebalo bi da traje tri godine, a novocrnjanska sunčeva elektrana imala bi snagu od 250 megavata!  Navedeno je da nemački investitori nameravaju ovu struju da usmere ka Italiji. Pošto iskustva zemalja EU ukazuju i na velike probleme posle izgradnje tih velikih kapaciteta, taj veliki projekat trebalo bi ponovo podrobnije razmotriti. Naročito sa aspekta sigurnosti aranžmana za izvoz ove električne energije u Italiju. A, što se tiče  sadašnjih propisa, odnosno onih pet solarnih megavata - to je za nas sasvim dovoljno.

                                                                                    Dragan Obradović (list “kWh”)

 

22. 11. 2010.

Struja u Srbiji isuviše jevtina

Plan da do 2013. godine cena električne energije mora da poraste za 60 odsto, kako bi se dostigao nivo cena u regionu, nailazi na razumevanje stručne javnosti.
Eksperti ističu da je cena struje u Srbiji znatno niža od realne, ali su skeptični po pitanju da li će doći do korekcije u skorije vreme.
"Cena električne energije mora da obezbedi kontinuirano održavanje proizvodnih sistema EPS-a. To je nemoguće u slučaju ako EPS nema para da izmiri svoje obaveze prema dobavljačima", kaže Branko Pavlović.
Prema njegovim rečima u izjavi generalnog direktora EPS-a Dragomira Markovića nema ničeg spornog i dodaje da je u ovom trenutku najvažnije obezbediti onu cenu električne energije koja EPS-u garantuje održiv razvoj i stabilnost elektroenergetskog sistema. Isto tako, EPS treba da se pripremi i za otvaranje tržišta električne energije kako bi mogao da se ravnopravno uključi u utakmicu sa konkurencijom u regionu, naglašava Pavlović.
Sa njegovim mišljenjem slaže se i ekonomista Danijel Cvjetićanin koji navodi da je osnovna dužnost EPS-a da proizvodi električnu energiju, a ne socijalni mir u zemlji.
"U više navrata sam se založio za povećanje cene električne energije koje garantuje nesmetan rad EPS-a. Izjava Markovića deluje mi sasvim realno, međutim ne verujem da će se vlastodršci odlučiti na korekciju cene struje u izbornoj godini. Mi se nalazimo u vrzinom kolu. Ne može se socijalni mir u zemlji štititi deviznim rezervama", kaže on.
Cvjetićanin objašnjava da se "EPS nalazi u lošoj situaciji zbog devalvacije dinara. Kada Vlada Srbije odobri korekciju cene struje ona izazove skok cena osnovnih proizvoda što izaziva novu devalvaciju i tako se vrtimo u krug iz koga nikako da izađemo.Očito je da je cilj da se EPS što jeftinije proda i u tom svetlu treba gledati i na to što je cena električne energije ispod tržišne vrednosti".

On smatra da je problem i u tome što privreda dobija jeftinu struju "na poklon“ i da veći teret zbog toga pada na pleća individualnih potrošača.

I Goran Nikolić, ekonomista u Centru za novu politiku, ističe da nije sporno da je u Srbiji cena električne energije socijalna stavka, a dokle će to trajati isključivo zavisi od odluka političara.
Podsetimo, generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković je nedavno izjavio da do 2013. godine cena struje mora biti veća za 60 odsto. Marković je dodao da je prosečna cena struje u regionu 60 odsto veća od cene u Srbiji, i da Srbija mora da izjednači cene ukoliko planira da otvori tržište struje.

(Danas)

 

24. 11. 2010.

PREDSTAVNICI ITALIJE I CRNE GORE POTPISALI VEOMA VAŽAN UGOVOR O IZGRADNJI PODVODNOG INTERKONEKTIVNOG KABLA KAPACITETA 1000 MW  

Podmorski dalekovod za struju sa Balkana

Predstavnici crnogorske Vlade i italijanske državne kompanije Terna, potpisali su sinoć (22. novembra 2010. godine) Ugovor o izgradnji podmorskog (podvodnog) interkonektivnog kabla, kapaciteta 1.000 MW između Tivta (Crna Gora) i Peskare (Italija)  u vrednosti od oko 720 miliona evra.Ugovor su potpisali crnogorski ministar ekonomije Branko Vujović, predsednik Odbora direktora CGES (elektroprenosnog sistema Crne Gore)  Zoran Đukanović i izvršni direktor Terne Flavio Kataneo.
Italijanski minister privrede Paolo Romani, koji je prisustvovao potpisivanju Ugovora, rekao je potom na konferenciji za novinare da će izgradnjom kabla Crna Gora postati energetsko čvorište ovog dijela Evrope. Električna interkonekcija između Italije i Crne Gore je duga oko 450 kilometara, od kojih je oko 375 kilometara podmorskog kabla koji će povezati dve strane Jadranskog mora i oko 75 kilometara kopnene interkonekcije. Crna Gora bi od prometa struje godišnje mogla da prihoduje i do 40 miliona evra. Italijanska strana će u potpunosti finansirati gradnju kabla, a za uzvrat Terna će do kraja ove godine da dokapitalizuje Crnogorski elektroprenosni sistem sa 30 miliona evra i tako će steći 22 posto akcija te državne firme.

Nove dalekovodne veze
Projektom se država obavezala da će najpre izgraditi trafostanicu kod Tivta i 400 kV dalekovod od Tivta do Pljevalja, što predstavlja investiciju od oko 70 miliona evra. Zajedno sa Ternom, CGES će finansirati i gradnju 400 kV dalekovoda prema Srbiji i BiH, čime bi Crna Gora dobila preko potrebni elektroenergetski prsten.
Mesto i lokacija za pomorski kabl odrediće se u narednih desetak dana kada će se i odlučiti da li će opština Tivat dobiti odštetu kao i grad Peskara zbog postavljanja kabla. Postavljanje kabla trebalo bi da bude završeno do 2015. godine, a godinu kasnije trebalo bi da bude pušten u rad.
Sada bi već moglo da se kaže da je ovim činom ozvaničena namera Italije da na Balkanu delimično da reši značajane nedostatke snabdevanja električnom energijom središnjeg i južnog dela zemlje, koji  zbog ekoloških problema, u Italiji predstavlja krupan problem. Naime, nove dalekovodne veze sa severnim delom zemlje, kako objašnjavaju stručnjaci , trenutno nisu izvodljive jer je izuzetno teško rešiv problem gradnje visokonaponskih dalekovoda, a da oni svojim zračenjem po postojećim italijanskim normativima o zaštiti životne sredine, ne ugrožavaju određena područja. Oni se zato i ne grade zbog te, da kažemo „zelene barijere“, a spasonosno rešenje je nađeno u postavljanju novog podmorskog kabla (pored već postojećeg između Grčke i Italije) kapaciteta 1.000 megavata i značajnim energetskim investicijama naročito u državama zapadnog Balkana.

Italijanska ulaganja u balkansku energetiku
Ova izuzetno visoka cena gradnje podmorskog dalekovoda, ukazuje na odlučnost Italije da uđe u balkanske energetske aranžmane. To je značajan korak  i ka realizaciji nedavno potpisanog energetskog sporazuma Srbije i Italije, koji predviđa gradnju hidroelektrana kapaciteta oko 600 MW i vetroparkova  snage od oko 500 MW u Srbiji.
Ovih dana je počela i priprema gradnje 400 kV dalekovoda od Rešice u Rumuniji do Pančeva u Srbiji, koji će biti veoma značajan za ovaj deo Balkana, ali ništa manje koristan i za Italiju, koja će upravo iz tog dalekovodnog pravca, iz Rumunije i vetroelektrana u južnom Banatu , prenositi električnu energiju prema Crnoj Gori i  dalje podmorskom dalekovodom, od Tivta do Peskare  dovoditi je u Italiju.
Ove godine Italijani su postali suvlasnici Elektroprivrede Crne Gore, a u junu je sa Crnom Gorom potpisan Memorandum o ulaganjima u energetiku i izgradnju objekata u vrednosti od pet milijardi evra koji predviđa i gradnju ovog podvodnog energetskog kabla za transport struje u Italiju.
U februaru 2009. godine, Albanija je potpisala ugovor sa italijanskom firmom "Marseglia Group vredan milijardu evra, o gradnji elektrane na biomasu i dva vetroparka. Planira se i izgradnja takođe podmorskog  kabla između Albanije i Italije pri čemu će svu proizvedenu električnu energiju preuzimati Italija.
Krajem 2008. Albanija je potpisala ugovore u vrednosti dve milijarde evra sa dve italijanske firme o izradi turbina za vetroelektrane i gasne termoelektrane.
U januaru 2010. italijanska firma BHP počeće izgradnja pet malih HE na reci Rzav kod Višegrada.U toku su i pregovori o drugim poslovima, među kojima je i gradnja manjih hidroelektrana u Srbiji...
Dragan Obradović

22. 11. 2010.

EVROPSKA KOMISIJA OBELODANILA DETALJE INVESTICIONOG PLANA ZA INFRASTRUKTURNE PRIORITETE DO 2030. GODINE 

Bilion evra za objedinjavanje evropske energetske mreže

 

BRISEL - Evropska komisija obelodanila je detalje bilion evra teškog investicionog plana gradnje masivnih gasovoda, “visokonaponskih magistarala” i 8.000 km dugih cevovoda za transport i odlaganje štetnih gasova, citira Bloomberg izvode iz izveštaja. Komesar za energiju Guenter Owettinger je prošle nedelje objavio plan “Energetskih infrastrukturnih prioriteta za 2020. i 2030.”, namenjen stavarnju objedinjene  “Evropske energetske mreže”. Bloomberg navodi da plan ide na ruku proizvođačima gasa, poput Rusije i Azerbejdžana, jer tom energentu daje prioritet u težnji da smanji korišćenje uglja u proizvodnji električne energije. Zavisnost od uvoznog gasa porašće sa sadašnjih oko 60 odsto, na 73%-79% do 2020. i 81%-89% do 2030, stoji u dokumentu.  Ruski gas u tome učestvuje otprilike sa jednom trećinom, pa se u izveštaju ocenjuje strateškim za EU da do 2020. pokrije 10 do 20 odsto svojih potreba za ovim energentom (45 do 90 milijardi kubnih metara godišnje), gradnjom “južnog (gasovodnog) koridora” do Kaspijskog regiona. Bloomberg ukazuje da je ovo do sada najjasnija definicija onoga što EU želi da postigne sa kaspijskog tržišta gasa.  Oettinger je obezbedio podršku za gradnju “elektroenergetskih magistrala” potrebnih za prenos ogromnih količina struje koju EU planira da proizvede sa vetroparkova na Severnom moru i solarnih parkova sa područja Mediterana. Podeljena su, međutim, mišljenja za investicije u hiljade kilometara cevododa za transport CO2 i njegovo odlaganje u ispražnjena polja prirodnog gasa. Kritičari upozoravaju da će cena tzv, CCS (carbon capture and storage) tehnologije pasti na leđa poreskih obveznika, osim ako se cena dozvola za emisije CO2 ne podigne sa sadašnih oko 15 evra, na 60 do 80 evra po metričkoj toni. Oni navode da je u suprotnom, jednostavnije i jeftinije ulaganje u obnovljive izvore. Plan takođe predviđa stvaranje više velikih dalekovodnih pravaca od juga ka severu, kojim bi se razmenjivala energija dobijena iz obnovljivih izvora na Severnom moru i Mediteranu i slala do centralne Evrope.

---

18. 11. 2010.

Proizvodnja crnog zlata u EPS-u za sada solidna, ali je ugroženo nesmetano dalje otkopavanje u RB Kolubara

Kolubarski ugalja i dalje pod opsadom

Prema informacijama iz Službe proizvodnje Rudarskog basena (RB) Kolubara,    vodećeg proizvođaču uglja u Srbiji, realno je očekivati da će plan proizvodnje uglja za ovu godinu biti ispunjen. Na četiri površinska kopa proizvedeno je za deset meseci 2010. godine, (zaključno sa oktobrom), oko 24,7 miliona tona uglja (lignita). Od proizvedenih količina uglja za deset meseci, najveće količine isporučene su Termoelektranama Nikola Tesla TENT-u, oko 23,2 miliona tona, a ostatak od 1,5 miliona tona uglja lignita je isporučen industriji, širokoj potrošnji i toplanama.
Međitim može se reći da trenutno ima dovoljno uglja na zalihama termoelektrana, ali, da u Srbiji  vlada prilično velika nestašiva kolubarskog lignita (posebno sušenog lignita) za široku potrošnju u mnogi potrošači se žale da ga ne dobijaju iako su ga naručili  u uplatili još pre nekoliko meseci.
Stručnjake RB Kolubare, odnosno u EPS-u, u ovom trenutku ozbiljno zabrinjava veliki problem oko preseljenja naselja Vreoci ispod koga leže velike rezerve uglja, koje premašuju pola milijarde tona i neshvatanje odgovornih državnih organa u kakvim problemima već za jednu do dve godine mogu da se nađu kolubarski proizvođači uglja, a samim tim i trermoelektrane u Srbiji!
Milan Jakovljević, pomoćnik direktora u Direkciji EPS-a za proizvodnju energije, izjavio je u listu kWh da EPS svoju strategiju razvoja zasniva na istraženim rezervama lignita u kolubarskom i kostolačkom basenu i da pri tome planove za površinsku eksploataciju oročava do sredine ovoga veka.
„To je ono što je utvrđeno kao resurs i o čemu nema više nikakve dileme, ni u pogledu količina niti kalorične vrednosti ili uslova eksploatacije.  Ugalj je jeftin energent i svaka zemlja koja ga ima neizostavno ga koristi, najviše za proizvodnju električne energije“, objasnio je Jakovljević.
Prof. dr Vladimir Pavlović, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, inače šef Katedre za površinsku eksploataciju uglja, rekao je za kWh da, pored geoloških rezervi uglja od 15 milijardi tona na Kosovu i Metohiji,   koje Srbiji u ovom trenutku  nisu dostupne iz već poznatih razloga,  u svom centralnom delu Srbija ima više od 2,5 milijardi tona uglja, što je dovoljno za površinsku eksploataciju do kraja veka. I to, kako ističe, ne samo za rad postojećih i najavljenih novih termoelektrana TENT B3 i TE Kolubara B, nego i za dodatnih hiljadu megavata.
“Odlaganje preseljenja groblja i naselja u Vreoci ostavlja ozbiljne posledice na obezbeđenje uglja za termoelektrane već od 2012. godine, jer novi kop ne može da se otvori za manje od pet godina. ali pogubno bi bilo ukoliko bi zbog neodlučnosti, državni organi ne obezbede preseljenje stanovništva. Ovo što se sada događa sa izmeštanjem naselja Vreoci drastičan je primer nesprovođenja strateških ciljeva u energetskom razvoju. U zaostatku smo i sa izgradnjom rudarskih i termokapaciteta i sa donošenjem odgovarajućih odluka o realizaciji strateških ciljeva.  Ako je država proglasila opšti interes na određenom prostoru, onda ona mora da upotrebi sve zakonske procedure da taj interes zaštiti, kako se to radi u svim demokratski razvijenim zemljama. ” naglasio je prof Pavlović. 
“ To što se događa u Vreocima više je primer urbanističkog haosa u kome se Srbija nalazi skoro trideset godina i on najviše pogađaju EPS, kao najvećeg korisnika zemljišta pribavljenog eksproprijacijom, ali cenu svega plaćaju građani. Zaustavljanje rudarskih radova protestima građana na prostoru Vreoca dobija dodatnu težinu, i cenu, time, što, ako se problem odmah ne reši, neće biti dovoljno uglja za termoelektrane u narednih nekoliko godina. U RB Kolubara utvrđene su rezerve od oko dve milijarde tona lignita, u „Kostolcu“ oko 600 miliona tona. Pri tome, plan je da se, sa sadašnjih 30 miliona tona godišnje, u Kolubari proizvodnja podigne na 37 miliona, a da se sa devet miliona u Kostolcu stigne do 12 miliona tona godišnje. Dakle, bila bi to ukupna proizvodnja od oko 50 miliona tona uglja godišnje. To su okviri prema kojima bi utvrđene rezerve uglja u ovim basenima mogle da se koriste do 2050. pa i do 2060. godine”, dodao je  Milan Jakovljević.                                                               

T.E.

---

15. 11. 2010.

Rusija i Bugarska su u Sofiji potpisale sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok

“Klimav” dogovor oko NE Belene

Rusija i Bugarska su u Sofiji potpisale sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda "Južni tok". U projekat "Južni tok" uključena je i Srbija, a vladama u Beogradu i Zagrebu upućena je ponuda i za uključivanje u druge zajedničke projekte: do kraja godine trebalo bi da bude odoben i tehnički projekat za NE Belene.
Sporazum su potpisali izvršna direktorka bugarske energetske kompanije BEH Maja Hristova i predsjednik Upravnog odbora Gazproma Aleksej Miler u prisustvu premijera Rusije i Bugarske Vladimira Putina i Bojka Borisova.
Taj projekt omogućit će dopremanje ruskog prirodnog gasa do centralnoevropskih zemalja i Italije, a njime se predviđa i stvaranje zajedničke kompanije za izgradnju i upravljanje bugarskim delom gasovoda "Južni tok".
"Bugarska od ruske strane dobija oko 600 miliona evra za tranzit male količine ruskog gasa u druge zemlje. Ako realizujemo projekat Južni tok, Bugarska će dobijati skoro 2,5 milijardi evra samo za to što na njenoj teritoriji leži gasovod".
Putin je dodao da je u razgovoru sa Borisovim dogovoreno da se "pokrene sa mrtve tačke" izgradnja zajedničke atomske stanice Belane, piše Itar Tass.
Premijer Borisov rekao je da je sa ruskim zvaničnicima dogovorio da računi novog preduzeća budu u Bugarskoj banci za razvoj, koja je u stopostotnom vlasništvu države, a troškove izgradnje će obe strane podneti podjednako.
U projektu "Južni tok" uključena je i Srbija, koja je već formirala zajedničko srbijansko-rusko preduzeće.

Predviđeno je da se tim gasovodom, koji bi trebalo da bude pušten u pogon 2015. ispod Crnog mora transportuje godišnje do 63 milijarde kubnih metara ruskog prirodnog gasa u Bugarsku i druge zemlje koje su uključene u taj veliki regionalni energetski projekt.

Gasni sporazum Bugarske i Rusije je, međutim, napala konzervativna partija bivšeg bugarskog premijera Ivana Kostova. Konzervativci su apelovali na vladu Borisova da "odoli Putinovim pritiscima i ne dozvoli Moskvi da nameće svoje interese Bugarskoj", u suprotnom su zapretili otkazivanjem podrške Vladi.

Premijer Borisov istakao je i da njegova zemlja radi na realizacijii drugog projekta "Nabuko". Gasovod Nabuko - konkurentski enegetski projekt čiju gradnju zagovaraju Sjedinjene Američke Države i Evropska unija takođe će prolaziti kroz Bugarsku, koja tvrdi da je reč o dva komplementarna projekta. Premijer Putin je, međutim, ove godine više puta izjavljivao da je realizacija projekta "Nabuko" teško ostvariva, jer nema dovoljno sirovine da taj gasovod rentabilno radi.

Na ulicama Sofije pojavilo se i stotinak demonstranata, koji su protestovali zbog najavljenog sporazuma, ističući da će njime Bugarska postati potpuno zavisna od ruske nafte, gasa i nuklearne energije.
Putin je naglasio da je sa Borisovim dogovorio i drugi važan projekt - izgradnju nuklerke "Belene", kao i da do kraja godine bude odobren tehnički deo projekta nuklerake. Putin je rekao da ruska strana poseduje i konačnu cijenu izgradnje, ali je odbio da je saopšti, uz obrazloženje da ona mora biti usaglašena s bugarskom vladom.

T.E.

---

Ishitrene ponude oko minornog učešća Hrvatske i Srbije u granji NE Belene

Žurba zbog “vrućih razgovora”  Putin - Borisov

Bugarski premijer Bojko Borisov, slobodno se može reći početkom ove sedmice, u priličnoj meri je iznenadio javnost Hrvatske i Srbije svojom ishitrenom ponudom oko učešća u gadnji NE Belene, odnosno - da  Srbija i Hrvatska do subote 13. novembra odluče da li će učestvovati u ovom projektu.  Borisov je uputio službena pisma srpskom predsedniku Borisu Tadiću i hrvatskoj premijerki Jadranki Kosor, pozivajući ove dve zemlje da s udelom od jedan, do dva odsto učestvuju u gradnji NE Belene.
Ovakva ishitrenost bez sumnje je vezana za posetu ruskog premijera Vladimira Putina Bugarskoj 13. novembra ove godine i to na razgovore o energetici. A poznato je da su se rusko - bugarski odnosi prilično zamrsili upravo oko raznih nesuglasica na projektima NE Belene i Južni tok. Ili možda bolje reći tu se prepliću evropski i ruski ineresi, a premijer Borisov se nalazi između “dve vatre”. Jer, bez obzira koliko je izražena volja Borisova da se orijentiše ka zapadu, odnosno Evropskoj uniji, ne bi trebalo gubiti iz vida da Bugarska ima gotovo stopostotnu zavisnost od isporuka ruskog gasa. Konkretno,NE Belene trebalo bi da gradi ruska državna kompanija Atomstrojeksport, ali postoje problemi oko cene. Po rečima bugarskog premijera: "Učešće Hrvatske i Srbijeučinilo bi taj projekt pragmatičnijim jer bi, kada se nuklearka izgradi, tržište bi biloosigurano".
Bugarska vlada ima stav da ruskoj kompaniji platiti za izgradnju prvog od dva planirana reaktora tek kada nađe strateškog investitora. Prvi reaktor je u skladu s ranijim ugovorom u Rusiji već izrađen u dijelovima i priprema se njegova isporuka. Bugarska treba da plati 280 miliona evra za instaliranje, uz 300 milion evra koje je već platila za gradnju elektrane. Očito je da se od  NE Belene pravi regionalni projekat i tako treba i tumačiti ponudu Srbima i Hrvatima.
Premijer Borisov ponudio je  predsedniku Borisu Tadiću da Srbija učestvuje u izgradnji NE Belene sa jedan do dva odsto. Srbiju bi to koštalo između 70 i 140 miliona evra, jer je ukupna cena izgradnje oko sedam milijardi evra, a nuklearka bi bila završena za šest do sedam godina. Istu ponudu Borisov je poslao i hrvatskoj premijerki Jadranki Kosor. Znači ako bi Hrvatska i Srbija sada „pod hitno“ uložili navedene sume moglo bi nekako da se prikupi ono što bugarska sada mora da plati ruskoj kompaniji, odnosno oko 280 miliona evra.
Premijerka Hrvatske je ovu ponudu odbila, jer tih jedan do dva posto učešća nema neki poseban značaj u  hrvatskom elektroenergetskom bilansu i očigledno služi samo za „gašenja požara“ na relaciji Putin - Borisov.
U Srbiji je taj odnos malo kompleksniji zbog kombinacija sa Južnim tokom i mora se priznati da su vlasti zatečene sadašnjom ishitrenošću poziva Borisova za učešće. U Ministarstvu energetike Vlade Srbije nisu želeli da komentarišu kakvi će biti sledeći potezi, ali isto se odnosi i na u Predsedništvo Srbije. Iznenađenje svakako predstavlja i to što ponuda bugarske strane nije stigla u Vladu Srbije već kod predsednika Borisa Tadića!
Naime, još od ranije nije tajna da glavni deo posla ponude Bugarske,  vodi predsednik Srbije. Borisov jednostavno zna da jedino predsednik Tadić  u Srbiji može da donese tako brzo odluku, a, po svemu sudeći i sam Tadić je ranije pravio neke dogovore i  izvesno je, da je dao i neka obećanja oko NE Belene, očito vezana za prolazak Južnog toka iz Bugarske ka Srbiji. Ali, u javnosti Srbije sve je ovo još prekriveno nekakvim velom tajanstvenosti. Zato nije čudno što iz kabineta predsednika Tadića, juče nije bilo moguće dobiti tražene,izuzev konstatacije da je ponuda Borisova prilično nejasna!
Poznato je, naime da se ranije pričalo u učešću Srbije sa pet odsto u gradnji NE Belene ali je verovatno sada, u kriznoj varijanti,  Bugarskoj dovoljno da se uzme ono što je moguće i, u ovom trenutku, realno.
  U odnosu na ukupne kapacitete ove nuklearne elektrane (2.000 MW), Srbiji bi pripadalo tek oko 10 MW što zaista za Elektroprivredu Srbije praktično ne predstavlja gotovo ništa i to lako može da nadoknadi samo malim poboljšanjem rada postojećih elektrana. Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije je izjavio da je ponuđeno učešće od jedan do dva odsto - neozbiljno.
Nezvanično se saznaje iz Vlade Srbije   da gotovo sigurno neće da se  donese odluka o učešću u izgradnji nuklearne elektrane Belene do 13. novembra, kada je premijer Bugarske Bojko Borisov to zatražio. Ali još se ne zna da li će Tadić tu stvar da “prelomi”, preko kolena.
Ipak, sumirajući sve što je navedeno, moglo bi da se zaključi da će posle odbijanja Hrvatske da učestvuje u ovom projektu i oklevanja Srbije da prihvati ponuđeno besmisleno malo učešće - Borisov imati veoma težak razgovor sa Putinom.

Dragan Obradović

---

Evropska komisija ocenila da je  energetski sektor Srbije umereno napredovao
AERS dobro delovao, ali potrebna veća nezavisnost

BRISEL - Evropska komisija ocenjuje da je postignut “određeni progres” u energetskom sektoru Srbije, navodi da je zaokruženo formalno otvaranje tržišta električne energije i prirodnog gasa (izuzimajući domaćinstva) i u tom kontekstu ukazuje da je regulatorna Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) “dobro delovala, u skladu sa zahtevima Ugovora o Energetskoj zajednici. EK u godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka evrointegracijama, u segmentu vezanom za energetiku, primećuje da su u elektroenergetskom sektoru izdvojeni od ostalih troškovi prenosa. Sistem operator (EMS) se u velikoj meri finansijski  osamostalio. EK međutim ukazuje da više nadležnosti koje proističu iz Ugovora o energetkoj zajednici nisu prenete na regulatora. “Tarife i dalje ne odražavaju troškove. Amandmani na Zakon o energetici, vezani za funkcije snabdevanja, kako u oblasti električne energije i gasa, kao i za proširenje pravnih odgovornosti AERS, čekaju na usvajanje. Razdvajanje proizvodnje i distribucije u sektoru električne energije još nije ostvareno”, navodi se u izveštaju uz konstataciju da nisu ispunjeni rokovi iz Ugovora.  EK ukazuje, pored ostalog, i na određeni progres ostvaren u oblastima energetske efikasnosti (usvojen Akcioni plan) i obnovljivih izvora (zakonodavne mere iz novembra 2009. godine, podsticajne cene za proizvođače električne energije), ali primećuje i da još nije usvojen zakon o racionalnom korišćenju energije. Komisija u izveštaju ukazuje i na još neusklađenje strateške rezerve nafte (za 45, umesto 90 dana potrošnje), ali i napredak u oblasti rezervi prirodnog gasa (skladište Banatski dvor). Pozdravlja određeni napredak ostvaren u oblasti nuklearne bezbednosti (razgradnja reaktora u Vični, priprema repatrijacije nuklearnog otpada u Rusiju i formiranje nuklearnog regulatora SRPNA).  “Sve u svemu, Srbija umereno napreduje u implementaciji obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i evropskim standardima u oblasti energije. Potrebni su dodatni napori radi postizanja razdvajanja (delatnosti) i istinskog otvaranja tržišta, uz cenovnu politiku koja nudi troškovno-reflektivne održive tarife. EK poziva na dodatnu transparentnost i nediskriminatorna prava pristupa unutrašnjem tržištu. U tom smislu su neophodne izmene postojećeg Zakona o energetici, kao i jačanja uloge i nezavisnosti AERS”, navodi se u izveštaju. http://www.ec.europa.eu/   

---

Odjeci sa  Konferencija „Snabdevane Beograda eletričnom energijom u zimskom periodu“

Odgovornost za „zamračivanje“  centra Beograda

U situaciji potpune lokalne neodgovornosti i „sistemskih izgovora“,  EMS i EDB su učinili maksimum da se „spase što se spasti može“, odnosno da ove zime u slučaju novih kvarova žitelji centra grada, bar budu manje u mraku

Incident, koji se dogodio 30. oktobra, kada su nesavesni investitori presekli 110 kV kabl, čime je centar Beograda bio nekoliko časova bez struje, bio je povod za organizovanje konferencije pod nazivom „Snabdevanje Beograda eletričnom energijom u zimskom periodu“, koja je 8.11.2010. održana u EMS-u.
Glavni uzrok, ovakve nedopustive ranjivosti snabdevanja centra Beograda električnom energijom ( i u avgustu se slično dogodilo) složili su se svi učesnici konferencije, bez sumnje je veliko kašnjenje izgradnje TS „Beograd 20“.
Generalni direktor „Elektromreže Srbije" Miloš Milanković rekao je ovom prilikom da će izgradnja trafo-stanice „Beograd 20" u Mirijevu doprineti potpunoj tehničkoj sigurnosti u snabdevanju centra grada električnom energijom. Kako je objasnio, građevinski radovi na izgradnji ove trafo-stanice  su u završnoj fazi. Nabavka neophodne opreme je već ugovorena.
- Trafo-stanica „Beograd 20", na čiju se izgradnju čeka već četiri decenije, obezbediće konačno rešenje napajanja za oko 300.000 stanovnika centralnih gradskih zona. Po završetku gradnje, tehnička sigurnost u snabdevanju centra grada električnom energijom biće na visokom nivou - rekao je Milanković.
On je istakao i da veliki problem predstavlja postavljanje stubova za dalekovod koji će napajati trafo-stanicu zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu na kom bi trebalo da budu postavljeni.
- Kompletna investicija za „Beograd 20" iznosi oko 20 miliona evra, a finansira se iz sopstvenih sredstava Elektromreže Srbije. Prva faza izgradnje je pri kraju i ugovorena je isporuka opreme. Problem je pristip dalekovoda toj trafostanici zbog divlje gradnje. Na trasi dalekovoda dugoj 20 kilometara potrebno je otkupiti zemljište za stubna mesta, kako bi dalekovod bio izgrađen, čija trasa prolazi kroz naselja Grocka i Kaluđerica - rekao je Milanković.
Direktor Uprave za energetiku Beograda, Marko Stojanović potvrdio je da će svi poslati zahtevi za legalizaciju objekata koji se nalaze na planiranoj trasi biti odbijeni, a objekti po potrebi srušeni, kao i da će sva lica koja tu žive biti raseljena. Kako je istakao, po drugi put u mandatu ove gradske uprave Gradsko veće je donelo odluku o interventnoj izgradnji 220 trafo-stanica i vodova na teritoriji Beograda.
To je mnogim novinarima na ovoj konferenciji imalo prizvuk vađenja fleka. Stojanović, nije uspeo da objasni, kako to izgradnja ovako važnog energetskog objekta u Beogradu - od posebnog državnog interesa, biva sputana evo već više decenija, zbog potpuno nehajnog odnosa gradskih i opštinskih službi prema divljoj gradnji na ovom području. Autor ovih redova bio je pre nekoliko godina svedok zaprepašćenja, ili bolje reći očajanja direktora tada „Elektroistoka“, zbog toga što svi njihovi pokušaji da objasne i ubede nadležne organe kakva opasnost preti centru Beograda zbog ometanja gradnje TS „Beograd 20“ - jednostavno bivaju ignorisani. Pamtim reči koje je izgovorio tada: „Oni jednostavno ništa ne razumeju“! A elektroprivrednici nisu tada imali „nekog jakog političara“ koji bi to uspeo da razume i stane iza njih!
Umesto toga u priči oko ove trafo stanice pojavio se tada ministar mudrac sa, izjavom - parafraziramo - šta ima veze što ljudi divlje grade kuće  na području trafo-stanice i na dalekovodnoj trasi?! Bilo bi dobro da on sada objasni građanima u centru, mnogobrojnim firmama i inostranim diplomatskim i drugim predstavništvima, zašto su ostajali i zašto i ubuduće vrlo lako mogu ostajati satima bez struje, naročito ove zime. Sada se EMS i EDB svim silama ili bolje reći raznim prevezivanjima i odusta uz veliku domišljatost njihovih stručnjaka, trude da se to nekako predupredi, ili bar da  „skrate mrak“.     
Ipak, izvesno je neće biti dovoljno samo to što su neodgovorni graditelji privedeni u policiju i što će neki krivično odgovarati. Sve to treba mnogo konsekventnije da se primeni za one koji su bili zaduženi da to spreče a decenijama nisu. Ko zna, koliko su za to vreme, tim „tolerisanjem“ strpali para u svoje džepove. Ako postoji dobra volja i ko hoće sve to može lako da otkrije, a sigurno će im u tome pomoći oni čije će kuće sada morati da se ruše. Krajnje je vreme da ti dugogodišnji kreatori urbanističkog haosa u Beogradu, što bi narod rekao, malo omaste bukagije. A ne da se priča o sistemskim greškama, uz slezanje ramena i objašnjenje da se  to tako radilo. Divlja gradnja je uvek bila zabranjena, naročito tamo gde se radilo o objektima od posebnog društvenog ineresa, a naročito gde je ugroženo bitisanje stotine hiljada drugih građana i ko zna koliko drugih institucija i  javnih službi. Sasvim tačno može da se utvrdi krivica i odgovornost za zamračivanje centra Beograda!  

Dragan Obradović

---

Spirala kolapsa

Priznajem naslov je pozajmljen sa sednice Odbora za energetiku Privredne komore Srbije, pre neki dan. Na oko bezazlena tačka dnevnog reda o pripremljenosti energetskih sistema za zimski period i problemima u poslovanju pretvorila se u alarmantni vapaj energetičara  za urgentno delovanje države kako bi se sprečio kolaps jednog od najvažnijih privrednih sistema. Za razliku od izjava političara i skupova na kojima se govori o velikom investicionom ciklusu u energetici, sa ulaganjima od desetine milijardi evra, privrednici koji se bave proizvodnjom energije ozbiljno su zabrinuti za neposrednu budućnost.

Najveći od tih sistema Elektroprivreda Srbije kasni 3 godine u realizaciji usvojenih tehničkih i investicionih programa, besparica je sve ukočila. Već su prisutni problemi sa količinama i kvalitetom uglja za termoelektrane pa se sve više troši mazut da bi blokovi radili, potrošnja neumitno raste pa se moraju uvoziti sve veće količine (uzgred uvoz se plaća 5 dinara po kilovatsatu, a prodaje se po 3 dinara, što je “biznis” kakav nigde ne postoji) svi rezultati, od produktivnosti do časovnog korišćenja kapaciteta i učestalih ispada, se rapidno pogoršavaju, a u ekonomskom smislu EPS jede samog sebe. Ilustracije radi vredi pogledati poređenje EPS-a sa Elektroprivredom Hrvatske: sa 36 milijardi kWh godišnje EPS ostvari vrednost od 1,6 milijardi evra; u Hrvatskoj istu vrednost ostvare sa 17 milijardi kWh ! Da se neka normalna evropska zemlja i ne pominje.
Spiralu kolapsa čine elementi u kojima je EPS nemoćan: sve veći uvoz električne energije, manje novca za ulaganja, pad proizvodnih mogućnosti elektrana i rudnika i likvidnost, tj. sve veća dugovanja kupaca i mogućnost plaćanja partnerima. Umesto gradnje novih elektrana, otvaranja rudnika, smanjenja zagađivanja okoline i uopšte realizacije razvojnih programa i ciljeva tapka se u mestu i pogoršava stanje.

U delu gasne privrede, gde bi gasifikacija trebalo da pospeši ukupan razvoj zemlje, prisutna je čudna anomalija. Svedoci smo da su međunarodni aranžmani sa gasovodima i obezbeđenjem sve većih količina gasa za svaku zemlju najčešće vesti u energetskom i političkom delovanju, a domaće kompanije nisu u stanju ni da plaćaju uvozni gas. Uzimaju kredite i zadužuju se, dok potrošači odustaju od njegovog korišćenja. Kako to da svuda oko nas prirodni gas ima prednosti pri upotrebi, od ekonomskih do ekoločkih i manipulativnih, a u Srbiji je suviše skup? Greška je, očito, u politici cena energije – dok svi kuvaju, greju vodu i prostorije i proizvode električnu energiju iz gasa u Srbiji je sve povoljnije od gasa! Javno preduzeće je primorano da isporučuje gas i onima koji ne plaćaju, bilo kao deo socijalne politike vlasti, bilo kao “pomoć” industriji.

Toplane su priča za sebe, koja se svake godine ponavlja čim zahladi. Vlast se bavi organizacijom snabdevanja, obezbeđenjem isporuka mazuta ili gasa i statistikom gde ima grejanja i kolike su temperature, iako je to posao toplana. Takva vrsta brige, ne samo oko toplana, neminovno stvara sve veće i teže probleme. Otuda i apel iz privredne komore da se krene sa rešavanjem suštinskih problema, da bi se izbegao kolaps.

Dragan Nedeljković

---

Smart grid: nova epoha u dristributivnoj delatnosti 
 
Pametne mreže - na opštu korist 
 
Stvaraju se ogromne mogućnosti za nove načine upravljanja mrežom, automatizaciju mreže, priključenje malih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije na distributivni sistem, njihovo balansiranje sa krajnjim korisnicima, priključenih na automatizovane energetske sisteme u stambenim zgradama, upravljanje potrošnjom.. 
 

Pametne, napredne, inteligentne, ili kako je već i kod nas odomaćen naziv Smart grid električne mreže, bez sumnje su nešto novo što do sada nije viđeno u distribucijama i svakako predstavljaju novu epohu u ovoj delatnosti. A, koliko su te mreže pametne - do sada još nije sagledano, jer pružaju ogromne mogućnosti za nove načine upravljanja merežom, automatizaciju mreže, priključenje novih malih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije na distributibni sistem, njihovo balasiranje sa krajnjim korisnicima, priključenih na automatizovane energetske sisteme u stambenim zgradama, upravljanje potrošnjom...  U ovom trenutku zaista nije lako spoznati sve te prednosti. Otuda i ovaj naš pokušaj da tu složenu materiju jednostavnijim pristupom približimo širem krugu zainteresovanih, jer, ne treba sumnjati da će Smart grid i kod nas  brzo ući na velika vrata.
Sedmo savetovanje o elektrodistributivnim mrežama CIRED 2010, koje je od 26 do 30. septembra održano u Vrnjačkoj  Banji, bila je svakako najbolja prilika da se šira javnost upozna sa Smart grid rešenjima, odnosno naprednim mrežama. 
U posebno pripremljenom razgovoru sa predstavnicima javnih glasila, prof. dr Dragoslav Jovanović, predsednika Srpskog nacionalnog komiteta CIRED-a i pomoćnik direktora za tehnička pitanja Privrednog društva za distribuciju električne energije  Elektrovojvodina, Elektroprivrede Srbije, objasnio je da Smart grid rešenja, bitno menjaju dosadašnju filozofiju rada distributivnih mreža. Naime problem sa energijom u svetu postaje sve ozbiljniji i do pre desetak godina, prioritetni izvori električne energije bili su glomazni kapaciteti velike snage. Međutim, sa energetskom krizom, pošlo se ka zelenoj energiji odnosno  iskorišćenju obnovljivih resursa, koji će znatno smanjiti i zagađenje životne sredine. 

Prostor za male elektrane 
- Znalo se da će to da bude skuplje, ali je na ovaj način morao da se nadomesti ono što se uočilo, a to je da konvencionalni izvori energije (ugalj, nafta i gas) polako nestaju, jer nisu beskonačni. Zato se pošlo ka malim elektranama, koje ne mogu da se tretiraju isto kao veliki izvori energije i sada je to tendencija u svetu, odnosno njihovo učešće u Evropi do 2020. godine treba da se poveća na 20 odsto. Međutim, priključenje ovako malih izvora bitno manje filozofiju rada EE mreža i 2005. godine u Evropi je definisan pojam pametnih mreža, a već  2006. je načinjena strategija uvođenja tih malih izvora energije u mrežu i to je nazvano Smart grid, odnosno pametne, napredne ili inteligentne mreže. S njima smo počeli da se upoznajemo na prošlom savetovanju CIRED-a 2008. godine i u vezi s tim veoma brzo su se razvile aktivnosti i u EPS-u – rekao je profesor Jovanović. 
On dalje napominje da se u Kongresu SAD 2007. godine raspravljalo o Smart gridu i odlučeno je da se krene tim putem, što označava i početak njegove primene u svetu, sa osnovnom premisom da kupac električne energije bude u centru pažnje. To je sada proces u razvoju, koji nije definisan do kraja već se nadograđuje: pravci su zacrtani u agendi, u čijoj su izradi 2006. učestvovali mnogi evropski stručnjaci.
- Ti mali izvori električne energije koji sada treba da se priključe na mrežu imaju dosta nepredvidivo ponašanje (vetar, sunce...). Orijentaciono, na primer, može da se predvidi intenzitet sunca, ali ne i to koliko će oblaka biti iznad solarnih ćelija. Sada se razmišlja i takozvanim mikromrežama od nekoliko stotina vati do nekoliko megavata i one u svakom trenutku moraju da budu spremne da izdvoje svoj rad, odnosno same  sebe (ostrvski) i da u svakom trenutku mogu da se vrate na sistem. To stvara dosta problema u vođenju ED sistema, jer će postojati mnogo takvih mreža i malih pojedinačnih problema, koji mogu da stvore jedan veliki problem. Zato se mora ići u susret tom problemu mikro rada i postavlja se posebna filozofija, a posebno se posmatra i tržište. Ono je otvoreno i operatori tih mikrosistema moraće da koordiniraju rad sa operatorima, odnosno dispečerskim centrima velikih sistema preko visokonaponske mreže. Stvoriće se jedna velika mreža i preko cele Evrope će moći da se ugovara isporuka električne energije  u bilo kojoj tački sistema. Teoretski, na primer, Grci će moći da ugovore isporuku električne energije sa Norvežanima i slično. To bi bilo široko otvaranje i stvorila bi se univerzalna evropska energetska mreža - napominje dr Jovanović.  
Nema granica za napredne mreže 
Izvesno je, dakle, da Smart grid tehnologija ne može stati na granicama jedna zemlje i da i Srbija neizostavno mora da bude deo cele ove priče.
U svemu ovome razume se kupci su centralna figura. Veliki potrošači u našoj zemlji već imaju mogućnost izbora isporučioce električne energije, a od 2015. godine to pravo će steći i svi kupci u domaćinstvima. To distributerima, kako kaže profesor Jovanović, neće doneti direktnu korist, već samo glavobolje, jer će time rad ED sistema biti  daleko složeniji.
- Distribucije su u suštini servis kupaca i oni će od toga imati koristi ne samo zbog cena već će tu biti razne tarife i druge pogodnosti, zavisno od izabranog isporučioca. Zamišljeno je da to tržište bude slično internetu. Na taj način svaki kupac će da traži ono što najviše odgovara njegovim potrebama. Razume se za sve to su potrebne nove tehnologije, koje postoje ili koje će se tek razviti, naročito u informatici. To je još 2005. godine zamišljeno kao tehnološka platforma, koja podrazumeva uključivanja i kupaca i proizvođača električne energije, proizvođače opreme, operatere i sve druge, koji imaju bilo kakav interes u takvoj trgovini, svi će moći da se uključe i biraju jedni druge. Smart grid tehnologija treba da omogući racionalno ponašanje svih učesnika od proizvođača do potrošača električne energije. Tu je i DMS program, koji se razvija u Srbiji. U Novom Sadu postoji kuća, u kojoj radi više od 500 inženjera informatičara i energetičara, koji razvijaju DMS odnosno paket za upravljanje distributivnim sistemom, koji se sada prodaje u SAD, Kanadi, Brazilu, Kini, Iranu i Španiji. Polovina tog tima će prerasti u SIEMENS-ov razvojni centar za te tehnologije i možete misliti šta to znači. A sve je nastalo u jednoj laboratoriji na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu pre 15 godina - kaže dr Jovanović.
Razume da sve ovo nije lako shvatljivo običnim građanima i zato postoje posebni katalizacioni timovi koji toj populaciji treba da objašnjavaju šta su pametne mreže i šta omogućuju, jer to nije samo tehnički i ekonomski, već i sociološki aspekt.
  Na istom skupu održan je i okrugli sto na temu „Implementacija Smart grid rešenja u EPS-u. Tom prilikom Mirko Đurić, član stručnog tima je naglasio da je opredeljenje EPS-a da u Smart grid rešenjima sledi EU. S tim u vezi ukazala se potreba da se i u našoj zemlji usvoje odgovarajuća dokumenta, kako bi naš pristup bio u potpunosti usaglašen sa usvojenim strateškim opredeljenjima u Evropi.
Željko Popović, takođe član Stručnog tima za primenu Smart grid rešenja u JP EPS, u izlaganju je pored ostalog naveo i definiciju  Nacionalnog instituta za standardizaciju i tehnologiju SAD po kojoj modernizacija sistema za snabdevanje električnom energijom treba da omogući: „Nadgledanje, zaštitu i automatizovanu optimizaciju svih delova sistema, počev od centralnih distribuiranih izvora (generatora), preko prenosne mreže i distributivnog sistema do industrijskih potrošača i automatizovanih energetskih sistema u zgradama, instalacija za akumulaciju energije, krajnjih korisnika i njihovih termostata i električnih vozila i ostalih uređaja u domaćinstvu“. Prikazana je i slika sa svim elementima, koji će se nalaziti u sistemu: solarne elektrane, vetroparkovi, energija talasa, mikro mreže. Automatske enerdži menadžment sisteme u zgradama, električni automobili... 

I EPS pripremio strateška dokumenta 
- Biće, dakle, novih elemenata u elektrodistributivnoj mreži, s kojima se mi do sada nismo susretali i oni će predstavljati izazove, koji bi trebalo da se reši uz pomoć pametnih mreža i mi smo u tom pogledu doneli odgovarajuće strateške dokumente, definisani su ciljevi i pravci razvoja, a sve to je u potpunoj saglasnosti sa sa ciljevima EU - rekao je Popović.
Boris Holik, takođe član ovog stručnog tima u EPS-a, na navedenom okruglom stolu je je govorio i potrebi uvođenja napredne strukture merenja, kojom bi se svi ti podaci prenosili do centra za upravljanje brojilima i stvorila bi se i mogućnost daljinskog upravljanja potrošnjom.
Član ovog ima Bratislava Radmilović predstavila je na okruglom stolu „Analizu trenutnog stanja funkcije upravljanja i sistema daljinskog nadzora, upravljanje analize i optimizaciju pogona elektroenergetskih objekata i opreme svih naponskih nivoa u distribucijama EPS-a. Navedeni radovi se sada nalaze i na sajtu EPS-a.
Izvesne nedoumice oko nabavke pametnih brojila razjasnili su u razgovoru sa predstavnicima javnih gasila, Radovan Stanić, pomoćnik direktora Direkcije EPS-a za distribuciju električne energije i Milan Mirosavljević, direktor Sektora za tarife i tarifne kupce u ovoj direkciji.
Stanić je ovom prilikom rekao da je modernizacija merenja osnova za uvođenje Smart grid mreža i da se kredit od 80 miliona evra ne odnosi samo na brojila, već na sisteme, odnosno i i na softvere za daljinsko očitavanja u centrima potrošnje. Na taj način trebalo bi da se poveća prihod EPS-a, a korist kupaca se ogleda u tome što dobijaju jednu pouzdaniju infastrukturu, efikasniji i tačniji način očitavanja brojila, mogućnost da kasnije sami biraju isporučioca električne energije i da kroz razne tarife nađu model potrošnje, koji će im najviše odgovarati i na taj način će umanjiti troškove za utrošenu električnu energiju. Stanić napominje da je nabavka „pametnih brojila“ u stvari prvi korak ka uvođenju Smart grid mreža. Bez toga nema ni tržišta električne energije.
Mirosavljević je dodao da će od Smart grida svakako koristi mati i proizvođači i kupci električne energije, koji će posle 2015. godine kada budu mogli da biraju isporučioca i kroz više tarifa moći da utiču na svoju potrošnju i smanjuju troškove.

 
Korist i za kupce i za proizvođače energije 
Proizvođači će dobiti ravnomerniji režim potrošnje i predvidljiviji sistem rada svoje opreme i mašina. Efikasnije će raditi njihova postrojenja i na taj način će se smanjiti i emisija CO2. Svi će, rekao je Mirosavljević, dati doprinos energetskoj efikasnosti i Smart grid predstavlja revolucionarnu komponentu razvoja elektroenergetskog sistema. Kada je reč o proizvođačima električne ne bi korist imali samo oni u EPS-u, već i svi mali proizvođači, koji koriste obnovljive izvore energije (vetar, sunce, mini HE...), koji budu na distributivnoj mreži. Ovo je samo prva faza projekta i, kako je rekao Mirosavljević, on će se razvijati dugi niz godina po prioritetima, kako to bude tražilo tržište.
Radovan Stanić je dodao da je koncept da se u svakom od pet PD EPS-a za distribuciju električne energije, zaokruži jedan deo u okviru pogona, koji će biti u potpunosti pokriven sistemom daljinskog očitavanja brojila, jer je to razvojni projekat i na taj način svako od pet EPS-ovih  PD ED će da se uigrava u onome što se zove Smart grid.
- Očekuje se da će sada biti kupljeno 200 do 250 hiljada pametnih brojila, kao i oko 7.000 mernih grupa za velike potrošače. Ideja je , dakle, da se daljinskim očitavanjem pokriju svi veliki kupci na naponskim nivoima 110, 35, 20 i 10 kilovolti, a ovih 200 do 250 hiljada brojila za domaćinstva će biti podeljeno na pet regiona u Srbiji, koji će u potpunosti biti zaokruženi ovim sistemom  rekao je Stanić.
Na pitanje novinara Milan Mirosavljević je odgovorio da će ta brojila imati i funkciju daljinskog isključenja i ono je predviđeno za razne situacije. Na primer kada to traži i sam kupac iz razloga višemesečnog ili dužeg odsustvovanja iz objekta.
- Isključenje nije samo prinuda nego tehnička potreba, koja može da se koristi na primer i ukoliko neko želi da raskine ugovor i pređe kod drugog snabdevača. Isključenje je